ilustracija - Acanskis@RTV
- Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Bogojavljenje, jedan od pet najvećih hrišćanskih praznika, koji se slavi u spomen na dan kada je Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista u reci Jordanu. Prema hrišćanskoj tradiciji, u trenutku krštenja nebo se otvorilo i Sveti Duh je u vidu goluba sišao na Isusa, dok je glas Božiji objavio: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji“.
Simbolika i narodni običaji
Bogojavljenje je praznik koji nosi snažnu poruku obnove i nade. Na ovaj dan se u svim hramovima vrši vodoosvećenje, a veruje se da je bogojavljenska vodica lekovita i čudotvorna, te da se ne kvari godinama. Vernici je nose svojim domovima kako bi uneli blagoslov i mir.
Jedan od najprepoznatljivijih običaja povezanih sa ovim praznikom je plivanje za Časni krst. Hrabri mladići i devojke širom zemlje ulaze u hladne reke i jezera, simbolizujući sabornost, snažnu volju i veru koja ne poznaje prepreke.
„Bog se javi!“
Na ovaj dan pravoslavni hrišćani se ne pozdravljaju uobičajenim pozdravima, već rečima: „Bog se javi!“, na šta se odgovara: „Vaistinu se javi!“. Ovaj pozdrav podseća na trenutak objave božanske prirode Hristove i prisustvo Svetog Trojstva.
Verovanja o „otvorenom nebu“
Narodna verovanja kažu da se u noći uoči Bogojavljenja, u gluvo doba, otvaraju nebesa. Veruje se da se tada svaka iskrena želja, upućena s verom i čistim srcem, uslišuje. Takođe, po vremenskim prilikama na današnji dan, narod je odvajkada predviđao kakva će biti godina – vedar dan predskazuje dobru letinu, dok mraz obećava rodnu godinu.
Danas je dan za praštanje, mir i radost. Svim čitaocima koji slave želimo zdravlje, mir u duši i radost u domu.
Bog se javi!
