Simpozijum Dani Zorana Gavrića

U Muzeju savremene umetnosti Beaograda, 16. i 17. decembra od 10 do 17 časova biće održan Simpozijum – Dani Zorana Gavrića

Na predlog Društva za očuvanje sećanja na prof. dr Zorana Gavrića, Muzeja savremene umetnosti i Centra za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu organizuje se prvi Simpozijum o odnosima umetnosti, nauke i sećanja u ugovorima tumača pod nazivom Dani Zorana Gavrića.

Simpozijum je posvećen večitom razmatranju problema koji se javljaju u odnosima umetnosti i društva, kojima je i Zoran Gavrić bio uvek predan. Debate o uslovima nastanka umetnosti, njenoj ulozi u privatnom i javnom životu, te o podršci i uzvratnom delovanju institucija na njen razvoj, nikada ne mogu zastareti. Na ovom Simpozijumu ograničene su samo jednom starom metaforom kritičke nauke – brakovi iz interesa.

Cilj Simpozijuma je da se ove teme aktuelizuju kroz bijenalni susret istoričara i teoretičara umetnosti, muzealaca, kolekcionara i galerista, susret u čijem će središtu biti ugovori tumača o odnosima umetnosti, nauke i sećanja.

Prvi Simpozijum Dani Zorana Gavrića je posvećen njegovom delovanju u srpskoj muzejskoj i akademskoj praksi.

Prvi dan će biti posvećen sećanjima na rad i delo kolege Zorana Gavrića, dok će drugi dan pružiti uvid u razumevanje njegovog dela u radu mladih naučnika.

„Brakovi iz interesa“ između muzeja i istorije umetnosti s jedne, i umetnosti i javnih politika u kulturi s druge strane, opstaju u našem vremenu iz čiste inertnosti, iako je svim akterima jasno da više ne postoji društvena stvarnost u kojoj su opravdani. Već dugo vremena je jasno da se takozvane javne politike ne obraćaju umetnosti, ne samo u tradicionalnom nego ni u modernističkom, pa čak ni u postmodernističkom sadržaju tog pojma, već se obraćaju njenom medijskom derivatu ili, još surovije ali tačnije rečeno, samo slikovnoj snazi njene medijske pojave. U narednim dvogodišnjim ciklusima bi se kao teme Simpozijuma izdvajala ona pitanja koja su bliska savremenom trenutku i novim oblicima dijaloga u svetu umetnosti.

Doprinos Zorana Gavrića oblastima koje se kao tema Simpozijuma sučeljavaju bio je značajan i po novini i po pravovremenosti u našoj sredini, zbog čega zaslužuje da se razmatra kao ostavština za budućnost nauke o umetnosti, muzeologije i univerzitetskog obrazovanja za umetnost i o umetnosti.

Prvi Simpozijum koji je posvećen temama kojima se bavio prof. dr Zoran Gavrić, istoričar i teoretičar umetnosti, likovni kritičar, profesor, kustos i upravnik Muzeja savremene umetnosti, usredsređen je na aktuelne probleme „brakova iz interesa“ između muzeja, galerija, kolekcionara i nauke, kritike i javnog pamćenja.

Učesnici Simpozijuma su kolege iz regiona, različitih generacija – prof. dr Dragan Bulatović, Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti, dr Rajka Bošković, prof. dr. Slobodan Mijušković, Žana Gvozdenović, prof. dr Jerko Denegri, prof. dr Petar Ćuković, prof. Zvonko Petković, Sava Ristović, Milica Petronijević, Julka Marinković, Ljubiša Simović, Tatjana Mihailović, Danijela Purešević, Saša Pančić, Vlatko Gilić, Radoš Mladenović, Jelena Krivokapić, akademik Pavle Pejović, prof. dr Mladen Kozomara, prof.dr Angelina Milosavljević, Čedomir Janičić, dr Srđan Maraš, Bojana Sposojević, Maksimilijan Doroslovački, dr. Dubravka Preradović, prof.dr Tijana Žakula, Andrej Vujinović, Ana Knežević, dr Iva Subotić Krasojević, dr Miloš Ćipranić, dr Jelena Pavličić Šarić, Nela Tonković, prof. dr Nikola Krstović, prof. dr Goran Gavrić, prof. dr Milan Popadić, Milica Tomić.