Acanskis@RT
Kažu da je skromnost vrlina, a upravo ona krasi jedanaestogodišnjeg Mateja Kovača iz Bezdana. Dok njegovi vršnjaci maštaju o novim igračkama, Matej mašta o tome kako da nekome ulepša dan. Sa samo 11 godina, on je već veteran u humanitarnom radu, a njegova priča je pravi melem za dušu u ovim brzim vremenima.
Ljubav prema dobrim delima Matej nije naučio na internetu, već u svojoj kući. Njegov jedini i najveći uzor je njegova majka. Sve je počelo još kada je imao samo šest godina.
– Prvi njegov polazak sa mnom bio je u Suboticu, u Dom „Kolevka“. Auto nam je bio krcat, a on je sedeo unutra kao mali mišić. Kada smo stigli i kada je video koliko tu ima dece, rekao mi je: „Mama, i ja želim ovo isto da radim“ – priseća se njegova majka trenutka kada je dečak odlučio da postane humanitarac.
„Najsrećniji dečak na svetu“
Matejeva misija je jednostavna – doneti osmeh tamo gde je najpotrebniji. Posebno je dirljiv bio njegov susret sa đacima u školi „Vuk Karadžić“ u Somboru, gde se pojavio obučen kao vilenjak, donoseći paketiće.
– Kada sam jednom dečaku dao paketić, on je rekao: „Ja sam najsrećniji dečak na svetu jer sam dobio paketić“. U tom trenutku i ja sam bio srećan koliko i on – priča Matej, dečak koji je shvatio suštinu života mnogo pre mnogih odraslih: da ruka koja daje nikada nije prazna.
On primećuje da se deca kojoj pomaže međusobno vole i poštuju, što ga dodatno motiviše da nastavi sa svojim radom, naročito tokom praznika kada je usamljenost najteža.
Od rvanja do filmskog platna
Ali, Matej nije samo humanitarac. On je svestran dečak pun talenata – trenira rvanje i kajak, voli da peva, a oprobao se i kao glumac. Zanimljivo je da je učestvovao u snimanju filma „Dara iz Jasenovca“, zajedno sa ocem i bratom.
Njegova majka, koja je 1991. godine izbegla iz Osijeka, zna šta znači težina života, ali i važnost saosećanja. Iskustvo sa snimanja filma za Mateja je bilo dragoceno, a emociju koju nosi iz porodičnih priča preneo je i na svoje humanitarne akcije.
Matej Kovač iz Bezdana nam svima drži lekciju. Pokazuje nam da ne moramo biti bogati, moćni ili odrasli da bismo menjali svet. Dovoljno je imati srce koje primećuje druge i želju da se pruži ruka. On je dokaz da svaki mali korak dobrote čini naš grad, ali i ceo svet, mnogo lepšim mestom za život.
