1. je maj. Međunarodni praznik rada. U redakciji smo odlučili spontano da baš na današnji dan, objavimo 3 rubrike na istu temu - SOLIDARNOSTI - jer ona je najvažniji putokaz ostvarivanju radno-klasnih prava za koje se sindikati bore a istovremeno svako od naših današnjih junaka u svojim pričama ili pričama o njima, ima svoju specifičnu poruku. Po sistemu, princip je isti - sve su ostalo nijanse. Drugu priču posvećujemo još jednom Somborcu, Antunu Morberu, a vi ćete već sami naravno proceniti zašto:

----------

O popularnom Antiki kako ga brojni prijatelji od milošte zovu i ne moramo baš puno pisati. A mogli bismo unedogled. Čudite se zašto? Ubeđen sam, da ipak - nemate puno razloga za "čuđenje". Jer, on je tu uz vas - i kad nije tu. Jednostavno, taj čovek na neki svoj osoben i čudesan način oseti, kada vam je potreban.

Sindikalna priča Antuna Morbera datira sa samih početaka osnivanja Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost". Iako nikada nije voleo da sedne u "prvi red" - red onih koji bi jako voleli da se ističu, nameću ili tim nekim sličnim "osobinama", bez njega nije mogao da prođe nijedan važan sastanak, događaj, planiranje. Jer oduvek je kao što prethodno rekoh, bio potreban, kolko god to možda pomalo i grubo zvučalo.

Ali u njegovom primeru, grubost je postojala onda kada je to tako moralo biti, kada bi podvio njegov čuveni brk, na trenutak se namrštio, što je značilo - stop, nekoj novoj nepravdi. Zato je i biran tolike godine osim ostalih funkcija, za čelnika ovog reprezentativnog sindikata u Gradskoj upravi somborske opštine a ako je iko umeo da okupi i stalno uvećava članstvo, to je opet bio Antika.

Takav je ostao i kada je otišao u više no zasluženu penziju. Sada kada smo ga "naterali" da predvodi i ovdašnji lokalni granski sindikat penzionera "Nezavisnost" - nema mu kuda. Pa opet nazad u našu zajedničku kancelariju, opet ćemo ga zamoliti za savet, i kad zagusti i kad treba nešto precizno organizovati. Na njegovo znanje, uvek ćemo se lako osloniti.

Zdrav nam i živ bio, druže, kolega, prijatelju. Ti si kolega, zaslužio sve posebne čestitke za 1. maj. Solidarnost ti je uvek bila, jeste i ostaće, iznad svega misija.

---------

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

1. je maj. Međunarodni praznik rada. U redakciji smo odlučili spontano da baš na današnji dan, objavimo 3 rubrike na istu temu - SOLIDARNOSTI - jer ona je najvažniji putokaz ostvarivanju radno-klasnih prava za koje se sindikati bore a istovremeno svako od naših današnjih junaka u svojim pričama ili pričama o njima, ima svoju specifičnu poruku. Po sistemu, princip je isti - sve su ostalo nijanse. Prvu priču donosimo od strane Somborca Mirka Erdeljija koja sledi odmah ispod ovog podnaslova rubrici, a vi ćete već sami proceniti zašto:

---------

* Davno beše 1980. i prvi zvanični Somborski maraton. Kažu, jedna od najlepših i najstarijih trka na Balkanu... isto taku kažu, a ja znam, najlepše je trčati u svom gradu, slušati svoje prijatelje, rođake, porodicu, kako te bodre, kako letiš do cilja

Još davne '93. zabeležih svoj debi na ovoj trci, a često u njenoj organizaciji, uz legende somborskih trkača, Milenko Popić, Simo Bogdanović, Slobodan Iđuški, Milivoje Kelić. Sećam se 9:45, trka u 10, zove Milenko i kaže "idi po kutiju banana u prodavnicu." I tako, baciš kutiju, kasniš tri minuta na startu, ali oboriš lični rekord....

Sa ovim dobrim ljudima bilo je pregršt anegdota. Sada ovu trku organizuju neki drugi ljudi, što bi Đole rekao neki novi klinci. A popularna 'Somborica' svake godine je sve lepša, i sad se trči u samom srcu Sombora. Kroz somborske sokake, najlepše.... a staza će biti prepravljena rekom trkača i sa gotovo 150 Somboraca na stazi. Divno za naš grad.

