Prikazivanje članaka po tagu vanredno stanje

(Preuzeto sa MONS – Platforme za monitoring socijalne situacijue u Srbiji (www.mons.rs)

Mihail Arandarenko

Dragan Aleksić)

* Vanredno stanje, proglašeno polovinom marta 2020. godine, prouzrokovano širenjem pandemije koronavirusa Covid-19 na Srbiju, dovelo je u veoma kratkom roku do prisilnog, delimičnog ili potpunog, prestanka rada velikog broja ekonomskih agenata - preduzeća, javnih ustanova, radnika zaposlenih za platu i samozaposlenih. Priroda tog prinudnog karantinskog zatvaranja je takva da se govori o šoku ponude (pre svega, rada), jer je delovanjem više sile firmama i radnicima onemogućeno da rade, mada bi oni to želeli i mada za njihovim proizvodima i uslugama postoji načelna tražnja. Zapravo, i tražnja (pre svega, za proizvodima i uslugama, a izvedeno i za radom) istovremeno je osujećena na sličan način kao i ponuda. Ipak, korisno je zadržati distinkciju između šoka ponude i šoka tražnje zbog različitog intenziteta sa kojim ova dva šoka utiču na ekonomsku aktivnost sa proticanjem vremena. Na kratak rok, šok ponude je dominantan. Određeni delovi ekonomije, takozvane delatnosti visokog kontakta, poput ugostiteljstva, turizma, ličnih usluga i slično, skoro potpuno se zatvaraju na više nedelja ili meseci. Kako neposredna opasnost od nekontrolisanog širenja epidemije počinje da jenjava, težište krize se pomera na stranu tražnje - ako je deo radnika, pre svega u teško pogođenim kontaktnim delatnostima, izgubio posao ili deo zarade, to ne može da ne ostavi negativan uticaj i na sektore koji su inicijalno daleko manje pogođeni i ekonomija tako ulazi u spiralu generalizovanog pada proizvodnje, zaposlenosti i realnih zarada

U ovom kratkom prilogu, zadržaćemo se na razmatranju diferenciranog uticaja pandemijske krize na različite ekonomske sektore u Srbiji i, posebno, na to kako će ona uticati na sektorska tržišta rada na kratak i srednji rok. Razmatranje je delimično zasnovano na prvim uporednim globalnim procenama ovog uticaja (pre svega ILO, 2020)[1], delimično na opservacijama dosadašnjeg toka krize, a delom i na osnovu hipotetičkih (ex ante) razmatranja srednjoročnog uticaja krize na tržište rada Srbije, kada efekat šoka tražnje postane jasno dominantan u odnosu na kratkoročni efekat šoka ponude.

Tabela 1. ispod sumira naše procene. Osnovne informacije o sektorima (naziv sektora u skladu sa nacionalnom klasifikacijom delatnosti, broj zaposlenih u svakom sektoru i relativno učešće sektora u ukupnoj zaposlenosti u 2019. godini, na osnovu podataka CROSO i prosečne neto zarade u septembru 2019. godine) predstavljene su u prve četiri kolone tabele. Naredne dve kolone daju ocenu kratkoročnog i srednjoročnog uticaja krize na tržište rada odgovarajućeg sektora, služeći se petostepenom gradacijom tog uticaja (nizak, nizak do srednji, srednji, srednji do visok i visok). Najzad, poslednja kolona nastoji da ponudi kratko objašnjenje za ove procene kroz identifikaciju glavnih mehanizama kojima se potencijalna kriza u sektoru inicira u kratkom i prenosi u srednjem roku.

Tabela 1. Uticaj pandemije Covid-19 na sektorsku zaposlenost u Srbiji na kratak i srednji rok

Tabela 1. u dobroj meri je samoobjašnjavajuća i stoga zahteva malo dodatnih komentara. U delatnostima visokog rizika tržišta rada, na kratak rok zaposleno je čak 44,4% od ukupnog broja registrovanih zaposlenih (osim registrovanih poljoprivrednika), dok je u delatnostima srednjeg do visokog rizika zaposleno dodatnih 7,4% registrovanih zaposlenih. Na srednji rok, 3,9% zaposlenih ostaće izloženo visokom riziku, dok će u delatnostima srednjeg do visokog rizika ostati 27,2%. Naravno, treba imati u vidu da su ove procene veoma grube aproksimacije generalizovanog sektorskog rizika i da ne uzimaju dovoljno u obzir niti detaljniju strukturu užih delatnosti u okviru pojedinačnih sektora (čiji rizik može biti veoma različit), niti sektorsku strukturu zaposlenosti po zanimanjima, nivou obrazovanja i slično.

