Prikazivanje članaka po tagu zarade

* Proteklu sedmicu u Srbiji obeležili su građanski protesti pozitivne energije, mirnog tona i optimističkog modela koji upućuju na realizovanje izrečenih potreba - kađe Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost". I ekolog i naš srpski seljan i frilenser, sveopšte svaki radnik, mora da bude dostojanstveno i pravno zadovoljen sa pripadajućom zaradom i zaštićen zakonski razumnim rešenjima za sve

* Jednu od čelnica reprezentativnog srpskog Sindikata Nezavisnost Čedanku Andrić, pitali smo kakvi su utisci u svetlu solidarnosti o proteklim protestima, idući hronološki "unazad" - u subotu 10. aprila u Beogradu, kada je održan zvanično nazvan i kao takav prijavljen, Ekološki ustanak Organizacije za očuvanje životne sredine "Odbranimo reke Stare planine" a koji je kao što smo prethodno najavili, podržan od strane UGS Nezavisnost?

- Utisci su pozitivni jer je ceo protest odisao pozitivnom energijom i optimističnim stavom da se mirnim građanskim protestima može nešto postići. Učesnici protesta su bili veoma jasni u svojim porukama koje se sve mogu sažeti u želju da se u svojoj zemlji živi zdravo, da sačuvamo svoje reke, planine i ostala prirodna bogatstva i da zdravlje ljudi bude prioritet nad profitom i parcijalnim interesima. U svakom slučaju, želja za aktivizmom uvek ostavi dobar utisak.

Mi smo svoje članove pozvali da se pridruže protestu jer je briga o ekologiji jedan od prvorazrednih zadataka i sindikata - podvlači Čedanka Andrić: - To ujedno i borba za zdravlje radnika i njihovih porodica. Smatramo da dostojanstvenog rada, socijalne pravde i društvene jednakosti nema bez rešavanja problema zagađenja vazduha, problema gubitka biodiverziteta i pijaće vode, hemijskog zagađenja, klimatskih promena ili uništavanja ozonskog omotača.

* Koliko je masovnost bila značajna u smislu vidljivosti?

- Masovnost je uvek značajna. Okupio se zaista veliki broj ljudi ali bi bilo još impresivnije da je bilo više - a trebalo je - jer onaj kome se poruke šalju uvek procenjuje kolika je snaga onoga ko je izašao na ulice. Nije masovnost jedina snaga ali je veoma značajna i naravno podiže i vidljivost. Međutim mislim da će izražavanje mišljenja i stavova o ekološkim pitanjima u budućnosti dobijati na masovnosti.

* U kojoj meri Srbija može sutra da raspolaže u pozitivnom smislu tom energijom nove mladosti, reke mladih intelektualaca koja izričito ne želi da tokovi te reke otplove iz njenog izvorišta u Srbiji?

- Može raspolagati značajno - na način da se energija dobro usmeri, da se stavovi dobro artikulišu i da oko toga postoji širi društveni konsenzus. Nezavisnost je još u septembru 2019. godine podržala protest organizovan u Beogradu pod nazivom “Odbranimo naše reke“ tvrdeći da ako država treba nekoga da subvencioniše onda to treba da budu seljani koji žele da ostanu na svojim planinama, uz svoje reke, a ne oni koji će izgradnjom derivacionih hidro elektrana te reke gurnuti u cevi, uništiti prirodu i sav okolni živi svet, zarad vlastitog profita. Iako je na protestu bilo jako puno mladih ljudi, mislim da su i starije generacije pokazale da su solidarne po ovim pitanjima, a međugeneracijska solidarnost je izuzetno važna.

* Zašto je važno prepoznavanje frilensera u Srbiji, a koji su se organizovali u okviru Udruženja radnika na internetu čije se članstvo sve više uvećava - i nakon protesta održanih isto u sedmici iza nas?

- Svaki radnik je važan, bez obzira šta radi i po kom osnovu. Mi smo kao sindikat frilensere prepoznali ali nam sadašnje radno zakonodavstvo ne ostavlja mogućnost da ih organizujemo. Ovo će se sigurno promeniti donošenjem novog Zakona o radu. Za nas kao sindikat važno je da imamo mogućnost ili bolje rečeno da se izborimo za pravo da sve radnike organizujemo i zaštitimo. Početkom godine smo podržali protest Udruženja radnika na internetu smatrajući da vlast mora da sedne sa njima da razgovara oko modela i rokova za naplatu poreza a ne da donosi nerazumne odluke i to u vreme pandemije kada se borimo za očuvanje radnih mesta i ističemo potrebu veće socijalne osetljivosti.

* Sindikat NEZAVISNOST - opet na delu. Koje su najaktuelnije dobre namere i planovi za koliko sutra u UGS-u?

