ilustracija@acanskis-rtv
Sve je počelo 1933. godine u jednoj maloj radionici u italijanskom Pijemontu. Alfonso Bjaleti, zanatlija sa vizijom, posmatrao je običan proces ključanja vode i u njemu video revoluciju koja će ući u svaku kuhinju.
Od pranja veša do savršene kafe
Iako je espreso tada već osvajao italijanske barove, on je i dalje bio ritual rezervisan za javna mesta. Kod kuće, kafa još uvek nije imala svoj prepoznatljiv oblik. Ideja za rešenje došla je iz neočekivanog izvora – posmatranjem „lisivijuze“, tadašnje posude za pranje veša. Princip po kojem se topla voda podiže kroz cev potiskivana parom postao je osnova za mehanizam koji i danas koristimo.
Bjaleti je dizajnirao predmet koji je bio suštinski jednostavan:
-
Geometrijski osmougaon oblik koji je postao prepoznatljiv širom sveta.
-
Aluminijumsko kućište – lagano, ali izuzetno izdržljivo.
-
Tri dela bez komplikacija: voda na dnu, kafa u sredini i gotov napitak na vrhu.
Više od predmeta – Ritual
Iako je Alfonso izumeo aparat, pravi tržišni uspeh doneo je njegov sin, Renato Bjaleti. On je razumeo da ne prodaje samo kuhinjski predmet, već ritual. Uz čuvenu maskotu „čovečuljka sa brkovima“ (karikaturu samog Renata), moka je postala neizostavan deo svakog doma.
Miris koji povezuje generacije
Moka možda nikada nije imala pritisak profesionalnih barskih aparata niti savršenu kremu espresa, ali je ponudila nešto mnogo vrednije: ukus doma. To je onaj spori ritam doručka, miris koji ispunjava kuću pre nego što se postavi sto i onaj prepoznatljivi zvuk ključanja koji najavljuje početak dana.
Danas, dok se moka izučava u muzejima kao ikona italijanskog dizajna, ona u milionima domova i dalje radi ono što najbolje zna – polako pretvara vodu i tamni prah u napitak koji povezuje generacije.
