* U sredu 4. maja na konferenciji za medije, gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, gradska većnica za sport, omadinu, decu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović i predstavnici organizatora, Atletsko rekreativnog kluba Somaraton najavili su 42. Somborski Intersport polumaraton

Najstarija manifestacija dugoprugaša na Balkanu zakazana je za nedelju, 8. maj, sa startom glavne trke u 10 časova, dok će sat ranije krenuti i najmlađi u Trci pužića. Ove godine trka će dobiti novi identitet u smislu želje domaćina da grad pokažu gostima u što većem sjaju kako i dolikuje. Evo i ovogodišnje trase: start je na glavnoj somborskoj ulici, Kralja Petra Prvog, slede, Venac Radomira Putnika, ulice Nikole Vukićevića, Veljka Petrovića, Venac Živojina Mišića, Vidovdanski trg, Radišićeva ulica i Svetozara Miletića, zatim Venac Radomira Putnika, Konjovićeva, Partizanska, Hajduk Veljka, Miloša Obilića. Poslednji "blok" za trkače su Venac Živojina Mišića, ulica Sonje Marinković i trčanje Parkom heroja, do cilja gde je i start.

- Za Somborski Intersport polumaraton prijavljeno je rekordnih, više od 850 takmičara - napomenuo je gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i dopunio: - Ovde će se opet naći i neki od bivših pobednika ove tradicionalne trke, kao i maratonci koji su danas u najboljoj formi, tako da će Sombor i građani Sombora i svi ostali takmičari poslati jednu lepu sliku u nedelju iz našeg grada. Kao i prethodnih godina, trčaće se polumaraton na 21 kilometar, biće takođe i trka na 7 km kao i štafeta 3 puta 7 km i ono što je nainteresantnije i najzabavnije, protećiće i trka za naše najmlađe, što je svakako i najlepša slika koju će grad Sombor poslati u nedelju. Ja bih se još jednom zahvalio organizatorima, s obzirom da čitava organizacija ovakve manifestacije je sigurno bila veoma naporna i zahtevna. Verujem da će i vreme da nas posluži i da ćemo svi u nedelju uživati u trčanju kroz naš lepi grad Sombor.

U ime Organizacionog odbora Damir Marković, predsednik ARK Somaraton je naglasio da je sve spremno za start: - Nakon dvogodišnje pauze kao organizatori bili smo više nego motivisani da trku pripremimo najbolje do sada. Trčaće se više nego ranijih godina kroz centar grada. Želeli smo sve lepote grada Sombora da približimo trkačima, a kako se mi šalimo, ova trka možda neće biti najbrža, ali zato žargonskim rečnikom Formule 1 kažemo, ovo će biti 'srpski Monte Karlo'. Ono što je verovatno i pobeda ovog Somborskog polumaratona jeste činjenica da će startovati čak 200 Somborki i Somboraca.

I ovoga puta, pokrovitelj trke je Grad Sombor, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, javnih komunalnih preduzeća, Gradske organizacije crvenog krsta, Policijske uprave Sombor, te privatnih preduzeća i sponzora.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Prošlog vikenda održan je prijateljski susret dva kluba. Rvači somborskog „Radničkog“ gostovali prijateljskom klubu „Aleksandrovo“ povodom 29 godina postojanja ovog kluba iz Subotice

Pobednici u svojim kategorijama iz redova „Radničkog“ bili su: Milan Zorić, Stefan Forgić, Vedran Lugonja, Adrian Dobi, Daniel Bojanić, Čongor Gužvanj, Mladen Batalo, Nemanja Lončarević, Jovan Kosovac, Nikola Gunj, Uroš Ilić i Sonja Ilić.

Na turniru je učestvovalo 50 rvača, a za najboljeg takmičara je proglašena Sonja Ilić koja je sve svoje protivnice ubedljivo savladala iako je bila jedna od najmlađih takmičara.

Na turniru su učestvovali i rvači u okviru sekcija iz Bačkog Monoštra i Kupusine.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* U subotu, 7. maja u 17 časova, u „Fabrici snova“, na adresi Venac Radomira Putnika 2, biće prikazana predstava „Veliki svet male Zoe“, Udruženja „Beo tim“ CO Porodice Dimić

Karte po ceni od 300 dinara dostupne su u prodaji radnim danima, u terminu od 10 do 13 časova, na Vencu Radomira Putnika 2, ili na dan predstave od 16 do 17 časova, podsećaju domaćini, u Kulturnom centru "Laza Kostić" Sombor.

Predstava je nastala u saradnji sa Kulturnim centrom Krupanj, a u Beogradu je na redovnom repertoaru pozorišta "Pan teatar“. U predstavi igraju beogradski glumci Petar Mihailović (igrao u serijama "Tajne vinove loze"-lik Bore," Crveni mesec"-Dragiša, "Aleksandar od Jugoslavije"-Petar Živković...), Tijana Janković, Aleksandra Đurić (koje dugi niz godina uspešno igraju u beogradskim dečijim pozorištima i rade sa decom).

O predstavi ukratko: Jedna sasvim obična devojčica Zoe se bori sa pubertetom i onim što on nosi. Da li se zaista bori? Da li će uspeti da se izbori? Da li samo treba da se prepusti? Kako da poveruje u sebe?

Na njenom specijalnom mestu, na tavanu njene kuće ona mašta i sanjari, plače i smeje se, pleše i gleda u zvezde. A onda, njeni pra pra pra pra pra baka i deka, Karanfila i Života, izlaze iz slike, koja stoji na tom tavanu mnogo godina, zaustavljaju vreme... i kreće akcija, igra, sanjarenje, strah, maštanje. Oni će pokušati da joj pomognu da zavoli sebe, da poveruje u sebe, da postane hrabra, ali i da ostane to što je, jednostavno Zoe... Da li će i uspeti i kako ?!

