Prikazivanje članaka po tagu zdravlje

* Nezavisnost je juče u Pančevu obeležila Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu sa ciljem da nadležnim državnim organima, poslodavcima ali i celokupnoj javnosti skrene pažnju da je samo prošle godine 70 zaposlenih u Srbiji izgubilo živote zbog nebezbednih uslova rada

Ujedinjeni Granski sindikati Nezavisnost obeležili su 28. april - Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu na ulicama Pančeva gde su radnicima i građanima deljeni leci sa porukama o značaju zaštite zaposlenih.

Predsednica Nezavisnosti Čedanka Andrić najavila je za naš portal (www.nezavisnost.org) da je cilj manifestacije da se skrene pažnja nadležnim državnim organima, poslodavcima ali i celokupnoj javnosti “na strašne podatke da je prošle godine u Republici Srbiji 70 naših koleginica i kolega izgubilo živote od posledica teških povreda na radu ili na samom radnom mestu”. Andrić smatra da su se fatalne posledice za te radnike mogle izbeći “da su primenjene mere za bezbedan rad”.

- Skrećemo pažnju da poslodavci moraju da primenjuju mere za bezbedan i zdrav rad, da to nema alternativu i da država mora još oštrije da kažnjava one koji te mere ne primenjuju - naglasila je Čedanka Andrić.

Svesni mnogih sistemskih i pravnih nedostataka, UGS Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata su još 2017. godine inicirali ismene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Prema rečima Aleksandre Vitorović, koordinatorke projekta za BZR, inicijativa dve reperezentativne sindikalne centrale prošle godine je razmatrana na Radnoj grupi za izmenu pomenutog zakona. Inače, Nezavisnost u okviru Programa podrške u oblasti BZR već punih šest godina osposobljava tim aktivista koji pomažu sindikalnom članstvu na terenu i koji bi, prema pomenutm predlogu za promene zakona, trebalo da budu spona između radnika i Inspektorata za rad. - Time, praktično, nudimo sopstvene resurse, odnosno osposobljene ljude da bar delom nadomeste hroničan manjak državnih inspektora, ubrzaju i unaprede rad na promovisanju i unapređenju stanja, preventive i kulture bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji - objasnila je Vitorović.

U UGS Nezavisnosti odavno su prepoznali značaj odbora za bezbednost i zdravlje na radu u preduzećima. U sindikalnoj centrali dodeljene su juče i povelje i plakete “28. april” odborima i pojedincima koji su uspešno angažovani u zaštiti na radu.

Stručni saradnik za oblast BZR u Nezavisnosti Saša Dimitrijević kazao nam je da se posebno izdvajaju odbori u kompanijama Hajneken i Karneks koji su pokazali da je upravo “dijalog zaposlenih i uprava najbolji način da se dođe do rešenja koja mogu da preventiraju te loše situacije koje se nažalost dešavaju svakodnevno”.

MOR: Socijalni dijalog ključan za bezbednost rada

Međunarodna organizacija rada (MOR) povodom 28. aprila - Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu ukazuje upravo na potrebu i mogućnosti efikasne saradnje između poslodavaca, radnika i vlada kako bi se na najbolji način sprovele mere bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) koje mogu da spasu milione života širom sveta.

Odgovori na pandemiju COVID-19 pokazali su važnost efikasne saradnje između socijalnih partnera u prevenciji nesreća na radu i profesionalnih bolesti, saopšteno je istovremeno u Ženevi.

U najnovijem izveštaju MOR-a ukazuje se da bi učenje iz onoga što je postignuto u rešavanju složene situacije pandemije moglo da pomogne u sprečavanju miliona smrtnih slučajeva usled nesreća na radu i profesionalnih bolesti, navodi se u izveštaju MOR, koji pokazuje kako je socijalni dijalog doprineo brzoj i efikasnoj primeni mera tokom krize izazvane globalnom pandemijom.

Vlade koje su tokom panemije u socijalnom dijalogu dale primat aktivnom učešću organizacija poslodavaca i radnika u upravljanju BZR bile su u mogućnosti da razviju i sprovode hitne zakone, politike i intervencije. U mnogim zemljama to je rezultiralo usvajanjem novih zakonskih rešenja u različitim oblastima - od mera za sprečavanje i rešavanje slučajeva COVID-19 na radnom mestu do prelaska na rad na daljinu.

