Prikazivanje članaka po tagu zarade

* Prosečna zarada (bruto) obračunata za januar 2022. godine iznosila je 97.877 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 70.920 dinara - najnoviji su podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije, objavljeni juče

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada i prosečna neto zarada za januar 2022. godine nominalno su veće za 12,4%, a realno za 3,9%. U odnosu na decembar 2021. godine, prosečna bruto zarada obračunata za januar 2022. godine nominalno je manja za 4,2%, a realno za 5,0%, dok je prosečna neto zarada nominalno manja za 5,0%, a realno za 5,8%.

Medijalna neto zarada za januar 2022. godine iznosila je 53.327 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. U odnosu na isti mesec prethodne godine, medijalna neto zarada za januar 2022. godine nominalno je veća za 11,1%, a realno za 2,7%, dok je u odnosu na decembar 2021. godine nominalno ostala na istom nivou, a realno je manja za 0,8%.

Izvor: https://www.stat.gov.rs

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Republički zavod za statistiku Srbije: Prosečne zarade po zaposlenom, decembar 2021.

Prosečna zarada (bruto) obračunata za decembar 2021. godine iznosila je 102.196 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 74.629 dinara - objavljuje na svom portalu poslednje podatke Republički zavod za statistiku Srbije. Rast bruto zarada u periodu januar-decembar 2021. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 9,4% nominalno, odnosno 5,2% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 9,6% nominalno i za 5,4% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za decembar 2021. godine nominalno je veća za 12,5%, a realno za 4,3%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 12,9%, odnosno za 4,6% realno.

Medijalna neto zarada za decembar 2021. godine iznosila je 53.349 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Sledeći podaci o zaradama zaposlenih u Srbiji biće objavljeni 25. marta.

Izvor: Republički zavod za statisku Srbije: https://www.stat.gov.rs/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Prosečna zarada (bruto) obračunata za jul 2021. godine iznosila je 89.330 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 64 731 dinar - navode prema poslednjim podacima u Republičkom zavodu za statistiku Republike Srbije

Rast bruto zarada u periodu januar-jul 2021. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 8,2% nominalno, odnosno 5,7% realno. Istovremeno, neto zarade su porasle za 8,5% nominalno i za 6,0% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za jul 2021. godine nominalno je veća za 7,6%, a realno za 4,2%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 7,8%, odnosno za 4,4% realno.

Medijalna neto zarada za jul 2021. godine iznosila je 49.999 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Izvor: https://www.stat.gov.rs/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Danas smo u Boru podržali naše kolege iz povereništva ZiJin Nezavisnost koji su nakon neuspešnih šestomesečnih pregovora oko potpisivanja kolektivnog ugovora najavili početak protesta od ponedeljka 28. juna u 15 časova ispred zgrade direkcije - saopštavaju iz Centrale reprezentativnog srpskog sindikata Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST

Sindikati Ziđina (kineska kompanija koja je 2018. nakon još jedne privatizacije u Srbiji preuzela vlasništvo nad RTB Bor) danas u Beogradu - od ponedeljka protesti.
Sindikalci su inače najavili da će protesti biti dvočasovni i biće održavani posle radnog vremena, jer sindikat ne namerava da remeti proces proizvodnje.
 
Zbog neuspešnih šestomesečnih pregovora sa poslovodstvom kompanije Ziđin Koper Srbija o zaključenju kolektivnog ugovora, sindikati najavljuju svakodnevne proteste od ponedeljka, 28. juna

- Nadamo se da će resorna ministarstva, predsednik Srbije i premijerka kojoj smo se takođe obratili, reagovati i pokušati da učestvuju u razgovorima - naveo je novinarima Časlav Gavrić.

Glavna tačka sporenja u pregovorima koji su trajali punih šest meseci su, kako ističe jesu zarade i njihov način obračuna.

