Prikazivanje članaka po tagu zaposleni

* Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture objavljen je u „Službenom glasniku“ 13. januara 2021. i zvanično je danas stupio na snagu

PKU je zaključen na period od tri godine i primenjuje se neposredno na sve zaposlene u ustanovama kulture na teritoriji Srbije. Njime su bliže uređena prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, kao i međusobni odnosi učesnika ugovora.

Vlada Srbije je, na sednici održanoj 29. decembra 2021. godine, donela zaključak kojim se prihvata tekst Posebnog kolektivnog ugovora (PKU) za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i ovlastila ministarku kulture Maju Gojković da u ime Vlade potpiše PKU sa predstavnicima reprezentativnih sindikata.

Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost” koji je potpisao predsednik ovog granskog sindikata Darko Šper, Samostalni sindikat kulture Srbije čija je potpisnica Dragana Đorđević i Konfederacija slobodnih sindikata - Povereništvo za kulturu u čije ime je potpisala Smiljana Stokić, zaključili su podsetimo, potkraj protekle godine, 30. decembra 2021, sa resornom ministarkom ovaj suštinski važan akt, Poseban kolektivni ugovor!

-----------------------

- Promene u novom Posebnom kolektivnom ugovoru za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave -

Poslodavac je dužan da objavi mesečni raspored za probe, predstave, koncerte, snimanja i gostovanja najkasnije 10 dana pre početka meseca na koji se odnosi, a nedeljni raspored da objavi u tekućoj nedelji za narednu nedelju, u skladu sa Zakonom. 

Što se godišnjeg odmora tiče, dužinu trajanja godišnjeg odmora zaposlenog određuje poslodavac - rešenjem, na osnovu kriterijuma utvrđenih zakonom, ugovorom i opštim aktom poslodavca. Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako što se zakonom utvrđeni minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu sledećih kriterijuma: radnog iskustva, i to najmanje jedan radni dan za svakih navršenih pet godina vremena provedenog u radnom odnosu, uključujući staž osiguranja s uvećanim trajanjem, zatim obrazovanja, i to na ove načine: zaposlenom, za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (osnovne akademske studije, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine - umesto do sad četiri radna dana, od sada 5 radnih dana; zaposlenom, za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine, obrazovanje i specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja - sada 4 umesto do sada tri dana; zaposlenom, sa srednjim obrazovanjem - bilo je dva radna dana a po novom, 3 radna dana; zaposlenom, koji ima niži stepen od srednjeg obrazovanja - umesto jedan radni dan, sada je omogućeno 2 radna dana.

Pozitivne promene u vezi sa uslovima rada, su da za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom umesto tri radna dana, sada radnik dobija 4 radna dana, a iz doprinosa na radu umesto do pet radnih dana - sada i ovde, dan više.

Zatim, rešeni su i drugi kriterijumi, i to umesto tri radna dana, sada  4 radna dana: zaposlenom s invaliditetom, u skladu sa zakonom, samohranom roditelju sa detetom starosti do 15 godina života, zaposlenom sa troje ili više dece mlađih od 15 godina, zaposlenom koji ima dete sa smetnjama u psihofizičkom razvoju.

Godišnji odmor po starim kriterijumima nije mogao da bude utvrđen u trajanju dužem od 30 radnih dana. Tako je dakle bilo do sada - a od sada, najduže trajanje godišnjeg odmora iznosi 35 radnih dana. 

Jedan član novog PKU je potpuno nov (čl. 27) koji je zamenio član 26a iz prethodnog PKU. U starom PKU je svako ko je oboleo od KOVID-a imao pravo na 100% plate. Sada pravo na 100% plate ima samo zaposleni koji se vakcinisao. Sada su nevakcinisani u gorem položaju nego pre, ali u ovom slučaju sindikati nisu imali saglasje od strane Vlade.

