***Goran Popić DVD Stanišić Foto – AcanskiS ©
- Prvog oktobraskog četvrtka u „Muzeju Podunavskih Švaba“ depadansu Gradskog muzeja u Somboru sa početkom u 18 časova otvorena je izložba „Vatrogasci pozor“ autorke Miroslave Čačić.
Posetioci bili su u prilici da vide originalna dokumenta, fotografije, grupnu i ličnu vatrogasnu opremu, odličja časti i sposobnosti kao što su pehari, diplome, medalje. Gradski muzej Sombor i Muzej Podunavskih Švaba je izrazio veliku zahvalnost Dobrovoljnim vatrogasnim društvima iz Monoštora, Bačkog Brega, Bezdana, Svetozara i Miletića, Sivca, Stanišića, Riđice, Kljajićeva, Kule, Telečke, Stapara, Doroslova.
Dobrovoljno vatrogastvo kao human i častan poziv izuzet od društvenih, političkih, socijalnih i konfesionalnih razlika, opstaje i danas zahvaljujući običnom čoveku, komšiji, prijatelju, on svoj doprinos daje svaki dan rizikujući sopstveni životza dobrobitzajednice. izložba je realizovana zahvaljujući svesrdnoj pomoći i saradnji velikog broja institucija i pojedinaca
Sveti Florijan kao zaštitinik vatrogsaca
Statua svetog Florijana izrađena od drveta sa prikazom sveca, koji poliva vodom iz krčaga zapaljenu kuću, čuva se u Gradskom muzeju Sombor. Statua je tokom 19. veka krasila fasadu kuće nemačke somborske porodice Pajdelhauzer, da bi je početkom 20.veka kupio somborski advokat dr Joca Lalošević.
Kult svetog Florijana kao zaštitnika vatrogasaca je bio opšte prihvaćen kod Dobrovoljnih vatrogasnih društava. Svake godine na dan svetog Florijana, 4. maja, Društva su organizovala prigodne svečanosti. Vatrogasni znak je u periodu vladavine Austro- ugarske monarhije uvek imao simbole u vidu prikaza Svetog Florijana zaštitnika vatrogasaca ili u vidu atributa vatrogasne opreme, šlema, sekirice i signalne trube, a u nekim slučajevima poput izrade darovnih zastava, oba simbola su bila prisutna.
Vatrogasna takmičenja
Pored redovnih vatrogasnih vežbi, Dobrovoljna vatrogasna društva su organizovala takmičenja povodom značajnih jubileja. Učesnici takmičenja, kao predstavnici vatrogasnih četa, dobijali sn od organizatora pehare i diplome za osvojeno mesto, ovakav vid takmičenja bio je značajan za stručno usavršavanje članova. Na osnovu sporadičnih podataka možemo da damo odredjeni pregled vatrogasnih takmičenja na osnovu pehara, diploma i pozivnica koja čuvaju Dobrovoljna vatrogasna društvakao dokaz njihove stručnosti i angažovanja. Tako je vežbačka ekipa iz Bačkog Brega pod komandom zapovednika čete Refle Matije osvojila prvo mesto na vatrogasnoj utakmici u Karavukovu 19.08.1934. godine.
Povodom obeležavanja petogodišnjeg jubileja Dobrovoljna vatrogasna četa iz Stanišića je organizovala progam u trajanju od dva dana, 8-9. juna 1935. godine. Prvi dan je bio rezervisan za upoznavanje članova društava, kao i za povorku i bakljadu kroz selo. Drugog dana učesnici su imali priliku da prisustvuju bogosluženju, dodeli ođlikovanja, nakon svečanog ručka išlo se na vežbalište gde je organizovana utakmica. Nakon utakmice organizatori su učesnicima podelili nagrade. Program se završavao sa igrankom.