Tekst i režija: Aleksandra Đurić, muzika: Novak Ašković.

Igraju:

Zoe - Tijana Janković,

Baka Karanfila - Aleksandra Đurić,

Deka Života: Petar Mihailović.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima

* U povodu 15. obljetnice od izlaska prvog broja časopisa za mlade Kužiš?!, koja se obilježava 8. lipnja ove godine, raspisan je Natječaj za najbolju fotografiju mobitelom na temu Mladost

Na natječaju mogu sudjelovati mladi pripadnici hrvatske zajednice uzrasta od 14 do 25 godina s područja Srbije. Na natječaj se šalje jedna fotografija (fotografija mora biti autorska, nikako tuđa ili skinuta s interneta!!!). Fotofiju je potrebno poslati na mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Uz rad je potrebno poslati i podatke: ime i prezime, adresu, školu, odjel i broj godina.

Rok za slanje fotografija je do 25. svibnja 2022., a proglašenje najboljih radova bit će u lipnju.

Radove će ocjenivati tročlano stručno povjerenstvo, a autore najuspješnijih fotografija očekuju vrijedne nagrade.

Izvještava: Ivan Karan

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Javno preduzeće „Pošta Srbije” je u Program izdavanja prigodnih poštanskih maraka za 2022. godinu uvrstila i prigodnu emisiju „Institucije Srbije“

U okviru nje je objavljena i prigodna marka (sa likom prof. dr Vladimira Jakšića, srpskog ekonomiste - osnivača prvog odeljenja za statistiku u Srbiji, pogledajte još detaljnije u Galeriji slika).

Sve je to zbirno, posvećeno jubileju - 160. godišnjici zvanične statistike u Srbiji-

eFilatelija - Prigodna izdanja 2022: https://efilatelija.posta.rs/prigodna-izdanja-2022/

Izvor: Republički zavod za statistiku Srbije

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ i Koalicija za slobodu medija, koju čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija, upozoravaju javnost da urušavanje medijskih sloboda u Srbiji za posledicu ima ugrožavanje svih ostalih prava, među kojima i prava sveta rada, ali i svih civilizacijskih standarda savremenog demokratskog sveta

Bez slobode medija i nezavisne novinarske profesije nije moguće da se čuje glas obespravljenih, niti onih koji su izloženi pritiscima ili represiji. Kada imamo medijski mrak, sva ljudska prava su ugrožena i niko ne može da se oseća bezbedno. Nažalost, i ove godine svetski Dan slobode medija Srbija dočekuje u medijskom mraku.

Na javnoj sceni dominiraju lažne vesti i propagandne informacije čiji kreatori se najčešće nalaze na pozicijama političke moći. Govor mržnje postao je normalizovan u političkom narativu. Informativna blokada onemogućava podsticanje kritičke svesti. Informacije postaju ključna poluga za manipulisanje javnim mnjenjem. Službenici takve propagande su i brojni kvazimediji i antinovinari koji su zapravo glasnogovornici populističkih i antidemokratskih politika.

Apelujemo na građane da se izbore za slobodne medije, jer je to prvi korak u borbi za demokratizaciju društva, za vladavinu prava i prava radničke klase, koja je u ovoj zemlji danas duboko ponižena.

Ne dozvolite da u vašim sredinama lokalni moćnici kroje pravila igre, već podržite lokalne novinare koji svoj posao obavljaju u skladu sa standardima profesije, a ne interesima centara moći.

Slobodni mediji i profesionalni novinari i drugi medijski radnici su vaš glas, glas svih građana. Slobodni mediji obezbeđuju moć u rukama građana, jer su oni kontrolori donosioca odluka.

Godinama unazad svedočimo trendu gušenja medija koji deluju u skladu sa kodeksom struke, profesionalni novinari izloženi su svakodnevnim pritiscima i pretnjama samo zbog toga što zastupaju javni interes. Malo ko za te pretnje odgovora.

Često napadima na novinare prethode prozivke i etiketiranja novinara od državnih zvaničnika ili lokalnih političara koji time zapravo podstiču nasilnike i nasilje prema profesionalnim novinarima.

Građani moraju da budu svesni da su te pretnje direktan atak i na njihove slobode. I zato treba da dignu glas i zahtevaju od institucija da deluju po zakonu.

Podsećamo da prema izveštajima relevantnih međunarodnih organizacija Srbija ne spada u kategoriju demokratskih država – već među hibridne režime, u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu.

Svetski dan slobode medija 3. maj ustanovljen odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kao podsetnik vladama svih država da su dužne da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Ukoliko se građani odreknu slobodnih medija, više neće biti nikog da ih obavesti da su postali podanici. Jer, neprijatelji slobode medija su neprijatelji slobodnih građana.

I ove godine pozivamo novinare i medije da se pridruže međunarodnoj simboličnoj akciji „Pet minuta gromoglasne tišine“ i isključe ton i sliku u svojim programima, a građanima poručujemo da budu aktivni u zaštiti svojih prava time što će podržati slobodne medije.

Demokratsko društvo ne mogu da izgrade samo hrabri novinari, našem društvu potrebni su hrabri građani. Bez građanske hrabrosti i odlučnosti nema ni slobodnog društva.

Novi Sad - Beograd - Kragujevac, 3. maj 2022.