- Poslovodstvo želi da uvede novi način obračuna zarada, koji sindikatima ni danas nije jasan. Smatramo da osnovna zarada treba da bude fiksna, a oni planiraju da kroz radni učinak u toku godine uvećavaju i umanjuju osnovnu zaradu. Mi se držimo našeg Zakona o radu koji kaže da osnovna zarada za isti rad i isti posao mora da bude ista. Polazna osnova za radnike koji rade isti posao u jednakom trajanju mora da bude isti, a poslodavac može dodatno da nagradi one koji to zaslužuju. Ovako, oni planiraju da rad tokom godine boduju, nekom bi davali plus, nekome minus, što znači da bi neko tokom godine dobio umanjenje osnovne zarade, a neko povećanje - pojašnjava Gavrić.

Još bitnije je to što je poslovodstvo izbacilo odredbu o usklađivanju zarade, odnosno povećanju minimalne cene rada koju donosi Socijalno ekonomski savet.

- Sindikati su spremni na pregovore samo o novom kolektivnom ugovoru, a ne o predloženom pravilniku o radu - nedvosmisleno podvlači Čedanka Andrić, izvršna sekretarka UGS Nezavisnost.

U nedavnom saopštenju za medije kompanije "Ziđin", povodom itekako aktuelnog predloga novog kolektivnog ugovora, naglašava se da je on "u skladu sa zakonima Srbije i da će se uvođenjem stimulacija i bonusa stvoriti šansa za zaposlene da svojim zalaganjem poboljšaju materijalni položaj sebe i svoje porodice".

"Ziđin" je podsetio da je prosečna zarada u toj kompaniji 97.824 dinara što je 53,9 odsto više od prosečne plate u Srbiji i da su do sada zaposlili oko 1.500 radnika u Boru i Majdanpeku.

Sindikalci reprezentativne srpske "Nezavisnost" su pak obavestili novinare i da su dobili poziv iz Vlade da u četvrtak (danas, 24. juna) svoje argumente protiv novog kolektivnog ugovora, kako je najavljeno, izlože predstavnicima ambasade NR Kine i nadležnom ministarstvu. (O tome ćemo proveriti kako su ti razgovori na poziv Vlade Srbije protekli)

Gavrić podseća da je Ziđin, kada je ušao u RTB Bor, zatekao kolektivni ugovor kojim je definisano da novi kolektivni ugovor ne sme da bude gori po radnike!

Uprava Ziđina pak kako u njoj navode, danas sa svoje strane medijima, ističe da neće kršiti zakone i da radnici neće imati manju platu po usvajanju novog kolektivnog ugovora. Ipak, za član starog kolektivnog ugovora kojim se predviđa da novi ugovor neće radnicima doneti niža prava, poslovodstvo ističe da je istekao zajedno sa starim kolektivnim ugovorom.

Sada je na snazi Pravilnik o radu (?) i biće poštovan dok god se poslovodstvo i radnici na usaglase i dok god ne bude urađen novi kolektivni ugovor.

Časlav Gavrić međutim konkretizuje još jasnije - precizirajući baš u vom momentu aktuelno stanje jer je upravo juče zvanično istekao kolektivni ugovor, a poslovodstvo je objavilo Pravilnik o radu u kome je uvažio neke zahteve sindikata.

- Ono što nije hteo da uvaži dok su trajali pregovori, sada je ubacio u pravilnik. Znatno je uvećao neka od prava zaposlenih, ali to nije dovoljno. Uvažio je naše zahteve u pogledu godišnjih odmora s obzirom da su ovde veoma teški uslovi za rad pogotovo u podzemnoj eksploataciji, pa na površinskom kopu. Temperature su upozorovajuće po zdravlje a sa radom se ne staje. Poslodavac ni u doba korone ni u jednom trenutku nije imao štetu - Gavrić zaključuje da je osnovni problem način obračuna zarada kojim bi bila smanjena dosadašnja prava radnika.