Ni ove godine necu trčati, treba pomoći drugima da sa novim ličnjacima ulete u zagrljaj najmilijih. A ima li išta lepše kad u cilju vidiš svoje trkače, rekreativce, koji beže iz zagrljaja svojih da bi podelili radost sa svojim trenerom. I hiljadu puta požalim što ne mogu i ja da se otisnem i uživam u trku između zelenih špalira somborskih ulica. Ali kao što sam se ja spremao da "razbijem" Somboricu tako će desetak somborskih mačaka jurnuti da poprave ličnjake a ostali istrče svoje kilometre i u Somboru.

Vrh forme je tempiran za ovu trku, ove godine prvi put nastupaju i somborski nordijci! A vi, ako možete trčite, ako ne, 8. maja u Somboru je 42. Somborski polumaraton, zagrejte dlanove i glasove, pomozite 'gepardima', Somborcima i svim trkačima.

Ljubljana živi za svoju trku, ali i Somborci za svoju somborsku trku.

---------

(otisnuli smo ovu zanimljivu a i poučnu belešku sa fejsbuk profila Mirka Erdeljija, koji podsetimo, drži i danas najbolji rezultat somborskih maratonaca u disciplini polumaraton, sa vremenom 1:14,53, koji je zabeležio na tradicionalnom Polumaratonu u Vrbasu, 1995. godine. Mirko je kao što je poznato i o čemu takođe izveštavamo, osnivač i trener sve popularnijeg Atletsko rekreativnog sportskog udruženja ARSU Sledi ME, a njegova solidarnost i sada, kada na ovaj dan, Međunarodni praznik rada 1. maj posebno želimo da notiramo osnovni sindikalni postulat - solidarnost - on ju je nebrojeno puta ispoljio. Isto tako i redovima gore, to je još jednom potvrdio. Mirko, čije britko i specifično pero beleži od početka 90-ih prošlog veka veoma upamtljive novinarske napise, uz tonske zapise i radio i tvi emisije, dao je podršku solidarnosti i dvostrukom elektronskom mediju Novom Radio Somboru, i kao jedan od osnivača Udruženja "PODIUM"-izdavača NRSombora. Kada je i nama bilo najteže, Mirko je uvek bio tu. I biće, i mi to znamo - ne samo kad je teško. Hvala Mirko, za sve i puno najiskrenijih prvomajskih želja na svim poljima/Novi Radio Sombor, Udruženje "PODIUM", UGS "Nezavisnost" i granski sindikati Sporta i KUM-a,Kultura-umetnost-mediji) 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Centar Ministarstva Odbrane za lokalnu samoupravu Sombor otpočeo je pozivanje pojedinačnim pozivom vojnih obveznika koji se nisu odazvali opštem pozivu za uvođenje u vojnu evidenciju u 2022. godini

Uvođenje u vojnu evidenciju po pojedinačnom pozivu obavljaće se u Centru Ministarstva odbrane Sombor, ili opštinskim kancelarijama Centra Ministarstva odbrane, a prema mestu prebivališta lica, u periodu od 29. aprila do 31. maja 2022. godine i to: u CMO Sombor, svakim radnim danom od 7:30 do 15:30 časova, u kancelariji MO za opštinu Apatin, ponedeljkom od 9:00 do 13:00 časova, u kancelariji MO za opštinu Odžaci, utorkom od 9:00 do 13:00 časova, u kancelariji MO za opštinu Kula, sredom od 9:00 do 13:00 časova.

U naznačeno vreme i na navedeno mesto mogu se javiti i vojni obveznici koji se nisu odazvali opštem pozivu za uvođenje u vojnu evidenciju, a iz bilo kojih razloga nisu primili pojedinačni poziv.