- Ove godine obeležavamo 30 godina našeg postojanja i sindikalne borbe. Zdravo i bezbedno radno mesto u ovo strašno vreme pandemije nam je prioritet. Spremamo se za izazove koje će doneti novo radno i socijalno zakonodavstvo, a u svakodnevnom radu nastojimo da pružimo pomoć velikom broju članova koji se suočavaju sa kršenjem radnih i sindikalnih prava. Borimo se i da reafirmišemo sistem kolektivnog pregovaranja, a borba za veće zarade nam je takođe konstantan cilj.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (razgovarao Siniša Stričević, gl. odg. ur)

Objavljeno u Prva vest

* Reprezentativni sindikati železničara, nezadovoljni niskim zaradama koje su ispod zakonskog minimuma, odlučili su da u utorak 23. marta u Beogradu organizuju protest ispred poslovne zgrade Železnica Srbije i ispred zgrade Vlade Srbije

Predstavnici Glavnog štrajkačkog odbora najavili su na konferenciji za novinare ove srede da će u protestu učestvovati približno 500 ljudi, a da će skup biti organizovan u skladu sa epidemiološkom situacijom.

U štrajkačkom odboru su predstavnici Sindikata železničkog saobraćaja Srbije „Nezavisnost“, Savez sindikata železničara Srbije, Sindikat Srbija Kargo, Nezavisni sindikat železničara Srbije i Regionalno-granski sindikat železnice Srbije.

Sindikalci ukazuju na izuzetno težak socijalno-ekonomski položaj zaposlenih u svim železničkim sektorima čiji je osnivač i glavni poslodavac država. Novim kolektivnim ugovorom je predviđeno da cena radnog sata železničara bude 77,53 dinara, što je je znatno manje od 183,93 dinara, koliko prema odluci Vlade Srbije iznosi najniža cena radnog sata za 2021. godinu. Neke sindikalne organizacije koje nisu članice Štrajkačkog odbora potpisale su te nove kolektivne ugovore što je povećalo nezadovoljstvo pomenutih reprezentativnih sindikata.

Novinarima je saopšteno da su sindikati tražili konačni obračun zarada u svim železničkim društvima, počev od 15. jula 2020. godine, kada su zaposleni primili akontaciju, pa do dana usvajanja novih kolektivnih ugovora sa cenom radnog sata od 73,53 dinara. Uprave Srbija voza i Srbija karga su odgovorile da isplaćene akontacije smatraju konačnim zaradama, što znači da nikakvih korekcija neće biti.

Prema informacijama sindikata, plate stalno zaposlenih sa 4. stepenom stručne spreme (završena srednja škola) su ispod minimuma tako da im se doplaćuje do minimalne zarade, zarada zaposlenih sa 7. stepenom stručne spreme (diploma fakulteta) iznosi 40.000 dinara, dok su plate direktora sektora 90.000.

Predsednik Sindikata železničkog saobraćaja „Nezavisnost“ Zoran Vučković ocenio je da su železničari dovedeni u bezizlaznu situaciju.

- Zašto nema socijalnog dijaloga? Ko nas gura na ulicu u vreme ovakve pandemije? Ko će biti odgovoran zbog toga? - upitao je Vučković na konferenciji za novinare u Medija centru.

Predsednik Saveza sindikata železničara Srbije Žarko Dimić naveo je da su sindikati više puta slali dopise predsedniku Republike, predsednici Vlade i resornim ministrima, ali da to nije dovelo do rešenja.

- Kada će ga biti? Kada nas nateraju da uđemo u organizaciju štrajka koji sa sobom svaki dan neminovno nosi milionske iznose stvaranja štete i gubitaka - ocenio je Dimić.

Sindikalni predstavnici smatraju da se problem može rešiti za par dana, jer metodologija postoji, a nedostaje samo 10 odsto sredstava koja bi se koristila za obračun i isplatu zarada.

Predsednik Regionalno-granskog sindikata Železnice Srbije Saša Jocić rekao je da nema pomaka u vezi sa sindikalnim finansijskim zahtevima jer se pozivima na razgovor do sada nisu odazvali predstavnici Ministarstva finansija i Ministarstva privrede.

Prema saznanjima sindikalaca, uprkos navodnom nedostatku novca za povećanje zarada, u međuvremenu su zapošljavani novi ljudi, sa značajno većim zaradama.

Saša Jocić je rekao da je se u nekim železničkim društvima u stalni radni odnos prima bez konkursa, da se izmišljaju nova radna mesta i prave novi sektori da bi se, u znak zahvalnosti, unapredili članovi sindikata koji su potpisali sporne kolektivne ugovore.

Novinarima je rečeno i da su železnička društva, u skladu sa potpisanim kolektivnim ugovorima bila u obavezi da upoznaju reprezentativne sindikate sa podacima koji se odnose na ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, što nisu učinili.

Takođe, društva su bila u obavezi i da formiraju komisije za primenu i praćenje kolektivnih ugovora u roku od 30 dana od njihovog potpisivanja, ali ni to nije urađeno, iako bi takve komisije mogle da rešavaju razna sporna pitanja, kao što je regulisanje prevoza zaposlenih.

