- Usred Evrope postoji jedno carstvo bez zemlje, bez granica i zastava na mapama. Njegovi podanici ne žive na ostrvima ni u tvrđavama, već u ideji staroj gotovo hiljadu godina. Dobrodošli u svet Malteškog viteškog reda – jedine „države“ koja nema teritoriju, a ipak ima pasoš, valutu, markice i diplomatske odnose sa stotinak zemalja.
Sve počinje 1099. godine, u Jerusalimu, gde su skromni hodočasnici i ranjeni krstaši nalazili utočište u bolnici podignutoj u čast Svetog Jovana. Ono što je tada bila obična briga za nemoćne, ubrzo se pretvorilo u red vitezova koje je papa priznao 1113. godine. Od tada, kroz vekove i burne ratove, red menja svoja sedišta – sa Jerusalima na Rodos, potom na Maltu, da bi se danas skrasio u srcu Rima, u dva nevelika poseda koja i dalje uživaju status suverenosti.
Iako ne poseduje ni pedalj klasične teritorije, Malteški red je pravi paradoks: priznat je od 112 država, ima ambasade i diplomatske misije, štampa sopstvene poštanske marke i čak poseduje registarske tablice. Njegovi pasoši, međutim, prava su retkost – samo tri čoveka na svetu ih nosi: Veliki Majstor, njegov komandant i kancelar. Ostalih 13.500 članova, kao i više od 100.000 volontera, zadovoljavaju se običnim dokumentima svojih zemalja.
Današnji Veliki Majstor, Džon T. Danlap, ne vlada ni vojskom ni kraljevstvom, ali upravlja jednim od najstarijih humanitarnih tela na planeti. Vitezovi i dame reda leče bolesne, pomažu unesrećenima u katastrofama i čuvaju ono što nazivaju hrišćanskim vrednostima. Njihovo bogatstvo nisu palate ni tvrđave, već bolnice, konvoji pomoći i mreža volontera širom sveta.
Malteški viteški red deluje kao figura iz nekog romana – država bez zemlje, kraljevstvo bez naroda, vojska bez oružja. A ipak, i dalje je tu, hiljadu godina kasnije, živ dokaz da i u međunarodnoj politici postoje pojave koje prkose logici geografskih karata.