Neodazivanje pozivu povlači zakonsku odgovornost u skladu sa članom 126. Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Osim brojnih aktivnosti iz domena bibliotečko-informacione delatnosti, Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” godinama neguje svoju izdavačku delatnost

Značaj izdavaštva kod biblioteka ogleda se u očuvanju zavičajne kulturne baštine, podsticanju stvaralaštva, popularisanju knjiga i pisane reči, ali i u prezentovanju svojih fondova i usluga. U okviru svoje izdavačke delatnosti, Gradska biblioteka u Somboru publikuje: knjige, časopise, kataloge knjiga, vodiče, izložbene kataloge i ostali materijal neophodan za odvijanje programskih aktivnosti (plakati, pozivnice, programe za izložbe i koncerte, prospekte, razglednice itd.).

Zahvaljujući jasnoj programskoj orijentaciji i predanim radom svih upravnika, uređivačkog Saveta i stručnih kadrova Biblioteke, izdavačku delatnost čini više od dve stotine knjiga poezije, proze, esejistike, književne kritike i teorije, studija, monografija, istoriografije, etnografije, bibliografije i drugih publikacija. Bibliografiju izdanja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” u Somboru sačinjava uvodna studija o istorijatu Biblioteke i njenoj izdavačkoj delatnosti, uvodne napomene sa objašnjenjima o metodu, načinu rada i o standardima koji su poštovani prilikom izrade bibliografije, zatim sledi kompletna bibliografija izdatih publikacija.

Bibliografija je upotpunjena registrima. Kao predložak za bibliografsku građu poslužio je katalog u izdanju biblioteke: Izdavačka delatnost Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” u Somboru i Srpska bibliografija: knjige 1868-1944. Građa za bibliografiju prikupljena je iz određenih fondova Biblioteke: zavičajnog odeljenja, naučnog odeljenja i pozajmnog odeljenja za odrasle korisnike. Takođe, korišćeni su i godišnji izveštaji o radu biblioteke u periodu od 1944. do 2021. godine.

Ovo značajno bibliografsko delo potpisuje diplomirani bibliotekar Naučnog odeljenja Biblioteke Marina Brnja. Bibliografija izdanja Gradske biblioteke Karlo Bijelicki u Somboru predstavlja priređen i dopunjen master rad Izdavačka delatnost Gradske biblioteke “Karlo Bijelicki“ u Somboru - bibliografija izdanja, odbranjen 4. novembra 2020. godine na Pedagoškom fakultetu u Somboru Univerziteta u Novom Sadu.

Zabeležila: Gorana Koporan

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Nastavak prekogranične suradnje između Hrvatske i Srbije - na planu medija kroz dobrosusjedske odnose: putem Radijskog mosta Osijek - Sombor = OSSO!

Na kraju svakog mjeseca tijekom vikenda (subota, od 11 sati) možete slušati emisije u programima dvije partnerske postaje/stanice, Radio Mačkamama - Osijek, Republika Hrvatska & Novog Radio Sombora - Sombor, Republika Srbija, na linkovima:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html (Novi Radio Sombor)

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-hrvatska/143-radio-mackamama-osijek.html (Radio Mačkamama, Osijek)

Termini obje emisije su poslednje subote u mjesecu - premijera, a repriza prve subote u narednom mjesecu, u istim terminima, od 11 sati.

*****

I ovu emisiju, broj 16, Radijski most Osijek-Sombor za Novi Radio Sombor, pripremila je Udruga Pannoninas put iz Osijeka.

Urednik emisije: Siniša Maurus.

*****

Vaši, okupljeni na Radijskom/Radio mostu Osijek-Sombor, Udruženje Pannonias put - Radio Mačkamama (Osijek, Hrvastska) & Udruženje "PODIUM" - Novi Radio Sombor (Sombor, Srbija).

Želimo vam svima zajedno lijepe trenutke uz vaš i naš program i dobro nam došli!

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Medije

* Sombor za Osijek - Srbija za Hrvatsku. Svake poslednje subote u mesecu od 11 časova premijera, na radio stanici-postaji Radio Mačkamama (Osijek, Republika Hrvatska), repriza svake prve subote u narednom mesecu, u istom terminu

Emisije iz Sombora realizuje Udruženje "PODIUM", izdavač dvostrukog elektronskog medija, Novog Radio Sombora.

Urednica: Nataša Turkić.