Sve su to razlozi što će Sindikat NEZAVISNOST u ovoj borskoj kompaniji - Ziđin, koja je preuzela privatizacijom vlasništvo nad nekadašnjim jugoslovenskim i srpskim industrijskim gigantom RTB Bor pre tri godine, od poslednjeg junskog ponedeljka, 28. juna, otpočeti svakodnevne proteste. Sve dotle dok problemi radnika ne budu rešeni! Ponavljamo s početka rubrike, sindikalci "Nezavisnost" su najavili da će protesti biti dvočasovni i održavaće se posle radnog vremena, jer sindikat ne namerava da remeti proces proizvodnje.

- Dodatak: fotografije u slajdu, 1) Veliko interesovanje medija i podrška čelnika Centrale reprezentativnog srpskog sindikata UGS Nezavisnost radnicima Kompanije Ziđin u Boru, 2) Časlav Gavrić, glavni poverenik u Kompaniji, daje izjave za mnogobrojne lokalne, regionalne i medije javnih servisa i sa nacionalnim dozvolama rad

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Proteklu sedmicu u Srbiji obeležili su građanski protesti pozitivne energije, mirnog tona i optimističkog modela koji upućuju na realizovanje izrečenih potreba - kađe Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost". I ekolog i naš srpski seljan i frilenser, sveopšte svaki radnik, mora da bude dostojanstveno i pravno zadovoljen sa pripadajućom zaradom i zaštićen zakonski razumnim rešenjima za sve

* Jednu od čelnica reprezentativnog srpskog Sindikata Nezavisnost Čedanku Andrić, pitali smo kakvi su utisci u svetlu solidarnosti o proteklim protestima, idući hronološki "unazad" - u subotu 10. aprila u Beogradu, kada je održan zvanično nazvan i kao takav prijavljen, Ekološki ustanak Organizacije za očuvanje životne sredine "Odbranimo reke Stare planine" a koji je kao što smo prethodno najavili, podržan od strane UGS Nezavisnost?

- Utisci su pozitivni jer je ceo protest odisao pozitivnom energijom i optimističnim stavom da se mirnim građanskim protestima može nešto postići. Učesnici protesta su bili veoma jasni u svojim porukama koje se sve mogu sažeti u želju da se u svojoj zemlji živi zdravo, da sačuvamo svoje reke, planine i ostala prirodna bogatstva i da zdravlje ljudi bude prioritet nad profitom i parcijalnim interesima. U svakom slučaju, želja za aktivizmom uvek ostavi dobar utisak.

Mi smo svoje članove pozvali da se pridruže protestu jer je briga o ekologiji jedan od prvorazrednih zadataka i sindikata - podvlači Čedanka Andrić: - To ujedno i borba za zdravlje radnika i njihovih porodica. Smatramo da dostojanstvenog rada, socijalne pravde i društvene jednakosti nema bez rešavanja problema zagađenja vazduha, problema gubitka biodiverziteta i pijaće vode, hemijskog zagađenja, klimatskih promena ili uništavanja ozonskog omotača.

* Koliko je masovnost bila značajna u smislu vidljivosti?

- Masovnost je uvek značajna. Okupio se zaista veliki broj ljudi ali bi bilo još impresivnije da je bilo više - a trebalo je - jer onaj kome se poruke šalju uvek procenjuje kolika je snaga onoga ko je izašao na ulice. Nije masovnost jedina snaga ali je veoma značajna i naravno podiže i vidljivost. Međutim mislim da će izražavanje mišljenja i stavova o ekološkim pitanjima u budućnosti dobijati na masovnosti.

* U kojoj meri Srbija može sutra da raspolaže u pozitivnom smislu tom energijom nove mladosti, reke mladih intelektualaca koja izričito ne želi da tokovi te reke otplove iz njenog izvorišta u Srbiji?