Interesantan je još jedan momenat - u proseku, sektori sa višim prosečnim zaradama imaju niži prosečni rizik tržišta rada, i obrnuto. To je vizualizovano preklapanjem boja na našoj tabeli - dok pet od šest sektora sa najvišim prosečnim zaradama imaju nizak rizik, to je slučaj sa samo tri od sedam sektora sa najnižim prosečnim zaradama. Ovo sugeriše da se može očekivati rast sektorske nejednakosti u zaradama u odnosu na stanje pre krize. Dodatno, prve međunarodne analize ukazuju na to da su zanimanja koja su ‘imunizovana’ od šoka ponude, zbog toga što se njihovi radni zadaci mogu u najvećoj meri obavljati od kuće, u proseku znatno bolje plaćena u odnosu na ona koja zahtevaju prisustvo zaposlenih na radnom mestu (Dingel and Neiman, 2020)[2].

To bi, kroz restrukturiranje radnih mesta i zadataka unutar pojedinačnih sektora, moglo da dodatno oteža relativni položaj niskoplaćenih visoko-kontaktnih zanimanja.

Najzad, dok smo do sada razmatrali potencijalne diferencirane negativne efekte krize na sektorsku zaposlenost, na standardne kvantitativne indikatore tržišta rada - stope zaposlenosti, nezaposlenosti i aktivnosti - svakako će uticati i tokovi između ostalih statusa stanovništva na tržištu rada.

Važno je razumeti da kretanje nivoa nezaposlenosti zavisi - kako od intenziteta priliva u nezaposlenost, tako i od intenziteta odliva iz nezaposlenosti. Priliv u nezaposlenost ne zavisi samo od broja otpuštenih radnika, nego i od priliva novih ulaznika na tržište rada - uglavnom onih koji završavaju školovanje, ali i onih koji žele ili su primorani da se ponovo aktiviraju na tržištu rada. Najveći ‘redovan’ priliv novih ulaznika u Srbiji dogodiće se sa završetkom školske godine, na leto i na jesen, ali će njihove mogućnosti za nalaženje posla ostati ograničene, tako da će to dodatno povećati nivo nezaposlenosti, u meri u kojoj tržište rada ne bude bilo u stanju da ih apsorbuje na uobičajen način. Na godišnjem nivou, novi ulaznici odgovaraju veličini jedne godišnje kohorte mladog stanovništva, što je nešto manje od 70.000 lica.

Na ‘plus’ strani (mada je u normalnim okolnostima to ograničenje, a ne prednost), svake godine iz stanovništva radnog uzrasta (do 65 godina) izađe oko 100.000 ljudi, što je za oko 35.000 više od novih ulaznika, tako da taj faktor zamene delimično olakšava apsorpciju novih mladih ulaznika na tržište rada, čak i u teškim vremenima kao što je ovo.

Najzad, još jedan faktor koji može dodatno da podigne nivo nezaposlenosti čine naši kratkoročni spoljni migranti koji deo godine provode radeći u inostranstvu (kao sezonski radnici u poljoprivredi i turizmu, građevinski i industrijski radnici, u sektoru zdravstvene nege i brige o starima, ličnih usluga itd), a zarađeni novac troše u Srbiji, uglavnom se ne uključujući uopšte, ili tek marginalno, na domaće tržište rada. Na osnovu zvaničnih podataka o prelascima granice na početku pandemije, može se grubo proceniti da se otprilike njih 50-60 hiljada vratilo sa kratkoročnog rada u inostranstvu tokom marta. Na godišnjem nivou, taj broj potrebno je pomnožiti otprilike sa tri. Premda neće svi oni završiti kao nezaposleni (neki će verovatno uspeti da odu u inostranstvo, drugi se prosto neće uključivati na tržište rada, treći će se uključiti u neki porodični posao i sl), ipak se i po ovom osnovu može očekivati dodatan porast nezaposlenosti od nekoliko desetina hiljada.