*****

Na kraju svakog meseca tokom vikenda (subota, od 11) slušajte emisije u programima dve partnerske stanice/postaje, Radio Mačkamama - Osijek, Republika Hrvatska & Novog Radio Sombora - Sombor, Republika Srbija, na linkovima:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html (Novi Radio Sombor)

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-hrvatska/143-radio-mackamama-osijek.html (Radio Mačkamama, Osijek)

Termini obe emisije su dakle, poslednje subote u mesecu - premijera i repriza prve subote u narednom mesecu, u istim terminima, od 11 časova.

*****

Vaši, okupljeni na Radio/Radijskom mostu Osijek-Sombor, Udruženje Pannonias put - Radio Mačkamama (Osijek, Hrvastska) & Udruženje "PODIUM" - Novi Radio Sombor (Sombor, Srbija).

Želimo vam svima zajedno lepe trenutke uz vaš i naš program i dobro nam došli!

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Medije

* There are hundreds of millions of Indigenous People living across the world today, possessing an incredible diversity of cultures, traditions, languages and knowledge systems

But what these communities often have in common is a special relationship with their lands and seas - their ‘territories of life’. Through generations, they have passed on knowledge about nature and we are honoured to share some of their voices and experiences.

more on: https://explore.panda.org

Media attention and coverage: Novi Radio Sombor

(All copyrights of any further publication of this section and its entire content posted on the portal of Novi Radio Sombor without the request and permission of any party or individual are protected and retained by all relevant legal mechanisms)

accompanied by: Srdjan Acanski, B.Sc.

* Godišnjica Šumanove deklaracije, kojom se obeležava Dan Evrope i slavi godišnjica mira i jedinstva u Evropi, jedan je od najznačajnijih i najvećih praznika Evropske unije. Tim povodom, u Novom Sadu, gradu koji je izabran za evropsku prestonicu kulture za 2022. godinu, 9. maja od 17 časova biće organizovan “Festival Evrope” na kojem će se predstaviti zemlje članice EU, Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije kao i Evropski Pokret u Srbiji

Tokom “Festivala Evrope” od 17 do 20 časova, prisutni će moći da vide i okuse sve što su članice EU pripremile za njih na svojim štandovima, ali i da se takmiče u košarci 3 na 3, u društvu poznatih reprezentativaca košarkaša i slobodnim bacanjima, da razvesele svoje najmlađe u kutku za decu ili osvoje interesantne nagrade u kvizu znanja o Evropskoj uniji.

Biće predstavljeni i mladi evropski umetnici iz Italije, Severne Makedonije, Srbije, Crne Gore i Albanije, čiji će pokretni mural, nastao u okviru inicijative “Umetnici u gostima”, tog dana biti zvanično prikazan na Trgu slobode u Novom Sadu.

Od 20 časopva počeće koncert “Bolji smo zajedno” orkestra “Western Balkans Youth Orchestra” koji okuplja 60 mladih muzičara iz Srbije i zapadnog Balkana pod dirigentskom palicom Desara Sulejmanija ,kojima će se na bini pridružiti specijalni gosti: Ivana Peters, Frajle, Ana Stanić, Zoe Kida, Bilja Krstić, Kiki Lesendrić i Stevan B. Karanac. 

Program koncerta obuhvata više muzičkih žanrova i uključuje dela klasične, filmske, rok, pop i etno muzike.

Svi programi u okviru proslave Dana Evrope su besplatni i otvorenog karaktera za sve posetioce.

Dan Evrope organizuje Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.

 Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor 

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

prati: Srđan Ačanski, dipl.turizm.

* Nezavisnost je juče u Pančevu obeležila Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu sa ciljem da nadležnim državnim organima, poslodavcima ali i celokupnoj javnosti skrene pažnju da je samo prošle godine 70 zaposlenih u Srbiji izgubilo živote zbog nebezbednih uslova rada

Ujedinjeni Granski sindikati Nezavisnost obeležili su 28. april - Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu na ulicama Pančeva gde su radnicima i građanima deljeni leci sa porukama o značaju zaštite zaposlenih.

