KO SU HUTI? Od teološkog pokreta do gospodara Crvenog mora

• U jeku najnovijih sukoba na Bliskom istoku, ime „Huti“ ne silazi s naslovnica svetskih medija. Od napada na trgovačke brodove u Crvenom moru do direktnih konfrontacija sa Izraelom, ova grupa postala je nezaobilazan faktor u globalnoj geopolitici. Ali, ko su oni zapravo?

Od tolerancije do radikalizacije

Pokret se pojavio početkom 1990-ih u Jemenu, prvobitno kao umereni teološki pokret koji je zagovarao toleranciju. Ime su dobili po svom osnivaču, Huseinu el Hutiju. Međutim, prekretnica se dogodila 2003. godine – američka invazija na Irak radikalizovala je pokret. Pod uticajem libanskog Hezbolaha, usvojili su svoj danas poznati, radikalni slogan i promenili ime u Ansar Allah („Božji pomoćnici“).

„Osovina otpora“ i podrška Irana

Danas su Huti ključni deo takozvane „osovine otpora“, koju predvodi Iran. Uz Hamas u Gazi i Hezbolah u Libanu, oni čine front usmeren protiv Izraela i zapadnog uticaja u regionu. Zahvaljujući vojnoj i finansijskoj podršci Teherana, Huti su se transformisali iz pobunjeničke grupe u respektabilnu vojnu silu.

Gospodari Sane i moreuza

Iako je zvanična vlada Jemena u izbeglištvu u Saudijskoj Arabiji, Huti su ti koji drže realnu moć na terenu. Oni kontrolišu:

• Sanu, glavni grad Jemena;

• Područja u kojima živi većina stanovništva;

• Stratešku obalu Crvenog mora, odakle kontrolišu jedan od najvažnijih svetskih pomorskih puteva.

Humanitarna katastrofa u senci rata

Decenijski sukob Huta sa jemenskom vladom i Saudijskom Arabijom pretvorio je Jemen u mesto jedne od najtežih humanitarnih kriza na svetu. Dok se lideri bore za prevlast i gađaju brodove, narod Jemena suočava se sa ekstremnim siromaštvom, glađu i traumama, pri čemu su najmlađi najviše pogođeni.

Zaključak: Huti više nisu samo lokalni pobunjenici. Njihova sposobnost da ugroze svetsku trgovinu i direktno se uključe u bliskoistočne ratove čini ih igračem čiji će potezi u narednim mesecima direktno uticati na stabilnost celog sveta.