- Može raspolagati značajno - na način da se energija dobro usmeri, da se stavovi dobro artikulišu i da oko toga postoji širi društveni konsenzus. Nezavisnost je još u septembru 2019. godine podržala protest organizovan u Beogradu pod nazivom “Odbranimo naše reke“ tvrdeći da ako država treba nekoga da subvencioniše onda to treba da budu seljani koji žele da ostanu na svojim planinama, uz svoje reke, a ne oni koji će izgradnjom derivacionih hidro elektrana te reke gurnuti u cevi, uništiti prirodu i sav okolni živi svet, zarad vlastitog profita. Iako je na protestu bilo jako puno mladih ljudi, mislim da su i starije generacije pokazale da su solidarne po ovim pitanjima, a međugeneracijska solidarnost je izuzetno važna.

* Zašto je važno prepoznavanje frilensera u Srbiji, a koji su se organizovali u okviru Udruženja radnika na internetu čije se članstvo sve više uvećava - i nakon protesta održanih isto u sedmici iza nas?

- Svaki radnik je važan, bez obzira šta radi i po kom osnovu. Mi smo kao sindikat frilensere prepoznali ali nam sadašnje radno zakonodavstvo ne ostavlja mogućnost da ih organizujemo. Ovo će se sigurno promeniti donošenjem novog Zakona o radu. Za nas kao sindikat važno je da imamo mogućnost ili bolje rečeno da se izborimo za pravo da sve radnike organizujemo i zaštitimo. Početkom godine smo podržali protest Udruženja radnika na internetu smatrajući da vlast mora da sedne sa njima da razgovara oko modela i rokova za naplatu poreza a ne da donosi nerazumne odluke i to u vreme pandemije kada se borimo za očuvanje radnih mesta i ističemo potrebu veće socijalne osetljivosti.

* Sindikat NEZAVISNOST - opet na delu. Koje su najaktuelnije dobre namere i planovi za koliko sutra u UGS-u?

- Ove godine obeležavamo 30 godina našeg postojanja i sindikalne borbe. Zdravo i bezbedno radno mesto u ovo strašno vreme pandemije nam je prioritet. Spremamo se za izazove koje će doneti novo radno i socijalno zakonodavstvo, a u svakodnevnom radu nastojimo da pružimo pomoć velikom broju članova koji se suočavaju sa kršenjem radnih i sindikalnih prava. Borimo se i da reafirmišemo sistem kolektivnog pregovaranja, a borba za veće zarade nam je takođe konstantan cilj.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (razgovarao Siniša Stričević, gl. odg. ur)

Objavljeno u Prva vest

* Reprezentativni sindikati železničara, nezadovoljni niskim zaradama koje su ispod zakonskog minimuma, odlučili su da u utorak 23. marta u Beogradu organizuju protest ispred poslovne zgrade Železnica Srbije i ispred zgrade Vlade Srbije

Predstavnici Glavnog štrajkačkog odbora najavili su na konferenciji za novinare ove srede da će u protestu učestvovati približno 500 ljudi, a da će skup biti organizovan u skladu sa epidemiološkom situacijom.

U štrajkačkom odboru su predstavnici Sindikata železničkog saobraćaja Srbije „Nezavisnost“, Savez sindikata železničara Srbije, Sindikat Srbija Kargo, Nezavisni sindikat železničara Srbije i Regionalno-granski sindikat železnice Srbije.

Sindikalci ukazuju na izuzetno težak socijalno-ekonomski položaj zaposlenih u svim železničkim sektorima čiji je osnivač i glavni poslodavac država. Novim kolektivnim ugovorom je predviđeno da cena radnog sata železničara bude 77,53 dinara, što je je znatno manje od 183,93 dinara, koliko prema odluci Vlade Srbije iznosi najniža cena radnog sata za 2021. godinu. Neke sindikalne organizacije koje nisu članice Štrajkačkog odbora potpisale su te nove kolektivne ugovore što je povećalo nezadovoljstvo pomenutih reprezentativnih sindikata.

Novinarima je saopšteno da su sindikati tražili konačni obračun zarada u svim železničkim društvima, počev od 15. jula 2020. godine, kada su zaposleni primili akontaciju, pa do dana usvajanja novih kolektivnih ugovora sa cenom radnog sata od 73,53 dinara. Uprave Srbija voza i Srbija karga su odgovorile da isplaćene akontacije smatraju konačnim zaradama, što znači da nikakvih korekcija neće biti.