Kada je reč o solidarnoj pomoći proširene su povoljnosti za radnike, i to da zaposleni ima pravo na isplatu solidarne pomoći u slučaju duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog, za koji je potreban oporavak u trajanju od najmanje 30 dana neprekidno = novo, nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice, ukoliko ona nisu obezbeđena u skladu sa posebnim zakonom; zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, ukoliko ona nije ostvarena u istoj kalendarskoj godini, u skladu s posebnim propisima - ovo je brisano, pa je finansiranje rehabilitacije sada ipak olakšano!; nastanka teže invalidnosti zaposlenog; nabavke lekova za zaposlenog ili člana njegove uže porodice; pomoći maloletnoj deci zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog roditelja; mesečne stipendije tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji je preminuo u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen - do visine prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, bez pripadajućih poreza i doprinosa; pomoć za rođenje deteta zaposlenog, odnosno usvojenja, u visini jedne plate iz stava 1. tačke 1) podtačka (7) ovog člana; štete nastale usled elementarnih nepogoda ili nesrećnim slučajem (požar, poplava, bujica, klizište i sl.) u porodičnom domaćinstvu u kome živi zaposleni, ako šteta nije nadoknađena iz odgovarajućeg osiguranja, do visine prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, bez pripadajučih poreza i doprinosa = ovo, takođe boldovano, je isto tako novina.

Pozitivno promene su nastale i u pitanju jubilarnih nagrada, za 10 godina rada provedenog u radnom odnosu, jedna plata; za 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, dve plate; za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri plate, za 35 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri i po plate; za 40 godina rada provedenog u radnom odnosu, kao i prethodno.

Izuzetno, zaposleni koji u kalendarskoj godini ostvari pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju ne može ostvariti pravo na jubilarnu nagradu, što je novo. Platom ovog člana smatra se prosečna mesečna plata zaposlenog, odnosno zaposlenih u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem se isplaćuje jubilarna nagrada, u zavisnosti šta je za zaposlenog povoljnije.

Visina pomoći u toku godine, u pojedinim slučajevima priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, a najviše do visine dva neoporezovana iznosa predviđena Zakonom o porezu na dohodak građana.

Uvedeno je i “novo pravo” povodom Osmog marta. Citiramo: “Poslodavac može zaposlenim ženama da obezbedi prigodan poklon za 8. mart, u vrednosti do 5.000,00 dinara, bez poreza i doprinosa, a u skladu s finansijskim mogućnostima.”

Dalje, poslodavac se obavezuje da jednom u dve godine obezbedi sistematski pregled. 

Najzad, novosti u PKU su i one koje se odnose se na komisiju - formiranu od predstavnika sindikata i ministarstva, a koja prati primenu i tumači sporna pitanja u vezi sa Posebnim kolektivnim ugovorom. Jer, do sada je ova komisija imala po dva predstavnika svakog potpisnika PKU, a sada će imati po tri. Dakle - ukupno 12.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

 * U Centru za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor prvi put je organizovana obuka: "Elektronske fakture i sistem za upravljanje fakturama (e-SUF)"

Obuci su u petak, 1. oktobra (naslovna, dupleks fotografija) prisustvovali zaposleni u javnim preduzećima i ustanovama Zapadnobačkog i Severnobačkog upravnog okruga.

Ovakve stručne obuke već su postale autentična praksa u CSU, kao što smo i izveštavali, a kojima će i čitava jesen kao i naredni periodi, biti ispunjeni.

