Prikazivanje članaka po tagu zemlja

* Lepo sunčano subotnje pre podne i taman sam nameravala da se tog dana odmorim i provedem dan na terasi kad, zazvonio je telefon. Čuo se poznati melodičan glas: „Hej, šta radiš? Napolju je sunčan dan. Biće lepo vreme. Hoćemo li na Peskaru?“

Izbora nisam imala, nego da se u sebi nasmešim i, naravno, pristanem. Dobila sam pola sata vremena da se spremim. Moj dragi prijatelj je imao gosta iz nama bratske susedne zemlje koji je izrazio želju da upozna prirodu Srbije, i njegov domaćin je odabrao zrenjaninsku Peskaru kao najlepše mesto za sunčanje i kupanje u prirodi blizu Beograda. Kad su došli po mene usledilo je veliko iznenađenje. Na zadnjem sedištu auta sedeo je veliki gospodin o kome sam slušala priče već dugi niz godina i bila sam oduševljena što mi se konačno ostvarila želja da se upoznamo. Sve vreme puta sam na zadnjem sedištu imala zanimljivog saputnika, s kojim sam se odmah sprijateljila. A, o kom se to uvaženom gospodinu zapravo radi, imate prilike da vidite na fotografijama koje slede. (Fotografije u slajdovima ispod teksta, 1, 2, 3)

Uobičajeno stajalište je bilo „drive in“ pijaca na samom izlasku iz Čente gde se nude domaći proizvodi, tezge na kojima se prodaju breskve, dinje, lubenice, kuvani kukuruz i kuvani paradajz, te smo tako snabdeveni krenuli ka Peskari. Išli smo putem preko Lukinog sela, gde treba pripaziti da se sa Zrenjaninskog puta na vreme skrene pre restorana Trofej, pa se tim putem preko reke Begej i viđenog velikog broja zaljubljenika u pecanje nastavlja dalje, pa „uplovi“ u banatske ravnice. Neposredno pre Lukinog sela ukazao nam se pogled ka prelepom Belom jezeru i stotinama ptica koje su ga krasile tog sunčanog dana. Sve vreme puta smo pričali o tome gde idemo, zašto idemo tim kraćim i sporijim, ali zanimljivijim putem i šta će nas sačekati kad stignemo - opušteno sunčanje i vrhunsko kupanje, dobro društvo na plaži, kao i porodica labudova, pride. Uživali smo u putu, čak i u onom delu puta nakon asfaltiranog, kao i u vožnji pored kukuruznih polja ka našoj plaži…

Nas dvoje prizor nije iznenadio, ali našeg gosta jeste i to prijatno, jer se iza visoke trave koje je namerno tako ostavljena da stoji tik ispred plaže, koju je na taj način vešto sakrila, kao i ideju da se tamo išta nalazi. Videli smo drage prijatelje, upoznali s njima našeg gosta i priključili se razgovoru. Odmah smo shvatili da se nešto dešava. Svi su stajali. Mića nas je uznemireno obavestio: - Jedan od labudića ima problem. Izgleda da se upetljao u ribarsku mrežu. Nešto mora da se učini. Stajali smo zatečeni vestima. Nije se dugo čekalo dok odluka nije pala. Mora da se prepliva jezero do ptića koji je usamljeno plutao na jednom mestu suprotne obale i da se proba da mu se pomogne, bilo je kristalno jasno.

Mića je otišao do dušeka i naduvao ga (fotografija broj 4), javila su se dva dobrovoljca, pridružili su mu se i krenuli u akciju. Trojka sa nudističke plaže je u šortsevima hitro ušla u vodu - Mića je seo na svoj „splav“, a dvojica plivača su krenula brzo da plivaju… Svi smo nestrpljivo isčekivali šta će se desiti.

Na sledećoj fotografiji (broj 5) se vidi da ih je labudić video, verovatno prepoznao Miću i pridigao se da ih dočeka.

Labudić koji je stajao u plićaku druge obale je strpljivo čekao da mu neko priđe. Trebalo je vremena da se prepliva tolika razdaljina. Prvi je stigao Mića, došao je do ptice, pa izašao na obalu. Uskoro su mu se pridružili i naši dobrovoljci. Mića je nešto pričao sa ljudima koji su se tamo zatekli. Videli smo da se bori da malom bude bolje i, nedugo potim, krenuli su nazad. S većim nestrpljenjem smo čekali nove vesti. (Fotografija 6)

Mića se prvi vratio na nudističku plažu (fotografija br. 7) i jasno rekao: - Nije u pitanju mreža, već je labudić povredio nogu i ne može da pliva sa jatom. Veterinar društva za zaštitu životinja, koga inače zovemo u tim slučajevima, preporučio je da se za sve zbog čega bi ga zvali, sačeka dan ili dva i prepusti prirodi i labudovima da probaju sami da reše problem. Bilo nam je malo žao, ali i lakše što je to bilo rečeno.

Mića se vraća na plažu. (Foto 8)

Jata dugo nije bilo na vidiku, ali kad su se naši spasioci vratili na obalu, vratilo se i jato. Mama i 7-oro braće i sestara je doplivalo blizu labudića i samo tako mirno plutali neko vreme. Čekali su da se mali odluči i da im priđe. To se ubrzo i desilo. Nema fotografije, ali nam je Mića pokazao kako izgleda labudić koji se pridužio jatu, kako drugačije drži glavu i da ne izgleda baš raspoložen, ali je bio dovoljno dobro da im se pridruži i zaplivaju zajedno.

