Promocija knjige „U ratu smo sačuvali mir“ Branka Paravinje čoveka koji za vreme bombardovanja 1999. godine spasavao Sombor

Pretposlednjeg majskog ponedeljka u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“ u Somboru sa početkom u 19 časova održana je promocija knjige nekadašnjeg načelnika Zapadnobačkog okruga Branka Paravinje „U ratu smo sačuvali mir“

Za vreme bombardovanja koje je trajalo 78 dana, grad Sombor je bio pod vazdušnom opasnošću skoro 760 sati, a Zapadnobački okrug, jedini kao i kosovski okruzi, u kome je bombardovano svako mesto. Za promociju knjige s namerom je izabran baš ovaj dan, inače kako je gospodin Paravinja naglasio, jedan od težih u novijoj istoriji Sombora, kada je na grad palo više od 200 bombi, a na taj dan pala je i prva civilna žrtva….

Ovom prilikom gospodin Paravinja dao je sledeću izjavu:

„U skladištu goriva tadašnjeg NIS-Naftagasa, bilo je smešteno 4.000 do 5.000 tona goriva, u tom delu grada, u blizini skladišta živelo je oko 25.000 ljudi, ja sam tražio da se to izmesti, međutim ljudi koji su tada radili u NIS-u, i koji su bili zaduženi za to, zabranili su mi da to uradim, ja sam insisitirao, došao sam do predsednika Vlade Mirka Marjanovića, koji me je posle dosta ubeđivanja pozvao na sastanak. Na sednici Vlade tražio sam da se izmesti gorivo, međutim iz nekog razloga oni su mi zabranili da to uradim, ja sam i pored toga žrtvujući jako mnogo, naredio da se za 36 sati gorivo izvuče, to je praktično bilo jedino naređenje koje sam izdao za vreme NATO bombardovanja.

Gorivo je počelo da se istače 14. aprila, napravljen je spisak skladišta i za relativno kratko vreme pretočeno je skoro 4.000.000 litara goriva. Jedan od najtežih dana u novijoj istoriji Sombora je bio 22. maj 1999. godine, kada je na sam grad palo oko 200 bombi, od toga na samo skladište oko 100.

Da nije premešteno gorivo šteta nanesena udarom bombi na NAFTAGAS-ovo skladište bi jednaka udaru manje atomske bombe, bilo bi jako mnogo žrtava i bila bi načinjena velika materijalna šteta.

Na ovaj dan je pala i prva civilna žrtva u Somboru a to je Nikola Hinić, tada su porušene mnoge kuće u Somboru, a više od 200 je oštećeno. Nisam dobio nikakvu pohvalu niti sam to očekivao, ja sam to uradio zato što sam voleo i što volim ovaj grad, tu sam živeo, radio, tu sam išao u školu, tu su ljudi koje volim, prijatelji, poznaci, moja porodica, ja sam smatrao da je to moja obaveza. Meni nije bilo potrebno da se o tome govori i da neko priča o tome. Na jednoj sednici u Vladi nakon bombardovanja kad je sve prošlo, predsednik Vlade Marjanović samo je kratko prokomentarisao, „dobro smo to uradili u Somboru“.