GS KUM „Nezavisnost“

Asocijacija medija

Asocijacija onlajn medija

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“

Slavko Ćuruvija Fondacija

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ odraži su u Novom Sadu konferenciju za medije povodom Svetskog danas slobode medija, koji se u čitavom svetu obeležava 3. maja. Konferencija za medije održana je danas (utorak, 3. maja), u simboličnih 5 do 12, u protorijama NDNV-a na SPENS-u. Novinarima su se obratiti: predsednica NDNV-a Slađana Gluščević, predsednik GS KUM Nezavisnost Darko Šper koji je ujedno i moderirao, i član radne grupe za bezbednost novinara, advokat, dipl. pravnik Veljko Milić

Neposredno pred koneferenciju za medije članovi NDNV-a i GS KUM Nezavisnost su na platou SPENS-a građanima delili ovogodišnji proglas Granskog sindikata Kulture, umetnosti, medija "Nezavisnost" i Koalicije za slobodu medija, u kojem se ostalog (kompletan tekst proglasa donećemo u našoj narednoj rubrici), kaže:

Bez slobode medija i nezavisne novinarske profesije nije moguće da se čuje glas obespravljenih, niti onih koji su izloženi pritiscima ili represiji. Kada imamo medijski mrak, sva ljudska prava su ugrožena i niko ne može da se oseća bezbedno. Ukoliko se građani odreknu slobodnih medija, više neće biti nikog da ih obavesti da su postali podanici. Jer, neprijatelji slobode medija su nepriijatelji slobodnih građana.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine i GS KUM Nezavisnost

***

Uvodničar, Darko Šper, je najpre odgovorio na jedno od pitanja - pitanja, da li uopšte može da se čestita Svetski dan slobode medija? - Ako ništa drugo, današnji Dan slobode medija treba da se čestita svim medijiskim radnicima koji časno obavljaju svoju profesiju i to je njihov dan i ne treba da ga stide. Trebaju da ga stide njihovi poslodavci koji dozvoljavaju da njihovi zaposleni budu nezadovoljni i da rade u prekarnom položaju, i da nemaju često pravo sindikalno da se organizuju, i da razgovaraju sa poslodavcem o svojim platama. Ovdašnja vlast voli da se hvali da smo najbolje naoružana nacija u bivšoj Jugoslaviji, ja bih voleo da smo najbolje naoružani olovkama i oštrim perima i da smo prvi na toj listi slobode medija, nažalost živimo u okruženju u kojem neke suštinske stvari ni iz prošlosti nismo rasčistili.

U GS KUM kojem predsedava može da se nađe prostor za poboljšanje medijske situacije, podvukao je Šper i nastavio: - Već sam pomenuo da u nekim medijskim kućama već dugo dugo, imamo sindikalne organizacije i zaposleni u tim medijima mogu da se pohvale da imaju kolektivne ugovore, da imaju jasna pravila poslovanja odnosno da onoliko koliko rade mogu i da zarade. To je jako bitno u današnjem trenutku kada u mnogim medijima ljudi ne rade pod ugovorima, medijski radnici u tim kućama nemaju ni sindikalno organizovanje, tako da ja bih ohrabio te medijske radnike da se obrate sindikatima, da se organizuju jer sigurno, može da im bude samo bolje, jer gore od ovoga sigurno im neće biti odnosno, može da im bude i gore, ukoliko ne počnu samo o sebi da razmišljaju.

Na naše pitanje, zašto je važno ohrabriti mlade da suzbiju u sebi upravo taj postojeći strah, čelnik ovog granskog sindikata UGS "Nezavisnost" je rekao: - Mlade je važno ohrabriti iz prostog razloga što ako mlade ne ohrabrimo, mi ćemo ostati bez naše profesije vrlo brzo. I to je vrlo kratak i jasan odgovor. Dakle, na mladima ostaju mediji u Srbiji, i ako se mladi ne izbore da im bude bolje, nestaće i mediji u Srbiji.

* A gde naći tu osnovu pošto nam je privreda urušena, osim na konkursima koji su i dalje kako se čulo i ovde danas na konferenciji, usvajanjem nove medijske regulative, no i dalje je u disproporciji sa onim što ulažu recimo, portali i oni koji su dvostruki elektronski mediji, u odnosnu na tabloide, koji dobijaju mnogo veće pare? Na koji način je moguće promeniti tu višegodišnju situaciju: - Tako što ćemo preko radnih grupa u kojima imamo pravo da učestvujemo, naterati nosioce vlasti da se dozovu pameti i da novac daju samo profesionalcima a ne onima koji će o njima da pišu bajke a usput da napadaju one koji profesionalno obavljaju svoj posao - rekao je Darko Šper, dopunjujući: - To ruži sliku dodatno o medijima u Srbiji i zato smo na svim tim skalama na poslednjem mestu u regionu.

Slađana Gluščević, u svom obraćanju medijima, time i javnosti, najpre je istakla da "ovaj dan dočekujemo sa istim problemom kao i prethodnih godina, umnogome je taj problem složeniji, otežavajući u odnosu na prethodni period."

- To nije samo utisak novinara i naših udruženja, to imamo i dokumentovano kroz razne izveštaje međunarodnih organizacija koje se bave tim pitanjem i koje ukazuju na tu katastrofalnu sliku - nastavila je Gluščević, precizirajući: - Imamo niz problema, ja prosto ne znam odakle da krenem i šta bih izdvojila kao gorući problem u medijima pošto je to jedno kompleksno pitanje. To je jedan složen mehanizam djelovanja, mehanizam iza kojeg stoji država, koji čini sve da dodatno stvori takve uslove za urušavanje i stropoštavanje medija. Počev od toga da država odnosno tužilaštvo, policija, MUP, ne radi svoj posao kako treba, ne procesuira sve slučajeve pretnji, zastrašivanja novinara, dalje od toga, da se targetiraju mediji koji profesionalno obavljaju svoj posao, i drže se Kodeksa novinara Srbije, do velikog, ozbiljnog problema ekonomske prirode, dakle mediji su u zaista lošoj ekonomskoj situaciji.

