Zavičajno odeljenjE Biblioteke grada Beograda
- Чувени стихови Ђуре Јакшића из песме „Стазе“ подсећају нас на то да прави животни пут ретко када води преко цвећа и лаких победа. Избор „стазе с трњем“ није само чин пркоса, већ симбол непоколебљивог духа и спремности да се са животним изазовима суочимо достојанствено.
Две преда мном стазе стоје: једна с цвећем, друга с трњем; гвоздене су ноге моје: идем трњу да се врнем.
Ја уступам цвећа стазе којима је нога мека; нек по цвећу жене газе, а трње је за човека!
Ђура Јакшић, Стазе
У времену које често нуди лакше путеве и пречице, Јакшићева порука остаје свевремена: снага се рађа у отпору, а величина човека у његовој истрајности. Нека нас данас води мисао да су препреке на које наилазимо само потврда наше чврстине и одлучности да останемо верни себи.
„Гвоздене су ноге моје: идем трњу да се врнем.“
