Ekonomija

Cena jaja pred Uskrs i do 50 dinara, potrošači prinuđeni da biraju jeftinije vrste mesa

 

ISTRAŽIVANJE PORTALA BIZNIS.RS: PRAZNIČNI BUDŽET (1)

Autor: Julijana Vincan

  • Uskršnji i prvomajski praznici se bliže, a kako tradicija „nalaže“ bogatu trpezu u ove svečane dane sve je češća računica – koliki praznični budžet će biti potreban svakom domaćinstvu ove godine. Glavobolju zadaje globalni rast cena hrane, koja je značajno poskupela od početka krize u Ukrajini, a taj trend neminovno se prelio i na Srbiju

Tako su cene mesa u našoj zemlji rasle u poslednje tri godine, pri čemu je najviše poskupelo svinjsko meso, dok su piletina i govedina varirale. Slična je situacija i sa cenom jaja koja su u januaru ove godine bila skoro za trećinu skuplja nego pre godinu dana.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže u razgovoru za Biznis.rs da su cene pred veće praznike uvek skakale manje ili više, čak i kada je inflacija bila niža i kada je situacija bila drugačija. To se posebno odnosi na pijace, ali nisu zaostajali ni veliki trgovci.

„To je uobičajena praksa koja je uglavnom poznata potrošačima, tako da mogu ranije da se pripreme. Mi moramo da se naviknemo da većina prodavaca, preduzeća i trgovaca živi na tržištu i da im rezultati poslovanja zavise od njihovog umeća. To znači da ponekad mogu i da podignu cene kada je povećana tražnja, a da ih vrate kada prođe taj talas. Ipak, sve što je neuobičajeno i nefer ponašanje treba da reguliše tržišna inspekcija“, smatra profesor Savić.

Naš sagovornik ističe da na srpskom tržištu posluje više trgovaca, pa kupci mogu da se opredele kod koga će pazariti. Takođe, imaju i opciju da neke stvari nabave ranije po nižim cenama.

„Većina potrošača i trgovaca se ponaša razumno, ali određena poskupljenja svakako ne možemo izbeći. Postoji način da se to predupredi, a verujem da tako mnogo ljudi i radi – ne čeka da kupuje sve uoči Uskrsa. Neki verovatno ne mogu da priušte sebi hranu u meri u kojoj su mogli ranije, ali to je odlika slobodne tržišne privrede gde nikome ništa nije zagarantovano“, naglasio je Savić.

Dvocifrena inflacija utiče na životni standard

Inflacija u Srbiji je posle dužeg vremena stigla do dvocifrenih iznosa, a profesor Savić podseća da smo navikli da je sedam-osam godina praktično bila simbolična, pa nismo morali da „jurimo“ za povoljnijim cenama i da se pitamo kakve će one biti kroz tri meseca. Međugodišnja inflacija, prema poslednjim podacima, iznosi 16,1 procenat.

„Kada dođe do poremećaja i kada cene počnu da rastu, ljudi najveći deo novca troše na hranu. Neki izgube posao, nekima se smanji plata i onda ne mogu da priušte sebi novu garderobu, niti da otputuju negde, ali dažbine moraju da se plate i novac za hranu mora da se nađe. Kad znamo da nam cena hrane raste brže nego prosečna stopa inflacije, onda je to dodatni problem, i to za značajan broj ljudi“, upozorio je naš sagovornik.

On je ocenio da se inflacija teško zaustavlja i kada postane dvocifrena veoma teško se vraća na prethodni nivo.

„Inflacija je takva da najpre nastaje zbog realnih faktora, a u Srbiji je porasla pre svega zbog povećanja uvoznih cena, i to prvenstveno nafte, gasa i električne energije. Od inflacije koja je bila na simboličnom nivou od jedan do 1,5 odsto, dobijamo veću od 16 procenata. Odgovor je stigao u vidu rasta cene novca, odnosno kamatnih stopa, a to su takođe veliki troškovi koji opterećuju domaćinstva“, obrazložio je profesor Ljubodrag Savić.

