Informaciju o suspendovanju trojice radnika Republičkog geodetskog zavoda zbog umešanosti u nedavni hakerski napad nisu potvrdili ni predstavnici sindikata, ni uprava RGZ. Ali jeste potvrđeno da su sa posla udaljeni predsednici tri reprezentativna sindikata u RGZ, koji su odavno “u ratu” sa direktorom RGZ

Predsednica Jedinstvene organizacije sindikata u RGZ Dijana Konstantinović potvrdila je za portal N1 da je suspendovana sa posla. - Danas kada sam došla na posao, nalog za logovanje u kompjuter već mi je bio ukinut, nisam mogla da radim, a plata mi je prepolovljena, iako rešenje o privremenom udaljenju s posla nisam dobila. Ali me je šef obavestio da je rešenje o mojoj suspenziji dostavljeno njemu - mejlom - kazala je Konstantinović, koja je, da stvar bude intrigantnija, tri nedelje ranije premeštena sa radnog mesta u Novom Sadu na radno mesto u Srbobranu.

Konstantinović je dodala da su meru udaljenja sa rada dobili i predsednici još dva sindikata u Republičkom geodetskom zavodu - ASNS i Nezavisnost.

Zanimljivo je da je RTS juče preneo Tanjugovu vest o suspenziji trojice radnika RGZ “zbog sumnje da su bili umešani u hakerski napad na sisteme katastra”. Vest je, kako se dodaje, potvrđena u RGZ-u, ali se ne navodi ko je potvrdio. Kao što se ne precizira ko su osumnjičeni i supendovani radnici.

Na pitanje portala N1 o suspendovanju tri radnika RGZ zbog navodne umešanosti u nedavni hakerski napad, Konstantinović je rekla „tu ne pronalazi sebe“, i da bi „volela da napišu na koja tri radnika su mislili“.

Predsednik sindikata ASNS u RGZ Stevan Todorov izjavio je za portal N1: - Pretpostavljam da su to troje zaposlenih koji su supendovani u stvari tri predsednika sindikata - JOS, ASNS i Nezavisnost. Jer, u poslednje vreme se vodi hajka - progon tri predsednika sindikata, koji su za suspendovanje sa posla, od današnjeg dana pa do okončanja pokrenutih neosnovanih disciplinskih postupaka, saznali danas. I to na osnovu obaveštenja direktorovog sindikata - Geosindikat - izjavio je Todorov.

Na pitanje upućeno direktoru RGZ Borku Draškoviću – da li je troje radnika RGZ suspendovano zbog umešanosti u hakerski napad – portal N1 je dobio kratak odgovor: „Takvi podaci se ne objavljuju“.

Novo Otvoreno pismo predsedniku Republike

Tri reprezentativna sindikata u RGZ uputila su juče novo Otvoreno pismo predsedniku Republike Aleksandru Vučiću ukazujući na maltretiranje zaposlenih u ovoj izuzetno važnoj državnoj ustanovi.

U pismu se navodi da je progon stotina zaposlenih i članova sindikata u Republičkom geodetskom zavodu kulminirao je disciplinskim postupcima protiv ovlašćenih predstavnika sindikata i besmislenim premeštanjem službenika na druga radna mesta i u druge opštine i gradove. Dodaje se i da su sa posla udaljeni i predsednica Jedistvene organizacije sindikata Dijana Konstantinović i predsednik sindikata ASNS Stevan Todorov.

“Umesto odgovora na teška pitanja ide kazna za ‘verbalni delikt’, konstatuju sindikati u pismu predsedniku Aleksandru Vučiću sa pitanjem “Šta je sledeće”?