Na slici se vidi kako labudovi plivaju ka labudiću. (Fotografija 9)

A na ovoj (fotografija broj 10) se vidi da su labudovi stigli do malog i da je kad je spazio svoju porodicu, labudić je ustao na noge. 

Labudovi su nastavili da krstare jezerom, valjda zadovoljni što su svi na broju, a mi smo zapravo otpočeli onako kako smo i planirali - opušteno - malo sunčanja, malo plivanja, malo razgovora, mnogo uživanja (redosled nije bitan)…

Dan je bio divan kao obično kad ga „posluži“ lepo vreme, ali smo bili dodatno smireni i zadovoljni što je problem labudića rešen na najbolji mogući način. Uživali smo u prizorima gde je cela porodica na okupu i nadali se da se takvi incidenti neće često dešavati.

Priroda ima načina da reši svoje probleme i tu se, kao i brojne momente na Peskari, uzdamo u to i poštujemo sve što se dogodi.

Priroda je bila čarobna, pa tako i ove fotografije prikazuju tu lepotu. (Fotografije 11 - 21)

Jezero je (fotografija 22) polako tonulo u san.

Labudovi u sumrak lagano plove kroz senke dreća. (Fantastičan foto kao kruna ove priče, broj 23)

Naš gost i mi smo se punog srca i pozitivnih utisaka vratili kući, putem preko Lukinog sela, naravno. Ovo je bio samo jedan običan dan, ali dan prepun emocija, koje samo Peskara može da ponudi.

*****

Doživeli, upamtili i ispričali vama,

Autori reportaže: Tihomir i Tanya

Fotografije: Tanja Stanković

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest
subota, 22 maj 2021 18:41

Značaj oprašivača i smanjenje gladi

* Većina čitalaca kada pročita ovakav naslov pomisliće da je neka greška, ili će se zapitati kakve veze imaju polinatori sa nastajanjem gladi na zemlji

Međutim, poznato je da oko tri četvrtine svetskih vrsta useva zavisi od pčela i drugih oprašivača. Ovo je stavljeno među glavnu temu Agende za održivi razvoj do 2030 godine, koja govori o hranljivim vrednostima hrane i značaju očuvanja planete. Ključna uloga oprašivača je u pomaganju da se na održivi način nahrane rastuća svetska popoulacija i održi biodiverzitet i život u ekosistemima. Njihova uloga je i u ekonomskom doprinosu , jer stvaraju uslove za zaradu, posebno za siromašne male poljoprivrednike. Mali poljoprivrednici na taj način zadovoljavaju rastuću potražnju za zdravom i kvalitetnom hranom i neprehrambenim proizvodima.

Intenzivna poljoprivredna praksa , promena u korištenju zemljišta, upotreba pesticida i ekstremne vremenske promene uzrokuju smanjenje oprašivača i povezane su sa epidemijama štetočinama i bolestima, neuhranjenost nezarazne bolesti izazivaju zdravstvena pitanja kod stanovništa u celom svetu.

Stotinama godina pčele su smatrane za glavne aktere održavanja zdravlja ljudi, biljaka i planete. Ali, traba da znamo da pčele nisu jedine koje održavaju život na zemlji? Noseći pelud iz jednog cvecta u drugi, pčele, leptiri, ptice, slepi miševi i drugi oprašivači olakšavaju i poboljšavaju proizvodnju hrane, doprinoseći tako sigurnosti hrane i ishrani.

Poslednjih godina zabrinjava pad populacije oprašivača, posebno pčela i leptira, uglavnom zbog intenzivne poljoprivrede, promene u korištenju zemljišta, upotrebe pesticida, neonikotinoidnih insekticida, invazivnih vrsta, bolesti, štetočina i klimatskih promena. Gotovo 35 posto oprašivača beskičmenjaka, posebno pčela i leptira, i oko 17 posto oprašivača kičmenjaka, kao što su šišmiši, suočava se sa izumiranjem u svetu.

Čovek ima više razloga da zahvali oprašivačima i zato treba da pokaže i svojim savetima utiče na smanjenje njihovog uništavanja. Mnoge od hranljivih namirnica bogatih mikronutrientima, poput voća, povrća, semenki, oraha i ulja nestale bi bez oprašivača.

Naše omijene namirnice jagode, jabuke, borovnice, trešnje, bademi, kakao i kafa ne bi opstali bez oprašivača. Bljke i oprašivači imaju obostrani i smbiotski međusobni odnos.

Proizvodnja kukuruza, pšenice, soje, pirinča i šećerne trske nije zavisna od oprašivača.

Pčele, med, hrana

Pčele nam daju med. Od blizu 20 000 vrsta pčela samo 7 vrsta pčela proizvodi med. Zapadne pčele proizvode 1,6 miliona tona meda godišnje. Ovaj ukusan proizvod je prirodni zaslađivač, koji ima antibakterijska i antiseptička svojstva. Med je bio deo ljudske civilizacije milenijumima. Stari Egipćani su koristili med u medicinske svrhe, kao što su zaceljenje rana, pčelinji vosak za balzamiranje mrtvih i za stvaranje veštačkog svetla.

