Od Banata do Bele kuće: Zaboravljena veza
- Kada pomislimo na američki Dan zahvalnosti (Thanksgiving), prve asocijacije su obično ćurka, hodočasnici i daleka 1620. godina. Međutim, malo je poznato da moderna, zvanična verzija ovog praznika ima neverovatnu vezu sa našim krajevima — tačnije, sa Banatom.
Iako koreni praznika sežu do dolaska broda Mayflower i trenutka kada su starosedeoci iz plemena Wampanoag spasili doseljenike od gladi, Dan zahvalnosti nije bio nacionalni praznik sve do 19. veka.
Ključni trenutak dogodio se 1863. godine, usred Američkog građanskog rata, kada je predsednik Abraham Linkoln odlučio da ovaj dan proglasi zvaničnim državnim praznikom. Tu na scenu stupa čovek čije ime možda ne znate, ali čiji je potpis ostao zabeležen u istoriji.
Desna ruka Abrahama Linkolna
Čovek koji je pisao, formulisao i potpisivao Linkolnova zvanična saopštenja — uključujući i ona vezana za proglase — bio je Džon Džordž Nikolaj (John George Nicolay).
Nikolaj nije bio običan birokrata. Bio je Linkolnov lični sekretar i čovek od najvećeg poverenja. Ali ono što ovu priču čini posebnom za nas jeste njegovo poreklo. Džon Džordž Nikolaj bio je sin nemačkih imigranata iz Banata, sa prostora današnje Vojvodine.
Njegova porodica se, poput mnogih iz naših krajeva, otisnula preko okeana u potrazi za boljim životom, noseći sa sobom nasleđe i radnu etiku ovog podneblja.
Pečat sa Balkana na američkoj istoriji
Zanimljiva je igra sudbine: prvi, nezvanični Dan zahvalnosti nastao je jer je starosedelački narod spasio došljake. Dva i po veka kasnije, nacionalni praznik je svojim perom ozvaničio čovek čiji koreni potiču upravo sa našeg Balkana.
Danas, dok milioni Amerikanaca obeležavaju ovaj datum, mi se možemo pohvaliti crticom iz istorije — da je u formiranju jednog od najvećih svetskih praznika, posredno, učestvovao i duh Banata.