"Gospodine Predsedniče, moramo da Vas pitamo dokle više???? Šta je to mr Borko Drašković (direktor RGZ, prim. nov.) učinio za državu i aktuelnu Vladu RS pa je stekao poziciju nedodirljivosti? Kako to da samo o njegovim propustima ni jedan državni medij ne objavljuje nikakave informacije, iako je svima potpuno jasno o kojim razmerama bahatosti i nekompetentnosti se konkretno radi. Da li je i jedan državni organ u čijoj je nadležnosti kontrola i nadzor nad radom rukovodstva RGZ-a Vama dostavio izveštaj o kontroli? Da li je funkcija direktora iznad položaja predsednika Vlade RS ili tu postoji još neka veza? Da li je rukovođenje RGZ-om povereni posao ili osvojeni plen koji isključuje bilo kakvu odgovornost? Da li odnos prema predstavnicima reprezentativnih sindikata u RGZ-u odslikava i ukupni stav vlasti u odnosu na sindikate u našoj zemlji? Da li su postignuti rezultati Borka Draškovića toliki da mu je dozvoljeno sve ono što nije ni jednom drugom javnom funkcioneru? Ako jesu molimo Vas, da nas i javnost obavestite o tim uspesima i dostignućima. U slučaju da je rezultat drugačiji očekujemo konkretne odluke i procesuiranje brojnih prijava koje su podignute poslednjih nekoliko godina. Nedavni kolaps u RGZ-u je dovoljan alarm i upozorenje”, navodi se u najnovijem otorenom pismu koje su predsedniku Srbije uputili sindikalne organizacije u RGZ – Jedinstvana organizacija sindikata, Sindikat Nezavisnost i Sindikat ASNS.

U pismu se podseća da već “tri i po godine traje svakodnevna bitka zaposlenih i tri sindikata RGZ-a za odbranu elementarnih ljudskih prava i sindikalnih sloboda”. Dodaje se da su sva sindikalna zalaganja i stotine dopisa najvišim državnim institucijama i funkcionerima, “od strane rukovodstva RGZ-a, ocenjena kao antidržavna i instruisana od nekih interesnih grupa i delova aktuelnog režima”. Sindikati navode da su uvereni da je i predsedniku Vučiću “potpuno jasno da su to najobičnije izmišljotine i samo delić neistina i manipulacija koje stižu od strane direktora RGZ-a Borka Draškovića”, koji nikada nije izneo ni jedan dokaz za takve svoje tvrdnje, niti je jasno odgovorio na stotine pitanja koja su mu sindikati javno postavili.

Uzaludna brojna sindikalna upozorenja

Na probleme u Republičkom geodetskom zavodu, koji su kulminirali blokadom ove važne državne ustanove koja je trajala gotovo mesec dana, tri reprezentativna sindikata su više puta upozoravala nadležne institucije, kao i predsednika Republike i predsednicu Vlade. U junu se dogodio i hakerski napad na IT infrastrukturu RGZ, zbog čega je ta institucija zaključala ceo informacioni sistem. Iz uprave je saopšteno da se radi o terorističkom napadu na državu. Međutim, sindikati su 4. jula u pismu premijerki Ani Brnabić upozorili da se performanse Zavoda godinama kontinuirano urušavaju, da je modernizacija sistema na pogrešnom koloseku, da je sistem koji se instalira u RGZ-u neusavršen, nekompatibilan sa trenutnim stanjem u RGZ-u i katastru i nebezbedan… Ocenili su da je kolaps RGZ nastao zbog sprovođenja digitalizacije u netransparentnim uslovima, spomenuli nestručnost i netransparentne javne nabavke softvera i opreme kao i angažman stručnih konsultanata…

Usledila je odmazda rukovodstva Zavoda. Kako je portal Nezavisnost već preneo, tri sindikata su 11. jula saopštila da su, po nalogu direktora, zaposleni u RGZ telefonski pozivani da se hitno izjasne o istupanju iz sindikata, a svima koji su to odbili u roku od 48 sati su uručena rešenja o premeštaju na rad u drugu opštinu ili na niže radno mesto.

„Pokrenuta je akcija prisilnog isčlanjenja iz sindikata koji su tražili istinite odgovore i pozivali nadležne državne organe da dovedu u red poslovanje RGZ-a”, saopštile su tri sindikalne organizacije. Među desetinama zaposlenih koji su žrtve odmazde direktora su i ovlašćeni sindikalni predstavnici, zbog čega su se sindikati RGZ obratili svojim sindikalnim centralama i zatražili adekvatnu zaštitu prava na slobodno sindikalno delovanje koje grantuju domaći zakoni i međunarodne konvencije.