Saznajte više o pčelama i osvojite svoj strah. Istraživanjem ovih stvorenja videćete da pčele nisu opasne. Ne ujedaju sve pčele i one koje rade, to rade s razlogom. Peckanje i rojenje su mehanizmi samoodbrane. Oni ne ujedaju ljude namerno. Ako bolje razumete kako da ih poštujete, možete da izbegnete loše susrete i naučite da živite mirno sa ovim neophodnim stvorenjima. I pomozi da se raširi reč: Možeš biti sagovornik pčela!

Danas proizvodi poput meda, pčelinjeg voska i drugih nusproizvoda pružaju dodatni prihod porodicama u ruralnim sredinama. Mnogi lokalni poljoprivrednici i šumske zajednice čine održivim pčelarske zajednice. Zato im možete pružiti podršku kupovinom sirovog meda, pčelinjeg voska ili drugih pčelinjih proizvoda, direktno od njih.

Pčele imaju veliku radnu etiku. Jedna pčela obično obiđe oko 7.000 cvetova dnevno, a za proizvodnju kilograma meda potrebno je sletanje na četiri miliona cvetova. Svaka pojedina pčela je deo tima, koji neumorno radi na tome da uveća rast i produktivnost svoje košnice prikupljanjem što više polena, dok u isto vreme oprašuje mnoge biljne vrste. Pčelinja neumorna posvećenost je dovela do izreke “vred kao pčela”.

Pčele utiču da naša hrana bude ukusnija. Dobro oprašene biljke proizvode više ujednačenijeg, ukusnijeg voća i povrća. Tako su same izrasle biljke zapravo pokazatelji koliko je napora potrebno za proizvodnju voća ili povrća. Ako to nije dobro oprašeno, biljke će samo nužno uložiti ravnomerno u svoju proizvodnju, što će učiniti manje kvalitetnim voćem i povrćem. Deformisana jabuka, na primer, može značiti da je biljka imala nedovoljno ili neuravnoteženo oprašivanje. Pokušajte pronaći prirodna rešenja za štetočine za biljke u vašem vrtu. Oko 35% procenata oprašivača beskičmenjaka, posebno pčela i leptira, i blizu 17% oprašivača u kičmenjaka, kao što su šišmiši, suočavaju se sa izumiranjem na globalnom nivou.

Oprašivači utiču na povećanje proizvodnje i kvalitet hrane. U jednoj studiji u kojoj je dobro upravljanje oprašivanjem na malim različitim gazdinstvima se utvrdilo das u se prinosi useva povećali za 24%. Na 2 milijarde malih gazdinstava širom sveta pčele i drugi oprašujući insekti poboljšavaju proizvodnju hrane i tako pomažu u obezbeđivanju kvalitetne hranjive hrane za svetsku populaciju. Divlje zajednice pčela i dalje ostaju važan deo egzistencije naroda zavisnih od šuma u mnogim zemljama u razvoju. To je značajno, jer se stvaraju dobra staništa za pčele i i osiguravaju oprašivanje. Formiranje žive ograde sa autohtonim biljkama koje cvetaju u različito vreme tokom godine, sejanje useva kao što su suncokret i kafa, te voćke poput avokada i manga će veoma dobro uticati na održivost oprašivača.

Očuvanje biodiverziteta

Oprašivanje je jedan od najvažnijih prirodnih procesa koji doprinose očuvanju biodiverziteta. Ono nam pomaže da proizvedemo širok spektar biljaka od kojih su mnoge kulture za ishranu. Procenjuje se da 90 odsto cvetnih biljaka u svetu zavisi od oplodnje za reprodukciju. Iako se često previđa uzgajanje pčele i šumsko pčelarstvo takođe pomaže u održavanju šumskih ekosistema, jer oprašivanje pomaže regeneraciju stabala što zauzvrat pomaže očuvanju biodiverziteta šuma. Postoji interes za pomoć prirodi da pruži uslove oprašivanja kroz prakse, koje podržavaju divlje oprašivače.

Prema izveštaju Međuvladine naučno-političke platforme o biodiverzitetu i uslugama ekosistema (IPBES) ekonomska vrednost oprašivača je do 577 milijardi dolara . Insekti su ključni deo mnogih ekosistema i predstavljaju dobar pokazatelj zdravlja i očuvanja prirode . Zaštita pčela čuva biodiverzitet, velika većina oprašivača je divlja populacija Značajne činjenice su da tri od četiri useva širom planete koji proizvode plodove ili semena za ljudsku upotrebu kao hranu zavise od oprašivača.

Poboljšanje gustine i raznolikosti oprašivača povećava prinos useva tih useva. Oprašivači utiču na 35 procenata globalnog poljoprivrednog zemljišta,a za 87 vodećih prehrambenih useva širom sveta oprašivači su pod prijetnjom ugrožavanja.

Zbog toga bi savet bio da se izbegava, posebno nekontrolisana upotreba pesticida, fungicida ili herbicida u baštama. Oni mogu da ubijaju oprašivače i otruju košnice sa kontaminiranim nektarima ili polenom, koji donose pčele iz kontaminiranih biljaka.

Održiva poljoprivreda može smanjiti rizik za oprašivače pomažući diverzifikaciju poljoprivrednog krajolika i korištenje ekoloških procesa kao deo proizvodnje hrane. Zbog toga bi savet bio da se izbegava, posebno nekontrolisana upotreba pesticida, fungicida ili herbicida u baštama. Oni mogu da ubijaju oprašivače i otruju košnice sa kontaminiranim nektarima ili polenom, koji donose pčele iz kontaminiranih biljaka.