Prema informacijama sindikata, plate stalno zaposlenih sa 4. stepenom stručne spreme (završena srednja škola) su ispod minimuma tako da im se doplaćuje do minimalne zarade, zarada zaposlenih sa 7. stepenom stručne spreme (diploma fakulteta) iznosi 40.000 dinara, dok su plate direktora sektora 90.000.

Predsednik Sindikata železničkog saobraćaja „Nezavisnost“ Zoran Vučković ocenio je da su železničari dovedeni u bezizlaznu situaciju.

- Zašto nema socijalnog dijaloga? Ko nas gura na ulicu u vreme ovakve pandemije? Ko će biti odgovoran zbog toga? - upitao je Vučković na konferenciji za novinare u Medija centru.

Predsednik Saveza sindikata železničara Srbije Žarko Dimić naveo je da su sindikati više puta slali dopise predsedniku Republike, predsednici Vlade i resornim ministrima, ali da to nije dovelo do rešenja.

- Kada će ga biti? Kada nas nateraju da uđemo u organizaciju štrajka koji sa sobom svaki dan neminovno nosi milionske iznose stvaranja štete i gubitaka - ocenio je Dimić.

Sindikalni predstavnici smatraju da se problem može rešiti za par dana, jer metodologija postoji, a nedostaje samo 10 odsto sredstava koja bi se koristila za obračun i isplatu zarada.

Predsednik Regionalno-granskog sindikata Železnice Srbije Saša Jocić rekao je da nema pomaka u vezi sa sindikalnim finansijskim zahtevima jer se pozivima na razgovor do sada nisu odazvali predstavnici Ministarstva finansija i Ministarstva privrede.

Prema saznanjima sindikalaca, uprkos navodnom nedostatku novca za povećanje zarada, u međuvremenu su zapošljavani novi ljudi, sa značajno većim zaradama.

Saša Jocić je rekao da je se u nekim železničkim društvima u stalni radni odnos prima bez konkursa, da se izmišljaju nova radna mesta i prave novi sektori da bi se, u znak zahvalnosti, unapredili članovi sindikata koji su potpisali sporne kolektivne ugovore.

Novinarima je rečeno i da su železnička društva, u skladu sa potpisanim kolektivnim ugovorima bila u obavezi da upoznaju reprezentativne sindikate sa podacima koji se odnose na ekonomski i socijalni položaj zaposlenih, što nisu učinili.

Takođe, društva su bila u obavezi i da formiraju komisije za primenu i praćenje kolektivnih ugovora u roku od 30 dana od njihovog potpisivanja, ali ni to nije urađeno, iako bi takve komisije mogle da rešavaju razna sporna pitanja, kao što je regulisanje prevoza zaposlenih.

Uvidevši da socijalni dijalog sindikata sa poslovodstvima ne daje rezultate, mnogi radnici su tužili svoja preduzeća, a osnovni sudovi su već počeli da presuđuju u njihovu korist. Reč je o materijalnim potraživanima radnika po osnovu neadekatnih zarada, nadoknada za topli obrok i regres. Obaveze na osnovu sudskih rešenja se isplaćuju uprkos tvrdnjama uprava svih železničkih društava da su u finansijskim problemima.

Vlada Srbije je sredinom 2015. godine donela odluku o statusnoj promeni kompanije „Železnice Srbije“, kojom su izdvojena i osnovana nova akcionarska društva - Društvo za upravljanje železničkom infrastrukturom „Infrastruktura železnice Srbije“, Društvo za železnički prevoz robe „Srbija kargo“ i Društvo za železnički prevoz putnika „Srbija voz“. U svim tim društvima država je ostala najveći akcionar i glavni poslodavac.

Beleži novinar: Svetozar Raković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 3

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…