- Серија земљотреса која је током прве недеље маја регистрована у северном делу Србије изазвала је узнемиреност грађана, али места паници нема. Ана Младеновић, сеизмолошкиња са Рударско-геолошког факултета у Београду, изјавила је за Танјуг да ови потреси нису увод у јачи земљотрес, већ да је реч о типичном смиривању тла.
Најјачи удар, магнитуде 4,1 степен по Рихтеру, погодио је подручје Бездана у северозападној Бачкој. Иако земљотреси на северу земље нису чести, Младеновић наглашава да њихова појава није неочекивана.
Зашто баш Бездан и зашто је север Србије иначе миран?
Подручје северозападне Бачке припада Панонском басену, који је сеизмички најмање активан део Србије.
„Раседи који тамо генеришу земљотресе налазе се дубоко испод седимената Панонског басена, па су такви догађаји ретки, али не и изненађујући. Ово подручје је најудаљеније од главних извора сеизмичке енергије — Јадранске обале, Карпата и Грчке“, објашњава Младеновић.
Сви слабији потреси који су уследили након главног удара у Бездану су типични накнадни удари. Енергија се након главног потреса прерасподељује на околне раседе, што у Србији готово увек значи постепено смиривање тла.
Предвиђање је немогуће, али сеизмичка опасност се прати
Иако је тачно време и место земљотреса и даље немогуће предвидети, сеизмолози могу да процене потенцијалну опасност у наредном периоду на основу активних раседа и геолошких истраживања.
-
Шта се прати: Кретање блокова Земљине коре дуж раседа, њихова активност и димензије.
-
Шта се процењује: Колику максималну магнитуду одређени расед може да генерише.
Најјачи земљотрес у историји Србије
У Србији никада није инструментално забележен земљотрес јачи од 6 степени по Рихтеру. Најјачи регистровани потрес догодио се на Копаонику 1980. године и износио је 5,9 степени.
Због тога су Турска, Грчка, Италија и Јадран далеко активнији и подложнији јачим потресима, услед директног сударања Афричке и Евроазијске плоче.
Стара градња и паника – највећи непријатељи
Говорећи о потенцијалној штети од земљотреса попут овог у Бездану, Младеновић истиче да су оштећења углавном последица старости објеката и неадекватне градње. Савремени објекти у Србији пројектују се тако да издрже очекивана убрзања тла.
Она је посебно апеловала на едукацију становништва и нагласила да код нас не могу да се догоде земљотреси који би масовно рушили објекте.
Кључни савет грађанима: „Људи могу сами себи да направе проблем ако паниче — трче низ степенице, улазе у лифт или покушавају да искачу кроз прозор. Најважније је остати прибран и сачекати да потрес прође.“
Теорије завере у домену научне фантастике
Сеизмолошкиња је одбацила и две честе заблуде које се шире у јавности:
-
Да ли има више земљотреса него пре? Не. Геолошки процеси су исти као пре више десетина хиљада година. Није повећана сеизмичка активност, већ брзина ширења информација и интересовање јавности.
-
Да ли човек може да изазове разорни земљотрес? Не. Тврдње да човек утиче на велике земљотресе су у домену научне фантастике. Човек може изазвати минијатурне потресе (нпр. при минирању у рудницима), али за разорни потрес потребна је огромна енергија усмерена дубоко у Земљину кору, што је изван људских могућности.
izvor: rtv.rs