Šta dalje?

Da bi se pčele i oprašivači zaštitili od pretnji za smanjenje raznovrsnosti i  zdravlja, trebalo bi uložiti napore da se izgradi veća raznolikost staništa polinatora u poljoprivrednim i urbanim sredinama. Važne su politike koje promovišu biološku kontrolu i ograničavanje upotrebe pesticida.

Poljoprivrednici mogu pomoći koristeći inovativne prakse koje integrišu lokalno i naučno znanje i iskustvo i diverzifikacijom farmi da resurse hrane i staništa kontinuirano stavljaju na raspolaganje oprašivačima.

Moramo povećati saradnju između nacionalnih i međunarodnih organizacija, akademskih i istraživačkih organizacija i mreža za praćenje, istraživanje kako bi procenjivali rad oprašivača i oprašivanja. Svi imamo šansu da uzgajamo naše pčele i druge oprašivače.

Poljoprivrednici i kreatori politike imaju veliku ulogu u zaštiti naših oprašivača. Međutim, postoje i stvari koje možemo uraditi i mi sami.

(Uz Svetski dan pčela, 2021)

Izvor: Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor 

(Sva prava autora zadržana)

Objavljeno u Prva vest

* Narodno pozorište Sombor pozorišnu sezonu od 1993. godine završava Festivalom Pozorišni maraton. Danonoćno, jedna za drugom, igraju se predstave somborskog pozorišta i predstave gostujućih pozorišta i pozorišnih grupa iz zemlje i inostranstva, studenata dramskih fakulteta, a ujedno protiču i radionice. Maraton prate programi poput promocija knjiga, koncerata, tribina, izložbi, sa gostima iz zemlje i inostranstva. Novi Radio Sombor će putem oba svoja medija, na ovim stranicama portala kao i u programu internet radija putem linka: 

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

pratiti sva događanja tokom ove, jedne od najpopularnijih manifestacija u regionu, redovno ćemo izveštavati a za sada neka ostanu mala tajna i poneka iznenađenja koja planiramo da vam priredimo

Godine 1992. inače, Narodno pozorište Sombor ustanovilo je nagradu „Nikola Peca Petrović” koja se uručuje na Pozorišnom maratonu. Ova se nagrada, bijenalno, dodeljuje najuspešnijem pozorišnom menadžeru. Somborsko pozorište na taj način čuva uspomenu na upravnika koji ga je svrstao u red najboljih pozorišta u zemlji. O dosadašnjim dobitnicima biće više reči u našem narednom nastavku, a sada pogledajte i ovogodišnji

Program:

Sreda, 9. jun

17:30 Svečano otvaranje festivala i dodela nagrade „Nikola Peca Petrović“

Rajner Verner Fasbinder KIŠNE KAPI NA VRELOM KAMENJU režija: Jug Đorđević

Beogradsko dramsko pozorište - Velika scena

21:00 Vasilij Sigarev PLASTELIN režija: Marko Torlaković

Beogradsko dramsko pozorište - Velika scena

Četvrtak, 10. jun

18:00 Martin Mekdona USAMLJENI ZAPAD režija: Stefan Gajić

Narodno pozorište Sombor - Studio 99

20:00 Oskar Vajld VAŽNO JE ZVATI SE ERNEST režija: Nikola Zavišić

Narodno pozorište u Beogradu - Velika scena

Petak, 11. jun

11:00 Rene Gijo BELA GRIVA, predstava za decu, režija: Predrag Stojmenović

Pozorište „Pinokio“, Beograd - Velika scena

18:00 Džona Adams GIDIONOV ČVOR autorski projekat

Gradsko pozorište Bečej - Studio 99

20:00 Aleksandar Popović KUS PETLIĆ režija: Milan Nešković

Narodno pozorište Subotica - Velika scena

Subota, 12. jun

11:00 i 13:00 Stefan Tićmi JA SAM AKIKO, predstava za decu, režija: Milja Mazarak                                  

Kulturni centar Pančevo i FEP, Bačka Palanka - Studio 99

12:00 Mini-koncert hora „Šareni vokali“ - Terasa iznad glavnog ulaza

17:00 Promocija knjige BLOGOREJA Duška Sekulića - Velika scena

18:00 Miloš Radović UVIJEK ĆE NAM OSTATI LJUBAV režija: Dario Hajraček

Kazalište „Rugantino“, Zagreb

20:00 Tena Štivičić 64 režija: Alisa Stojanović

Atelje 212, Beograd - Velika scena

Nedelja, 13. jun

11:00 i 13:00 AVANTURE PIPI DUGE ČARAPE, predstava za decu, režija i tekst: Nikola Marković i Tatjana Milanov

Pozorište „Hajde obraduj dan“ - Studio 99

17:30h Tijana Grumić KO JE UBIO DŽENIS DŽOPLIN? režija: Sonja Petrović

Srpsko narodno pozorište, Novi Sad - Velika scena

19:30 BREHT NIJE KLASIČAN POP

koncert glumice Lee Jevtić - Studio 99

20:30h Tenesi Vilijams TRAMVAJ ZVANI ŽELJA režija: Jug Đorđević

Narodno pozorište Sombor - Velika scena

Svečano zatvaranje, dodela nagrada i cvetni udar

..............

Organizator zadržava pravo izmene programa. 