Uvidevši da socijalni dijalog sindikata sa poslovodstvima ne daje rezultate, mnogi radnici su tužili svoja preduzeća, a osnovni sudovi su već počeli da presuđuju u njihovu korist. Reč je o materijalnim potraživanima radnika po osnovu neadekatnih zarada, nadoknada za topli obrok i regres. Obaveze na osnovu sudskih rešenja se isplaćuju uprkos tvrdnjama uprava svih železničkih društava da su u finansijskim problemima.

Vlada Srbije je sredinom 2015. godine donela odluku o statusnoj promeni kompanije „Železnice Srbije“, kojom su izdvojena i osnovana nova akcionarska društva - Društvo za upravljanje železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“, Društvo za železnički prevoz robe „Srbija kargo“ i Društvo za železnički prevoz putnika „Srbija voz“. U svim tim društvima država je ostala najveći akcionar i glavni poslodavac.

Beleži novinar: Svetozar Raković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Rukovodstvo Nezavisnosti na sam vrh liste svojih zahteva prema novoj, “oročenoj” Vladi Srbije postavljaju intenziviranje socijalnog dijaloga, sprečavanje masovnih otpuštanja radnika, povećanje zarada i penzija, smanjenje nejednakosti i ubrzanje reformi i integracionih procesa u pristupanju Evropskoj uniji   

Posle 130 dana, sredinom prošle sedmice konačno je izabran sastav nove Vlade Srbije. Stara-nova premijerka Ana Brnabić najavila šest ključnih zadataka nove Vlade: Jačanje zdravstva u vreme epidemije, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, očuvanje vitalnih interesa srpskog naroda na Кosovu i Metohiji, očuvanje nezavisnosti Srbije, vladavina prava i ubrzanje reformi na evropskom putu i dalje ekonomsko jačanje Srbije.

Međutim, pored rekordnog kašnjenja u formiranju Vlade za koje je nesumnjivo „zaslužan“ predsednik Republike, Aleksandar Vučić se pobrinuo za još jedno, ništa manje neprijatno iznenađenje. Nekoliko dana pre njenog konstituisanja on je saopštio da je mandat nove Vlade oročen do novih vanrednih parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se održe u aprilu 2022. godine. Tim povodom, pitali smo ključne ljude u UGS Nezavisnosti da za portal Nezavisnosti saopšte kakva su njihova očekivanja od Vlade ograničenog trajanja.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković ocenjuje da su na neuobičajeno skraćeno trajanje Vlade „uticali politički interesi i tehnologija vladanja na čije definisanje odlučujuće utiče predsednik Vučić“.  

– Ako su prethodni izbori, na čiji demokratski kredibilitet su primedbe imali i ključni zapadni “veto igrači”, ishodili parlament bez opozicije i ispodpolovičnu izlaznost, onda Vlada kao njihov efekat mora trajati što kraće. Praktično, do trenutka kada će se vanredni parlamentarni izbori preklopiti sa predsedničkim i izborima u Beogradu. Po mome sudu povoljnom ishodu na tim izborima treba da posluži i prisustvo u vlasti i socijalista i Šapićevog SPASA. U suprotnom, dosta je izvesno da bi po Vučića bilo neugodno prisustvo kandidata SPS na predsedničkim i Šapića na beogradskim izborima. Tako bi se, uz nešto aranžiranja i unapređenja izbornih uslova, smanjile  primedbe za neregularnost, povećala izborna izlaznost a očuvala vlast. Ionako se već vidi kako su preubedljiva pobeda i parlament koji priziva odsutnu opoziciju lišeni svake realne svrhe, smatra prvi čoveka Nezavisnosti.

Odgovarajući na pitanje da li Vlada sa tako kratkim rokom trajanja može da realizuje pomenute krupne zadatke i ciljeve, Stojiljković je veoma rezervisan i sumnjičav.  

– Već smo videli i naučili da na kratki rok oročene vlade za svhu imaju da dokinu političku odgovornost za data izborna obećanja, odnosno da praktično neproverljivim, pa i nerealnim učine, recimo, obećanu prosečnu platu od 900 evra 2025. godine. Ako i krajnje površno pogledate proklamovanih šest prioriteta jasno je da sem jačanja zdravstva u vreme pandemije i, delimice pregovora oko Kosova, svi ostali imaju karakter večitih i građanima nesporno važnih pitanja za čije bitno kvalitativno pomeranje treba i više vremena i šire društvene saglasnosti nego što to tek nešto više od godinu dana ovakve Vlade i parlamenta omogućuju.

Stojiljković ocenjuje da „premošćujuća Vlada i vlast imaju samo jednu ključnu kariku – predsednika Vučića, i jedan zadatak – da ‘drže vodu’, odnosno da do narednih izbora postignu marketinški održiv rezultat“.