U Austriji, na primer, socijalni partneri su pregovarali o sporazumu o sistematskom testiranju na radnom mestu za određene sektore koji su suočeni sa povećanim rizikom od prenošenja virusa, kao što je sektor maloprodaje. U Singapuru su se nakon konsultacija i tripartitnih pregovora izmenila pravila o vakcinaciji. I u Južnoj Africi su održane tripartitne rasprave o izmenama mera usmerenih na širenje COVID-19 na radnim mestima.

U Finskoj su sindikati i organizacije poslodavaca blisko sarađivali sa vladom na razvoju mera za sektor turizma i restorana. U Italiji, socijalni partneri u bankarskom sektoru zajednički su doneli detaljna pravila o radu na daljinu, koja podrazumevaju pravo na privatnost.

Nacionalna tripartitna tela za BZR takođe su odigrala važnu ulogu u borbi protiv pandemije. Obično ih sačinjavaju predstavnici vlasti (Ministarstvo rada i druga relevantna ministarstva i institucije), kao i reprezentativne organizacije poslodavaca i radnika. Tokom krize izazvane COVIDOM, mnoga od takvih nacionalnih tripartitnih tela za BZR učestvovala su u procesu donošenja ključnih odluka i bili uključeni u definisanje mera zaključavanja i ograničenja, strategija povratka na posao i drugih uputstava ili smernica za ublažavanje uticaja pandemije.

- Dok svet nastavlja da se bori sa uticajima i posledicama krize izazavne COVIDOM, i neujednačenim oporavkom, bezbednost i zdravlje na radu ostaju u vrhu ključnih odgovora zemalja. Lekcije naučene iz ove krize o važnosti socijalnog dijaloga u jačanju bezbednosti i zdravlja na nacionalnom nivou i nivou radnog mesta treba primeniti i u drugim kontekstima. To bi pomoglo da se smanji neprihvatljiv nivo smrtnih slučajeva i profesionalnih bolesti koji se javljaju svake godine - izjavio je generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.

Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu obeležava se svake godine od 28. aprila 2003. godine, kada je MOR kao specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija za svet rada pokrenula inicijativu da se promoviše bezbedan i zdrav rad sa ciljem podizanja svesti o njegovom značaju. Koliki je značaj obeležavanja ovog datuma pokazuje statistika MOR-a po kojoj je godišnji broj žrtava na radnom mestu širom sveta veći od dva miliona, dok još stotine miliona zaposlenih pati od teških povreda i bolesti na radu.

EKS: Očekuje se 30.000 više poginulih radnika u EU do 2030.

Skoro 30.000 ljudi moglo bi da izgubi život na poslu u zemljama Evropske unije u tokom ove decenije ukoliko se radna mesta ne učine bezbednijim, upozoreno je danas iz Evropske konfederacije sindikata (EKS) povodom Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu.

Prema podacima Eurostata, broj smrtnih nesreća na radnom mestu polako je opadao tokom poslednje decenije, ali je napredak bio nestabilan sa ponovnim porastom smrtnih slučajeva u 2019. godini.

Ako se trend nastavi, još nešto više od 27.000 smrtnih slučajeva na radnom mestu treba očekivati između 2020. i 2029, pokazala je analiza Evropskog sindikalnog instituta.

Ne očekuje se da će smrtni slučajevi na radnom mestu uopšte pasti u Španiji, u Francuskoj će biti još gore, a slične posledice se očekuju i u Italiji, Nemačkoj, Rumuniji i drugim zemljama EU.

EKS podseća na Manifest koji su potpisali ministri, poslanici Evropskog parlamenta, sindikalni lideri i vrhunski stručnjaci za zdravlje i bezbednost na radu - kojim se poziva na povećanje obuka o zdravlju i bezbednosti na radu, unapređenju rada inspekcija i pooštravanju kazni kako bi se do 2030. godine okončali smrtni slučajevi na radnom mestu.

