- Kampanja je druga faza dugogodišnjeg zalaganja Međunarodne organizacije rada za socijalnu pravdu i dostojanstven rad, uoči Drugog svetskog samita za socijalni razvoj koji će biti održan od 4. do 6. novembra u Dohi
Međunarodna organizacija rada (MOR) pokrenula je kampanju „Ovo je socijalna pravda“, serijom video snimaka na društvenim mrežama koji prikazuju transformativni uticaj socijalne pravde na živote radnika, poslodavaca i zajednica.
Kampanja ističe centralnu ulogu socijalne pravde u dostojanstvenom radu i ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja, uoči predstojećeg Drugog svetskog samita za socijalni razvoj, koji će biti održan od 4. do 6. novembra u Dohi, glavnom gradu Katara.
Prva video priča prikazuje preduzetnika i vlasnika preduzeća Đerđa Lećezu, koji je odlučio da ostane u svojoj Albaniji uprkos decenijama ekonomskih izazova i da izgradi tekstilni biznis zasnovan na dostojanstvenim radnim mestima, podršci zajednice i socijalnoj pravdi za sve.
Đerđeva priča je deo serije koja uključuje video snimke o farmeru iz Bangladeša, vođi tima na projektu ekološki održive urbane regeneracije u Jordanu, sindikalnom vođi u mega-sportskom centru u Brazilu, zaposlenoj majci sa podrškom za brigu o deci u Moldaviji i beskućniku koji je postao menadžer u Južnoj Africi. Tokom kampanje biće objavljivane i ljudske priče iz Kolumbije, Senegala, Dominikanske Republike…
Novi video prilozi će biti objavljivani svakog ponedeljka i četvrtka sve do početka Svetskog samita.
Šta je socijalna pravda?
Koncept socijalne pravde prvi put se pojavio u 19. veku tokom industrijske revolucije, u pokušajima da se promovišu egalitarnija društva i smanjivanje eksploatacije određenih marginalizovanih grupa zbog tadašnjih ogromnih razlika između bogatih i siromašnih. Socijalna pravda se prvobitno fokusirala na pitanja kao što su raspodela kapitala, imovine i bogatstva.
Danas se socijalna pravda pomerila ka jačem naglasku na ljudska prava i poboljšanju života ugroženih i marginalizovanih grupa koje se suočavaju sa diskriminacijom u društvu. Mnoge od tih grupa su diskriminisane na osnovu pola, starosti, bogatstva, etničke pripadnosti, nasleđa, društvenog statusa, religije… Socijalna pravda često dovodi do napora da se bogatstvo preraspodeli nekim od ugroženih grupa kroz obezbeđivanje prihoda, poslova i mogućnosti za obrazovanje.
Prema čuvenoj enciklopediji Britanika, socijalna pravda podrazumeva pravedan i ravnopravan tretman svih pojedinaca i društvenih grupa u jednom društvu. Ona obuhvata društvene, političke i ekonomske institucije koje promovišu pravičnost, jednakost, inkluziju i samoopredeljenje, posebno za marginalizovane populacije. Socijalna pravda se često posmatra kao ekvivalent same pravde, naglašavajući pravednu raspodelu resursa, mogućnosti i odgovornosti. Takođe ima za cilj stvaranje uslova koji podržavaju individualni samorazvoj i štite ljudska prava, uključujući građanska, politička, ekonomska i socijalna prava. Socijalna pravda je i teorijski koncept i praktični cilj, koji inspiriše pokrete za društvene i političke reforme. Ona teži izgradnji društva koje ceni pravičnost, poštuje različite identitete i obezbeđuje dostojanstven život za sve.
Britanika navodi i da vlade mogu da se pozabave nejednakošću u prihodima kroz politike usmerene na veštine, mogućnosti i promenu društvenih, političkih i ekonomskih struktura. Ove politike uključuju obezbeđivanje javnih dobara poput zdravstvene zaštite i obrazovanja. Preraspodela bogatstva, sprovođenje politika nediskriminacije i subvencionisana briga o deci takođe promovišu socijalnu pravdu olakšavanjem pristupa poslovima sa višim prihodima.
U krajnjoj liniji, zaključuje Britanika, društva bi trebalo da teže pravednosti i ravnopravnosti, poštujući različite identitete i obezbeđujući dostojanstven život za sve.
Priredio Svetozar Raković
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