*****

Ovogodišnje spojeno izdanje Festivala biće održano uz finansijsku pomoć Grada Sombora, Ministarstva kulture i informisanja i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

*****

Do 24. maja, po specijalnim cenama možete kupiti komplete koje smo pripremili za vas - i ovom prilikom nude povoljnosti u Narodnom pozorištu Sombor kada je u pitanju i ova popularna manifestacija:

komplet 1: karte za sve predstave po ceni od 8.000,00 dinara
komplet 2: karte za sve večernje predstave (bez predstava za decu) po ceni od 7.000,00 dinara

Nakon 24. maja u prodaji će biti samo pojedinačne karte i njihovo preuzimanje je obavezno do 5. juna.

................

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor 

(Sva autorska prava objavljivanja zadržavamo)

Objavljeno u Prva vest

* Poslovni ljudi iz čitavog sveta, strani i domaći državljani koji u našu zemlju dolaze zbog posla, na inicijativu Privredne komore Srbije, od 21. januara granicu Republike Srbije mogu da pređu po pojednostavljenoj proceduri, drugačijoj od pravila koja važe za ostale putnike

Kako je postavljeno na sajtu republičke privredne Komore 22. januara 2021 - na inicijativu Privredne komore Srbije, Vlada Srbije je stranim i domaćim državljanima koji iz poslovnih razloga dolaze u Republiku Srbiju, omogućila da pređu granicu uz prethodnu najavu Komori, a da naknadno, u roku od 24 časa po ulasku u zemlju, pribave i dostave negativan brzi antigenski test na prisustvo virusa SARS-Cov-2, izdat od strane referentne laboratorije Republike Srbije.

- Srbija je, i u ovim okolnostima, kada većina zemalja propisuje dodatna ograničenja, našla način, da uz uvažanje epidemioloških mera, poslovnim ljudima iz čitavog sveta, kompanijama ovde već prisutnim i onima koji dolaze zbog budućih poslova, pojednostavljenjem procedura za ulazak u zemlju, olakša poslovanje, uz podršku Privredne komore u obavljanju potrebnih formalnosti - izjavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije. 

Čadež je podsetio da poslovna putovanja i kontakti privrednika nisu stvar izbora, već potreba biznisa i izrazio nadu da će primer Srbije da prate i druge države, kako bi kompanije svuda u svetu, i u uslovima globalne zdravstvene krize, završavale poslove uz što manje troškova i gubitka vremena i iz pandemije izišle sa što manje posledica.

Po novim pravilima vlasnici, menadžeri i zaposleni u njihovim kompanijama koji nameravaju da iz poslovnih razloga dođu u Srbiju, a prilikom ulaska ne poseduju negativan RT-PCR test na virus SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, ne stariji od 48 časova, najaviće prethodno svoj dolazak Privrednoj komori Srbije koja će o tome blagovremeno obavestiti graničnu policiju, kako bi im bio omogućen prelazak granice. Po ulasku u zemlju radiće brzi antigenski test u srpskoj referentnoj laboratoriji, dostaviće ga potom Komori i ukoliko je negativan, nastaviće planirane aktivnosti.

Za najavu dolaska i sve potrebne informacije i podršku potrebno je da se obrate Privrednoj komori Srbije 48 časova pre planiranog ulaska u Srbiju posredstvom emaila:

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Zahtev koji se upućuje Privrednoj komori Srbije treba da obuhvati sledeće podatke: ime i prezime osobe koja iz poslovnih razloga najavljuje ulazak u Srbiju, broj pasoša i naziv države koja je pasoš izdala, kratak opis poslovnih razloga ulaska u Srbiju, datum i mesto  ulaska u Srbiju, broj leta i naziv avio kompanije, odnosno registarsku oznaku putničkog motornog vozila, datum ulaska u Srbiju i datum planiranog izlaska iz Srbije, adresu na kojoj će lice boraviti dok je u Srbiji i kontakt telefon i mejl adresu lica za vreme boravka u Srbiji.

Nove procedure neće biti primenjivane na one koji dolaze iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore i Severne Makedonije, a kojima je prethodnom odlukom omogućen ulazak u Srbiju bez PCR testa.

U Srbiji mogu ući i svi oni koji imaju negativan RT-PCR test na virus SARS-CoV-2, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje dolaze, ne stariji od 48 časova. 

Uputstvo o načinu primene ograničenja ulaska u Republiku Srbiju licima koja dolaze iz država zahvaćenih epidemijom zarazne bolesti COVID-19.docx

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
subota, 19 septembar 2020 22:32

Goran Penev: Srbija je postala zemlja staraca

Autorski tekstovi: Velimir Perović  

* Srbija se u 21. veku, prema svim kriterijumima, našla u grupi demografski najstarijih zemalja Evrope i sveta. Početkom 2020. godine više nego svaki peti stanovnik Srbije bio je stariji od 65 godina, a tek svaki sedmi mlađi od 15 godina – kaže u intervjuu za portal UGS Nezavisnost dr Goran Penev, demograf

Goran Penev je ceo radni vek proveo u zCentru za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka. Autor je više od 200 naučnih i stručnih radova iz demografije. Višegodišnji je saradnik francuskog Nacionalnog instituta za demografske studije i Evropske demografske opservatorije. Član je Odbora za proučavanje stanovništva pri SANU.

Kakav je u ovom trenutku demografski inventar Srbije i kakve su tendencije kada je u pitanju brojnost stanovništva, natalitet, prirodni priraštaj, starosna struktura?

