@promocija knjige u bioskopu@ acanskis
- Ima nekog posebnog, gotovo filmskog romantizma u večerima kada se Sombor okuplja oko svojih priča. Kada su udruženja građana „Norma“ i „Venac“ najavila promociju monografije „Somborski fabrikant snova – kadrovi života Ernesta Bošnjaka (1876–1963)“, plan je bio jednostavan — letnje veče na glavnoj ulici, otvoreno nebo ispred bioskopa „Narodni“ i sećanje na čoveka koji je pre više od jednog veka u ovom gradu hvatao prve zrake filmske svetlosti.
A onda se umešalo nebo. Letnji pljusak primorao je organizatore da događaj presele unutra. Ali, umesto da pokvari veče, kiša je stvorila čudesnu, blisku i toplu atmosferu. Sala nazvana upravo po Ernestu Bošnjaku bila je ispunjena do poslednjeg mesta i doslovno je „pucala po šavovima“, dok je bar još toliko posetilaca ostalo u holu i pred vratima bioskopa. Kada se u gradu oseti prava građanska ljubav prema sopstvenoj istoriji, nevreme postaje samo sporedna kulisa.
Kroz vođenje novinarke Ružice Parčetić, uvodno obraćanje Snežane Simin, te nadahnuta izlaganja teatrologa Miljane Zrnić, reditelja Gorčina Stojanovića i samog autora, pred publikom se sklopio mozaik o čoveku koji je bio renesansni duh Sombora — vrhunski grafičar, izumitelj patenata, slobodoumni urednik i nepopravljivi filmski vizionar.
Bošnjakova veličina nije bila u tome što je stvarao remek-dela bez mane, već u načinu na koji je razumeo novi vizuelni jezik. To je dokazao pionirskim eksperimentima sa panoramiranjem još 1912. godine, kao i hrabrim osnivanjem preduzeća „BOER film“ dvadesetih godina prošlog veka, želeći da od Sombora stvori filmski centar.
U recenziji dr Milivoja Mlađenovića posebno je odjeknuo fin, gorko-ironičan kontrast samog naslova. Šta je to „fabrikant snova“? Za praktičan svet i varošku svakodnevicu, čovek koji pokušava da „proizvodi snove“ brzo dobije etiketu zanesenjaka ili čudaka. Bošnjakova sudbina podsetila je na stihove poznate pesme somborskih „Tajfuna“: „Sada nam je strašno žao, put do kuće samo on je znao…“ Bio je to čovek koji je video i pokazivao put u budućnost, u vremenu kada sredina još nije imala snage da potrči za njegovim snovima.
Ono što ovu knjigu čini posebnom jeste upravo prepoznatljiv rukopis njenog autora Milana Stepanovića, koji iza sebe ima već više od 40 objavljenih dela o prošlosti našeg grada (ovo mu je 48. monografija), ponovo je pokazao svoju najveću vrlinu — sposobnost da obimnu arhivsku građu i decenijska istraživanja ne pretvori u suvoparan niz podataka, već u toplu, živu i dirljivu priču u kojoj istorija grada oživljava.
Poseban, nesvakidašnji gest dao je ovoj večeri krunu. Želeći da priča o Bošnjaku uđe u što više domova, autor i izdavači poklonili su svima prisutnima po jedan primerak knjige. Stepanović se lično pobrinuo da niko ne ode praznih ruku, podelivši oko 300 knjiga, a potom je strpljivo i sa osmehom, do kasno u noć, ostao u holu potpisujući primerke i razgovarajući sa sugrađanima.
Kada su se svetla ugasila, ostala je jasna i topla poruka: filmske trake mogu izgoreti i nestati pod zubom vremena, ali sećanje ostaje. Zahvaljujući ovoj monografiji, spomeniku na glavnoj ulici, Somborskom filmskom festivalu, pa i simpatičnim lokalnim posvetama poput zanatskog piva „Ernest“, Sombor je pokazao da i te kako ume da prepozna i zagrli svoje vizionare.
