Херцеговачко наречје – уводна рубрика
Реализујући овогодишњи медијски пројекат Удружења “ПОДИУМ“ путем Новог Радио Сомбора, на Конкурсу Града Сомбора, којем смо дали назив “Сви смо једно – вишејезично, ваш Нови Радио Сомбор“: уз већински српски језик, као и језике националних заједница и мањина који су у службеној употреби или се користе на сомборском подручју, уврстили смо и Херцеговачко наречје. Сматрајући, говором језика, неправедним што већ и до сада није званично успостављен херцеговачки језик као службени, односно језик националне заједнице или мањине, којим говори херцеговачки живаљ настањен на територији Града Сомбора и који је колонизацијом у сомборски атар, прошле године обележио стогодишњицу насељавања и развоја места Алекса Шантић, Растина, те делова града Сомбора
Уосталом, свакако најзначајнија је тврдња нашег језичког врховника, ВУКА СТЕФАНОВИЋА КАРАЏИЋА, српског културног реформатора, творца савремене српске азбуке, књижевног језика и правописа.
Наиме, у циљу борбе за спровођење Вукове реформе правописа и језика много је енергије утрошено на полемике на нивоу такозваних „утука“, и „утука на утук“. Многи пак не скривају да не желе да, са дистанце, прихвате чињеницу да је Вук током свог живота мењао приступ српском књижевном језику, да је од тврдог ијекавца, за кога је херцеговачко наречје било светиња, и који је, на почетку, и записе народних песама редиговао у том смислу, дошао до далеко ширих лингвистичких схватања.
Осим осталог, у овој рубрици рецимо и то, да упознавши традицију Срба у другим крајевима, у Војводини, на пример, упознавши се с језиком градских средина, Дубровника пре свега, Вук је прихватио херцеговачки исправни говор и у своју азбуку укључио слово х.
Извор: Вукова задужбина: http://vukova-zaduzbina.rs/
Народни говор је корен из којег је изникао књижевни говор на чему је Вук Стефановић Караџић инсистирао. А тај говор како је напомињао, изникао је из херцеговачког народа са најправилнијим изговором, акцентом и граматичким утемељењима српског језика: реченица је Вукова која у савремено доба има сваки разлог да буде максимално афирмисана и понављања као својеврсна изрека даљим студијским потврђивањима, публикацијама и другим научним штивима.
Како је ово уводни чланак о Херцеговачком наречју, следе даље рубрике у вези са извориштем српског језика. Биће ту заступљена стручно-научна мишљења од стране професора језика, академика, припадника херцеговачке националне заједнице, наших суграђана херцеговачких потомака овде насељених вековно, који већински живе претежно у Алекси Шантићу и Растини, деловима града Сомбора, као и од студената, ученика, грађана.
Рубрика је саставни део овогодишњег медијског пројекта „Сви смо једно-вишејезично, ваш Нови Радио Сомбор“ суфинансираног из буџета Града Сомбора за 2022. годину. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Медијска пажња и пратња: Нови Радио Сомбор
(Сва ауторска права евентуалног даљег објављивања ове рубрике и њеног целовитог садржаја постављено на порталу Новог Радио Сомбора без упита и дозволе било које стране или појединца заштићена и задржана свим релевантним правним механизмима!)