- Ako se izrazimo terminologijom koju sada koriste mnogi epidemiolozi, može se reći da je trenutna demografska situacija u Srbiji stabilno nepovoljna. Ukupno stanovništvo je prema zvaničnim procenama Republičkog zavoda za statistiku (RZS) 1. januara 2020. isnosilo 6,9 miliona, i bilo je malobrojnije nego pre 50 godina. Broj živorođenih je već nekoliko godina stalno ispod 65 hiljada (64,4 hiljade u 2019) i značajno je manji nego bilo koje godine u 20. veku, čak manji nego u vreme bilo kog rata koji je vođen u tom stoleću. Broj umrlih je već dvadesetak godina stalno preko 100.000, a od 2010. se kreće u rasponu od 100 do 104 hiljade godišnje. On je prošle godine iznosio 101,4 hiljade.

Znatno više umiremo nego što se rađamo.

- Za gotovo 60 odsto veći broj umrlih od broja živorođenih rezultirao je negativnim prirodnim priraštajem stanovništva koji je u poslednjih 10 godina iznosio -36,5 hiljada na godišnjem nivou. U 2019. godini negativni prirodni priraštaj bio je neznanto veći od desetogodišnjeg proseka (-37,1 hiljada).

Kakva je starosna struktura stanovništva?

- Ono što je za demografe od prvorazrednog značaja, to je starosna struktura stanovništva koja, s jedne strane, značajno determiniše kretanje broja živorođenih i umrlih, a s druge strane, formirana je pod uticajem kretanja broja živorođenih i umrlih (po starosti) prirodnog priraštaja, kao i broja odseljenih i doseljenih, tj migracionog salda, takođe po starosti. Stanovništvo Srbije je već decenijama izloženo veoma intenzivnom starenju, i to kako zbog povećanog udela starih, tako i zbog smanjenja udela mladih. Srbija u 21. veku, prema svim kriterijumima, spada u grupu demografski najstarijih zemalja Evrope i sveta. Početkom 2020. godine više nego svaki peti (21%) stanovnik zemlje bio je stariji od 65 godina, a tek svaki sedmi (14,3%) mlađi od 15 godina. Broj starih je za 463 hiljade ili za 47% bio veći od broja mladih, a prosečna starost je dostigla rekordnu vrednost od 43,4 godine.

Koje oblasti su najviše pogođene depopulacijom?

- Posmatrajući samo podatke za period nakon popisne 2011. godine, smanjenje stanovništva je prisutno u svim okruzima. Jedini izuzeci su Beograd i Južnobački okrug (isključivo zbog Novog Sada), oba područja s kontinuiranim, ali vrlo niskim stopama populacionog rasta. U svim ostalim okruzima broj stanovnika se iz godine u godinu smanjivao. Smanjenje je bilo najintenzivnije i najrasprostranjenije u Regionu Južne i Istočne Srbije. S najvećim stopama negativnog populacionog rasta izdvajaju se Zaječarski i Borski okrug, kao i Braničevski, Pirotski i Toplički okrug. Na opštinskom nivou se, prema razmerama demografskog urušavanja, izdvaja opština Crna Trava čiji je broj stanovnika između 1948. i 2019. i bukvalno više nego desetkovan (smanjenje sa 13.414 stanovnika na svega 1.156). Pored Crne Trave, depopulacijom su najviše ugrožene opštine Gadžin Han, Trgovište, Babušnica i Medveđa, sve sa smanjenjem ukupnog stanovništva od 71 do 75 odsto.

Kako će se pandemija Kovida-19 odraziti na prirodni priraštaj u Srbiji?

- S obzirom da smo očigledno daleko od kraja pandemije, još je rano za sagledavanje efekata epidemije Kovida-19 na kretanje stanovništva Srbije. Broj umrlih od Kovida-19, koji je zvanično manji od 750, s demografskog  stanovišta nije relevantan za kretanje ukupne smrtnosti u zemlji, posebno kad se ima u vidu da je  prošle  godine u proseku dnevno umiralo 280 lica. Međutim, još se ne zna kakve će biti posledice bolesti na morbiditet stanovništva, posebno na zdravstveno stanje onih koji su imali težu kliničku sliku. Treba voditi računa da je ukupan broj obolelih relativno veliki (preko 32 hiljade), a da su još nedovoljna saznanja o svim mogućim posledicama zaražavanja. Uz to, ne treba zanemariti ni indirekne efekte epidemije na lošiji medicinski tretman ostalih obolelih lica, a prvenstveno hroničnih bolesnika. To, ne samo zato što je borba protiv Kovida-19 imala prioritet, pa su mnoge operacije odložene, već i zbog samoinicijativnog „preskakanja“ odlaska na redovne preglede i terapije od strane samih pacijenata. Sve u svemu, očekujem da će ove, a verovatno i naredne godine biti primetno povećan broj umrlih.

Kako će se pandemija odraziti na natalitet?

- U pogledu nataliteta, sigurno je da epidemija neće direktno uticati na broj živorođene dece u 2020. godini (gotova sva su začeta pre proglašenja epidemije). Međutim, što se tiče rađanja u 2021. godine, mišljenja sam da će ona biti malobrojnija nego 2020. godine prvenstveno zbog ekonomske neizvesnosti izazvane pandemijom, a ne treba zanemariti ni drastično smanjenje broja sklopljenih brakova. U prvih šest meseci ove godine sklopljeno je za 50 odsto manje brakova nego lani u istom periodu.

