- Velikom broju zaposlenih u Srbiji nisu dovoljno poznata njihova radna prava, pokazalo je istraživanje „Sindikati i radno zakonodavstvo u Republici Srbiji“, koje su realizovali Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ uz podršku Fondacije za otvoreno društvo
Tek svaki četvrti od 404 pojedinaca koji su popunili istraživački upitnik potpuno je informisan o svojim radnim pravima, a među njima dominiraju pripadnici starosne grupe od 50 do 65 godina, pokazalo je istraživanje koje je predstavljeno na konferenciji za novinare 24. juna u beogradskom Medija centru.
Viši savetnik za ekonomska i socijalna pitanja UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić izjavio je da je najveći broj ispitanika potvrdio da nije u dovoljnoj meri upoznat sa svojim radnim pravima.
– Blizu jedne trećine radnika priznaje da nije upoznato sa svojim radnim pravima, a preko 60 odsto lica tvrdi da je samo delimično upoznato – rekao je Ristić na predstavljanju knjige „Sindikati i radno zakonodavstvo u Srbiji“ u kojoj su objavljeni rezultati istraživanja o primeni Zakona o radu. Ristić je ocenio da je potrebno uložiti više napora da bi radnici u većoj meri bili informisani o svojim pravima kako bi ta prava mogla da se efikasnije zaštite.
Najveći deo ispitanika (98 odsto) naveo je da im se zarade isplaćuju redovno, dok kod ostalih zarade kasne i do tri meseca. Na pitanje u vezi uplate poreza i doprinosa poslodavaca, približno dva procenta ispitanika je navelo da im porezi i doprinosi uplaćuju samo na deo zarade dok drugi deo dobijaju „na ruke“.
Većina učesnika u istraživanju izjasnila se da je potpuno upoznata sa opisom posla na radnom mestu. Čak 40 odsto ih je navelo da radi prekovremeno, a 11 odsto da za prekovremeni angažman ne dobija novčanu naknadu, a ni slobodne dane.
Svaki deseti ispitanik je iskazao potpuno nezadovoljstvo svojim radnim pravima, dok ih je 20 procenata navelo da nije zadovoljno, dok je zadovoljno 24 odsto ispitanika.
Radnici se najčešće informišu o svojim radnim pravima putem informacija koje dobijaju od svojih poslodavaca, a tek drugi po značaju izvor informacija su sindikati. Među ostalim izvorima informacija su kolege, društvene mreže i mediji.
Približno identičan procenat ispitanika odgovorio je da su danas radna prava bolja ili lošija u odnosu na zakon koji je važio do 2014. godine.
– Oni koji tvrde da je danas situacija nešto gora nego što je bila 2014. uglavnom ukazuju na to da su niže zarade, da se ugrožava pravo na kolektivno pregovaranje, da se vrše pritisci na sindikalno organizovanje i da nemaju pravo na plaćeno odstustvo – objasnio je Ristić.
Na pitanje da li bi kada bi im neko dao mogućnost da biraju između posla sa većom zaradom ili posla koji im obezbeđuje afirmaciju, sigurnost ili nešto treće, najveći broj ispitanika je odgovorio da bi izabrali posao koji je bolje plaćen. – To ukazuje na stanje u kome se nalazi naša privreda, govori o tome u kom stanju se nalaze ispitanici. Teška ekonomska pozicija ukazuje na to da oni ne biraju posao, odnosno da bi prihvatili bilo koji posao koji bi im ponudili samo da imaju veću zaradu – kazao je Ristić.
Viša savetnica za zakonodavno-pravna pitanja i kolektivno pregovaranje UGS „Nezavisnost“ Dragica Mišljenović smatra da je situacija sa radnim zakonodavstvom u Srbiji sve gora, a da je ključni problem sa neadekvatnom primenom zakonskih normi.
Mišljenović je podsetila da je umanjenje radnih prava počelo izmenama i dopunama Zakona o radu 2014. godine kada se nastavilo normativno urušavanje sistema radnih odnosa kako u obimu, tako i u opsegu dotad stečenog nivoa radnih prava. Umanjenje radnih prava je drastično nastavljeno pod stalnim pritiscima države uz obrazloženje da prevelika prava zaposlenih onemogućavaju brži protok radne snage i destimulišu direktne strane investicije.
Prema rečima direktorke Centra za istraživanja UGS “Nezavisnost” Marije Martinić, rezultati ovog istraživanja, između ostalog, navode na zaključak “da treba raditi na edukaciji i procesu informisanja radno angažovanih ljudi o tome šta su to i koja su njihova radna prava“.
Predsednica “Nezavisnosti” Čedanka Andrić naglasila ja da ovakva istraživanja treba sindikatima da obezbede što jaču argumentaciju za predstojeće ismene radnog zakonodavstva.
Ona je navela da se rok za donošenje novog zakona o radu pomerio unapred i da će po nekim novim informacijama iz resornog ministarstva radna grupa za pripremu zakonskog teksta biti formirana tek naredne godine.
– Nas ne treba da zanima kada će zakonodavac da pristupi tom poslu, mi treba da budemo spremni da zajedno sa drugim sindikatima i zainteresovanim organizacijama civilnog društva pripremimo svoje predloge ključnih rešenja novog zakona o radu – rekla je Andrić.
U onlajn istraživanju, koje je sprovedeno u periodu od početka novembra 2021. do početka februara 2022. godine, učestvovalo je 404 ispitanika. Najveći broj onih koji su popunili upitnik (više od 95 odsto) je zasnovalo radni odnos sa poslodavcem, odnosno zaposleno je na određeno ili neodređeno radno vreme. Približno tri odsto ispitanika navelo je da je angažovano kroz fleksibilne forme rada, odnosno preko agencija za privremeno zapošljavanje, na privremenim i povremenim poslovima i sezonskim poslovima. Nešto manje od jednog procenta činili su angažovani bez bilo kakvog ugovora o radu.
UGS “Nezavisnost” će, kako je rečeno, nastaviti istraživanja o stavovima radno angažovanih, ali i nezaposlenih građana u vezi sa radnim zakonodavstvom u Srbiji. U narednoj fazi, ekspertski tim UGS „Nezavisnost“ će izraditi predloge i sugestije za izmene Zakona o radu ali i drugih povezanih zakona, insistirajući na stavu da Zakon o radu mora imati karakter krovnog sistemskog zakona, i da je Srbiji neophodan i Kodeks rada.
Novinar: Svetozar Raković
Izvor: UGS Nezavisnost
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
http://keepone.net/radio/k138251/novi-radio-sombor *
*Novi Radio Sombor na vodećoj platformi radio stanica svih država sveta