Predsednica Nezavisnosti Čedanka Andrić najavila je za naš portal (www.nezavisnost.org) da je cilj manifestacije da se skrene pažnja nadležnim državnim organima, poslodavcima ali i celokupnoj javnosti “na strašne podatke da je prošle godine u Republici Srbiji 70 naših koleginica i kolega izgubilo živote od posledica teških povreda na radu ili na samom radnom mestu”. Andrić smatra da su se fatalne posledice za te radnike mogle izbeći “da su primenjene mere za bezbedan rad”.

- Skrećemo pažnju da poslodavci moraju da primenjuju mere za bezbedan i zdrav rad, da to nema alternativu i da država mora još oštrije da kažnjava one koji te mere ne primenjuju - naglasila je Čedanka Andrić.

Svesni mnogih sistemskih i pravnih nedostataka, UGS Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata su još 2017. godine inicirali ismene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Prema rečima Aleksandre Vitorović, koordinatorke projekta za BZR, inicijativa dve reperezentativne sindikalne centrale prošle godine je razmatrana na Radnoj grupi za izmenu pomenutog zakona. Inače, Nezavisnost u okviru Programa podrške u oblasti BZR već punih šest godina osposobljava tim aktivista koji pomažu sindikalnom članstvu na terenu i koji bi, prema pomenutm predlogu za promene zakona, trebalo da budu spona između radnika i Inspektorata za rad. - Time, praktično, nudimo sopstvene resurse, odnosno osposobljene ljude da bar delom nadomeste hroničan manjak državnih inspektora, ubrzaju i unaprede rad na promovisanju i unapređenju stanja, preventive i kulture bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji - objasnila je Vitorović.

U UGS Nezavisnosti odavno su prepoznali značaj odbora za bezbednost i zdravlje na radu u preduzećima. U sindikalnoj centrali dodeljene su juče i povelje i plakete “28. april” odborima i pojedincima koji su uspešno angažovani u zaštiti na radu.

Stručni saradnik za oblast BZR u Nezavisnosti Saša Dimitrijević kazao nam je da se posebno izdvajaju odbori u kompanijama Hajneken i Karneks koji su pokazali da je upravo “dijalog zaposlenih i uprava najbolji način da se dođe do rešenja koja mogu da preventiraju te loše situacije koje se nažalost dešavaju svakodnevno”.

MOR: Socijalni dijalog ključan za bezbednost rada

Međunarodna organizacija rada (MOR) povodom 28. aprila - Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu ukazuje upravo na potrebu i mogućnosti efikasne saradnje između poslodavaca, radnika i vlada kako bi se na najbolji način sprovele mere bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) koje mogu da spasu milione života širom sveta.

Odgovori na pandemiju COVID-19 pokazali su važnost efikasne saradnje između socijalnih partnera u prevenciji nesreća na radu i profesionalnih bolesti, saopšteno je istovremeno u Ženevi.

U najnovijem izveštaju MOR-a ukazuje se da bi učenje iz onoga što je postignuto u rešavanju složene situacije pandemije moglo da pomogne u sprečavanju miliona smrtnih slučajeva usled nesreća na radu i profesionalnih bolesti, navodi se u izveštaju MOR, koji pokazuje kako je socijalni dijalog doprineo brzoj i efikasnoj primeni mera tokom krize izazvane globalnom pandemijom.

Vlade koje su tokom panemije u socijalnom dijalogu dale primat aktivnom učešću organizacija poslodavaca i radnika u upravljanju BZR bile su u mogućnosti da razviju i sprovode hitne zakone, politike i intervencije. U mnogim zemljama to je rezultiralo usvajanjem novih zakonskih rešenja u različitim oblastima - od mera za sprečavanje i rešavanje slučajeva COVID-19 na radnom mestu do prelaska na rad na daljinu.

U Austriji, na primer, socijalni partneri su pregovarali o sporazumu o sistematskom testiranju na radnom mestu za određene sektore koji su suočeni sa povećanim rizikom od prenošenja virusa, kao što je sektor maloprodaje. U Singapuru su se nakon konsultacija i tripartitnih pregovora izmenila pravila o vakcinaciji. I u Južnoj Africi su održane tripartitne rasprave o izmenama mera usmerenih na širenje COVID-19 na radnim mestima.