Mnogi su okrenuti baš projektnom načinu opstanka - mnogima je - naročito lokalnim medijima jedini izvor finansiranja projektno finansiranje, odnosno sufinansiranje medijskog sadržaja, međutim taj novac ne odlazi medijima koji se profesionalno bave svojim poslom i novac odlazi, apostofirala je Gluščević, stranicama koje su zapravo propagandne stranice političkih elita i lokalnih moćnika - smatra potpredsednica NDNV-a.

Gde je rešenje? - Ako pogledamo broj lokalnih medija i uopšte broj medija u Srbiji, dakle imamo podatak iz prošle godine da je u Srbiji upisano oko 2.500 registrovanih medija, evo imamo podatak da ih je samo u Novom Sadu registrovano više od 300. To zapravo ne daje realnu sliku, taj podatak iz Registra medija APR-a bi zapravo ukazivao na podatak kao da mi imamo medijske slobode, ukazivao bi na to da mi imamo plurazlizam u medijima, zapravo ga nemamo. Zato što upravo novac ne odlazi pravim medijima, u takvoj situaciji se urušavaju lokalni mediji, i oni su posebno u velikom problemu.

* Kako prevazići/preživeti taj period dok i namenjeni novac - a i tako umanjen medijima koji profesionalno rade, nakon tromesečnog odlučivanja komisija po raspisivanju konkursa, pa dodatnih produženih rokova (pravo na žalbe, revizije), pa to već bude jul-avgust-septembar, taj dakle još teži period od prvih pola godine pogotovo u ovako katastrofalnom stanju privrede?

- Bilo bi najbolje za medije da konkursno - ne bude jedini izvor finansiranja - precizira predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine: - Dakle, poželjno je i potrebno da se i mediji modernizuju. Zaista imamo situaciju da i mediji nekako nisu u korak sa savremenim vremenom, sa vremenom novih tehnologija, dakle moraju razmišljati u pravcu preduzetništva, u pravcu projektnog mendadžmenta, moraju voditi neke nove diversifikovane sadržaje, moraju diversifikovati proizvodnju svog medijskog sadžaja, i sve svoje aktivnosti kako bi novac stigao i sa drugih strana, a ne osloniti se samo na taj, da kažem skrnav proces sufinansiranja iz budžeta države.

* Da li je podkast, recimo, jedan od tih modela? - Jeste podkast, da, naravno - potvrđuje Slađana Gluščević. - Mora se više voditi računa, podkast jeste jedan model, model je proizvodnja recimo, njusletera, nekog premijum sadržaja na njusleteru, model je naplaćivanje sadržaja, naša publika naravno nije navikla na to da treba da plati jedan medijski sadržaj, ali to je jedan dugotrajan proces na kojem svi zajedno moramo raditi, i radimo, kao Nezavisno udruženje novinara Vojvodine, i kao izdavač medija - Voice Autonomija i tako dalje, mi pronalazimo i druge načine, i to su ti potrebni, zahtevni modeli.  -

Pretnje novinarima su praktično postala tradicija u ovom društvu jer se godinama podgreva takva atmosfera da je sasvim normalno pretiti novinarima, zapaža kolega iz RTV Vojvodine, navodeći primer Dinka Grunjojića.

- Dinko Gruhonjić je vrlo često meta takih napada i jako retko se zapavo dešava da budu pronađeni počinioci - potvrđuje advokat Veljko Milić, član Radne grupe za bezbednost novinara. - Time se takođe šalje poruka da takva ponašanja nisu kažnjiva i da se može slobodno tako nastaviti. To je pogrešno i to je ono što se u budućnosti pod hitno mora menjati, jer možda čak i pre socio-ekonomskog položaja, novinarima je bitno da njihova fizička bezbednost bude na zadovoljavajućem nivou kako bi mogli slobodno obavljati svoju profesiju. Napadi na novinare su svakojaki i dolaze iz svih strana društva, zapravo, mislim da je najveći razlog za napade na novinare nerazumevanje toga - šta je uloga novinara u društvu. Napadi na novinare se dešavaju i sa strane vlasti, i sa stane opozicije, i od strane levičara, i od strane desničara jer jednostavno kako novinar napiše nešto što nekoj društvenoj grupi ne odgovara, tako ga ta društvena grupa napada, onda ga proglašava za fašistu, za plaćenika... što sve naravno nije dozvoljeno, i novinare odvraća od bavljenja svojim poslom.

Kada imate situaciju da neko radi za male pare, dopunjuje Milić, da mu stalno prete, onda takva osoba naravno osim ako nema neki drugi unutrašnji pokretač da se bavi tom profesijom onda se i neće baviti tom profesijom. Važno je da svaki novinar - svaki pritisak prijavi.

- Najvažnije je da novinar pretnju prijavi jer ako je ne prijavi onda zaista neće povodom toga biti ništa, nakon toga najvažnija je adekvatna reakcija državnih organa a ukoliko ona izostane onda je medijski pritisak ono o čemu treba posebno pribeći, i to se do sada pokazalo kao vrlo efikasno - precizira Veljko Milić.

* Razlika između formalnog i stvarnog jedna od suštinski bitnih pretpostavki kako u okviru ostvarivanja slobode medija tako i ekonomskog položaja novinara koji je na najnižim granama. Kako pomiriti te dve činjenice i ima li posle današnjeg vrlo uspešno organizovanog skupa, više nade?

