Док вештачка интелигенција (AI) постаје део наше свакодневице, иза сваког „паметног“ одговора стоји огромна физичка машина која гута струју, троши реке воде и захтева ретке метале. Најновија анализа билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) открива запањујуће податке о цени дигиталног напретка.
Сваки упит који пошаљете моделу GPT-4o потроши око 0,43 Wh електричне енергије. На први поглед мало, али када се то помножи са 700 милиона упита дневно, долазимо до цифре која би могла да напаја 35.000 домаћинстава годишње. Да ствар буде комплекснија, за хлађење сервера који обрађују ове податке потребна је количина пијаће воде довољна за 1,2 милиона људи.
Парадокс ефикасности: Што је паметнији, то је захтевнији
Ауторка анализе у МАТ-у, Катарина Станчић, истиче парадокс у којем се налазимо: вештачка интелигенција је истовремено највећи потрошач и највећа нада за енергетску транзицију.
Иако су нови чипови, попут Nvidia Blackwell серије, ефикаснији него икада, овде на сцену ступа чувени Јевонсов парадокс. Економисти упозоравају – што технологија постаје ефикаснија, ми је више користимо. Резултат је контрадикторан: систем је „паметнији“, али укупна потрошња ресурса наставља да расте експоненцијално.
Може ли AI поправити оно што поквари?
Упркос огромном енергетском отиску, AI нуди алате без којих је будућност незамислива:
-
Оптимизација мрежа: Алгоритми прецизно предвиђају производњу из ветра и сунца, балансирајући потрошњу у реалном времену.
-
Паметни градови: У Стокхолму и Хелсинкију топлота коју сервери ослобађају већ се користи за грејање стамбених зграда.
-
Индустријска штедња: Системи анализирају транспорт и грејање како би се губици свели на минимум.
Будућност „у облаку“ има јасне границе
Процене Међународне агенције за енергетику (IEA) су неумољиве – дата центри већ сада троше око 1,5 одсто светске струје, што је једнако потрошњи целе Велике Британије. До краја деценије, овај удео би се могао удвостручити.
Хоће ли вештачка интелигенција успети да оптимизује свет довољно брзо да надмаши сопствену потрошњу, остаје главно питање глобалне трке за енергијом. Оно што је сигурно јесте да „облак“ у којем AI живи има веома тешке, челичне и бакарне темеље на земљи.
