- Književna manifestacija Dan Laze Kostića, posvećena najkarakterističnijem pesniku srpskog romantizma i najlepšoj lјubavnoj pesmi Santa Maria della Salute, biće održana u petak, 6. juna, u 12 časova, u Legatu Miroslava Josića Višnjića. Stručni žiri pesničke povelјe Venac Laze Kostića, u sastavu David Kecman Dako, Goran Malbaša i Slobodan Zubanović, doneo je odluku da ove godine Venac Laze Kostića pripadne Simonu Grabovcu.
U programu učestvuju:
Simon Grabovac, laureat,
Nataša Turkić, direktorica biblioteke,
David Kecman Dako, književnik,
Goran Malbaša, komparativista i bibliotekar.
Tročlani stručni žiri, u sastavu David Kecman Dako, književnik i kritičar (predsednik), Goran Malbaša, komparativista i bibliotekar, i pesnik Slobodan Zubanović, prošlogodišnji dobitnik ovog priznanja, bio je jednoglasan u odluci da Pesnička povelja „Venac Laze Kostića” za 2025. godinu pripadne Simonu Grabovcu, srpskom pesniku, esejisti, književnom i pozorišnom kritičaru. Venac Laze Kostića je priznanje koje se istaknutim i delom već uveliko potvrđenim srpskim pesnicima dodeljuje za celokupan pesnički opus. Laureatu se nagrada dodeljuje početkom juna, kao centralni deo programa jedinstvene književne manifestacije „Dan Laze Kostića”, koju somborsko Uruženje građana „Ravangradsko proleće” i Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” u sadejstvu priređuju uz pokroviteljstvo Grada Sombora.
– Bilo o čemu da je reč, a najpre o motivima kojima je zaokupljen i time izazvan da se prikloni pisanju lirike, esejističkih dela, književne i pozorišne kritike – ističe se u obrazloženju žirija – Simon Grabovac delom i u stalnom usponu potvrđuje svoju stvaralačku zasebnost, izrazitu individualnost. Na tome se temelji sva njegova samosvojnost kojom se već prvim pesničkim knjigama objavljenim krajem minulog veka, izdvojio iz tadašnjeg, dominantnog „avangardizma”, kada je poetska reč – kako i sam kazuje u svojim esejima – bila „zagađena pesničkom melanholijom i ništa se drugo nije moglo videti, čuti…” Za razliku od mnogih svojih savremenika, bilo da je reč o starijim ili o pesnicima iz svoje generacije, nije brzao u objavljivanju knjiga. Zanimljivo je da je između prve i druge pesničke zbirke prošlo pet, a do treće je moralo da prođe i dvanaest godina. Znalački, strpljivo, neprestano izgrađujući svoj poetski koncept, tokom minule četiri i po decenije dostigao je književnu zrelost sa veoma naglašenim ličnim pečatom. Takva originalnost i doslednost u građenju moderne poetske izražajnosti od ličnog lirskog znakovlja „dovela” ga je i do Venca sa imenom Laze Kostića.
Iz bibliografije Simona Grabovca izdvajamo ono najbitnije.
Rođen je 1955. godine u Podnovlju (BiH). Studije završava na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Bio je član redakcije časopisa Polja (1979‒1984) i glavni i odgovorni urednik izdavačke delatnosti Novog zenita (Srpski književni magazin i knjige) od 1992. do 1994. godine. Bavio se i dramaturškim radom. Osnovao je sa Zvonimirom Pavlovićem pozorišnu grupu Interventna trupa „Forgov” (1989‒1990). Bio je urednik i selektor Malog pozorja (1985‒1994) koje je, s kolegama, transformisao u Internacionalni festival alternativnog i novog teatra INFANT, 1995. godine. Bio je njegov umetnički i programski direktor, selektor i izvršni producent. Autor je koncepta i urednik Novosadskog letnjeg festivala (1994, 1995. i 1996), kao i polazišnih tekstova za predstavu Čudna petlja. Dramaturg je predstava Uroboros, Izlog, Naše mesto, 10 (Desetka) i autor dva libreta za moderan balet: Predsmrtna ljubavna pesma i Najlepše pevaju zablude. Za kulturno-umetnički program RTS ‒ TV Novi Sad napisao je nekoliko scenarija ‒ Četvrt veka Polja, Vojvođanski pesnici, Danilo Kiš: Detinjstvo, Triptihon… Priredio je sedam zbornika Strategije novog teatra, kao i zbornike radova Ka drugačijem teatru i Dijalog o festivalima. Pored književne bavi se i pozorišnom kritikom, promišljanjem pozorišta, posebno alterativnim i novim teatrom: Prosijavanje (Monografija povodom 35 godina INFANT-a), 10. INFANT, Magična petlja, INFANT prototip, Magična petlja 2, Kritičari o „Bapi”, Jaćin AO 5/1 i Poetika alternativnog teatra.
Objavio je trideset knjiga, od toga petnaest pesničkih:
Krtičnjak (1979), Velikom ovnu (1984), Prasak (1991), Posipanje pepelom (1991), Strašni lik, izabrane pesme (2002), Tok stvari (2006), Isiot (2008) i na nemačkom jeziku 2013. a na makedonskom jeziku 2017, Ključne reči (2010), Povratne pesme (bibliofilsko izdanje, 2011), Koncentrični krugovi, izabrane i nove pesme, 2015), Loža (2016), Duboka tišina (2021) i Proplanak (2024). Priređivač je pesničke antologije Nenadmašne poeme (2023).
Dobitnik je književne nagrade „Teodor Pavlović” za knjigu pesama Duboka tišina (2021), nagrade Pečat varoši sremskokarlovačke (1980), Zlatne značke KPZ Srbije (1991), nagrade „Gojkov Šešir” (2019) i nagrade „Dušan Vasiljev” za knjigu Proplanak (2025)
Živi i stvara u Novom Sadu.
Manifestaciju Dan Laze Kostića organizuju Udruženje građana Ravangradsko proleće i Gradska biblioteka Karlo Bijelicki pod pokrovitelјstvom Grada Sombora.
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