- Nažalost, ja nisam preveliki optimista, slobodi izražavanja se u ovom društvu pridaje samo deklarativni značaj, jer kao što napominjem svim zvaničnicima su puna usta slobode izražavanja, pa onda kada ta sloboda izražavanja treba da se primeni u praksi i novinari dolaze u problem, počevši od tih stalnih pretnji, uslovljanja uređivačke politike, pristupu novca od konkursnog finansiranja, kada imate podobne i nepodobne medije, kada nepodobni mediji ne mogu da pristupe tom novcu, koji je namenjen za konkursno sufinansiranje a takvih primera ima jako mnogo - tvrdi Milić.

* Ima li mogućnosti da se to isproverava, jer u pitanju su prilično praktični razlozi, mediji koji zapravo jesu upisani u Agenciji za privredne registre u Registar medija a dobijaju znatno manja sredstva?

- Medijska strategija je usvojena, usvojen je i Akcioni plan i jedan i drugi dokument su vrlo kvalitetni. Ono što preostaje jeste da se rešenja koja su tamo predviđena implementiraju u zakonima. Zakon o javnom informisanju i medijima koji bi delimično trebalo da reši tu oblast je gotovo napisan, i dalje nije usvojen, ja se nadam da će biti usvojen ove godine, ne mislim u prvoj polovini ali u drugoj polovini godine bi on mogao biti usvojen, a nakon toga treba menjati i druge medijske zakone i dokumenta koja će da prate medijske zakone pa između ostalog da se uredi i to konkursno sufinansiranje na drugačiji način - zaključuje Veljko Milić.

(Kompletan, integralni snimak sa konferencije za medije možete da slušate i u našem drugom mediju, internet programu Novog Radio Sombora, na linku:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html)

Pratila ekipa Novog Radio Sombora (Siniša Stričević, gl.odg.urednik, Srđan Ačanski, fotografije, snimci)

Dodatak: Galerija slika

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Međunarodna konfederacija sindikata u svom Indeksu globalnih prava ocenila je Srbiju kao zemlju u kojoj se sistematski krše radnička prava

Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić kaže za Danas da je prioritet za sindikat da pravovremeno pruži pravnu pomoć svakom od članova čija se prava krše i da bi se tek kad bi prošli kroz godišnje izveštaje sindikalnih pravnika videlo koliko se radi i koliko je teško.

- Država bi trebalo da se stara da se ratifikovane konvencije Međunarodne organizacije rada i drugi međunarodni standardi poštuju, a sprovođenje Zakona o radu bi i za predstavnike države trebalo da bude prioritet. Sećate se reklame Privredne komore Srbije na CNN kad se Srbija reklamirala kao zemlja kvalitetne ali jeftine radne snage – pa zar to nije trebalo da bude iritatno svima a ne samo sindikatima koji su na to reagovali. Svaka vlast, svuda u svetu, ima instrumente sile kojima sankcioniše one koji krše zakone, dakle na nama je da ukazujemo i na nacionalnom i na međunarodnom nivou, a oni neka rade svoj posao, sindikat nije ni policajac, ni tužilac niti sudija.

* Postoji li način da sindikat „pritisne“ državu?

- Postoji više načina. Jedan je da stalno tražite od izvršne vlasti, inspekcija, tužilaštva, da rade svoj posao. Pritisak možete učiniti vidljivijim u medijima, tu nemamo puno saveznika ali i oni malobrojni su od velike pomoći. Možete pritiskati učestvujući u izradi zakonskih rešenja na način da kompetentno i argumentovano branite svoje predloge. Lakše je pritiskati kad za to imate saveznike, kako u drugim sindikatima, tako i u akademskoj zajednici, nevladinim organizacijama, i tu svi imamo još dosta da uradimo da bi pritisak bio jedinstven. Često kažemo da ne postoji nijedan interes sindikata koji nije u interesu Srbije, ostaje nejasno zašto onda moramo tako jako da pritiskamo za nešto što je opšti interes. Naravno, pritisak je i kad izađete na ulicu, ali niko ne može biti na ulici 365 dana u godini.

* Poslednji primer, možda najekstremniji, jesu vijetnamski radnici u LingLongu, ali imali smo i ranije kršenja prava u velikim firmama? Šta i koliko sindikati tu mogu?

- Sindikati nisu uopšte imali pristup ovim radnicima. Nezavisnost se oglasila saopštenjem, informisali smo međunarodne sindikalne organizacije, uputili smo pomoć u hrani, ali sve je to malo i jednokratno. Sindikati su ovde najmanje i mogli da urade. Imali ste situaciju gde je postojala opravdana sumnja da se radi o trgovini ljudima u svrhu radne eksploatacije, to je bilo dovoljno da policija i tužilaštvo hitno reaguju, a videli smo kako su i kad reagovali. Imali ste situaciju gde je ljudima zabranjeno kretanje, oduzeti su im pasoši, činjena su krivična dela, prekršene međunarodne konvencije, ljudi su živeli u nehumanim uslovima, ograđeni žicom, dakle sve to nije smelo da prođe bez hitne i efikasne intervencije državnih organa. Dodatno, ova situacija je otvorila i pitanje rada agencija koje angažuju radnike da rade u Srbiji. Na stranu to da sindikat nema zakonski osnov da organizuje radnike migrante i kad potpuno legalno rade, a što mora da se omogući novim zakonskim rešenjima. Radnička prava se krše i kod stranih i kod domaćih privatnih i državnih poslodavaca. Sindikati se sa ovim svakodnevno suočavaju i bore, nekad sa više, nekad sa manje uspeha. Pružamo pravne savete, zastupamo u sudskim procesima, obrazujemo članstvo o pravima koja imaju, pregovaramo za njih za zaključenje kolektivnih ugovora, obučavamo ih za rad u odborima za bezbednost i zdravlje na radu, zastupamo ih kod poslodavca kako bi njih sklonili „sa prve linije fronta“, povezujemo se sa kolegama u inostranstvu koji rade u firmama koje posluju u Srbiji kako bismo zajedno zahtevali od poslodavca poštovanje radničkih prava. Od države tražimo da brani svoje zakone. Ne sme državni službenik bilo kog nivoa kršenje Zakona o radu pravdati „politikama stranih kompanija“ – nas ne interesuju politike stranih kompanija, ne mogu one biti iznad zakona.