– Za sve nas najvažnije je da očuvanje života, zdravlja i bezbednosti pod pandemijom ide zajedno sa održanjem poslova i rastom zarada, sa dostojanstvenim radom i stvarnim socijalnim dijalogom. Niko u Nezavisnosti, naravno ni ja lično, nismo za scenario što gore to bolje i sve ćemo učiniti da se održe proizvodnja i zaposlenost. No, ranija praksa  naknadnog obaveštavanja i saopštavanja negde već dogovorenog mora se menjati realnim i argumentovanim dijalogom. Uostalom, staro je sindikalno geslo “Ništa o nama bez nas “, zaključuje predsednik Nezavisnosti.

Rukovodstva granskih sindikata Nezavisnost na sam vrh svojih zahteva prema novoj Vladi stavljaju suštinsko unapređenje socijalnog dijaloga, sprečavanje masovnih otpuštanja radnika zbog pandemije, povećanje zarada, smanjenje nejednakosti u društvu, ali i ubrzanje reformi i integracionih procesa u pristupanju Evropskoj uniji. 

Granski sindikat industrije, energije i rudarstva Nezavisnost ( GS IER) očekuje da novoformirana Vlada intenzivira otvaranje novih poglavlja u pregovorima za prustupanje EU.

– Posebno se fokusiramo na Poglavlje 15 o energetici i Poglavlje 19 koje se tiče unapređenja socijalnog dijaloga, jačanja kapaciteta Socijalno-ekonomskog saveta na nivou Republike, AP Vojvodine i na nivoima regiona i lokalnih samouprava, te načina upisa sindikata u registar i dr, objašnjava predsednik GS IER Milorad Panović.

U tom sindikatu podsećaju da su učestvovali u tripartitnom radnom timu za pripremu nacionalnog Socijalnog akcionog plana Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, koji je usvojen još 2009. ali čija implementacija nije zaživela, iako je to od suštinskog je značaja za reformu i reorganizaciju najveće državne kompanije – Elektroprivrede Srbije.

Panović kaže da zato očekuju da će nova ministarka rudarstva i energetike pokrenuti suštinski socijalni dijalog sa reprezentativnim sindikatima u sektoru energetike i rudarstva. Objašnjava i da je GS IER, osim za socijalne posledice restrukturiranja EPS-a, veoma zainteresovan i za kolektivno pregovaranje u kompaniji ZiJin Copper Bor, kao i za uspostavljanje kontinuiranog dijaloga Nezavisnosti sa menadžmentom te kineske kompanije, jer se radi o ključnim pitanjima za približno 5.000 radnika.

U GS IER podsećaju da je posebno teško pitanje poslovna budućnost JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, koje dobija subvencije iz republičkog budžeta od približno 4,5 milijardi dinara godišnje. Problem je što se pojedini rudnici nalaze pred zatvaranjem jer su iscrpeli eksploataciju uglja. Još za vreme vlade Vojislava Koštunice GS IER je predlagao da se status rudnika u sastavu Resavice rešava po “receptu” Slovenije. To znači da treba posebnim zakonom regulisati postepeno zatvaranje rudnika ali i otvaranje drugih industrija na područijima tih rudnika.

Sindikat IER ukazuje i na značajne probleme u Namenskoj industriji, konkretnije u preduzećima Zastava oružje i Krušik. Zato bi bilo važno otvaranje dijaloga novog ministra odbrane i predstavnika reprezentativnih sindikata, ali, kako kažu, ne da se kao do sada pozivaju samo sindikati iz preduzeća, već i Granski sindikat IER.

Uspostavljanje socijalnog dijaloga sa reprezentativnim sindikatima očekuje se i od nove ministarke privrede posebno zbog veoma složenih pitanja budućnosti preduzeća HIP Petrohemija i MSK Kikinda, za koje država kao njihov vlasnik ni posle mnogo godina nije uspela da nađe strateške partnere.

Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite Nezavisnost (GS ZSZ) već je uputio nekoliko predloga novoj Vladi povodom otežanih uslova rada zbog pandemije.

– Predložili smo regulisanje povećane bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, zatim stimulacije za zaposlene koji rade sa COVID pacijentima i povećanje plata. Sve naše predloge uputili smo Ministarstvu za zdravlje i Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja. Za sada nema odgovora, rekao nam je Zoran Ilić, predsednik GS ZSZ.

Pored zahteva za optimalnim zaštitnim sredstvima, zbog povećanog priliva COVID pacijenata GS ZSZ je tražio i prevođenje u stalni radni odnos svih zaposlenih na određeno vreme za vreme pandemije. Ukoliko zatreba, tražiće i dodatno radno angažovanje ili ispomoć nezaposlenih lica sa zdravstvenim kvalifikacijama koja su u evidencijama biroa za zapošljavanje kao i studenata završnih godina medicinskih studija.

