Održana izložba „Drugi foto – safari GORNJE PODUNAVLJE 2024“ u organizaciji FKVK „Rada Krstić“ Sombor

foto:© AcanskiS

• U organizaciji FKVK „Rada Krstić“ Sombor u Muzeju Podunavskih Švaba svečano otvorena izložba Drugi foto – safari GORNJE PODUNAVLJE 2024.

U okviru projekta, Foto klub „Rada Krstić“ je pod patronatom Foto saveza Srbije organizovao i foto konkurs na koji se prijavilo 68 autora sa 351 radova, iz svih krajeva naše zemlje. Nagrade su dodeljene u dve kategorije, za temu Gornje Podunavlje – Bodrog fest 2024 i za slobodnu temu.

Najbolju fotografiju u slobodnoj temi napravio je Minja Jovetić, dok je u kategoriji Gornje Podunavlje – Bodrog fest 2024, najbolju fotografiju napravila Nikolina Osmić. Foto – safari, konkurs i izložba održani su uz podršku Grada Sombora, Turističke organizacije Grada, Javnog preduzeća „Vojvodinašume“, Gradskog muzeja Sombor i Foto saveza Srbije.

Gost  izložbe je bio čuveni  *Lennert Géza (Geza Lenert) – majstor umetničke fotografije Foto saveza Jugoslavije / Foto saveza Srbije, dok je ispred grada Sombora otvaranju izložbe  prisustvovao član Gradskog veća za oblast ekologije i zaštite životne sredine Slobodan Stanić.

*Lennert Géza (Geza Lenert) –drugi sa leve strane

*Lennert Géza (Geza Lenert) – majstor umetničke fotografije Foto saveza Jugoslavije / Foto saveza Srbije, fotoreporter i novinar. Rođen je u Budimpešti 24. VIII 1952. Otac Antal, poreklom iz Doroslova, nakon boravka u Budimpešti,1957. godine se sa porodicom nastanio u Novom Sadu.

Tu je Geza završio osnovnu i srednju hemijsko-tehnološku školu(1971) i izučio fotografski zanat (1977), a u Zrenjaninu je diplomirao na Višoj tehničkoj školi (1978) u zvanju inženjertehnolog.

Prvo radno mesto bilo mu je u elektronskom računskom centru novosadskog PTT-a, a potom je kao samostalni novinar-fotoreporter sarađivao u Mađar sou (MagyarSzó), Večernjim novostima, Glasu omladine, Kepeš ifjušagu (Képes ifjúság) i drugim listovima.Član redakcije dečjeg nedeljnika na mađarskom jezikuJó Pajtás (Dobar drug) postao je 1980. Kada se list 1994. našao u krizi, osnovao je sa kolegama privatnu firmu Amicus – Jó Pajtás d.o.o., u kojoj je od 1996. do 2007. godine obavljao dužnost direktora, a od 2001. do 2007. i glavnog urednika. Nakon reorganizacije 2007. postao je odgovorni urednik u okviru velike novinske kuće Magyar Szó Kft, i sa te funkcije otišao u penziju 15.novembra 2013.

U Foto- kino klubu „Branko Bajić“u Novom Sadu od 1968. godine uspešno se bavi umetničkom fotografijom. Sa nepunih 27 godina postao je najmlađi autor u zemlji sa najvišim zvanjem u Foto savezu Jugoslavije: majstor umetničke fotografije (1979) i zvanjem AFIAP (Artist de la Federation Inrenational de l’art Photographique) u Međunarodnoj federaciji za fotografsku umetnost. Član je UPIVIV-a od 1978. Izlagao je od 1971. na pedesetak samostalnih i preko 500 kolektivnih izložbi u 25 zemalja sveta, na kojima je osvojio veliki broj nagrada. Jedini je trostruki osvajač trofeja „Zlatno oko“ (1976, 1978. I 1980).

Zvanje „Excellence FIAP“ (EFIAP) dobija 2004. godine. Zaslužni je član Foto-kino kluba „Branko Bajić“ te počasni član Foto kluba Osijek i Club fotografic Nufarul iz Oradee (Rumunija). Dobitnik je prestižne nagrade „Tošo Dabac“, koju u Hrvatskoj zovu „Oskar za fotografiju“. Prvi je od novosadskih fotoreportera koristio digitalni fotoaparat i kompjutersku obradu fotografija za potrebe listova za koje je radio. Afirmisao se i kao podvodni snimatelj. Snimio je veliki broj atraktivnih podvodnih fotografija, za koje je dobio mnogobrojna priznanja na izložbama kod nas i u svetu. Svoje veliko znanje rado prenosi na mlađe ljubitelje fotografije kao predavač, instruktor, selektor izložbi i član žirija. Aktivan je u Foto, kino i video savezu Vojvodine, te u Foto savezu Srbije.