Koliko u ovom trenutku iznosi prosečan broj dece koje u reproduktivnom dobu rodi jedna žena u Srbiji?

- Prema najnovijim podacima, u 2019. godini je prosečan broj dece po jednoj ženi staroj 15-49 godina iznosio 1,52. To je neznantno povećanje u odnosu na prethodnu godinu, ali i najveći nivo stope ukupnog fertiliteta od 2005. godine. Ujedno, treba istaći da je nastavljen trend povećanja nivoa fertiliteta, koji je ustanovljen nakon 2007. godine. Nivo fertiliteta, iako rekordan u poslednjih 15 godina, i dalje nije dovoljan za zamenu  genaracija, a manjak iznosi čitavih 27 odsto. Rađanja koja ne obezbeđuju prostu reprodukciju ne predstavljaju novinu, jer je to pojava koja u Srbiji postoji već skoro 65 godina.

Da li se žene sve kasnije odlučuju da postanu majke?

- Nastavljene su i dugoročne promene starosnog modela rađanja, a ogledaju se u vrlo ubrzanom smanjenju fertiliteta žena mlađeg reproduktivnog uzrasta (15-24), i ubrzanog povećanja fertiliteta žena starijih od 30 godina. Maksimalni nivo rađanja je sve do 2000. godine bio kod žena starih 20-24. Počev od 2001. godine najviše rađaju žene u starosnoj grupi 25-29. Istovremeno, nivo fertiliteta žena starih 20-24 godine se smanjuje, a onih starih 30-34 intenzivno povećava. Ostvarene promene su dovele do bezmalo izjednačenog nivoa rađanja žena starih 25-29 i 30-34 godine, s velikim  izgledima da već 2020. ili 2021. najveći nivo fertiliteta imaju žene stare 30-34. godine. Ostvarene promene starosnog modela fertiliteta neposredno su se odrazile i na kontinuirano i vrlo naglo povećanje prosečne starosti majke prilikom živorođenja. Ona je, između 1991. i 2019. povećana za preko četiri godine (sa 25,8 na 30,1). Još intenzivnije je bilo povećanje prosečne starosti prilikom rođenja prvog deteta (sa 24 na 28,7 godina).

Očigledno, žene se odlučuju da rađaju kasnije, ali ima i žena koje nisu rađale.

- Sve je veći udeo onih koje nisu rađale. To se ne odnosi samo na mlađe žene (20–24 i 25–29), već i na žene starijeg reproduktivnog uzrasta (30–39). Prema najnovijim procenama, početkom 2020. godine udeo žena bez dece je kod najmlađih (20-24) dostigao 85 odsto, kod starijih 25-29 godina njihov udeo iznosi preko 62 odsto, a kod žena starosti 30-34 bez dece je čak 36 odsto. Sve su to maksimalne stope bezdetnosti ne samo u 21. veku, već u poslednjih 60 godina. To važi i za tzv. trajnu bezdetnost žena na kraju reproduktivnog perioda (45-49 godina), koja je 2020. godine dostigla udeo nivo od 14 odsto. Već dugo, nedovoljno za zamenu generacija rađaju sve žene, i to bez obzira na obrazovni nivo, ekonomsku aktivnost, tip naselja, nacionalnost ili veroispovest. Iako to traje skoro 65 godina, ne treba se čuditi što se stanovništvo, bez obzira na njegovu lepotu, smanjuje.  

Koliko je ljudi proteklih godina napustilo Srbiju i šta se po tom pitanju može očekivati u narednom periodu?

- Već sam spomenuo da je vrlo teško doći do pouzdanih podataka o spoljnim migracijama stanovništva Srbije. Rezultati jednog novijeg istraživanje RZS-a rađenog u saradnji s nacionalnim statističkim organizacijama najvažnijih zemalja, ukuzaju da je između 2011. i 2018. godine Srbiju napustilo 226 hiljada stanovnika, a da se istovremeno u Srbiju doselilo 131 hiljada stanovnika. Migracioni saldo je iznosio minus 95 hiljada ili minus 12 hiljada godišnje.

Iseljavanje je naročito intenzivirano poslednjih godina.

- Tako je. Prema RZS-u, 2018. godine Srbiju je napustilo 38 hiljada stanovnika, a u nju se doselilo (ili vratilo) 16 hiljada lica. Moja je pretpostavka da je trend povećanja iseljavanja nastavljen i 2019, ali i da je 2020. on naglo prekinut. Za očekivati je da će i narednih godina, pre svega kao posledica svetske ekonomske krize izazvane pandemijom, biti usporeno iseljavanje, uz istovremeno intenziviranje doseljavanja, a pre svega povratka srpskih građana iz inostranstva.

Kako će se demografska kretanja odraziti na potrebe za radnom snagom?

- Intenzivno demografsko starenje, i sve veća neravnoteža obima ulazećih i izlazećih i ulazećih generacija u radnu snagu, kao i sve masovniji odlazak radno sposobnog stanovništva na rad u inostranstvo se sve više odražava na tržište rada. To je već vidljivo kroz otežano zadovoljenje potreba za radnom snagom, kao i u strukturnim promenama po delatnostima i zanimanjima koje su direktno uslovljene aktuelnim demografskim kretanjima. Smatram da buduće promene obima radnog kontingenta ne bi trebalo da predstavljaju ograničavajući faktor na tržištu rada u uslovima masovne primene novih, visokosofisticiranih tehnologija, a posebno pri raširenoj robotizaciji proizvodnje. Međutim, istovremeno vrlo intenzivno povećanje broja i udela starih, a posebno najstarijih, svakako će nepovoljno uticati na finansijsko opterećenje privrede i društva, a nužno će zahtevati i dodatna krupna strukturna prilagođavanja u domenu zaposlenosti. 

