Grenland - Acanskis@RTV
- Danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je da bi eventualni američki napad na Grenland značio kraj NATO-a i bezbednosnog poretka uspostavljenog nakon Drugog svetskog rata. Ova oštra reakcija usledila je nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ponovo govorio o preuzimanju te autonomne teritorije.
Frederiksen je za danske televizije TV2 i DR rekla da bi vojni napad Sjedinjenih Američkih Država na drugu članicu NATO-a doveo do potpunog kolapsa vojnog saveza i postojećeg sistema međunarodne bezbednosti, preneo je Gardijan.
„Ako Sjedinjene Američke Države odluče da vojno napadnu drugu zemlju NATO-a, onda bi sve stalo – to uključuje i NATO, a samim tim i bezbednost posle Drugog svetskog rata“, upozorila je danska premijerka.
Ona je navela da Danska čini sve kako bi sprečila takav scenario, optužujući SAD da vrše „neprihvatljiv pritisak“. Podsetimo, Tramp je u nedelju izjavio da je SAD-u „veoma potreban“ Grenland, pozivajući se na razloge nacionalne bezbednosti. Ostrvo ima izuzetan strateški položaj između Evrope i Severne Amerike, kao i značajne mineralne resurse.
Odbacivanje „fantazija o aneksiji“
Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen oštro je odbacio Trampove izjave, pozvavši ga da odustane od, kako je naveo, „fantazija o aneksiji“. On je poručio da pretnje i pritisci nemaju mesta među saveznicima, ali je kasnije dodao da ne vidi neposrednu opasnost od američkog preuzimanja ostrva.
„Nismo u situaciji da razmišljamo da bi preuzimanje zemlje moglo da se dogodi preko noći. Ne možete porediti Grenland sa Venecuelom. Mi smo demokratska zemlja“, rekao je Nilsen. Ipak, grenlandska poslanica Aja Kemnic kazala je da, iako ne smatra da je invazija neizbežna, Grenland bi trebalo da se pripremi za najgori scenario, ocenjujući Trampove izjave kao najozbiljnije do sada.
Međunarodna podrška
Podršku Danskoj i Grenlandu izrazila je i Evropska unija, navodeći da će nastaviti da brani principe nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, posebno kada je reč o državama članicama EU.
Solidarnost su iskazale i nordijske zemlje – Švedska, Norveška i Finska, dok su Velika Britanija i Nemačka saopštile da o budućnosti ostrva može da odlučuje isključivo njegov narod.
„Grenland i Kraljevina Danska moraju da odrede budućnost Grenlanda i niko drugi“, zaključio je britanski premijer Kir Starmer.