– Razmatrajući i uvažavajući činjenicu da može doći do otpuštanja radnika u drugim delatnostima zatražili smo da se u osnovicu cene rada za 2020. godinu uključi i 10 odsto dodatka na osnovnu platu iz ove godine. Ta nadogradnja osnovice za obračun plata sa 10 odsto ne bi zahtevala dodatna sredstva. Sve to je utemeljeno na osnovu očekivanog rada za vreme pandemije  u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, ukazuje Ilić.

U GSZS očekuju i intenziviranje pregovora i socijalnog dijaloga povodom njihovih  predloga da se rad sa COVID pacijentima uredi Posebnim kolektivnim ugovorom, a posebno kada je reč o prevenciji bezbednosti i zdravlja na radu i stepenastim stimulacijama prema težini  rada.

Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost (GS PRS) očekuje da se sa novom Vladom obnove ranije započeti pregovori o platama i platnim razredima.   

– Postavljam pitanje i sebi i vama, šta se može očekivati od „ograničene Vlade“ i od Vlade kontinuiteta. No, bez obzira, uvek može „i brže i bolje“. Od Vlade očekujemo da obnovimo započete pregovore kako po pitanju povećanja plata tako i po pitanju platnih razreda, rekao je Tomislav Živanović, predsednik GS PRS.

On je dodao da imajući u vidu da je ministar Branko Ružić bio ministar državne i lokalne uprave u prethodnom mandatu, i da je ovo Vlada kontinuiteta, može se zaključiti koji je dometi i Vlade i Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj. Živanović smatra da su zbog toga i način i rezultati rada ministra Ružića u ovoj Vladi  omeđeni i jasno definisani, ali da će bez obzira na to GS PRS nastaviti pregovore, podsticati i uticati na razvijanje socijalnog dijaloga i usmeravati pregovore u smeru koji odgovara zaposlenima u obrazovanju.

– Od ministra očekujemo da ispoštuje ranije dogovoreno povećanje plata u obrazovanju do uvođenja platnih grupa i platnih razreda, da doprinese rešavanju problema zaposlenih u obrazovanju do V stepena čije su zarade sada na nivou „minimalca“, kao i da u potpunosti poštuje kolektivne ugovore zaposlenih u obrazovanju. Na taj način bi se smanjile nejednakosti između različitih delatnosti u okviru javnih službi, intenzivirao socijalni dijalog i ubrzale reforme u obrazovanju, zaključio je Živanović.

Granski sindikat uprave, pravosuđa, odbrane i policije Nezavisnost (GS UPOP) je zbog veoma složene strukture svog članstva upućen na veliki broj ministarstava. U poziciji poslodavca članovima tog sindikata nalaze se Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija, objašnjava predsednik tog sindikata Dragan Čabrić.

– Očekivanja našeg sindikata i samih povereništava od izabrane Vlade su prilično umerena. Najavljeno je ograničenje njenog mandata do početka 2022. godine i zbog toga nije realno očekivati da će se pristupiti rešavanju onih pitanja koja se odlažu od 2015. a pre svega donošenje zakona o platnim razredima koji je za naše članstvo od najvećeg značaja, kaže Čabrić.

Naš sagovornik smatra da su situacija nastala zbog pandemije i prilagođavanje novim okolnostima veoma pogodni za zloupotrebe i kršenje osnovnih sindikalnih prava i sloboda. Mnogi službenici su izloženi riziku zbog prirode poslova a sa druge strane nisu preduzete adekvatne mere zaštite ili su one nedovoljne. Posebno je osetljivo pitanje odlaska u karantin službenika koji su bili u kontaktu sa pozitivnim na Kovid 19. Zbog svega toga, u GS UPOP očekuju da se u narednoj godini izmene zakonska rešenja i posebni kolektivni ugovori u pravcu definisanja konkretnih obaveza poslodavca i prava zaposlenih u slučaju pojave zaraze i njihovog eventualnog lečenja.

Čabrić smatra da u javnoj upravi nije realno očekivati smanjenje zaposlenih ili njihovo otpuštanje. Međutim, u posebno nepovoljnom položaju su zaposleni koji su angažovani po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, jer nije definisan njihov status u uslovima kada su primorani da budu u izolaciji i udaljeni sa posla. Pored toga, Čabrić kaže da bi rad od kuće mogao da se primenjuje u većem obimu, posebno za ugrožene kategorije zaposlenih.

– Oblast u kojoj očekujemo značajne korake je u vezi sa najavljenom borbom protiv korupcije na svim nivoima, naročito u državnim institucijama. Tu vidimo i prostor za aktivnije učešće sindikata posebno u zaštiti uzbunjivača i prijavljivanja slučajeva korupcije.

Predsednik GS UPOP ne očekuje značajnije iskorake u procesima evrointegracija jer je pitanje vladavine prava kao i poštovanja elementarnih ljudskih sloboda, uključujući i ona o sindikalnom delovanju i organizovanju, „očigledno ispod radara novoformirane vlade jer ova pitanja ne donose popularnost i vidljivu korist za političke subjekte na unutrašnjoj političkoj sceni“.

Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija Nezavisnost (GS SITEL) smatra da svaka pa i ova nova Vlada Srbije, bez obzira na trajanje mandata, ima ozbiljne obaveze i zadatke.

– Od Vlade, posebno od resornih ministarstva u čijoj su nadležnosti delatnosti članstva našeg sindikata, kao sindikalni predstavnik očekujem, pre svega, da spreče masovna otpuštanja radnika usled epidemije ali i da se maksimalno angažuju kako bi se smanjile socijalne nejednakosti i siromaštvo. Takođe, očekujem intenziviranje socijalnog dijaloga i povećanje plata, kao i ubrzanje reformi i integracionih procesa sa Evropskom unijom, rekao nam je Aleksandar Titović, predsednik GS SITEL.

U Sindikatu penzionera Nezavisnost kažu da nemaju poverenje u novu Vladu i njenu politiku iako za nju imaju brojne predloge .  

– Od Vlade koja ima kontinuitet sa Vladom od 2014. godine i isti sastav koalicije koja je u srpskom parlamentu glasala za smanjenje – otimanje dela penzija i plata ne očekujem ništa dobro. Ova Vlada je na sastavljena na temeljima koji su postavljeni još 2012. godine a koji se zasnivaju na mržnji i diskriminaciji penzionera. To je politika koja je oduzela sva osnovna ljudska prava, sklona otimanju imovine – penzija, zabranama kretanja u vreme vanrednog stanja kada su veće pravo dali kućnim ljubimcima nego penzionerima, izjavio je Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera.

Naš sagovornik podseća na širenje panike i straha zbog virusne epidemije na plasiranje vesti o navodno velikoj brizi o penzionerima, te lažne tvrdnje da penzioneri nikad nisu imali veće penzije nego danas.

– Takva Vlada nije dobronamerna prema starim osobama niti radi za dobrobit penzionera a ni same nacije. Vlada i parlament imaju ustavnu da sa poštenom namerom pod hitno donesu zakon lex specijalis kojim će biti regulisana obaveza države, način i rok u kojem će se penzionerima vratiti umanjeni delovi penzija. Samo tako će postati država svih građana, bez diskriminacije, smatra Grabundžija.

Naveo je i da bi voleo kada bi Vlada otpočela istinski dijalog sa penzionerskim organizacijama kao bi se izradila nacionalna strategija o položaju starih lica i načinuima rešavanja problema starih lica. Takođe, trebalo bi osnovati nacionalno veće za brigu o problemima starih lica i penzionerskih organizacija, uključujući  domove starih lica i klubove penzionera. Potrebno je regulisati mogućnost zapošljavanja osoba koje su sposobne da rade nakon penzionisanja (inženjeri, lekari, informatičari i drugi). Takođe, treba omogućiti penzionerima na postupanje pred Agencijom za mirno rešavanje sporova ili ih osloboditi od skupih sudskih taksi i advokatskih nadoknada.

Izvor: UGS Nezavisnost (http://nezavisnost.org/)

Medijska pratanja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Prosečna zarada (bruto) obračunata za jul 2020. godine iznosila je 83 016 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 60 029 dinara - objavio je u petak, 25. septembra na svom sajtu Republički zavod za statistiku Srbije

Rast bruto zarada u periodu januar-jul 2020. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 9,5% nominalno, odnosno 7,9% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 9,3% nominalno i za 7,7% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za jul 2020. godine nominalno je veća za 9,2%, a realno za 7,1%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 9,1%, odnosno za 7,0% realno.

Medijalna neto zarada za jul 2020. godine iznosila je 45 736 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Detaljniji podaci:

1. Prosečne zarade, jul 2020. - RSD

(Zarade)* prva i druga brojka u nizu; (Zarade bez poreza i doprinosa)** treća i četvrtka brojka u nizu

(VII 2020 I–VII 2020)*  (VII 2020 I–VII 2020)**

Republika Srbija - ukupno (83 016, 82 003)* (60 029, 59 339)**
Zarade zaposlenih u radnom odnosu (83 427, 82 390)* (60 343, 59 636)**
Zarade zaposlenih van radnog odnosa (54 647, 54 394)* (38 301, 38 123)**
Zarade zaposlenih u pravnim licima (88 450, 87 139)* (64 062, 63 164)**
Zarade preduzetnika i zaposlenih kod njih (45 925, 45 189)* (32 499, 31 924)**
Zarade u javnom sektoru (94 897, 93 850)* (68 144, 67 422)**
Zarade van javnog sektora (77 846, 76 738)* (56 498 55 747)**

2. Indeksi zarada

Zarade / Zarade bez poreza i doprinosa

VII 2020 VII 2020 VII 2020 I–VII 2020 VII 2020 VII 2020 VII 2020 I–VII 2020
VI 2020 ∅ 2019 VII 2019 I–VII 2019 VI 2020 ∅ 2019 VII 2019 I–VII 2019

Nominalni indeksi 100,5 109,5 109,2 109,5 100,5 109,3 109,1 109,3
Realni indeksi 100,3 107,2 107,1 107,9 100,3 107,1 107,0 107,7

Metodološka objašnjenja

Izvor podataka

Istraživanje o zaradama zasniva se na podacima iz obrasca Poreske prijave za porez po odbitku (obrazac PPP-PD). Prosečne zarade izračunavaju se na osnovu iznosa obračunatih zarada za izveštajni mesec i broja zaposlenih koji je izražen ekvivalentom punog radnog vremena (full-time equivalent - FTE).

