Badnji dan: Najava najradosnijeg hrišćanskog praznika – Simbolika, običaji i tradicija

• Pravoslavni vernici koji Božić slave po julijanskom kalendaru danas obeležavaju Badnji dan, poslednji dan božićnog posta koji najavljuje proslavu najradosnijeg praznika – rođenja Isusa Hrista.

Ovo je prvenstveno porodični praznik, dan koji donosi veliku sreću jer porodica okupljena za posnom trpezom zajedno dočekuje Božić.

Simbolika Badnjaka

Badnji dan je ime dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali. Badnjak je, po pravilu, mlado cerovo ili hrastovo drvo. On nosi duboku simboliku:

• Toplina vere: Predstavlja drvo koje su, prema predanju, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju hladnu pećinu u kojoj je rođen Isus.

• Simbol Krsta: Nagoveštava drvo Krsta Hristovog.

• Odricanje od starog: Paljenjem badnjaka vernici simbolično potvrđuju odricanje od staroslovenskog paganskog boga Badnje (čiji je kip bio deljan od drveta) i prihvatanje hrišćanstva i novog Boga.

• Svetlost i sloga: Smisao je da se ukućani oko vatre zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom, dok svetlost razgoni mrak neznanja i praznoverja.

Običaji sečenja Badnjaka

Dan počinje rano ujutru, a za odlazak u šumu vezuju se mnogi stari običaji:

• Polazak: Domaćin sa decom odlazi u šumu u zoru, a polazak se često oglašava pucanjem iz pušaka i prangija.

• Odabir i molitva: Kada domaćin odabere drvo, okrene se ka istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik.

• Sečenje: Drvo se seče sekirom ukoso sa istočne strane. Po verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Ono što sekira ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem.

• Pad drveta: Vodi se računa da drvo padne direktno na zemlju i da se ne zaustavi na drugom drvetu.

Kada se donese kući, badnjak se prisloni uz ulazna vrata gde stoji do večeri.

Badnje veče i posna trpeza

Vrhunac praznika je Badnje veče, kada se badnjak unosi u kuću.

1. Unošenje: Domaćin unosi badnjak, slamu (koja se posipa po celoj kući) i pečenicu.

2. Molitva: Svi ukućani stoje na molitvi, pevaju tropar „Roždestvo tvoje“, čitaju molitve i čestitaju jedni drugima praznik.

3. Trpeza: Večera je strogo posna. Na stolu se tradicionalno nalaze pasulj prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela. Uz badnjak se često unosi i žito, kako bi naredna godina bila plodna.

Narodna verovanja

Badnji dan i Božić su nerazdvojni i dopunjuju se običajima. Neka od verovanja koja su se zadržala kažu:

• Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i iščekuje trenutak Hristovog rođenja.

• Na Badnji dan se ništa ne iznosi iz kuće.

U pravoslavnim hramovima se na ovaj dan služe liturgije i večernja služba sa tradicionalnim nalaganjem (paljenjem) badnjaka ispred crkve.