U Finskoj su sindikati i organizacije poslodavaca blisko sarađivali sa vladom na razvoju mera za sektor turizma i restorana. U Italiji, socijalni partneri u bankarskom sektoru zajednički su doneli detaljna pravila o radu na daljinu, koja podrazumevaju pravo na privatnost.

Nacionalna tripartitna tela za BZR takođe su odigrala važnu ulogu u borbi protiv pandemije. Obično ih sačinjavaju predstavnici vlasti (Ministarstvo rada i druga relevantna ministarstva i institucije), kao i reprezentativne organizacije poslodavaca i radnika. Tokom krize izazvane COVIDOM, mnoga od takvih nacionalnih tripartitnih tela za BZR učestvovala su u procesu donošenja ključnih odluka i bili uključeni u definisanje mera zaključavanja i ograničenja, strategija povratka na posao i drugih uputstava ili smernica za ublažavanje uticaja pandemije.

- Dok svet nastavlja da se bori sa uticajima i posledicama krize izazavne COVIDOM, i neujednačenim oporavkom, bezbednost i zdravlje na radu ostaju u vrhu ključnih odgovora zemalja. Lekcije naučene iz ove krize o važnosti socijalnog dijaloga u jačanju bezbednosti i zdravlja na nacionalnom nivou i nivou radnog mesta treba primeniti i u drugim kontekstima. To bi pomoglo da se smanji neprihvatljiv nivo smrtnih slučajeva i profesionalnih bolesti koji se javljaju svake godine - izjavio je generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.

Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu obeležava se svake godine od 28. aprila 2003. godine, kada je MOR kao specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija za svet rada pokrenula inicijativu da se promoviše bezbedan i zdrav rad sa ciljem podizanja svesti o njegovom značaju. Koliki je značaj obeležavanja ovog datuma pokazuje statistika MOR-a po kojoj je godišnji broj žrtava na radnom mestu širom sveta veći od dva miliona, dok još stotine miliona zaposlenih pati od teških povreda i bolesti na radu.

EKS: Očekuje se 30.000 više poginulih radnika u EU do 2030.

Skoro 30.000 ljudi moglo bi da izgubi život na poslu u zemljama Evropske unije u tokom ove decenije ukoliko se radna mesta ne učine bezbednijim, upozoreno je danas iz Evropske konfederacije sindikata (EKS) povodom Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu.

Prema podacima Eurostata, broj smrtnih nesreća na radnom mestu polako je opadao tokom poslednje decenije, ali je napredak bio nestabilan sa ponovnim porastom smrtnih slučajeva u 2019. godini.

Ako se trend nastavi, još nešto više od 27.000 smrtnih slučajeva na radnom mestu treba očekivati između 2020. i 2029, pokazala je analiza Evropskog sindikalnog instituta.

Ne očekuje se da će smrtni slučajevi na radnom mestu uopšte pasti u Španiji, u Francuskoj će biti još gore, a slične posledice se očekuju i u Italiji, Nemačkoj, Rumuniji i drugim zemljama EU.

EKS podseća na Manifest koji su potpisali ministri, poslanici Evropskog parlamenta, sindikalni lideri i vrhunski stručnjaci za zdravlje i bezbednost na radu - kojim se poziva na povećanje obuka o zdravlju i bezbednosti na radu, unapređenju rada inspekcija i pooštravanju kazni kako bi se do 2030. godine okončali smrtni slučajevi na radnom mestu.

Osim nesreća na radnom mestu, EKS poziva lidere EU “da učine više da okončaju skandal sa rakom, koji i dalje svake godine oduzima živote više od 100.000 ljudi”, kao i da zaštite radnike od sve težih posledica ekstremnih klimatskih promena.

- Niko ne treba da napušta kuću zabrinut da li će se vratiti da vidi porodicu posle posla. Ali to je svakodnevna realnost za mnoge radnike, često zbog neodgovornih poslodavaca koji pokušavaju da povećaju profit i političara koji napadaju zdravorazumska bezbednosna pravila i inspekcije iz ideoloških razloga - izjavio je zamenik generalnog sekretara EKS Klaes-Mikael Stal.