* Osim sporadičnih štrajkova ili kratkotrajnih obustava rada retko kad možemo da vidimo nezadovoljne radnike na ulicama. Često čujemo ocene sa raznih strana (i od samih sindikalnih predstavnika) da su sindikati u Srbiji postali pomalo „apatični“?

- Zar nisu građanke i građani Srbije dominantno apatični? Pogledajte nivo aktivizma po različitim pitanjima. Veliki broj ljudi aktivizam svodi na kliktanje po društvenim mrežama ii pričama kako neko drugi treba nešto da uradi u njihovo ime. Ili imate „incidentni aktivizam“ kad se on svede na nekoliko dana dok je tema aktuelna u medijima. Dakle, da, u takvoj situaciji i sindikati imaju periode, pre smanjenog aktivizma nego apatije. S druge strane, veliki broj tranzicionih gubitnika i ljudi razočaranih u gomilu započetih a nezavršenih promena u poslednjih tridesetak godina i ne mogu biti veliki rezervoar energije. Takođe, sve više ljudi radi na nesigurnim poslovima, na kratkoročnim ugovorima zahvaljući kojima su stalno ucenjeni, takvi radnici su van domašaja sindikata jer ih sindikat ni formalno ne može organizovati zahvaljujući zakonskim ograničenjima a kamoli mobilisati za radikalnije akcije. Veliki je strah među ljudima od gubitka posla, pretnje u slučaju štrajka ili protesta su realne, da ne govorimo o tome da duži štrajkovi praćeni neprimanjem zarade ugrožavaju ne samo tog radnika već i njegovu porodicu. Prethodne dve godine pandemije su dosta uticale da se radikalne sindikalne akcije izbegavaju jer bi često značile i zdravstveni rizik ili bi ih javnost protumačila kao neprimerene. Zamislite da su štrajkovali zdravstveni radnici u vreme pandemije ili radnici u trgovini, bez obzira na teške uslove rada i neadekvatne zarade teško da bi se neko sa njima solidarisao.

* Nezavisnost je svojevremeno inicirala uvođenje sudova rada. Šta se posle desilo?

- Inicirali smo uvođenje Sudova rada još Kongresnom rezolucijom 2011, čak smo uradili i predlog zakona i organizovali nekoliko okruglih stolova. Ovu inicijativu smo u nekoliko navrata ponovili, pa i nedavno kad smo zauzimali stavove o vanrednim parlamentarnim izborima. Desilo se to da nijedna vlast od tada, kao ni poslodavci, nisu prihvatili tu inicijativu. Imate povremeno u medijima reakcije pojedinaca kako je to vraćanje u samoupravni socijalizam što je potpuna glupost, neznanje ili loša namera. Sudovi rada ili sudovi za radne i socijalne sporove (ili sličnih naziva) postoje u pojedinim zemljama EU, kako njima odgovara a nama ne. Sudovi rada omogućili bi brže i jeftinije rešavanje radnih sporova pa zašto to nama onda ne odgovara s obzirom da nam radni sporovi traju po četiri, pet ili šest godina. Dakle, dok god imamo odnos dva (vlast i poslodavci) prema jedan (sindikat) nećemo imati prihvaćenu inicijativu za Sudove rada. Šta mislite koliko bi ljudi izašlo na ulicu da traži uvođenje ovog instituta? Setite se samo 2014, kad su sindikati izašli na ulicu zbog izmena Zakona o radu, kad smo konkretno i argumentovano pokazali da će te izmene dovesti do smanjenja zarada i prava – ljudi su šetali pored nas a da su nam se pridružili situacija bi bila drugačija. Znate, svi govore o tome kako na primer u Francuskoj, kad sindikati protestuju, izađu milioni i to je tačno ali ne izađu milioni sindikalaca (stopa sindikalizovanosti je niska, oko sedam odsto) već do te brojke dođu zahvaljujući podršci i građana koji nisu u sindikatu, studenata, profesora pa i srednjoškolaca. Naši pravnici u velikom broju slučajeva dobijaju na sudu kad su u pitanju sporovi iz radnog odnosa, ali to traje predugo, godinama, u međuvremenu članovi odu u sivu ekonomiju, nađu drugi posao, odu u inostranstvo, a imamo i kolege koji su preminuli a nisu dočekali pravdu. Sve ovo čini sindikalni rad još težim jer ljudi ne vide smisao sindikalne zaštite kada je pravda tako spora, što vam je efikasna antisindikalna strategija.

* Kako to, a često se dešava, da država usvaja zakone u kojima su sindikati malo ili nimalo učestvovali. Često se primedbe sindikata ne uvažavaju, tako je bilo sa Zakonom o agencijskom zapošljavanju, nedavno je počeo da važi i zakon kojim se uvodi novi oblik zapošljavanja za sezonske radnike?