Osim nesreća na radnom mestu, EKS poziva lidere EU “da učine više da okončaju skandal sa rakom, koji i dalje svake godine oduzima živote više od 100.000 ljudi”, kao i da zaštite radnike od sve težih posledica ekstremnih klimatskih promena.

- Niko ne treba da napušta kuću zabrinut da li će se vratiti da vidi porodicu posle posla. Ali to je svakodnevna realnost za mnoge radnike, često zbog neodgovornih poslodavaca koji pokušavaju da povećaju profit i političara koji napadaju zdravorazumska bezbednosna pravila i inspekcije iz ideoloških razloga - izjavio je zamenik generalnog sekretara EKS Klaes-Mikael Stal.

Dopunio je da hiljade ljudi i dalje svake godine gubi život u brutalnim nesrećama na gradilištima, u fabrikama i na drugim radnim mestima, koje je moguće izbeći. Takođe, milioni ljudi su umrli zato što su svakodnevno na poslu bili izloženi supstancama koje izazivaju maligna smrtonosna oboljenja.

- Dodatak / Galerija slika: 1) Dodela plaketa, foto: UGS Nezavisnost; 2) Gaj Rajder, generalni direktor Međunarodne organizacije rada, foto: MOR -

Zabeliežio: novinar Svetozar Raković

Izvor: MOR/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
utorak, 26 april 2022 21:32

Novosti iz Fondacije Ana i Vlade Divac

KOLIKO SE BAVIMO MENTALNIM ZDRAVLJEM NA RADNOM MESTU?

* Predstavljen priručnik „Mentalno zdravlje i poslovno okruženje - Vodič za poslodavce i zaposlene“ koji je namenjen poslodavcima, odgovornim pojedincima u okviru organizacija, kao i svim zaposlenim ženama i muškarcima i onima koji traže zaposlenje

Na panelu "Mentalno zdravlje na radnom mestu" razgovarali smo o prevenciji i načinima reagovanja u situacijama rodno zasnovane diskriminacije, ali i o kompanijama koje su primer dobre prakse kada je u pitanju briga o mentalnom zdravlju zaposlenih.

SVAKA ČETVRTA MLADA OSOBA U SRBIJI JE U RIZIKU OD SIROMAŠTVA 

Svaka četvrta mlada osoba u Srbiji je u riziku od siromaštva, a procenat mladih ljudi koji nisu ni zaposleni, niti su u obrazovanom sistemu (tzv. NEET kategorija) se blago povećao u poslednjih pet godina. Mladih nema u izvršnoj vlasti, nije se podigao broj onih koji kreću put preduzetništva a mladi muškarci su, ipak, u nešto povoljnijem položaju nego žene, još uvek.

DOBAR OBROK UVEK OBRADUJE, DOBRA DELA JOŠ VIŠE!

Sa partnerima iz BalkanFood-a, BalkanBet-a i Liceulice organizovali smo akciju pripreme 100 obroka za naše ugrožene sugrađane. Dobra dela pretočena u ukusne obroke, Andrija Milošević je podelio sa našim ugroženim sugrađanima i pokazao da je ono što je svima najpotrebnije jeste razumevanje i pažnja.

NOVI KONKURS ZA PODSTICAJ POLJOPRIVREDE U 2022.

Fondacija Divac je u proteklih 15 godina donacijama podržala više od 1.400 gazdinstava u Srbiji. Nastavljamo sa pružanjem podrške podsticaju poljoprivredne proizvodnje u opštinama širom Srbije.

U Gradu Užicu je otvoren konkurs za podršku poljoprivrednicima koji se bave proizvodnjom i preradom hrane. Ukupna raspoloživa sredstva su 4.400.000,00 dinara.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor 

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

 prati: Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Objavljeno u Prva vest

* Gosti iz inostranstva Srbiju prepoznaju po dobroj hrani. I zato treba da sačuvamo domaća semena i sopstvenu proizvodnju - objavila je juče na popularnim društvenim mrežama uspomenu na svoj raniji zapis Branka Jevtić, direktorka Televizije Valjevo Plus

- Sve sa ove fotografije - dopunila je koleginica Branka Jevtić - koju sam poslala su proizveli i sami napravili učenici i profesori Poljoprivredne škole u Valjevu. I to koriste za sopstvene potrebe u Domu učenika u školi. I pre devet godina bilo je jasno šta je najveće bogatstvo Srbije - zdrava hrana. A nje neće biti, ako bude rudnika litijuma i borata...