Smanjena potrošnja junećeg mesa

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda u Privrednoj komori Srbije (PKS) Nenad Budimović ne očekuje značajna poskupljenja mesa pred Uskrs, iako će biti veće potražnje i u Srbiji i u Evropi.

Trgovci će malo da doprinesu tome, inače ne verujem da će otkupna cena mesa porasti. Možda će samo prasad biti malo skuplja zbog povećane tražnje. Mnogo toga se promenilo u poslednje dve do tri godine, pored pandemije i rata u Ukrajini došlo je i do promene parametara u primarnoj proizvodnji svinjskog mesa. Došlo je prvo do poskupljenja kukuruza, koji je potom pojeftinio. Kina je kupila velike količine mesa u Evropi, a Evropa ima program za smanjenje broja životinja na farmama zbog brige o ozonskom omotaču i proizvodnje metana“, objašnjava Budimović u razgovoru za Biznis.rs.

On dodaje da je zatim usledilo isključenje dve velike države iz trgovine prehrambenim proizvodima, a da je potražnja za živim životinjama velika u celoj Evropi.

„Mi nemamo dovoljnu proizvodnju svinjskog mesa, imamo oko 90 odsto dovoljnosti, a za ostatak smo okrenuti uvozu. Trenutno u Srbiji imamo oko 170.000 goveda svih kategorija, dok je svinja negde oko 2,67 miliona (tovljenika, prasadi, krmača…). Taj pad je nastavljen, baš kao i u poslednjih nekoliko decenija“, naglasio je naš sagovornik.

Budimović smatra da potrošnja mesa nije smanjena, samo se manje koriste juneće meso, zbog više cene. To je kompenzovano kroz piletinu, čija je upotreba povećana.

„Čovek kupi meso za 1.000 dinara, a da li dobije 500 ili 700 grama to je druga stvar. On ne može više i po tom principu stvari funkcionišu. Mi smo lideri u proizvodnji junećeg, svinjskog i živinskog mesa na Zapadnom Balkanu zato što imamo dobre uslove, dobru proizvodnju hrane za životinje, imamo dužinu vegetacionog perioda za poljoprivredne proizvode. Najveća smo država i što se tiče potrošnje. Mislim da ne odstupamo od regiona, samo je bitna vrsta mesa“, navodi Nenad Budimović.

————————

Male razlike u cenama po marketima

Po većim marketima se cena jaja, koja se prodaju u pakovanjima od 10 ili 30 komada, kreće od 19 do 25 dinara. Postoje razlike i u samoj veličini jaja, što takođe utiče na cenu.

Kilogram jagnjetine košta od 980 do 1.100 dinara, a kilogram pilećeg filea od 600 do 730 dinara.

————————–

Zemlje iz okruženja uvoze jaja iz Srbije

Hrana je značajno poskupela tokom prošle godine, a to poskupljenje se posebno ogleda i u ceni jaja. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u Srbiji su u januaru jaja prosečno poskupela za 31,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Prethodno je rast cene jaja u januaru 2022. godine, u poređenju sa istim mesecom 2021. iznosio 19,8 odsto, a godinu dana ranije poskupljenje je bilo „samo“ 1,6 procenata

„U Evropi je ptičji grip napravio pomor živine u proizvodnji konzumnih jaja, tako da su zemlje iz okruženja koje su se snabdevale uvozom iz Evrope sada okrenute ka Srbiji, pa je povećana potražnja i njihova cena će sigurno rasti pred Uskrs. Projekcija kaže da bi komad mogao da košta čak i 45 do 50 dinara, ali to ćemo tek videti“, naveo je Nenad Budimović.

Naslovni foto: Pexels.com / Tetiana Dubik

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

http://keepone.net/radio/k138251/novi-radio-sombor*

*Novi Radio Sombor na vodećoj platformi radio stanica svih država sveta

Tagovi: , ,

Povezani članci

UPOH Eco Energy *AKCIJSKA PRODAJA*
Agencija za privredne registre omogućila neometan pristup eServisima

Kategorije

Izbornik