Rad ove ustanove dvostruki elektronski medij Novi Radio Sombor, redovno će i nadalje pratiti.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

* Prvi put u somborskoj sredini i šire, jedno javno komunalno preduzeće, a reč je kao što smo prethodno najavili o somborskoj  „Čistoći”, uspešno je implementarno organizovalo za uzor sadejstva, ekološki događaj koji ukazuje na želju za porastom nivoa svesti u toj, među najvažnijim i uvek aktuelnim oblastima života

Kada govorimo o krajnjim ciljevima zaštite životne sredine, subotnji događaj (18. septembar) pod nazivom „Očistimo Šikaru”, u okviru međunarodne ekološke akcije „Očistimo svet” (World Cleapir Day), ostaće upamćen po više značajnih parametara. Činjenica da se Prihvatni centar za migrante nalazi u izletištu Šikara, pretpostavilo je jasno donetu odluku organizatgora u smislu da ovo višedecenijski popularno mesto za odmor, sport, rekreaciju građana, trenutno ni približno nije bilo ogledalo Sombora, poznatog kao jednog od najčistijih gradova u regionu.

Uz osnovne ciljeve ove akcije somborske „Čistoće“ u podizanju ekološke svesti sugrađana, među postavljenim opštesocijalnim zadacima jeste zajedničko angažovanje sa pre svega korisnicima Prihvatnog centra, čišćenjem i dobijanjem novog ruha samog izletišta, jednog od simbola Sombora. Košarkaški teren u Šikari bio je stecište ovog susreta koji otvara nova vrata još lepšoj, zdravijoj i u svakom smislu uređenijoj sredini.

Inače, Jovana Lazić, zaposlena u radnoj jedinici javnog komunalnog preduzeća „Čistoća“ za plan, razvoj i investicije je dala predlog ovoj ideji, a njene kolege će kako je i ranije dogovoreno u okviru kolektiva, nadalje redovno pratiti ne samo važne datume već i aktuelne potrebe kada je reč o oblasti ekologije, najšire. Tako će se i građani moći da priključe aktivno ovim za sve, vitalno izraženim porebama i dakako, poslovima višestrano korisnim.

Ovakve akcije protiču godinama do sada širom sveta, a u ovoj, prvi put somborskoj, zaposlenima, rukovodiocima, radnicima u somborskoj "Čistoći", pridružili su se zaposleni u Komesarijatu za izbeglice i migracije - zajedno sa korisnicima Prihvatnog centra, migrantima, njih oko osamdeset, volonteri Gradske organizcije Crvenog krsta Sombor, građani...

Dovoljno uostalom, govore i fotografije koje osim naslovne, možete da pogledate u slajd-galeriji, odmah ispod teksta... (autor: Anđelko Marinović)

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 
Objavljeno u Prva vest
* 20 godina Sindikata Magyar Szó d.o.o. Nezavisnost / 20 éves a Magyar Szó Függetlenség Szakszervezete!
 
~ 20 година Синдиката Мађар Со д.о.о. Независност
 
~ 20 years of Trade Union Independence D.o.o. Magyar Szó
 
~ 20 ans d'indépendance syndicale D.o.o. Magyar Szo
 
Novi Radio Sombor i Udruženje Podium čestitaju jubilej Sindikatu Mađar So Nezavisnost i predsednici Eržebet Tot Batori. Prvi - na braniku zaštite radno-klasnih prava zaposlenih i odbrane svih medijskih mogućnosti. Ujedno, putokaz solidarnosti i svim dostupnim načelima zagarantovane dostojanstvenosti radnika.
 
Reprezentativnost, u meri pokazatelja brojčanosti i zaštita od svake mogućnosti lišavanja prava zaposlenih. 
 
Dve decenije borbe, istrajnosti, uverenja i ohrabrenja da svaka pravdoljubiva nelagodnost može da bude osvežena tačnošću elementarnih postulata časti, suverenosti i ustavom zagarantovanih prava radnika kao i nadoknadom bilo koje štete radnički uspostavljenog dokaza.
 
Bio je, istovremeno, ovo simboličan izraz pažnje svim kolegama kao i simpatizerima Sindikata Mađar So Nezavisnost - to potvrđuju i fotografije osim naslovne, u galeriji slika odmah ispod teksta, sa zajedničkog izleta, u subotu, 11. septembra 2021.
 
