Skip to content

Novi Radio Sombor

Vaše svakodnevno informisanje

Primary Menu
  • Početna
    • Dijaspora
    • Humanitarno
    • Obrazovanje
    • Najnovije
    • Region
    • Rodna ravnopravnost
    • Saobraćaj
    • Turizam
    • Zdravstvo
    • Ekologija
    • Osobe sa invaliditetom
    • Višejezično
  • Najnovije
  • Sport
  • Sindikat
  • Ekonomija
  • Estrada
  • Modeling
  • Kultura
  • Mladi
  • Oglasi
  • Impress
Radio
  • Home
  • Višejezično
  • Црногорски језик: Петогодишњица од званичног међународног признавања
  • Višejezično

Црногорски језик: Петогодишњица од званичног међународног признавања

s.stricevic 27/11/2022
27 11 22 bukvar crnogorskog jezika

 

  • Црногорски језик је ендонимски, односно аутонимски назив за језик етничких Црногораца. Сврстава се у групу јужнословенских језика и припада дијасистему штокавског наречја. Почевши од 2007. године, црногорски језик има статус сужбеног језика у Црној Гори. Статус службеног језика има и у појединим општинама у Србији. Међународно је признат 2017. године, када је добио свој ISO код

Према резултатима пописа становништва у Црној Гори из 2011. године, 37% становника државе (око 230.000 грађана) изјаснило се да говори црногорским језиком као матерњим.

Пре 2007. године, посебан црногорски језик није имао званичан статус, пошто је службени језик у Црној Гори до тада био српски језик (ијекавског изговора), што је било назначено у 9. члану Устава Републике Црне Горе из 1992. године, који је гласио: У Црној Гори у службеној употреби је српски језик ијекавског изговора. Усвајањем новог Устава Црне Горе од 19. октобра 2007. године, црногорски језик је озваничен као службени језик.

Први захтев за додељивање међународног кода је достављен техничком одбору ISO 639 у јулу 2008. године, а потпуна документација је прослеђена у Вашингтон у септембру 2015. године. Током разматрања овог питања, међу стручњацима ISO дуго је преовладавао став да црногорски језик представља варијанту српског језика, а сличне ставове су заступали и други страни стручњаци. Међутим, црногорски захтев је на крају ипак одобрен, што је учињено 8. децембра 2017. године, када је црногорском језику званично додељен ISO код [cnr]. У српској јавности, ова одлука је тада била оцењена као политичка.

Факултет за црногорски језик и књижевност основан је 2014. године у петом по величини граду Црне Горе, Цетињу.

Мали Иђош је прва општина у Војводини, уједно у Србији која је увела црногорски језик у службену употребу а потом и у школски програм у школама у Малом Иђошу и Ловћенцу.

У Граду – општини Сомбор према последњим званичним подацима из пописа становништва 2011. године црногорска народност је на петом месту по бројности, са 805 грађана који су се изјаснили Црногоркама и Црногорцима или скоро 1 проценат – 0,99% укупног становништва у петом по величини војвођанском граду, Сомбору.

У наредним наставцима, сутра и прекосутра, на страницама нашег портала донећемо појединости у вези са граматиком, правописом, односно повећаним бројем слова у односу на досадашњу граматику – два нова слова уведена у званично признат црногорски језик.

Насловна фотографија: У новоотвореном буквару црногорски језик има 32 слова – азбука

Рубрика је саставни део овогодишњег пројекта “Сви смо једно – вишејезично, ваш Нови Радио Сомбор“ суфинансираног из буџета Града Сомбора. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Медијска пажња и пратња: Нови Радио Со27мбор

Broj pregleda: 359.093
Tags: Ловћенац Мали Иђош матерњи језик Факултет за црногорски језик Цетиње црногорски језик

Continue Reading

Previous: EMISIJA OSSO broj 23 (studeni-novembar 2022) – uz mogućnost odgođenog slušanja na našem portalu / Osijek za Sombor, Hrvatska za Srbiju
Next: Svečanost u Bunjevačkom kolu Sombor povodom nacionalnog praznika Bunjevaca i Dana prisajedinjenja

Povezano

Gemini_Generated_Image_8f7pe48f7pe48f7p
  • Višejezično

Čovjek kojem Srbija nikada ne može vratiti dug: Nevjerojatna priča o Ludwigu Hiršfeldu

s.acanski 04/05/2026
Gemini_Generated_Image_iuz74niuz74niuz7
  • Višejezično

WWF Celebrates 65 Years of Protecting Our Planet

s.acanski 01/05/2026
7
  • Najnovije
  • Višejezično

Čuvari ravnice i tradicije: Na Svetog Marka blagoslovljeno mlado žito u Somboru i Čonoplji

s.acanski 26/04/2026

Skorašnji članci

  • УХАПШЕН РАЗБОЈНИК ИЗ АПАТИНА: Маскиран и уз претњу аутоматском пушком опљачкао продавницу
  • Električni orgazam predstavlja spot za pesmu „Gde je Barbara sad“ s aktuelnog albuma „U magli sjaj“
  • TRIJUMF ZA BUGARSKU: Dara sa pesmom „Bangaranga“ pokorila scenu, Srbija na 19. mestu uz maksimalne poene iz regiona!
  • Uspešno održan četvrti foto safari „Gornje Podunavlje 2026“: Spoj prirodnih lepota, istorije i prelepih modela
  • Toplotni prozjumeri – korak dalje ka energetskoj nezavisnosti građana
baner_janovic

Kategorije

  • Dijaspora
  • Ekologija
  • Ekologija
  • Ekonomija
  • Estrada
  • Humanitarno
  • Kultura
  • Mladi
  • Modeling
  • Najnovije
  • Obrazovanje
  • Oglasi
  • Osobe sa invaliditetom
  • Region
  • Rodna ravnopravnost
  • Saobraćaj
  • Sindikat
  • Sport
  • Stari zanati
  • Turizam
  • Višejezično
  • Zdravstvo

Možda ste propustili

Gemini_Generated_Image_eomjaceomjaceomj
  • Saobraćaj

УХАПШЕН РАЗБОЈНИК ИЗ АПАТИНА: Маскиран и уз претњу аутоматском пушком опљачкао продавницу

s.acanski 17/05/2026
mail (4)
  • Estrada

Električni orgazam predstavlja spot za pesmu „Gde je Barbara sad“ s aktuelnog albuma „U magli sjaj“

s.acanski 17/05/2026
lOsk9kpTURBXy9hMTQwNjVjZjc5MjFmZmNlMzdhNTVlNGViZDcyYzYwMC5wbmeRkwLNAlgA3gABoTAF
  • Najnovije

TRIJUMF ZA BUGARSKU: Dara sa pesmom „Bangaranga“ pokorila scenu, Srbija na 19. mestu uz maksimalne poene iz regiona!

s.acanski 17/05/2026
BMR_0284-Edit
  • Najnovije

Uspešno održan četvrti foto safari „Gornje Podunavlje 2026“: Spoj prirodnih lepota, istorije i prelepih modela

s.acanski 17/05/2026
Copyright © Sva prava zadržana. | MoreNews by AF themes.