Kovač Dezider vatrogasac iz Odžaka
Vatrogasni orkestri
Povodom vatrogasnih proslava i obeležavanja jubileja redovno su organizovani defilei vatrogasaca u pratnji vatrogasnog orkestra. Na samom početku rada, Dobrovoljno vatrogasno društvo iz Sombora je I7.avgusta 1874. godine osnovalo muzičko duvačku sekciju. Brigu oko nabavke potrebnih istrumenata preuzeli su osnivači Janoš Cedler, Nandor Biterman i trubač i budući kapelnik orkestra Đula Kedveši. Muzička sekcija je brojala osamnaest aktivnih članova sa kapelnikom na čelu. U okviru Društva je postojala diletantska sekcija koja je 16. marta 1929. godine sugrađanima u somborskom pozorištu priredila igrokaz „Naši seljani“.
Organizovanom kultunom životu na selima doprinelo je osnivanje vatrogasnih društava koja su okupljala meštane na mnogim svečanostima propagirajući na taj način dobrovoljno vatrogastvo. Organizovane su dramske i muzičke sekcije. Limeni orkestar Dobrovoljne vatrogasne čete Bezdan je osnovan 1894. godine pod komandom kapelnika Franje Keslera. Duvački orkestar Vatrogasne čete Bački Breg je osnovan pred početak Prvog svetskog rata pod komandom kapelnika Štefana Hiha. Duvački orkestar su činili: Petar Fleišer, Mihailo Sišlar, Konrat Šmit, Josip Hep, trubač Stipan Dekić i dobošar Lazar Marin Tomašev. Vatrogasna muzika je bila naročito populama među omladinom. Muzičari su bili obučeni u svečane uniforme, svirali su na zabavama, balovima, prilikom obeležavanja značajnih jubileja i praznika.
Vatrogasni tečajevi
Prvi vatrogasni tečaj u Kraljevini SHS je organizovan u Senti od 2-8. avgusta 1926. godine. Odziv zainteresovanih nije bio zadovoljavajuć, s obzirom da je tečaju prisustvovalo i ukupno 50 slušaoca iz 23 opštine i 3 i grada Bačke i Baranje. Predavanje i vežbe su organizovane na maternjem i državnom jeziku. Polaznici su na kraju predavanja polagali časnički ispit u prisustvu predsednika Bačkog vatrogasnog saveza Svetislava Rajića pukovnika vojnog garnizona Sente Stevana Švabića. Pored dvojice somborskih vatrogasaca tečaju su prisustvovali vatrogasci iz Stanišića kao izlaslanici opštine u kojoj u to vreme nije bio organizovan rad vatrogasnih četa. Među njima se nalazio Mirko Stepanović budući podzapovednik vatrogasne čete Stanišić.
Razvoj vatrogastva u Somboru i okolnim mestima do 1918. godine
Tokom 18. veka Sombor nema organizovanu protivpožamu zaštitu, iako je potreba za takvom zaštitom bila stalna. Uske ulice, kuće od naboja sa slamnatim krovovima, te odžaci od drveta bili su razlog za lako širenje požara. Nakon što je Sombor postao Slobodan Kraljevski grad 1749. godine, dobivši povelju od Marije Terezije, gradske vlasti su donele niz odredaba za povećanje bezbednosti svojih građana, posebno onih koji se tiču zaštite od požara. Na osnovu instrukcij a gradskog kapetana predviđeno je da on, u slučaju požara sa nadzornikom straže i odabranim Ijudima, izađe na mesto požara i učestvuje u gašenju. Istim aktom ustanovljeni su nadzomici kvartova tzv. „Frtaljmešteri“ koji su vodili brigu o izbijanju i saniranju pozara. Radi obezbeđenja neophodne opreme za gašenje, somborski Magistrat je na sednici od 27. oktobra 1763. godine doneo odluku o nabavci dva bureta od hrastovine i jednih kola.