- U Srbiji se generalno veliki broj zakona godinama usvaja bez javne rasprave i često po hitnom postupku. Neretko i kad ima javne rasprave ona bude svedena na mali broj ljudi u kratkom vremenskom periodu. Malo ko se zbog toga, pa i strukovna udruženja, uzbuđuje, osim ako izuzmemo advokate. Kao sindikat uvek insistiramo da učestvujemo u radnim grupama za pisanje zakona iz oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva jer je to način da nešto postignete – nekad malo, nekad značajno. Najčešće u tim radnim grupama imate vlast i poslodavce nasuprot sindikata i u takvom odnosu naravno da nećete postići sve ali ako ne učestvujete nećete postići ništa. Uvek kažemo koliko smo uspeli a sa čim se nismo složili, tako je bilo i sa Zakonom o agencijskom zapošljavanju, nismo dali pozitivno mišljenje jer nismo uspeli sve predloge da proguramo, ali je zbog intervencija sindikata taj zakon donekle bolji nego šta je bio u osnovnoj varijanti na početku i treba ga i dalje popravljati. Nismo podržali Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima kad je usvojen 2018. Ideja je bila da se ovaj zakon menja a ne da se donosi novi Zakon o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla u određenim delatnostima koji je u suprotnosti i sa Ustavom i sa međunarodnim konvencijama, a ovako kako je napisan primenjivaće se i na one koji nisu sezonci. Ukazivali smo na to da je javna rasprava zbrzana i da nije urađena ni zakonom predviđena kvalitetna analiza o posledicama i efektima koje će ovakav zakon proizvesti u pravnom sistemu Srbije. Imali ste ugledne profesore koji su upozoravali da se uvođenje ovakvog zakona ne može bazirati na analizi NALED, gde su anketirane samo fokus grupe poslodavaca koji angažuju radnike na sezonskim poslovima i građane po slobodnom uzorku. Ni njihova argumentacija nije uzeta u obzir. Dakle sa ovakvim načinom rada imamo svi problem, ne samo sindikati.

* Da li je to sve znak da stvarnog socijalnog dijaloga i nema u Srbiji? Poslednjih godina, kada se pregovara o minimalnoj ceni rada – država je ta koja preseca i kao po pravilu ona donosi konačnu odluku?

- U Srbiji postoji zakonski osnov za socijalni dijalog, postoje akteri i institucije ali su efekti jako mali i to je ono šta je frustrirajuće, ali odgovornost sindikata je da nastavi da se dalje bori za efektivan socijalni dijalog. Sindikat ne može da odustane od prava na štrajk, na proteste ali i na socijalni dijalog i kolektivne ugovore kao vrhunac socijalnog dijaloga. Najlakše je kukati i odustati, mi imamo odgovornost da koristimo sve što možemo kako bismo ostvarili svoje ciljeve i zaštitili članstvo. Socijalni dijalog podrazumeva konsenzus – mislim da ne postoji niko u ovoj zemlji, i ne samo u Srbiji, ko iskreno misli da je lako ostvariti konsenzus sa Vladom i poslodavcima. Pregovori za minimalnu zaradu su jedan od najmučnijih zadataka. To što od 2009, kad je izbila Svetska ekonomska kriza, odluku često donosi Vlada govori upravo o tome da nismo pristajali na ponude kojima bi izneverili očekivanja radnika. U tim pregovorima imate najčešće Vladu i poslodavce na jednoj i sindikat na drugoj strani, čak i kad nisu na početku zajedno na kraju obično jesu. Dodatno, vi kod nas imate i situaciju da predsednik države, potpuno izvan svojih ingerencija, izađe par meseci pre pregovora i kaže koliki će biti minimalac, e sad, to bi trebalo da je takođe problem svih pa i Vlade i poslodavaca, a ne samo sindikata, ali mi i u toj situaciji moramo da pokušavamo da pregovaramo za bolju opciju. Nema nazad samo napred.

* Dugo ste u Nezavisnosti, ali tek odnedavno ste i predsednica. Imate li ideju šta bi moglo i moralo da se promeni. Kakvim sindikatom želite da predsedavate?

- Bez volje i podrške sigurno ne bih prihvatila ovu veliku odgovornost i obavezu. Nezavisnost je 1990-ih bila primarno usmerena na promenu društva jer je to bio preduslov da bi se uopšte bavila „usko sindikalnim“ poslovima. Posle 2000. suočila se sa problemom kako tranzicione gubitnike aktivirati da se i dalje bore kad su im u velikoj meri očekivanja izneverena a velika energija potrošena. Sad je Nezavisnost pred izazovom da se u dinamičnijim vremenima brzo prilagođava ali zadržavajući svoje osnovne vrednosti, da bude fleksibilna sindikalna organizacija ali pouzdana. Najveći izazov će nam biti kako radnicima u nesigurnim poslovima, kojih je sve više, pružiti sigurno utočište, zaštiti ih. Želim da verujem da imamo strategiju za nove izazove i da ćemo zadobiti poverenje ali i ostvariti neka nova partnerstva. Znate, sindikat je dobrovoljna organizacija – ako ljudi prepoznaju Nezavisnost kao organizaciju u kojoj žele da budu sve je moguće, ako ne, oni će nas napustiti ili nam neće prići, nema prisile ni u jednom ni u drugom slučaju, ali nema sumnje da samo organizovan radnik može nešto da uradi – kolektivnom akcijom rešavate probleme, individualnom uglavnom samo možete da skrenete pažnju. Svesni smo mi svojih nedostataka ali nećemo da ih reklamiramo već hoćemo da radimo na tome da ih je što manje i da nam u tome pomognu mladi ljudi sa svojim novim idejama, i želela bih da u svom mandatu stvorim prostor za to.

