Prikazivanje članaka po tagu vekovi

* Stapar i Dom penzionera u Staparu odabrani su u subotu, 3. jula, kao mesto gde će biti priređena promocija knjige autora dr Milana Micića, "Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje: (1914–1918)” sa početkom u 19 časova
 
Ovo itekako značajno štivo govori o Srbima sa tri teritorijalno bliske jedinice što je najvažnije, bratski vekovina povezane, a među kojima, brojnima, su i naši preci i iz okoline Sombora koji su učestvovali kao dobrovoljci u Prvom svetskom ratu. 
 
Izdavači knjige su Banatski kulturni centar Novo Miloševo i Dom kulture Srbobran a u okviru Edicije ISTORIJA. Ispisana je 272 strane, broš. povezom sa posebnom dirljivom same fotografije srpskih dobrovljaca solunaca, prošle, 2020. godine.
 
Evo izvolite poštovani čitaoci i nekoliko znajkovitih recenzija koje svedoče o naročitom vrednošću publikacije dr Milana Micića:
 
Knjiga kolege dr Milana Micića za temu ima popis imena dobrovoljaca srpske vojske u Prvom svetskom ratu koji su bili rodom iz Banata, Bačke i Baranje. U sastavu Prve srpske dobrovoljačke divizije tokom borbi koje je vodila ratne 1916. godine na frontu u Dobrudži više od trećine dobrovoljaca je bilo rodom sa ovih prostora. Slično stanje je bilo i neposredno pred proboj Solunskog fronta gde su oni od ukupnog broja dobrovoljaca u srpskoj vojsci činili gotovo četvrtinu.
 
Autor objašnjenje ove pojave vidi u srpskoj nacionalnoj ideji koja se u svojoj modernoj formi oblikovala tokom istorijskog razvitka srp­skog naroda u Habzburškoj monarhiji, a naročito onog njegovog dela koji je istorijski trajao u Ugarskoj. Iz tog razloga je odziv u dobrovoljce srpske vojske među Srbima Banata, Bačke i Baranje svojom masovnošću nosio karakter kolektivnog stava i kolektivne odluke. 
 
(dr Predrag M. Vajagić, naučni saradnik )
 
U knjizi se izdvajaju sledeća poglavlja: Predgovor, Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje (1914-1918), tekst sa zaključkom na oko 40 strana i Prilozi sa spiskovima imena dobrovoljaca koji zauzimaju oko 200 stranica. Potom slede izvori, literatura i beleška o autoru. Sabravši 4.413 imena, složenih po azbučnom redu i razvrstanih po mestima odakle potiču i oblastima u Vojvodini u kojima im je nadeljena zemlja, Milan Micić je do danas napravio najpregledniji i najprecizniji imenik. 
 
Tragajući za svakim dobrovoljcem, Micić je prikupljao imena učesnika, čime je u istoriju uveo svakog pojedinačno. Kao što se prikupljaju imena žrtava rata, od velike su važnosti i imena onih koji su junački, na svojim plećima, sa velikom hrabrošću i požrtvovanošću izneli rat i doneli slobodu. (...)
 
Ovaj imenik i prezimenik od koristi je novim generacijama, potomcima dobrovoljaca učesnika Velikog rata, pogodan za izučavanje porodičnih genealogija i najbolji čuvar kulture sećanja na njihove pretke. 
 
(mr Pavle B. Orbović, istoričar)
 
O AUTORU

Milan Micić je rođen 1961. godine u Zrenjaninu. Doktor je istorijskih nauka. Autor je trideset šest knjiga iz istoriografije, istorijske esejistike, dokumentarne proze, kratke proze i poezije. Istoriografske teme su mu srpski dobrovoljački pokret u Prvom svetskom ratu, kolonizacija Vojvodine u 20. veku i odnos književnog i istorijskog u srpskoj književnosti druge polovine 19. i prve polovine 20. veka.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

 

Objavljeno u Prva vest

* Red je naravno, da i ja kažem koju u ispraćaju jedne i pri dočeku naredne, uz ono uobičajeno, srećna vam Nova, svi praznici, čestitamo... Zagrlimo se. To je najvažnije, pre svega. Sve ostalo doći će već po sebi samom

Godina već iza nas, 2020, nikad teža. Opšta je planetarna ocena. Ne dao Bog i, procena. Neka i ostane ta konstatacija, da je bila najteža (zaboravismo pritom, ratove, kroz vekove, bure i oluje, seobe, katastrofe različite vrste i ove nažalost aktuelne, što pre prestanite...) U svakom smislu sam za geslo, Samo pozitivno koje me je vodilo kroz ovih za evo tačno za dva meseca, šest decenija, pa i kada je bilo najgore - uvek ponavlja to, samo pozitivno, samo pozitivno. A da ne budem svakako "samo" ličan jer baš 2020. i za mene je bila najgora, izgubio sam najmilije, na mnoge trenutke nisam znao gde se nalazim, hteo da od svega odustanem. Nisu mi to jednostavno, dozvolili PRIJATELJI. Ne. Ne opet. Jednom sam to već hteo. Pre 5 godina. Kada su mi (navodno) nakon katastrofalne privatizacije još 2007, ugasili staru firmu, no gle čuda, saznajem upravo potkraj ove baksuzne 2020, da "stari" Radio Sombor - i dalje postoji (stoga i napisan, navodno).. Egzistira. Šta, prvo naglash "vrisnuh". Pa se namah priberem i kažem - Hm... onako, u sebi po tom saznanju, dakle vidi, vidi, nekom se "može" - ako! Proverićemo, ipak, naravno, dužni smo to prema narodu, prema brojnim - bivšim slušaocima.

Ti i mnogi drugi bivši, ali na neki drugi način bivši, dobili su u međuvremenu - novu mogućnost, kroz Novi Radio Sombor, što mi je palo na um posle nekoliko meseci nećkanja šta i kako ću, pa tako na nagovor opet, prijatelja prvenstveno, a i znanih i neznanih, te po formuli "možeš ti to" /u prevodu: samo ne padaj molim te, ponovo u depresiju/, eto osnovan 2016 (da budem precizniji i podsetim, 23. septembra). i "taj" novi radio. Novi Radio Sombor, starom samo dodah/dodasmo "prefiks", novi. I odjednom, gle, dvostruko: Ovaj portal koji čitate možda baš i sad, plus istovremeno internet radio koji već 5. godinu zaredom dočekuje kraj još jedne kalendarske na čudesno, prvom mestu.... (portal omiljeniradio.com, oblast: Srbija, a naša stranica, zašto ne i malo promocije, http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html). :-)

Nisam mnogo iznenađen. Radilo se. Korona, koju namerno ne spomenuh na početku? Naravno, zaslužila je kraj i zato je i na kraju ovog mog nadam se nedugog pisma svima vama, drage moje i dragi moji. 

Zagrlite se duplo. Kao što ćemo i mi obeležiti upravo ove već, 2021. naša dva jubileja, 5 godina novog radija i 10 godina Udruženja Podium, našeg izdavača.

Poljibiti se? Pa svakako. Poljubac svaki - od svake korone je jači. Zajedno - solidarno a stabilno, s rukom u ruci ostanimo i trajimo.

Želim da bolesni što pre ozdrave. Da rođeni što pre vide najdraže. Da glad prestane a srce ponovo da proradi, gdegod i svakagda. 

Srećno vam bilo sve, vaš prijatelj i gl.odg. urednik Siniša Stričević, zastupnik Udruženja Podium, ponosni - jedan od poverenika UGS "Nezavinost"

A Novi Radio Sombor - uvek uz vas! Svima za podršku, malo je reći hvala

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…