Još jednom podvlačimo da je uzročnik tekuće krize specifičan, neekonomski faktor i stoga je veoma teško povlačiti paralele sa krizama iz bliske prošlosti i njihovim efektima na tržište rada. S tim u vezi, sve prognoze su, u ovom trenutku, ekstremno nezahvalne, jer se još ne mogu predvideti ni orijentaciona dužina trajanja ni intenzitet poremećaja globalnih i regionalnih ekonomskih tokova usled pandemije. Naivno bi bilo očekivati da će se, sa prolaskom epidemije i ukidanjem vanrednog stanja, situacija na tržištu rada Srbije vratiti u pretkriznu. Sasvim je izvesno da stanje na tržištu rada neće zavisiti isključivo od stepena oporavka privrede Srbije, već i od brzine jenjavanja epidemije i privrednog rasta u zemljama sa kojima imamo najjače ekonomske veze.

[1] https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/@dgreports/@dcomm/documents/briefingnote/wcms_740877.pdf

[2] https://bfi.uchicago.edu/wp-content/uploads/BFI_White-Paper_Dingel_Neiman_3.2020.pdf

Izvor: UGS "Nezavisnost" https://nezavisnost.org/

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Objavljeno u Prva vest
* Zahvaljujući snažnoj i kontinuiranoj podršci Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade RS sigurnim kućama i u vreme trajanja vanrednog stanja, sigurne kuće u Srbiji danas (24. mart) su dobile po 2 televizora
 
Novi televizori, koji su donacija Mozzart kladionica, koristiće školska deca u cilju lakšeg savladavanja gradiva. 
 
 
Tamara Savović naglašava da i vanredno stanje može da bude olakšano ovako značajnim darovima u pravom trenutku
 
Na osnovu istraživanja koje je sprovela Sigurna kuća Sombor uz podršku Tima za socijalno uključivanje Vlade RS, došli smo do podatka, podvlače, da polovinu smeštaja u sigurnim kućama čine deca (polovinu čine dečaci, polovinu devojčice), stoga zaključujemo da je nasilje u porodici visoko ugrožavajuće za decu i da u narednom periodu treba intenzivno raditi na unapređenju programa za decu.  
 
- Zahvaljujemo se Koorinacionom telu što je brzo reagovalo na apel neformalne mreže sigurnih kuća - ističe Tamara Savović, rukovodilac Sigurne kuće Sombor - i omogućilo nam nesmetano funkcionisanje u vreme vanrednog stanja.
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Rodna ravnopravnost

* Program kofinansiranja 21 opštine u Srbiji za projekte koji se tiču uključivanja građana u odlučivanje o trošenju sredstava prikupljenih kroz poreze na imovinu se nastavlja. U skladu sa trenutnim okolnostima, epidemiološkom situacijom i proglašenjem vanrednog stanja plan sprovođenja podrške biće delimično izmenjen. Fond od 16,5 miliona dinara namenjen za projekte koje lokalne samouprave u dogovoru sa građanima predlože dostupan je opštinama čim one same kažu da su spremne i da ga koriste

- Znamo da su prioriteti sada drugačiji za sve nas. Ali, nakon ovoga, život treba nastaviti tamo gde je stao. Naš predlog za opštine sa kojima radimo je da građane u ovakvoj situaciji uključe u proces donošenja opštinskih odluka drugačije nego što su zamislili. Mogu to da rade elektronskim putem, preko društvenih mreža, internet stranice opštine, direktnom telefonskom vezom. Mi ćemo podržati i pružiti pomoć opštinama da pronađu najbolji mogući način u ovoj situaciji - kaže dr Branisav Milić, stručnjak na programu švajcarske vlade „Reforma poreza na imovinu“, koja ovaj program kofinansiranja opština i sprovodi.

On još i dopunjuje da su predlozi koje su opštine dostavile podeljene u tri grupe, i to su izrada građanskog vodiča za budžet i budžetskog portala, zatim podrška projektima za društvenu i polnu ravnopravnost kao i podrška za posebne projekte za koje građani dostave svoje predloge.