Kakva je starosna struktura našeg radno sposobnog stanovništva?

- Radno sposobno stanovništvo (lica stara 20-64 godina) je proteklih nekoliko decenija imalo relativno stabilno učešće u ukupnom stanovništvu Srbije. Prema najnovijim procenam RZS-a, 1. januara 2020. godine radni kontingent brojao je 4,13 miliona stanovnika ili 59,6 odsto ukupnog stanovništva zemlje. Devet godina ranije (1. januara 2011), stanovništvo iste starosti brojalo je 4,545 miliona ili 62,7 odsto ukupnog stanovništva. Smanjenje obima radno sposobnog stranovništva bilo je praćeno i smanjenjem kako najmlađih (20-24), tako i najstarijih (60-64) stanovnika radno sposobnog uzrasta, s tim što je ono kod mladih bilo intenzivnije, a starijih sporije od proseka. Takve razlike su rezultirale promenom interne starosne strukture radnog kontingenta, tj. smanjenjem udela mladih (sa 9,9 na 8,9 odsto) i povećanjem udela starih (sa 11,3 na 11,9 odsto).

Da li po tom pitanju možete da napravite poređenje s nekom od razvijenih evropskih zemalja?

- Da je i radno sposobno stranovništvo Srbije demografski vrlo staro potvrđuju podaci za nekoliko odabranih razvijenih evropskih zemalja (Francuska, Švedska, Nemačka i Italija). Prve dve spadaju u grupu demografski mlađih evropskih populacija (mlađe su od Srbije), a druge dve u grupu demografski starijih populacija (starije od Srbije). Međutim, u pogledu interne starosne strukture radnog kontingenta, sve četiri su imale manji udeo starih 60-64 u ukupnom radno sposobnom stanovništvu (od 9,7% u Švedskoj, do 11% u  Nemačkoj). Istovremeno, izuzev Italije, u svim tim zemljama, udeo mladog radno sposobnog stanovništva je bio veći nego u Srbiji (od 9,2% u Nemačkoj do 10,3% u Švedskoj). 

Da li verujete u prognoze da će nas u Srbiji 2061. godine biti manje za 2,5 miliona?

- Da, ali ne baš za 2,5 miliona. Po jednoj od varijanti mojih najnovijih projekcija stanovništva Srbije, ispunjenje pretpostavki o niskom i opadajućem fertilitetu, uz očekivane promene mortaliteta (produženje očekivanog trajanja života) i migracionog salda (negativan do 2036, a pozitivan nakon te godine) rezultirao bi u 2061. godini sa ukupno pet miliona stanovnika. Međutim, prema varijantama koje se zasnivaju na hipotezama o rastućem fertilitetu, broj stanovnika bi takođe opadao (na 5,7 odnosno 6,2 miliona u 2061), ali znatno umerenije nego prema varijanti niskog fertiliteta. Inače, ostvarenje bilo koje od spomenutih projekcionih varijanti vodilo bi ka daljem ubrzanom starenju, kako ukupnog, tako i radno sposobnog stanovništva Srbije. 

U većini zemalja u svetu broj stanovnika se povećava, dok Srbija spada u grupu od 30-ak zemalja u kojima se broj stanovnika iz godine u godinu smanjuje. Da li je moguće i pod kojim uslovima promeniti demografska kretanja u našoj zemlji?

- Rezultati novijih srednjoročnih i dugoročnih projekcija stanovništva ukazuju na veliku izvesnost nastavka smanjivanja stanovništva Srbije i njegovog ubrzanog starenja. U takvim uslovima, vrlo su limitirane mogućnosti uspešnog delovanja mera podsticaja rađanja na zaustavljanje nepovoljnih trendova i demografski oporavak zemlje. Stoga je od velikog značaja i sprovođenje aktivne politike migracija, ne samo fokusirane na problem emigracije iz Srbije, već sve više na doseljavanja iz drugih zemalja.

Izvor: UGS Nezavisnost  

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Akcija „Sat za našu planetu“ ove godine će biti obeležena u subotu, 30. marta u 20:30 časova. Ovim povodom u Somboru će biti isključena rasveta na glavnoj ulici, Kralja Petra I i u jednom delu ulice Venac Stepe Stepanovića

Simboličnim isključivanjem svetla na sat vremena, u periodu od 20:30 do 21:30 časova, budite deo prenošenja važne poruke da zajedno možemo da stvorimo budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom.

Najveća ekološka akcija za podizanje svesti o klimatskim promenama biće održana 11. put u Srbiji.

Globalna akcija „Sat za našu planetu“, u svetu poznata kao Earth Hour, protiče na svim kontinentima, u oko 180 zemalja. U nju seu uključeni pojedinci, organizacije, institucije i preduzeća sa istim ciljem – slanje snažne poruke da je moguće nešto preduzeti za ublažavanje klimatskih promena i da je moguće promeniti svakodnevne navike za dobrobit planete i nas samih koji na njoj živimo.

Akciju organizuje WWF – Svetska organizacija za zaštitu prirode.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…