Izvor: Branka Jevtić, fejsbuk profil

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje ( FRD ) promovisala je značaj Dana Jednog zdravlja (3. novembar), i naglasila važnost podizanja svesti o konceptu jednog zdravlja!

Promocija Jednog zdravlja ima za cilj da poveća svest o pristupu jednog zdravlja među veterinarima, lekarima, biolozima, ekolozima kao i građanima da razumeju i promovišu očuvanje ličnog zdravlja i ekosisteme. Jedno zdravlje je kolaborativni, multisektorski i transdisciplinarni pristup, koji treba da radi na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i globalnom nivou, kako bi se postigli optimalni rezultati zdravlja i dobrobiti prepoznajući međusobne veze između ljudi, životinja, biljaka i njihovog zajedničkog okruženja.

Šta obuhvata Jedno zdravlje

Nekoliko je oblasti kojima je hitno potrebno da se pristupi u oblasti jednog zdravlja, na svim nivoima, akademske zajednice, vlade, industrije, politike i istraživanja, zbog neraskidive međusobne povezanosti zdravlja životinja, životne sredine, ljudi, biljaka i životne sredine - planete:

• Poljoprivredna proizvodnja i korišćenje zemljišta • Životinje kao stražari za identifikaciju i reagovanje agenasa životne sredine i zagađivača • Smanjenje otpornosti na antimikrobne lekove • Biodiverzitet / Medicina očuvanja • Klimatske promene i uticaji klime na zdravlje životinja, ekosistema i ljudi • Potrebe kliničke medicine za međuodnosom zdravstvenih profesija • Komunikacije i domet • Komparativna medicina: zajedništvo bolesti među ljudima i životinjama kao što su rak, gojaznost i dijabetes • Pripremljenost i odgovor na katastrofe • Nadzor, prevencija i odgovor na bolesti, kako zaraznih (zoonoza) tako i hroničnih bolesti • Zdravstvene zaštite životne sredine • Bezbednost i bezbednost hrane • Globalna trgovina, trgovina i bezbednost • Ekonomija / složeni sistemi, civilno društvo • Čovek – životinja veza • Očuvanje prirodnih resursa • Rizici za zdravlje na radu • Zdravlje biljaka / zemljišta • Stručno obrazovanje i obuka sledeće generacije stručnjaka jednog zdravstva • Javna politika i regulativa • Istraživanja, osnovna i translativna • Bezbednost i bezbednost vode • Dobrobit / Dobrobit životinja, ljudi, ekosistema i planete.

Cilj Jednog dana zdravlja je da skrene pažnju širom sveta na potrebu za interakcijom jednog zdravlja i da to svet „vidi na delu“

Reference: https://www.onehealthcommission.org/; https://onehealthday.com/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* WIL Danube+ 2021 "Laboratorija za inovacije" osmišljena je tako da lideri predstave zajedničke predloge za očuvanje voda, ubrzaju globalnu razmenu znanja i osmisle nova rešenja koja bezbednost vode na planeti podižu na viši nivo

Hybrid Training je održan od 1 - 3. oktobra.

PRVI DAN INSPIRATIVNO POVEZIVANJE SA DUNAVOM I ZAJEDNICAMA

#WIL Danube+ 2021, gosti su podelili holističko i kulturno razumevanje vode. Učićemo od vizionara i kreatora politike sa Dunava, a istovremeno gradimo zajednicu.

#Izgradnja od prvog dana, interaktivna obuka se fokusirala na trenutnu situaciju sa vodom. Stručnjaci za resurse i lideri iz svoje oblasti su podelili pristupe, istakli izazove i uspešne modele koji su podstakli učesnike da razmišljaju o sopstvenim kreativnim i inovativnim rešenjima.

Poslednja sesija se odnosila na zajedničku saradnju.

