SAOPŠTENJE ZA MEDIJE
Beograd, 30.7.2024.
- U Srbiji se isplati biti kupac-proizvođač, jer na računima za električnu energiju može da se uštedi i do 70 odsto, prema iskustvima prozjumera koji su bili gosti nove epizode podkasta ELEKTRIFIKACIJA 2.0 koji je pokrenuo Centar za unapređenje životne sredine
Miloš Đukanović, Nenad Maričić i Miloš Đorić, koji su postali prozjumeri 2022. godine, saglasni su da u Srbiji postoje dobri uslovi za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, ali da uvek postoji prostor za unapređenje.
Đukanović, koji na porodičnoj kući u Zemunu ima solarnu elektranu snage 11,7 kilovata, izjavio je da je u njegovom slučaju ušteda na računu za električnu energiju na godišnjem nivou bila 68 odsto, odnosno 1.650 evra.
“U Srbiji se definitivno isplati biti prozjumer”, rekao je Đukanović, dodajući da će se njegova investicija u solarnu elektranu isplatiti za šest i po do sedam godina.
Sličan period povraćaja investicije očekuje i Maričić za svoju solarnu elektranu u Rumi snage 7,36 kilovata.
„Prvi računi su pokazali da će se investicija isplatiti za oko 20 godina što je bilo poražavajuće, ali kako je vreme prolazilo struja je poskupljivanja, promenjeni su zakoni i došli smo do toga da se danas isplati za šest-sedam godina, što je drastična razlika i promena za samo dve godine“, kazao je Maričić.
On je na računu uštedeo oko 65 odsto, ili oko 900 evra za godinu dana.
Đorić je zahvaljujući solarnoj elektrani na svojoj kući u Grockoj, snage 10 kilovata, smanjio račune za struju za 65 do 70 odsto, što na godišnjem nivou iznosi između 1.200 i 1.500 evra.
On procenjuje da će mu se investicija isplatiti za manje od šest godina i ističe da oni koji više troše električnu energiju, koji ulaze u crvenu zonu, mogu da ostvare znatno veće uštede.
Svi sagovornici su saglasni da je najisplativija direktna potrošnja, odnosno električna energija koja je direktno potrošena u trenucima proizvodnje, a koja je kod njih iznosila 30 do 40 odsto od ukupno proizvedene struje.
Dodatna ušteda se očekuje i posle nedavnog donošenja Uredbe Vlade o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača iz obnovljivih izvora energije, kojom je smanjena cena povlačenja predatih viškova električne energije.
Kupci-proizvođači su u prethodnom periodu plaćali naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača na ukupno preuzetu električnu energiju, dok je sada ta osnovica promenjena na utrošenu električnu energiju, odnosno razliku između predate i preuzete električne energije.
Đukanović očekuje da će time uštedeti u proseku 800 dinara mesečno, a Đorić oko 100 evra na godišnjem nivou.
Međutim, pošto se svuda u Evropi sada menja sistem neto-merenja u načinu obračuna za domaćinstva što se može očekivati i u Srbiji, Maričić je istakao da je sada najbolji trenutak da se postane prozjumer.
Da bi investicija bila što isplativija, sagovornici su istakli da je potrebno da se elektrana pravilno dimenzioniše i da se struja što više troši onda kada se proizvodi, odnosno kada ima sunca.
Maričić je rekao da postoji mogućnost da se preko aplikacije na telefonu prati proizvodnja i u skladu s tim, pomoću pametnih utičnica, podešava uključivanje uređaja u kući.
Đukanović savetuje prozjumerima da, ukoliko imaju preveliku solarnu elektranu i previše viškova, kućne uređaje koriste danju i da nađu način da povećaju potrošnju, tako što će na primer ugraditi toplotne pumpe i grejati se na struju umesto drva i pelet.
Svi viškovi koji se predaju u elektrodistributivnu mrežu prozjumeri mogu da iskoriste do 31. marta, što je prema mišljenju Đukanovića, idealno za grejanje, jer preko leta akumuliraju kilovate koje onda mogu da stignu da iskoriste tokom grejne sezone.
Đorić, koji pored solarne elektrane ima i toplotnu pumpu, rekao je da ga je cela grejna sezona prošle zime koštala malo više od 100 evra za kuću od 150 kvadratnih metara koja se, kako kaže, greje 24 časa dnevno.
On je pre ugradnje elektrane i toplotne pumpe zamenio kompletnu stolariju i obložio kuću stiroporom sa svih strana, što je značajno poboljšalo toplotnu i zvučnu izolaciju, a potrošnja peleta je prepolovljena.
„Tada smo uradili i elektranu a kasnije, uz pomoć opštinskih subvencija, ugradili smo toplotnu pumpu. Te prve zime bilo je fenomenalno. Ništa ne ložite, ne brinete da li ćete na vreme kupiti drva ili pelet, a pri tome je značajno jeftinije. Te pumpe su dobre čak iako nemate elektranu, opet je jeftinije grejanje nego na bilo koji drugi vid energenata“, kazao je Đorić.
Sa iskustvom od gotovo dve godine proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe, sagovornici su zaključili da se odluka da postanu prozujmeri pokazala kao dobra.
U tom procesu nisu imali veće izazove ali, prema njihovom mišljenju, postoje mogućnosti da se ceo sistem unapredi, kao na primer dodatne stimulacije za prozjumere, ukidanje ograničenja veličine elektrane ili smanjenje naknada za pristup distributivnom sistemu (mrežarine).
„Zadovoljstvo je imati solarnu elektranu iz više razloga – zato što je to zelena energija, manje zagađujemo životnu sredinu i lepo je kada na kraju meseca stigne manji račun“, kazao je Đorić.
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