- Pogledajte i fotogaleriju u slajdovima sa zasluženog predaha krstarenjem Dunavom na Srebrno jezero, jedno od srpskih turističkih bajki, ovom prilikom odabrano od strane Sindikata Mađar So Nezavisnost -
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest
* Javno komunalno preduzeće VODOVOD Bezdan u petak, 21. maja 2021. i zvanično je započelo sa probnim radom u novoj Fabrici za prečišćavanje pijaće vode u Bačkom Monoštoru
 
- Ponosan sam na sve ljude koji su učestvovali u ovom velikom projektu - izjavio je na svom fejsbuk nalogu Dejan Kubatov, preduzimljivi direktor ovog, najmlađeg javnog komunalnog preduzeća na području Grada Sombora, koji sa svojim zaposlenima ne krije dalje ambicije i dostignuća. A u slajdovima odmah ispod teksta možete da pogledate još šest najaktuelnijih fotografija.
 
O najnovijem poslovnom ostvarenju bezdanskog Vodovoda i novoj fabrici ovog preduzeća u Bačkom Monoštoru kao i o narednim planovima, više uskoro. Podsećamo ovom prilikom takođe, i na pojedine dosadašnje rubrike o radu JKP Vodovod Bezdan koje smo objavili na stranicama našeg portala:
 
 
 
 
-------------
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava objavljivanja zadržana)
Objavljeno u Prva vest

Kako zaposleni u Srbiji mogu da usklade rad i roditeljstvo*

Beograd, 20. maj. 2021. Iako zaposlenim roditeljima u Srbiji na raspolaganju stoje različite mogućnosti za lakše usklađivanje profesionalnih obaveza i porodičnog života, mnogi od načina kojima bi država i poslodavci mogli da pruže još nisu usvojeni kao praksa. Takođe, porodične obaveze i dalje se tradicionalno vezuju za žene, pa su majke najčešće te koje snose najveći deo organizacije kućnih poslova, obaveza oko dece, ali i poslovnog dela života. Zato je ključno da država, lokalne samouprave i sami poslodavci, u partnerskom odnosu sa zaposlenima, nađu najefikasnije načine da stvore uslove za zadovoljne a time i produktivnije zaposlene, nalazi su dva istraživanja o usklađenosti radnog i porodičnog života, koja su predstavljena medijima i javnosti u Medija centru.

Istraživanja su realizovana u okviru projekta ,,JEDNAKI - Ka uspostavljanju rodne ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“, a koji vode Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacije Ana i Vlade Divac, uz pomoć Evropske komisije.

- Rodna nejednakost u privatnom životu i na poslovnom planu i dalje postoji. Jedan od podataka istraživanja govori da je u periodu dok su deca bila vrtićkog uzrasta oko 70 odsto očeva napredovalo na poslu, dok je to postiglo tek 30 odsto majki. Indeks ravnopravnosti pokazuje da su majke onemogućene da se bave karijerom i napredovanjem, jer se više angažuju u porodici, dok neusklađenost postoji i u zaradi i uloženom vremenu. Postoje primeri dobre prakse, ali oni još nisu uvedeni kroz institucije. Zadatak Ministarstva je da radi na tome, pre svega kroz usklađivanje smena u školama i radnog vremena vrtića, ali i motivisanjem poslodavaca da na druge načine izađu u susret zaposlenim roditeljima. Cilj istraživanja i samog projekta jeste da se vidi kakvo je stanje na terenu i šta mi kao institucija možemo da uradimo i predložimo drugim nadležnim ministarstvima, kako bi se odnos te dve sfere života zaposlenih roditelja doveo u ravnotežu - kazala je Aleksandra Čamagić, pomoćnica ministra za brigu o porodici i demografiju, na predstavljanju istraživanja.