Omogućen je otvoreni prostor, tokom kojeg su učesnici delili nove ideje za rešavanje lokalnih izazova sa vodom. Imajući na umu budućnost, od učesnika se tražilo da razmotre načine saradnje međusobno.

Virtuelna obuka za očuvanje Dunava u Beogradu od 1 - 3. oktobra:

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=686985&fbclid=IwAR0_UgP7eOog_oK-o-b5xMspDNaZv_R-nAxMnJptXmcuAGYtMwuCAIQXSx4

Ovo je prilika da se FRD zahvali Miomiru Rajeviću na pozivu da dr Veselina Pelagić (osnivačica i predsednica, podsetimo, Fondacije za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje) bude govornik na WIL Danube+ 2021, 2. oktobra.

Prezentaciju možete pogledati na yutube:

https://www.youtube.com/watch?v=vSDXLYOqT3M&t=4s

Saradnica Tima FRD Dejana Kulešević (naslovna fotografija) je učestvovala u "Laboratoriji za inovacije" i tako postala deo projekta: 

https://www.linkedin.com/in/dejana-kule%C5%A1evi%C4%87-/

#innovation #water #danube #frd #WILDanube+ #internationalcollaboration #Belgrade

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Ovogodišnja kampanja povodom obeležavanja Svetskog dana mentalnog zdravlja organizuje se na inicijativu Svetske federacije za mentalno zdravlje, organizacije Ujedinjeni za globalno zdravlje i Svetske zdravstvene organizacije u partnerstvu sa ministarstvima zdravlja i organizacijama civilnog društva širom sveta

Pandemija COVID-19, koja je pogodila milione ljudi širom sveta, ostavila je dugoročne posledice po mentalno zdravlje. Neke osobe, uključujući zdravstvene radnike, osobe koje žive same, osobe u izolaciji i karantinu, članove porodica zaraženih osoba, kao i osobe sa već postojećim mentalnim poremećajima, bile su posebno pogođene tokom pandemije.

Takođe, tokom pandemije COVID-19 došlo je do značajnog narušavanja sistema pružanja usluga mentalnog zdravlja, što je za posledicu imalo primenu novih načina pružanja usluga - pre svega korišćenjem digitalnih tehnologija (usluga telemedicine) ili pak korišćenjem dežurnih telefonskih linija.

Pandemija COVID-19 uticala je isto tako a i nastaviće da utiče na osobe svih starosnih dobi, i to na mnogo načina: recimo, putem proživljenog straha od zaražavanja, preživljenog gubitka bliskih članova porodice, stalnom strepnjom od gubitka posla, ili pak kroz osećaj usamljenosti zbog socijalne distance.

Ove godine, obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja, uz slogan: „Briga o mentalnom zdravlju: neka to postane stvarnost za sve” pružiće mogućnost, prvenstveno onlajn s obzirom na pandemiju COVID-19, da svi mi učinimo nešto konkretno kako bismo očuvali mentalno zdravlje tokom pandemije.

Naime, kao pojedinci možemo preduzeti konkretne akcije u cilju očuvanja sopstvenog mentalnog zdravlja i pružanju podrške prijateljima i porodici, kao poslodavci možemo da preduzmemo korake ka uspostavljanju programa za opuštanje i relaksaciju za zaposlene, kao kreatori politika možemo da se obavežemo na povećanje kvaliteta usluga mentalnog zdravlja, kao lideri zemalja možemo da predstavimo inovativna rešenja i primere dobre prakse koji mogu poslužiti za inspiraciju drugima, i kao novinari možemo da promovišemo primere dobre prakse kako bi zaštita mentalnog zdravlja postala stvarnost za sve.

U Republici Srbiji je u cilju očuvanja mentalnog zdravlja u vreme pandemije COVID-19 otvorena je Nacionalna telefonska linija za pružanje psihosocijalne podrške svim građanima kojima je ona potrebna. Telefon za psihosocijalnu pomoć građanima 0800 309 309  je besplatan i dostupan non-stop, od 00 do 24 časa sa svih mobilnih i fiksnih mreža.

Prati, beleži

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Izvor: Svetska zdravstvena organizacija

https://www.who.int

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 7

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…