- Iako interesovanje građana za solarne panele raste, visoki troškovi, komplikovana administracija i kašnjenje podzakonskih akata u Srbiji blokiraju brži razvoj energetskih zajednica.
SKOPLJE, 22. maj 2026. – Građanska energija više nije samo daleka vizija, već praktičan put ka pravednijem i jeftinijem energetskom sistemu. Međutim, da bi se ovaj potencijal u potpunosti iskoristio, neophodni su transparentni podaci, bolja institucionalna podrška i politike usmerene ka građanima.
Ovo su ključni zaključci regionalne konferencije „Građanska energija: regulativa, prakse i iskustva iz regiona“, koja je održana u Skoplju u organizaciji makedonskog udruženja „Eko-svest“ i „Centra za unapređenje životne sredine“ iz Srbije.
Građani moraju biti nosioci promena, a ne posmatrači
Na skupu koji je okupio predstavnike institucija, opština, civilnog sektora i eksperte iz obe zemlje, poručeno je da prelazak na obnovljive izvore energije ne sme biti fokusiran isključivo na tehnologiju.
„Energetska transformacija neće biti uspešna ako građani ostanu samo posmatrači. Ona će biti uspešna samo ako građani postanu aktivni učesnici, partneri i nosioci promene“, istakla je Ana Čolović Lešoska iz organizacije „Eko-svest“.
Sa ovom ocenom složila se i Ivana Jovčić iz Centra za unapređenje životne sredine, naglašavajući društvenu dimenziju ovog procesa.
„Energetska tranzicija neće biti pravedna ako samo zamenimo jednu tehnologiju drugom, dok moć, profit i kontrola ostanu u rukama malog broja aktera. Zato građanska energija predstavlja mnogo više od solarnih panela i računa za struju“, izjavila je Jovčić.
Tri glavne prepreke za prozumere
Na konferenciji su predstavljeni i najnoviji nalazi istraživanja o profilima i motivaciji postojećih i potencijalnih prozumera (kupaca-proizvođača) u Severnoj Makedoniji. Rezultati pokazuju da je interesovanje domaćinstava za solarne sisteme u ogromnom porastu, ali da građani i dalje udaraju u tri ista zida:
-
Visoki početni troškovi investiranja u opremu,
-
Komplikovane i spore administrativne procedure,
-
Nedovoljna informisanost o samom procesu i benefitima.
Učesnici su upozorili da pitanje kapaciteta distributivne mreže nije samo tehnički izazov, već pre svega političko pitanje – odnosno odluka države koliko je prostora spremna da ustupi građanima i lokalnim zajednicama.
U Srbiji zakon usvojen, ali se na primenu čeka već 18 meseci
Kao jedan od glavnih administrativnih problema u regionu apostrofirano je kašnjenje pratećih propisa u Srbiji. Iako je Zakon o energetici Republike Srbije dodatno usklađen sa naprednim direktivama Evropske unije, u praksi se predugo tapka u mestu.
Čak 18 meseci nakon usvajanja zakona, podzakonski akti još uvek nisu doneti. Zbog ovog pravnog vakuuma, zakon suštinski ne pruža nikakve nove mogućnosti građanima koji žele da se udruže i kolektivno proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe kroz energetske zajednice.
Zaključak: Energetske zajednice u centar sistema
Učesnici regionalne konferencije poslali su jasnu poruku donosiocima odluka: bez aktivnog učešća građana energetska transformacija na Balkanu neće biti moguća.
Da bi sistem bio stabilan, održiv i pristupačan svim slojevima društva, energetske zajednice i aktivni potrošači moraju postati centralni deo budućeg razvoja energetskog sektora u celom regionu.