U Otvorenom pismu predsedniku Vučiću od 18. jula, sindikati su naveli da se nadaju, da će posle mesec dana blokade rada RGZ, konačno neka od nadležnih institucija izaći u javnost sa konkretnim razlozima kolapsa u Katastru. Sindikalci su ocenili da je „takozvani menadžment“ Zavoda pao na ispitu, i da zaposleni želi da čuje i vidi na kome je odgovornost za „neuobičajena i neprihvatljiva dešavanja“ u RGZ, posle „međunarodnog informatičkog desanta“, kako je hakerski napad nazvao direktor RGZ Borko Drašković.

„Posebno zabrinjava tortura nad predstavnicima sindikata, koji su se povodom ove krajnje neobične i zabrinjavajuće blokade RGZ obraćali javnosti, državnim institucijama i Vama lično“, poručili su sindikalci u pismu predsedniku Srbije, uz pomenu da je krajnje vreme da se oceni kvalitet rada višegodišnjih vd pomoćnika direktora i utvrdi odgovornost kompletnog vrha RGZ.

Novinar: Svetozar Raković 

Izvor: www.nezavisnost.org

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

* Odbornici Skupštine Grada Sombora danas su zasedali 18. put u ovom sazivu i usvojili 21 tačku dnevnog reda

Na početku sednice po hitnom postupku usvojen je godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta Grada Sombora za 2022. godinu. Kako je objasnio Boris Bulović, član Gradskog veća za poljoprivredu, hitan postupak je bio potreban jer bi prolongiranje donošenja programa moglo da ima štetne posledice po interese poljoprivrednika.

NOVO ODELJENjE ZA ELEKTRONSKU UPRAVU

Usvojene su izmene i dopune Odluke o organizaciji Gradske uprave Grada Sombora kojima se obrazuje nova osnovna unutrašnja organizaciona jedinica - Odeljenje za poslove elektronske uprave. Kao razlog za obrazovanje novog odeljenja, načelnica Gradske uprave Grada Sombora Jelena Velebit navela je potrebu za boljom organizacijom poslova oko uvođenja elektronske pisarnice. Novo odeljenje preuzeće i deo poslova iz nadležnosti Odeljenja za opštu upravu. Prema rečima načelnice Velebit, neće biti potrebe za novim zapošljavanjem jer će poslove iz nadležnosti novog odeljenja obavljati službenici Gradske uprave koji će biti premešteni iz drugih odeljenja.

Prethodno su odbornici usvojili izveštaj o radu Gradske uprave za 2021. godinu. Kako se ističe u materijalu, tokom 2021. godine Gradska uprava je unapredila rad na podizanju kvaliteta usluga koje pruža građanima i privredi kroz postojeće i nove efikasne i lako dostupne dvosmerne kanale komunikacija.

Na sednici je prihvaćena Odluka o usvajanju sporazuma između Grada Sombora i Opštine Apatin o ustupanju obavljanja poslova saobraćajne inspekcije. Odbornicima je predočeno da Gradska uprava od oktobra 2020. godine ima upražnjeno mesto saobraćajnog inspektora, a u Odeljenju inspekcije i komunalne milicije i dalje nema izvršioca koji ispunjava zakonom propisane uslove za obavljanje poslova saobraćajnog inspektora.

Načelnica Gradske uprave naglasila je da će saobraćajni inspektor iz Apatina dolaziti u Sombor dva dana nedeljno, biće mu obezbeđeno 40 odsto zarade i putni troškovi. Takvo rešenje oročeno je na godinu dana.

Odbornici su doneli i Odluku o javnom linijskom prevozu putnika, koja je usklađena sa Zakonom o komunalnim delatnostima. Nakon izmena i dopuna Odluke o stipendiranju studenata sa teritorije Grada Sombora, intenzivno će se raditi na razvoju inkluzivnih politika u oblasti učeničkog i studentskog standarda za učenike i studente sa invaliditetom.