* Procene su da je za deceniju i po pola miliona ljudi napustilo zemlju u potrazi za boljim životom. Kako da zadržimo mlade, stručnjake, sve ljude, jer očigledno je – u praksi se na svakom koraku to oseća – da nam ponestaje kvalitetne radne snage? 

- Zadržaćemo ih ako im obezbedimo zapošljavanje na osnovu njihovih kompetencija a ne partijske knjižice, razvijenom mrežom socijalnih usluga, dobrom zaradom ali i ostalim uslovima za dostojanstven rad, mogućnostima za profesionalno napredovanje. Nažalost trend odlaska se ne zaustavlja, ne samo kod nas, ceo region se prazni i tako je još od nesrećnog građanskog rata 1990-ih. Nisam optimista po tom pitanju, možda je pandemija ovaj trend malo zaustavila ali zemlje EU će krajnje sebično, kad za to dođe vreme, pogurati nove talase kako bi nadomestili manjak radne snage u određenim sektorima u svojim zemljama. Godinama kao sindikat govorimo da će politika niskih zarada oterati ljude iz zemlje, sad slušamo poslodavce kako kažu da su podigli zarade ali da nema ko da radi – pa šta ste očekivali?!

Izvor. UGS Nezavisnost, danas.rs

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

*Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ pozivaju vas na konferenciju za medije povodom Svetskog danas slobode medija. Konferencija za medije biće održana u utorak, 3. maja, u 11.55 u protorijama NDNV-a (Sutjeska ulica – SPENS).

 Novinarima će se obratiti:

  • Predsednica NDNV-a Slađana Gluščević
  • Predsednik GS KUM Nezavisnost Darko Šper i
  • Član radne grupe za bezbednost novinara Veljko Milić

Neposredno pred koneferenciju za medije članovi NDNV-a i GS KUM Nezavisnost će na platou SPENS-a građanima deliti ovogodišnji proglas povodom svetskog Dana slobode medija.

Bez slobode medija i nezavisne novinarske profesije nije moguće da se čuje glas obespravljenih, niti onih koji su izloženi pritiscima ili represiji. Kada imamo medijski mrak, sva ljudska prava su ugrožena i niko ne može da se oseća bezbedno. Ukoliko se građani odreknu slobodnih medija, više neće biti nikog da ih obavesti da su postali podanici. Jer, neprijatelji slobode medija su nepriijatelji slobodnih građana.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine i GS KUM Nezavisnost

 

Media attention and coverage: Novi Radio Sombor

(All copyrights of any further publication of this section and its entire content posted on the portal of Novi Radio Sombor without the request and permission of any party or individual are protected and retained by all relevant legal mechanisms)

 

 

* Filip Žmaher je, kao najpoznatije ime beogradske muzičke scene, aktuelne na minulom obnovljenom festivalu zabavne i pop muzike Beogradsko proleće '22 na kojem su se predstavili autori i izvođači iz čitave regije (bivše Jugoslavije), otvorio u MTS dvorani (nekadašnjem Domu sindikata) popularnu muzičku manifestaciju

- Koliko je čast otvoriti renomirani festival i pevati prvi, toliko je pomalo i nezahvalno, jer publika danas, pogotovo glasači putem sms-a, instagrama ali i TV prenosa, "zaborave" otpočetka da prate festival uživo pa se dešava u aktuelno doba savremene tehnologije koja umnogome odlučuje kao i u slučaju Beogradskog proleća ove godine, da se prve pesme i nekako zaborave - priča nam o prvim utiscima posle festivala, održanog poslednjeg aprilskog petka, 29. aprila '22, nosilac prepoznatljive boje glasa bas-baritona sa zavidnim rasponom, Filip Žmaher inače miljenik a i sam stvaralac, i rok, bluz, džez muzike.

Kompozicija koju je i finalu Proleća izveo "Oprosti mi" plodotvonog muzičara Vladimira Markovića kojeg pamtimo iz godinama čuvenog dua Vlada i Bajka (inače ga, kao somborskog vojnika takođe pamte brojni Somborci koje je u to romantično vreme iz večeri u veče zabavljo u možda - onda - najlepšoj somborskoj bašti, Doma JNA), dobila je ipak dve prestižne nagrade: Udruženja kompozitora Srbije što je Marković prilikom dodele rekao da posebno priznanje čini kada nagradu dobijete od kolega i to od strane strukovne muzičke organizacije, kao i nagradu za najbolji aranžman, delo Aleksandra Filipovića.

To što je jedna od nagrada žirija recimo, izostala upravo ovoj melodiji koja u balada setnom ritmu podseća na najbolje dane Beogradskog proleća 60/ili 70-tih godina prošlog veka ili na nezaobilazni vodeći evrospski muzički spektakl italijanski San Remo, ne znači da su baš te "vrste" nagrada neko presudno merilo za dalji plasman jedne nove pesme. Naprotiv, mnoge melodije koje nisu dobile nagrade na festivalima ostale su do današnjih dana hitovi, a uz to - prema prvim reakcijama, baš pesma koju je popularni Žmaher kao prvi po redu izvodio, ima priličan broj pozitivnih reakcija, pregleda na popularnim društvenim mrežama odmah po završetku festivala i najbolje rangirana po tim merilima među 18 koliko ih je bilo u takmičarskom programu, što su razlozi da je pala odluka da postane HIT MESECA Novog Radio Sombora.

Filipa Žmahera i njegov novi hit "Oprosti mi", u studijskoj verziji, možete poslušati klikom na strelicu u prostoru rezervisanom (gore) za naslovnu fotografiju u okviru ove rubrike. Isto tako - možete je čuti svakodnevno i u našem drugom mediju, internet programu Novog Radio Sombora uz najavu HIT MESECA, na linku:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Medije

Strana 5 od 460

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…