Mlin u Malom Staparu jedini na mirnim vodama u ovom delu Evrope

3 jan u 09:08

s.acanski

Dve godine nakon izgradnje prevodnice na Malom Staparu, 1795. sagrađen je i čuveni mlin, nakon odluke Beča da na prevodnicama mogu da se grade objekti koji će služiti mlevenju žita i proizvodnji brašna. Mlin u Malom Staparu je jedini na mirnim vodama u ovom delu Evrope, a njegova neprocenjiva vrednost se ogleda i u tome što je zadržao svoj originalan, prvobitni izgled

Pre 45 godina malostaparski mlin je ugasio svoje turbine. Poslednji, tada mladi mlinar, uz svoga oca Lazara, živo se seća rada mlina, kaže I sad bi

ga mogao za tren pokrenuti! “Tu sam bio kao student, morao sam jer sam tako zarađivao da bi mogao studirati.

Meni je to bilo ekstra, nakon učenja, sednem na šlajz i uživam. A mlin, to je sada konzervirano, ja sam se iznenadio kako je stanje mlina dobro. I šta ovde fali? Fale kaiševi! Stavi kaiševe, podigni šuber, kreni, žito stavi ovde da krene… taj zvuk, taj zvuk…!” sa suzama se priseća Nikola Ačanski.

Mlinovi su nekada građeni radi pokrivanja troškova gradnje prevodnica. Ovde se mlelo čak šest vrsta brašna nadaleko čuvenong kvaliteta.

„Šuberima se odvozilo žito gore i sipalo na valjke. Ima tri para valjaka na prvom spratu i onda se tu mlelo. I onda je to kružilo – ide dole i vraća se i potom se odvajalo. Prvo je išlo belo brašno, hlebno brašno, crno brašno, poslednja tura su bile mekinje i onda griz” kaže Ačanski.

Malostaparski mlin, jedan je od pet građenih na Velikom bačkom kanalu podignut 1794, a nakon požara i rekonstrukcije 1848. godine do

današnjih dana zadržao je svoj izgled. Svedok je i dokaz tehničke revolucije jednog vremena.“Građa za Malostaprski mlin je stigla iz Tatri i sa Karpata i dovožena je kanalom koji je i za tu svrhu pokazao svoju opravdanost” objašnjava istoričar Zoran Peruničić.

Mesto milenijumskih susreta, kako ističe Zoran Peruničić, gde je tekao pradunav a između Malog Stapara i Sivca, bilo ušće Drave u Dunav,

mesto je i pohoda dva cara.