------------------

IMENOVANJA: DAVID FIRANJ IZABRAN ZA DIREKTORA GRADSKOG MUZEJA

Za direktora Gradskog muzeja Sombor Skupština je imenovala Davida Firanja, master teoretičara umetnosti iz Sombora, koji je do sada obavljao dužnost vršioca dužnosti direktora u toj ustanovi. Novi predsednik Upravnog odbora Kulturnog centra „Laza Kostić” je Branislav Svorcan umesto Zorana Karalića koji je dao ostavku.

Posle ostavke Tamare Marković, za predsednika Nadzornog odbora te ustanove postavljena je Mirjana Perić, dok je za člana Nadzornog odbora imenovana Slađana Dragičević Trošić.

Iz odborničke grupe Metla - Novi DSS čule su se primedbe na pojedina kadrovska rešenja. Na argumente Nemanje Stevančeva kontraargumentima je odgovarao Miodrag Sekulić, odbornik SNS.

-------------------

Odbornici su podržali odluku kojom će biti srušena četiri dotrajala objekta na Vencu vojvode Petra Bojovića broj 17, gde se planira izgradnja objekta javne namene i parking prostora. Skupština je dala saglasnost na izmene i dopune programa poslovanja javnih komunalnih preduzeća „Vodokanal”, „Vodovod” Bezdan, „Parking Servis Sombor” i „Prostor”. Programi poslovanja ovih preduzeća menjani su pretežno zbog novih cenovnika komunalnih usluga i nove projekcije prihoda i rashoda. Saglasnost je data i na izmene i dopune Pravilnika o radu JKP „Čistoća” i JKP „Zelenilo”, na izmene i dopune Statuta Centra za pružanje usluga socijalne zaštite Grada Sombora, te na upotrebu imena Grada Sombora u nazivu Udruženja „Džudo sportsko udruženje za inkluziju - Sombor”.

Sednica je zaključena odborničkim pitanjima Dragana Nenadova iz Vojvođaskog fronta i Nemanje Stevančeva, šefa odborničke grupe Metla - Novi DSS koja se tiču ekološke katastrofe na Čonopljanskom jezeru. Slobodan Bezbradica iz SRS pitao je da li se i kada planira rekonstrukcija puta Sombor - Gakovo - Rastina prema graničnom prelazu, dok je Nikolina Kelić iz odborničke grupe Metla - Novi DSS pitala da li će Sportski centar „Soko” obezbediti besplatan ulaz na otvoreni i pokriveni bazen "Mostonga" i Gradsko kupalište „Štrand” deci sa invaliditetom, deci poginulih boraca i iz drugih ugroženih grupa.

Na početku sednice predsednik Skupštine Zoran Rus obavestio je odbornike da je Snežana Gajić napustila odborničku grupu POKS-a i priključila se radu odborničke grupe SNS.

Novinar: Nikola Živanović (Somborske novine)

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

* U sredu 27. jula u prostorijama Sportskog centra "SOKO" Sombor održane su konferencije klubova MFL 1 i 2 Sombor i obavljeno je izvlačenje takmičarskih brojeva i žrebanje za naredno fudbalsko prvenstvo u sezoni 2022/23

Parovi prvoga kola u MFL 1 Sombor su:

Aleksa Šantić - BSK, Telečka - Omladinac (B), Radnički (S) - Mladost (K), Kula - OFK Odžaci, Polet (R) - Omladinac (D), Zadrugar - Terekveš, Dinamo 1923 (BB) - Polet (S).

Prvenstvo startuje 13. avgusta, a završava se 20. novembra.

U MFL 2 ima samo 6 ekipa, a njihovo takmičenje će se odvijati četvorokružno, jesen 10kola/proleće 10 kola. Početak je 27. avgusta, a u prvom kolu se sastaju:

Jedinstvo Lemeš - PIK Sombor, Sport - Jedinstvo (R), Dinamo (S) - Graničar (R).

Tekst i fotografije (galerija slika ispod i naslovna): Vinko Janković

edijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

*U novom putopisu donosimo priču o reci Drini,  po kojoj je čak ćuveni holivudski glumac Robert Deniro dao ime svojoj ćerci, biće takođe reči i o njenom kanjonu. Dakle krećemo, nizvodno Drinom ko što i sam naslov kaže od Foče pa do Višegrada.....