Obuhvat

Obuhvaćeni su svi poslovni subjekti koji su Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac poreske prijave PPP-PD sa obračunatim zaradama.

Obuhvaćene su sve kategorije zaposlenih za koje su poslodavci, tj. poslovni subjekti, Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac PPP-PD sa obračunatim zaradama.

Definicija zarade

U istraživanju o zaradama (u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o porezu na dohodak građana) pod zaradom se podrazumevaju sve isplate zaposlenima na koje se plaćaju pripadajući porezi i doprinosi.

Zaradu čine:

- zarade zaposlenih u radnom odnosu, uključujući naknade za dežurstva, za rad noću i po smenama, nedeljom i praznikom; naknade za ishranu u toku rada i za neizvršene časove rada (godišnji odmor, plaćeno odsustvo, praznici, bolovanja do 30 dana, odsustvo zbog stručnog usavršavanja, zastoj u radu koji nije nastao krivicom radnika); regres za korišćenje godišnjeg odmora, nagrade, bonusi i sl.;

- naknade za rad zaposlenih van radnog odnosa (po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova).

Zaradom se ne smatraju naknade po osnovu ugovora o delu, naknade za bolovanja duža od 30 dana, naknade troškova zaposlenima za dolazak na posao i odlazak sa posla, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, naknade za smeštaj i ishranu tokom rada i boravka na terenu, otpremnine zaposlenima pri odlasku u penziju ili za čijim je radom prestala potreba, jednokratne naknade u skladu sa socijalnim programom, naknade troškova pogrebnih usluga i naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, jubilarne nagrade, solidarne pomoći, kao ni ostala primanja za koja se ne plaćaju porezi i doprinosi.

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

Izvor: Republički zavod za statistiku Republike Srbije

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Stalno zaposleni radnici autobuskog preduzeća "Severtrans" Sombor, njih tridesetak, danas (ponedeljak, 8. jun) su predali zahtev za smenu direktorice Snežane Cico. Zahteve su predali gradskoj vlasti u Somboru

- Oko 30 stalnih vozača ne radi. Poslednja zarada koju smo primili bila je za mart. Nekada smo dužili autobuse koje smo stalno vozili i koje smo održavali. Sada to nije slučaj i autobusi idu iz ruke u ruku, kvare se, gore, cirkus - kazao je vozač Zoran Sandić.

Neredovna isplata zarada samo je jedan od razloga koji su navedeni u zahtevu za smenu direktorke "Severtransa".

- Vrši se mobing nad zaposlenima, neredovne su isplate zarada, stalno zaposleni trpe diskriminaciju, jer ih ne poziva na posao, a umesto njih rade ljudi sa ugovorom i oni u penziji - rekao je Dragan Ilić.

- Ko je u sindikatu ne može da radi, pa ljudi da bi sačuvali posao izlaze iz sindikata - saopštio je predsednik Samostalnog sindikata "Severtransa" Risto Rončević.

Ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni okupljeni radnici će stupiti u štrajk 12. juna.

Većinski vlasnik "Sevetransa" je država, s obzirom da posle neuspele privatizacije ovo preduzeće nije ponovo prodato.

Direktorka Snežana Cico nije odgovarala na naše telefonske pozive i poruke (koleginice somborskog doipisništva RTV, u potpisu), pa smo i ovoga puta ostali uskraćeni za odgovor rukovodstva o trenutnom stanju u "Severtransu".

Dopunjujemo, da je i predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković potvrdio da ko je član sindikata u somborskom prevozniku "Severtrans", nije pozvan da radi.

Izvor: RTV (Zlata Vasiljević)

Objavljeno u Sindikat
sreda, 29 april 2020 20:41

UGS Nezavisnost: Prvi maj kao nijedan drugi

* Drage koleginice i kolege, poštovane građanke i građani Srbije,

Ovoga Prvog maja neće biti ni protesta ni kolektivnog roštiljanja. Interesuje me: šta će sada biti u medijskim prilozima o Prvom maju? Ako ih uopšte bude?

Preterano je reći da, posle pandemije korona virusa, više ništa neće biti isto, ali ovo je sigurno kraj mlakoj, prigodnoj retorici i rutinski postavljenim zahtevima na prvomajskim šetnjama. Kraj je i fingiranog socijalnog dijaloga i poruka podrške “svetlom rukovodstvu” sa sednica na kojima dijaloga i dogovora nije bilo, jer kao pre neki dan - ni same sednice nije bilo.

