bombardovanje 6.april 1941. godine@ilustracija
- Na današnji dan, 6. aprila 1941. godine, bez objave rata, nacistička Nemačka započela je brutalnu agresiju na Kraljevinu Jugoslaviju. Vazdušni napad na Beograd, „otvoreni grad“, bio je uvod u kratkotrajni Aprilski rat koji je zauvek izmenio sudbinu Balkana.
Hitlerova osveta za 27. mart
Napad je bio direktna posledica narodnog bunta i vojnog puča od 27. marta, kada je u Beogradu odbačen protokol o pristupanju Trojnom paktu. Besan zbog prkosa u Jugoslaviji, Adolf Hitler je izdao naredbu za uništenje države. Iako je nova vlada generala Dušana Simovića pokušavala da zadrži privid neutralnosti, sudbina zemlje bila je zapečaćena u Berlinu.
Vojni ataše u Berlinu, pukovnik Vladimir Vauhnik, precizno je izvestio Beograd o predstojećem udaru, ali sudbonosne vesti nisu mogle da spreče katastrofu koja je usledila u 6:30 ujutru.
Pakao iz vazduha: Beograd u plamenu
U dvodnevnom napadu na prestonicu učestvovalo je 484 nemačka aviona, koji su u četiri naleta izručili oko 440 tona bombi. Iako je Beograd bio proglašen za nebranjeni grad, to nije sprečilo agresora da razori 2.228 objekata.
-
Ljudske žrtve: Procenjuje se da je poginulo između 2.274 i 4.000 ljudi.
-
Kulturni genocid: Izgorela je Narodna biblioteka Srbije, čime je nepovratno uništeno ogromno kulturno i istorijsko blago.
-
Herojski otpor: Nebo iznad Beograda branio je elitni Šesti lovački puk. Jugoslovenski piloti oborili su najmanje 42 neprijateljske letelice, dok je 11 naših heroja položilo živote u neravnopravnoj borbi.
Potpuno okruženje i izdaja
Agresija nije stigla samo iz vazduha. Jugoslavija je napadnuta sa svih strana – iz Nemačke (današnje Austrije), Mađarske, Bugarske i Italije. Od svih susednih zemalja, jedino Rumunija nije učestvovala u napadu.
Dok je vojska na frontovima gubila tlo pod nogama zbog presečenih komunikacija i unutrašnjih previranja, političko jedinstvo se brzo raspalo. Već 8. aprila vladu su napustili hrvatski i muslimanski ministri, uključujući Vlatka Mačeka.
Kapitulacija i izgnanstvo
Aprilski rat okončan je 17. aprila potpisivanjem kapitulacije u zgradi bivšeg čehoslovačkog poslanstva u Beogradu. Dokument su potpisali Aleksandar Cincar Marković i general Radivoje Janković.
Kraljevska vlada je zemlju napustila dva dana ranije iz Nikšića, ponevši sa sobom odluku da kapitulaciju potpisuje isključivo vojska, ali ne i država, čime je očuvan pravni kontinuitet u izbeglištvu u Londonu.
Posledice koje su odredile istoriju
Nakon kapitulacije, stotine hiljada vojnika, mahom Srba i Slovenaca, odvedeno je u zarobljeništvo. Zemlja je raskomadana između agresora, a na njenim ruševinama nikle su kvislinške tvorevine. Bio je to početak četvorogodišnje okupacije i stradanja, ali i otpora koji će Evropi pokazati da se slobodarski duh naroda na Balkanu ne može lako ugasiti.
Izvor: Portal Arhiva / Istorijski podsetnik