- Pitanje kojim smo se bavili u istraživanju je kako zaposlenima omogućiti usklađivanje rada i roditeljstva i time im period odrastanja dece učiniti manje stresnim, a istovremeno kako poslodavcima predočiti da zadovoljni zaposleni više doprinose produktivnosti samog preduzeća. Važno je napraviti spregu, gde će poslodavci izaći u susret roditeljima, bilo nekim oblikom fleksibilnog radnog vremena, bilo na neki drugi način, i time obezbediti obostranu korist. Ako možemo da nađemo nešto pozitivno u protekloj Kovid godini, to je onda činjenica da je puno poslodavaca uspelo da istestira rad od kuće, kao jedan oblik fleksibilnog radnog vremena. Cilj je da se taj oblik rada, i kada pandemija prođe, prihvati kao jedna normalna opcija koja se može često koristiti kada su u pitanju zaposleni roditelji. Jedan od podataka istraživanja nam kaže da bi velikom procentu roditelja (skoro 90 odsto), kada bi trebalo da menjaju posao, od presudnog značaja bilo to da li novi poslodavac nudi neku formu fleksibilnog radnog vremena - navela je demografkinja Gordana Bjelobrk, koordinatorka projekta „JEDNAKI“ i koautorka istraživanja „Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva“ i „Usklađivanje rada i roditeljstva - poslodavci i zaposleni“.

- U Srbiji, tek svaka peta opština ili grad imaju definisane aktivnosti usmerene na pomoć porodicama sa malom decom, samohranim roditeljima ili mladim bračnim parovima koje zapošljavaju, a koje bi im omogućile bolje usklađivanje rada i roditeljstva. Međutim, u jedinicama lokalne samouprave itekako se razmišlja o takvim olakšicama, jer čak 43 odsto upitanih opština koje se trenutno ne bave strateškim pravcima u ovoj oblasti, ipak planira da se ubuduće aktivno uključi u afirmaciju roditeljstva, i iznađe i primeni rešenja koja omogućavaju lakše usklađivanje posla i privatnog života. Dodatno, većina opština, njih 78,4 odsto, svesno je potrebe da svojim zaposlenima obezbedi institucionalne uslove za usklađivanje rada i roditeljstva i da na taj način poveća njihovu produktivnost, što za krajnji rezultat ima ostvarivanje boljih poslovnih rezultata jedinica lokalne samouprave. Najveći prostor za buduće delovanje istraživanje vidi u uvođenju različitih oblika fleksibilnog radnog vremena, koje je jedan od najkorišćenijih modela olakšica poslodavaca u svetu, dok kod nas još nije dovoljno zastupljeno - istakla je Gordana Jordanovski, koautorka istraživanja „Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva“.

U okviru projekta „JEDNAKI“, Fondacija Divac izradila je i dva priručnika, kako za poslodavce tako i za zaposlene, sa ciljem da se taj partnerski odnos ojača ali i da se zaposlenima pruže informacije o pravima iz oblasti rada i zapošljavanja, sa posebnim akcentom na žene.

Ovaj tekst je izrađen uz finansijsku podršku Evropske komisije. Za sadržaj teksta isključivo su odgovorni Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacija Ana i Vlade Divac i ne može se ni pod kojim okolnostima smatrati da ovaj tekst predstavlja stavove Evropske komisije. Projekat „Jednaki - ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“ finansiran je iz programa Evropske unije „Prava, jednakost i državljanstvo (2014-2020)“.

***

(U foto-slajd dodatku pogledajte još fotografije učesnica ovog događaja:

1. Gordana Bjelobrk, koordinatorka projekta JEDNAKI" i koautorka na dva istraživanja 

2. Gordana Jordanovski, koautorka istraživanja "Jedinice lokalne samouprave i usklađivanje rada i roditeljstva"

3. Aleksandra Čamagić, pomoćnica ministra za brigu o porodici i demografiju

4. Logo - Fondacije Ana i Vlade Divac)

-------------

*Saopštenje za javnost Fondacije Ana i Vlade Divac (Medijska pratnja: Novi Radio Sombor, Srđan Ačanski, novinar, dipl.turizm; sva autorska prava zadržana!)

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 5

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…