ILUSTRACIJA@AcanskiS
- Između najjužnije tačke Južne Amerike i ledenog Antarktika prostire se 800 kilometara vode koja uteruje strah u kosti i najiskusnijim moreplovcima. Dobrodošli u Drejkov prolaz – mesto gde se Atlantik i Pacifik sudaraju u večitoj borbi talasa i vetrova.
Sudbina u rukama oluje
Iako prolaz nosi ime slavnog engleskog admirala ser Fransisa Drejka, on ga zapravo nije tražio. Godine 1578, Drejk je planirao miran prolazak kroz uski Magelanov moreuz. Ipak, priroda je imala drugi plan. Užasna oluja ga je odbacila toliko južno da je ispred sebe ugledao beskrajni horizont vode.
Time je Drejk srušio tadašnju zabludu da je Ognjena zemlja deo nepreglednog južnog kontinenta. Dokazao je da postoji put „ispod“ Amerike, iako je samom prolazu trebalo još pola veka da dobije svog prvog hrabrog kapetana koji će ga preploviti u celosti.
Zašto je ovo „groblje brodova“?
Drejkov prolaz nije samo geografska odrednica; to je prirodni fenomen poznat kao „Besne pedesete“. Razlozi za njegovu surovost su naučni:
-
Nema prepreka: Na ovoj geografskoj širini ne postoji nijedna kopnena masa koja bi usporila vetar. On nesmetano ubrzava oko cele planete.
-
Efekat levka: Ogromne količine vode iz Tihog okeana pokušavaju da se „uguraju“ kroz relativno uzak prostor između dva kontinenta, stvarajući struje neverovatne snage.
-
Talasi-ubice: Nije retkost da se brodovi ovde susretnu sa talasima visokim preko 10 metara, što je visina prosečne trospratnice.
Od piratskih ruta do turističkog izazova
Danas je Drejkova ruta glavni put za sve koji žele da posete Antarktik. I dok savremeni istraživački brodovi imaju najmoderniju tehnologiju, prelazak preko Drejka ostaje svojevrsno „krštenje“ za svakog putnika. Oni koji ga prežive, kažu da je mir koji vas sačeka na Antarktiku vredan svake sekunde borbe sa pobesnelim okeanima.
Drejkov prolaz ostaje večni podsetnik na vreme kada su mape imale bele mrlje, a sudbinu sveta krojili vetrovi i hrabrost (ili ludost) moreplovaca poput Fransisa Drejka.
I ako on sam nije prošao celim prolazom (vratio se na sever da pljačka španske luke), njegovo otkriće je potvrdilo da brodovi mogu obići Ameriku sa južne strane. Ironično, prvi čovek koji je zapravo namerno preplovio ovaj prolaz bio je Holanđanin Vilem Šauten 1616. godine.