Tokom Drine od Goražda do Foče

(google.maps)

Drina je izgradila kanjon usecajući se u padine planine Zvijezde na prostoru od ušća reke Žepe do Neveljskog potoka, gde je u pojedinim delovima kanjon dubok i do hiljadu metara, što inače predstavlja najdublji deo kanjona. Kanjon Drine je treći na svetu najdublji kanjon,   Kolorada  (SAD) i  Tare  (Crna Gora). Reka Drina  dugačka je 346 km nastaje spajanjem reka Tare i Pive kod Šćepan Polja Slivno područje obuhvata jugozapadni i zapadni deo Srbije, severni deo Crne Gore i istočni deo  Bosne i Hercegovine, pripada Crnomorskom slivu.  Visoka koncentracija rastvorenog krečnjaka dovodi do toga da vode Drine imaju karakterističnu zelenu boju. Drina je najveća pritoka reke Save u koju se uliva blizini Sremske Rače (81 m).

Kanjon Drine pripada kompozitnom tipu dolina, na dužini od nekoliko desetina kilometara smenjuju se dolinska proširenja (kotline) i dolinska suženja (klisure i kanjoni) u toku reke Drine, na granici Srbije i BIH.

Drina u Višegradu

Izgradnjom brane kod Perućca, najniži delovi kanjona su potopljeni i pretvoreni u Perućačko jezero, koje se prostire do Višegrada. Tok Drine se pruža od juga ka severu i ima dosta pritoka. Veće pritoke sa leve strane su: Sutjeska, Bistrica, Prača, Drinjača i Janja, a sa desne: Ćehotina, Lim, Rzav, Ljuboviđa i Jadar. Posebno Tok Drine može se odeliti u četiri prirodne celine: reke izvornice (Tara i Piva), gornji, srednji i donji tok. Najvažnija pritoka Drine je Lim, koji je njena desna pritoka. On izvire na Prokletijama iz doline nekadašnjih pleistocenskih glečera Ropojani i Grbaja. U gornjem toku protiče kroz Plavsko jezero. Najlepši i najduži (24 km) kanjon je od Žepe do Klotijevca. Širina reke je od 15 m na mestu zvanom Tijesno do 200 m kod Perućca i Zvornika. U donjem toku Drina stvara brojne meandre koji protiču kroz tesnace i doline, zbog čega se Drina smatra jednom od najlepših reka Balkana.

Veći gradovi kroz koje protiče Drina su: Foča (400 m), Goražde (345 m), Višegrad (300 m), Bajina Bašta (260 m), Zvornik (140 m) i Loznica. Divlja snaga Drine je ukroćena branama i jezerima (Višegradsko, Perućac, Zvorničko) čime je narušena ali ne i uništena lepota drinskih kanjona.

Drina u Goraždu 

Na Drini su izgrađene tri hidroelektrane i to Višegrad, Bajina Bašta i Zvornik, u sve tri hidroelektrane proizvedena energija se deli između Srbije i BiH.

HE "Višegrad" zvanično je puštena u pogon 26. novembra 1989, kada je proradio prvi agregat. Instalisana su tri agregata ukupne snage 315 MW. Korisna zapremina akumulacije iznosi 101 milion m³

HE "Bajina Bašta" u Perućcu jeste najveći objekat sagrađen na Drini. Reka je pregrađena branom visokom 90 i dugačkom 460 metara. Puštena je u rad 22. novembra 1966. Instalisana su četiri agregata ukupne snage 365 MW. Korisna zapremina akumulacije iznosi 340 miliona m³. HE "Bajina Bašta" godišnje proizvede približno 1500 GWh.

HE "Zvornik" puštena je u rad 26. jula 1955. Instalisana su četiri vertikalna agregata ukupne snage 92 MW. Korisna zapremina akumulacije iznosi 89 miliona m³. HE "Zvornik" godišnje u proseku proizvodi približno 500 GWh.

 Media attention and coverage: Novi Radio Sombor
(All copyrights of any further publication of this section and its entire content posted on the portal of Novi Radio Sombor without the request and permission of any party or individual are protected and retained by all relevant legal mechanisms)
accompanied by: Srdjan Acanski, B.Sc.

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 5, izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2022. godinu.