Dopunio je da hiljade ljudi i dalje svake godine gubi život u brutalnim nesrećama na gradilištima, u fabrikama i na drugim radnim mestima, koje je moguće izbeći. Takođe, milioni ljudi su umrli zato što su svakodnevno na poslu bili izloženi supstancama koje izazivaju maligna smrtonosna oboljenja.

- Dodatak / Galerija slika: 1) Dodela plaketa, foto: UGS Nezavisnost; 2) Gaj Rajder, generalni direktor Međunarodne organizacije rada, foto: MOR -

Zabeliežio: novinar Svetozar Raković

Izvor: MOR/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Muzički promoter našeg dvostrukog elektronskog medija i prijatelj Novog Radio Sombora Filip Žmaher, koji je svakodnevno zastupljen u programu našeg radija, jedna je od zvezda ovogodišnjeg, povratničkog „Beogradskog proleća“, koji će uživo iz MTS dvorane (dugogodišnji Dom sindikata) prenositi RTS na svom 1. programu, u petak 29. aprila, od 20:50 

Filip Žmaher je gradio karijeru na našim prostorima od početka 90-ih godina, stoji osim ostalog na fejsbuk stranici posvećenoj jednom od najpopularnijih festiavala zabavne i pop muzike nekada u bivšoj Jugoslaviji, a danas u regiji:

https://www.facebook.com/search/top?q=beogradsko%20prolece

Publici je poznat po specifičnoj baritonskoj boji glasa i po sposobnosti da podjednako dobro interpretira pesme u rok, pop, bluz i džez maniru. Ipak je njegov osnovni muzički stil bio i ostao melodični tvrdi rok. Učestvovao je na mnogim festivalima zabavne muzike: Mesam, Beogradsko proleće, Hit parada, Beogradski menadžer šlager, Pjesme mediterana-Budva, Sunčane skale u Herceg Novom, Zrenjaninski Sunflower festival, na kojima je osvajao najviša priznanja i nagrade.

Jedini festival na kojem nikad nije osvojio visoku nagradu, interesantno, je upravo Beogradsko proleće, gde je učestvovao kao takmičar čak četiri puta, prvi put pre tačno 30 godina sa pesmom "Hiljadu godina", koja je ipak ostala zapamćena i važi za možda najlepšu baladu u Filipovom izvodjenju. „Hiljadu godina“ možete takođe, svakodnevno čuti i u programu Novog Radio Sombora, u blokovima najdugotrajnijih evergrina, na linku:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html

To je samo dokaz da nagrade nekada nisu pravilo, iako verujemo da će Filip biti u krugu favorita na povratničkom Beogradskom proleću.

Osim ostvarene popularnosti u čitavoj bivšoj Jugoslaviji, istovremeno je tekla njegova upečatljiva internacionalna karijera. Posle pobede na prestižnom"Slovenskom Bazaru" u Belorusiji, Filip se od 2001. godine okreće nastupima na teritorijama Ukrajine, Rusije i Belorusije i provodi više vremena van Srbije.

Godine 2003. sa grupom Tornado izdaje tiražni hevi-metal album "Triumph of the king". Sa našim i njegovim velikim zadovoljstvom, vraća se na muzičku scenu nastupom na Beogradskom proleću. Otpevaće pesmu "Oprosti mi" renomiranog kompozitora Vladimira Markovića, čija je pesma "Sanjam" pobedila na festivalu u izvodjenju Madam Piano 1993. godine. Podsetimo, Marković je deo godinama izuzetno popularnog dua Vlada i Bajka (a podsetiće se mnogi, vojsku je služio upravo u Somboru gde je stekao brojne prijatelje, dok isto tako, veza između Filpa i Sombora itekako postoji, o čemu ćemo takođe pisati i pričati u našem programu, osim ostalog i u intervjuu nakon Beogradskog proleća, manifestaciji koja se i u takmičarskom smislu na velika vrata vraća posle pauze od dve decenije i na kojoj će biti izvedeno osamnaest novih melodija poznatih kompozitora i popularnih izvođača iz čitave regije.

- Dodatak, promotivne fotografije za ovogodišnje Beogradsko proleće / Galerija slika - 

Srećno, Filipe!

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Strana 6 od 460

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…