Na ozbiljnost potrebe za organizovanjem vatrogasne sluzbe u Somboru, bez sumnje je uticao požar koji se desio na Trgu Svetog Trojstva u kući Antuna Meneškovića, kada je usled jakog vetra i nedostatka vatrogasne opreme stradalo 11 kuća. Ovaj događaj je izazvao brzu reakciju gradskog kapetana, koji je naredio da se preduzmu mere predostrožnosti, da se odmah pregledaju odžaci i da se osnuje odžačarska služba. Kao i svi ostali zanati tako je i odzačarski zanat potpadao pod opštu upravu esnafa u Somboru, čija su pravila potvrđena od strane carice Marije Terezije 1765. godine. Među pravilima somborskih esnafa nalaze se pravila odžarskog esnafa iako podaka o njegovom radu nema sve do 1819. godine.
Iskustva koja je Habzburška monarhija imala sa požarima u svom viševekovnom postojanju doprinela su đa se na redovnoj sednici skupštine Bač-Bodroške županije 1774. godine u Baji usvoji Pravilnik o organizaciji vatrogasne službe, što će do 1777. godine rezultirati kopanjem bunara u svim mestima i nabavkom vatrogasne opreme. Prvi Statut vatrogasne shižbe grada Sombora je objavljen 1849. godine.
Vatrogasna četa u Starom Sivcu 1928. godina
Dobrovoljna vatrogasna društva između dva svetska rata
Kraj Prvog svetskog rata doneo je značajne promene u radu i funkcionisanju dobrovoljnih vatrogasnih društava. Društva su iz rata izašla kadrovski i tehnički oslabljena sa manjkom aktivnih članova i neadekvatnom i zastarelom opremom. U periodu između 1918-1929. godine, dobrovoljna vatrogasna društva su bila ogranizovana u opštinske, sreske i pokrajinske saveze. Za Bačku i Baranju je postojao Savez vatrogasmh društava sa sedištem u Senti. U skladu sa novom organizacijom tj. podelom države na banovine na teritoriji Kraljevine Jugoslavije je izvršena reorganizacija vatrogasnih zajednica. Prema Zakonu o organizadji vatrogastva od 15. jula 1933. godine, sve vatrogasne čete jednog administrativnog sreza činile su vatrogasnu župu, doksu vatrogasne župe jedne banovine činile vatrogasnu zajednicu dotične banovine. U Novom Sadu je formirana Vatrogasna zajednica Dunavske banovine sa zadatakom da prema zakonu sprovodi u delo naredbe i zaključke donete u okviru rada Vatrogasnog saveza Kraljevine Jugoslavije. Na osnovu Zakona o organizadji vatrogastva su doneta Pravila za vatrogasne čete koja su regulisala njihova prava i dužnosti. Vatrogasna Četa je mogla biti javna i privatna. U red javnih su spadale dobrovoljne i profesionalne vatrogasne čete, dok su u red privatinih spadale industrijske i zavodske čete. Industrijske čete su osnivane na inicijativu rukovodstva fabrike, tako su u Crvenki u slučaju požara uporedo delovale dve vatrogasne ekipe, prva dobrovoljna pod komandom sudije Adama Šmita, a druga industrijska pod upravom Fabrike šećera i komandom kovača i gostioničara Fridriha Pavličeka. Zadatak vatrogasne čete je bio da vodi brigu o izbijanju požara, stručno obrazuje svoje članove, organizuie tečajeve, predavanja i vežbe.
I za sam kraj donosimo vam i samu vatrogasnu zakletvu:
Vatrogasna zakletva
» Ja ________________________zavetujem se, da ću dobrovoljno bez ikakvog sopstvenog interesa biti uredan i tačan aktivni član Dobrovoljnog vatrogasnog društva, časnom rečju obavezujem se, da ću se pridržavati pravila Društva i odluka Komande”
izvor: Vatrogasci pozor! Miroslava Čačić
AcanskiS ©
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
http://keepone.net/radio/k138251/novi-radio-sombor*
*Novi Radio Sombor na vodećoj platformi radio stanica svih država sveta