Po svemu sudeći, pandemiji će slediti ozbiljna ekonomska kriza koja će, sa promenljivim recesionim intenzitetom, potrajati. Na ispitu i probi će se, bukvalno, naći naša svakodnevica: od navika i ponašanja do radnih odnosa.

Otvoreno govoreći, u krizama stvari po radnike i sindikate lako mogu biti još gore. Pandemija je odličan izgovor za već prisutnu recesiju, trgovinske ratove, decenijsku stagnaciju plata zaposlenih, uz paralelno ekstremno bogaćenje magnata koji onda kupuju medije, političare i takozvanu stručnu javnost. Protiv pandemije ne možete ni štrajkovati ni glasati. U takvoj stvarnosti, u kojoj si sretan što imaš kakav-takav posao, nostalgično zvuče priče o bezbednom i dostojanstvenom radu i zaradama, a onda i o penzijama od kojih se može pristojno žveti. Geslo „ćuti i budi zadovoljan što imaš kakav-takav posao i što te preterano ne maltretiraju“, sa ponovo raširenim strahom od gubitka posla - ima sve širu primenu.

U takvom svetu, sindikata nema ili su oni dodatni osigurači vlasti i poslodavaca, sa prvenstvenim zadatkom da neutrališu povremene izlive besa radnika i marginalizuju oblike njihovog samoorganizovanja. Umesto protesta sa radikalnim zahtevima, na delu je razmena selfija sa šetnji i “iventa” upriličenih povodom važnih datuma.

Na drugoj strani, najborbeniji i najbolji smo uvek kada je najteže i kada se to najmanje očekuje. Zato ne pristajemo na ugrožavanje zdravlja zaposlenih u kompaniji Jura i otpuštanja sindikalca u jagodinskom preduzeću Vibac Balcani. Uz solidarnost i borbenost, i inat je naša osobina. Ovih dana, u Nezavisnosti smo došli do predloga o izlasku iz krize i održivom razvoju koji teško da, u vremenima ogromnih nepoznanica čak i o dubini i trajanju krize, može biti racionalniji i obuhvatniji. Najkraće, po nama država mora biti i socijalno odgovorna i razvojno uspešna - ona mora raditi u interesu svojih sopstvenih građana.

No, dokumenti su tek mrtvo slovo na papiru ako se za njih ne zna i ukoliko se nema snage da se drugi ubede ili nateraju da ih prihvate. Zato nam, pored pravde i solidarnosti, očajnički trebaju sloboda medija i demokratija.

Kada smo, pade mi na pamet, u medijima videli ravnopravnu raspravu predstavnika rada, vlasti i kapitala? Političari su ljudi posebnog kova - oni znaju šta narod i radnici žele iako ne razgovaraju sa njima. Zapravo, oni nas preziru i drže za pokorne budale, što smo mi svojim ćutanjem, ali i previše pristojnim reakcijama - i zaslužili.

Više se nema kud. Na stub srama ćemo staviti svakog poslodavca koji otpušta radnike a da nije učinio sve, uz pomoć države, da ih zadrži. Osudićemo svako slugeranjsko ponašanje i beg od javne reakcije među sudijama, ljudima u javnoj upravi, medijima i akademskoj javnosti. Jadni su oni koji znaju a ćute ili, čak, lažu iz interesa. Na stub srama ćemo staviti svaku politiku i stranku koja se servilno ponaša prema stranim kompanijama koje ne poštuju elementarnu radnu zaštitu i prava zaposlenih, one koji bi sve da rasprodaju, a da na pozicije postave svoje poslušnike i mediokritete.

Najgora pretnja onima koji su okupirali državu je da na izborima glas naš videti neće i da im nijedan zakon i uredba neće proći ćutke. Naše poverenje se mora zaslužiti na delu.

Za povratak u normalnost niko se ne može izboriti sam. Nezavisnosti su ponovo neophodni partneri u borbi za dostojanstveni rad koga, ne zavaravajmo se, neće biti bez demokratskih promena.

Posebno apelujemo na solidarnost unutar i između sindikata. Došlo je vreme da se vidi ko su, od onih koji se tako zovu, zaista sindikati - oni koji žive od članarine i donose svoje odluke, vođeni sopstvenim razlozima i pameću, a šta su tek imitacije napravljene da servilno služe interesima gazda, neretko bivajući direktno na njihovom računu.

Misija sindikata nije da poraze učine snošljivijim. Vreme je da počnemo da dobijamo utakmice i prvenstva.

U ovom trenutku nema prečeg cilja od zaštite zdravlja i sigurnosti radno angažovanih.  Na duži rok na najmanju moguću meru moramo svesti gubitak poslova, pad zarada i sprečiti narušavanja radnih prava. Polažemo ispit za koji nema dodatnog, popravnog roka.

Pridružite nam se!

Zoran Stojiljković, UGS NEZAVISNOST, predsednik

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…