ilustracija@acanskis
- Српска православна црква и верници данас обележавају Лазареву суботу, у народу познатију као Врбица. Овај празник посвећен је сећању на васкрсење четвородневног Лазара и последње велико чудо Исуса Христа пред његово страдање и васкрсење.
Васкрсење Лазара из Витаније
Према предању, Исус Христос је васкрсао свог пријатеља Лазара из Витаније четири дана након његове смрти. Овај догађај симболизује победу живота над смрћу и најављује Христово сопствено васкрсење.
-
Живот након чуда: Лазар је након васкрсења живео још 30 година као епископ на Кипру.
-
Мошти светитеља: Његове мошти пренете су 890. године из Китона (данашња Ларнака) у Цариград. На његовом првобитном гробу стајала је плоча са дирљивим натписом: „Христов пријатељ“.
Зашто славимо Врбицу?
Празник се увек слави у суботу, у шестој недељи Великог поста, дан уочи Празника уласка Господњег у Јерусалим – Цвети.
Назив Врбица потиче од обичаја брања младих врбових грана. Оне се у цркви освештавају и деле народу, а симболизују палмине гранчице којима су хришћани поздравили Христа при уласку у Јерусалим.
Дечји празник и звончићи
У Српској православној цркви ово је превасходно празник деце. Када је Христос улазио у свети град, деца су му се највише радовала, а он је тада изговорио чувене речи:
„Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско“.
Данашњи обичаји налажу да се деци око врата каче месингани звончићи, чији звук симболизује радост и победу живота, док се од врбових прутова плету венчићи за главу.
Народни обичаји и веровања
-
Цветна вода: Данас се бере цвеће које се не уноси у кућу, већ се оставља у посуди са водом да преноћи. Сутрадан, на Цвети, укућани се умивају овом водом за здравље и лепоту.
-
Даривање: Млади се међусобно дарују цвећем, ширећи љубав и пажњу.
-
Без славља уз песму: Пошто је празник у време поста, обичај је да се не пева и не игра.
-
Посна трпеза: За многе породице ово је крсна слава, а трпеза је, у складу са васкршњим постом, увек посна.
