Hajnce Hajnce, tvoj apsolutni sluh mi kaže da si čuo sve. Hajnce, ja moram ove noći da te odvojim od nje. Prati moj trag, prati moj znak, prati moj dah, i zažaliti nećeš. Tvoj apsolutni sluh te vodi daleko od nje. Hajnce, ja sam novi mamac i tvoje novo sve. Pamti moj mig, pamti moj krik, pamti moj lik, dok nestajem sa scene. A ona biće srećna u svetu u kom si samo ružan san. Hajnce, tvoj apsolutni njuh ti kaže da si sada sam. Hajnce. Hajnce. Hajnce. Sad si samo moj.
Sivo proleće Bili smo mladi. Mladi i sivi. Naše pesme behu slabe. Skupismo se jednom. Ćutasmo. Neko zapeva slabim glasom. Niko ne prihvati. Pesma zamuknu.
Slava Usred smeha za sofrom, među mladima i starima, lepima i ružnima, pametnima i glupima, kada se sve složilo i pomirilo, videh tamni oblak smrti, hladni struj od lica do lica mojih najbližih.
Sati Otkrih svima svoje slabosti. Niko ne promaši. Svi ranjavaju – poslednji ubija.
Devojke Crne kao ugalj. Češljaju se kao Gogenove Tahićanke. Vole muziku. Odsvirah im nežni komad. Nije im se dopalo. Krišom se isplazile jedna drugoj. Kao: fuj! Lete avioni i bacaju bombe. E, ajde sad da vidimo taj: fuj! A ja sviram veseli flažolet.
Golubica Plahi ptičuljak. Pustismo golubove. Poleteše kao teški mirisi. Loša znamenja i oblaci. Gde odoše? A, evo ih opet. Kruže nad krovovima.
Ljubavna pesma Pojedosmo sve ovce. Čitavo stado za jednu jedinu zimu! Samo ona i ja. Da ne poveruješ! Baš nas briga. Pojeli smo i koku. Popili pivo. Vikali na partijskom skupu. Prehladili se.
Kirbaj u Temerinu I. M. ima oca mog godišta. Dadoh joj, stoga, očinski savet. Idi obuci nešto. Esterhazi mi čestita na razboritosti. Poručio – razmisliće i verovatno svom sporednom liku iz najnovije drame dati moje ime: Kapitanj Šandor! Pobunih se: Dragi grofe, ja se ne zovem tako! Ne! Ne! Vrisnuh i probudih se. Sam u mraku, kao živ zakopan.
Naslovna fotografija: Kristine Cinate on Unsplash
(objavljeno u elektronskom časopisu „Bez limita“: https://bezlimitaff.com/, 3. aprila 2024.
Čedomir Janičić rođen je 1967. u Zadru. Osnovnu i srednju školu završio je u Somboru. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu diplomirao istoriju umetnosti. Objavljuje poeziju, drame i prozu u književnim časopisima i onlajn portalima. Zastupljen u nekoliko regionalnih zbornika proze i poezije. Nagrađivan. Objavio e-knjigu priča Et in Arcadia Ego (Novi Sad: Media Art Content Ltd., 2015) i izmenjeno, štampano izdanje pod istim naslovom 2018. godine (Sombor: Gradska biblioteka Karlo Bijelicki, 2018).
Radi kao muzejski savetnik Gradskog muzeja Sombor.