- Najveći broj opština, njih 13, odlučilo se za podršku projektima za koje građani dostave svoje predloge. Najviše novca, 10 miliona dinara, za projekte koje predlože građani, izdvojiće Užice. Na taj iznos novca, program „Reforma poreza na imovinu“ gradu Užicu doniraće još tri miliona dinara. U istom odnosu podržaćemo i preostale opštine - objašnjava dr Branislav Milić.

Dosadašnji plan je bio da svi projekti budu završeni do kraja ove godine, ali ako bude bilo potrebe, moguća su i manja odlaganja.

Opštine koje su se prijavile za učešće u programu i saradnji sa građanima su Trstenik, Svilajnac, Bor, Batočina, Rača, Užice, Mali Zvornik, Sombor, Topola, Ljubovija, Apatin, Rekovac, Kula, Nova Varoš, Ćuprija, Bač, Vrnjačka Banja, Vlasotince, Pirot, Vranje i Bojnik.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Zbog pandemije Korona virusa (COVID-19) Udruženje Podium nudi pomoć starijim licima

Građanima iznad 65 godina kao i osobama sa invaliditetom, u novonastaloj situaciji usled vanrednog stanja, članovi somborskog Udruženja Podium žele humanitarno da pomognu. S obzirom da je Udruženje Podium izdavač dvostrukog elektronskog medija, Novog Radio Sombora, pozivamo kako sva udruženja da nam se u tome pridruže, tako apelujemo i na sve kolege u drugim medijskim kućama u Somboru i čitavoj Srbiji da u svojim medijima objave ovaj naš poziv.

Reč je o našoj dobroj nameri da u granicama mogućnosti, pre svega fizički budemo na usluzi našim starijim sugrađanima koji nisu u prilici da tokom trajanja vanrednog stanja, redovno ili uopšte nabavljaju namirnice, lekove, hemijske proizvode i one za ličnu higijenu kao i ostale neophodne, primarne potrepštine.

Pozivamo i vlasnike benzinskih pumpi da se takođe udruže u ovoj akciji donacijom goriva, ukoliko je potrebno da aktivisti prenesu brže prevozom potrebne artikle, kao i vlasnike taksi udruženja da ponude svoj itekako u ovim prilikama, značajan doprinos.

Takođe, pozivamo volontere da nam se priključe. Sve mlade. Svesne i savesne. Isključivo pod našim geslom: Samo pozitivno, jedino strpljivo!

Dragi naši sugrađani, cenjeni penzioneri, žitelji stariji od 65 godina, možete da nam se obratite putem mejla na našem portalu:

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

ukoliko želite ili na službeni mejl:

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

ili se javite porukom u jednu od naše četiri frejsbuk stranice odnosno grupe:

https://www.facebook.com/groups/106844759363949/

https://www.facebook.com/noviradiosombor/

https://www.facebook.com/podiumsombor/

https://www.facebook.com/Nvo-Podium-Sombor-195792467259721/

i - zatražite pomoć. Potrudićemo se da vam donesemo na vašu adresu ono što vam je potrebno.

Pratimo kako Udruženje, tako i medijski, stanje na terenu.

Budimo solidarni, udruženi, jedinstveni. Živeli!

Udruženje Podium Sombor – Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Povodom proglašenja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije koje je uvedeno kako bi bilo sprečeno širenje korona virusa COVID-19 Gradski štab za vanredne situacije Grada Sombora održao je danas (ponedeljak, 16. mart) sednicu na kojoj su donete, u skladu sa merama Vlade Republike Srbije, sledeće naredbe i preporuke

  1. Nalaže se Crvenom krstu Sombor da:
  • vrši distribuciju toplih obroka na kućnu adresu starijih i bolesnih korisnika Narodne kuhinje.
  • uspostavi telefonski broj (Call centra) za pomoć građanima starijim od 60 godina života koji nisu u mogućnosti da nabave osnovne životne namirnice i lekove, broj telefona je: 060/5053934
  • u saradnji sa Mesnim zajednicama u naseljenim mestima organizuje volontersku podršku za pružanje pomoći starim licima i hroničnim bolesnicima;
  • Pozove sve zainteresovane građane da volontiraju u distribuciju hrane i lekova starim i bolesnim licima;
  1. Preporučuje se maloprodajnim objektima mešovite robe i apotekama da daju prednost volonterima Crvenog krsta Sombor;
  2. Preporučuje se svim građanima koji su zainteresovani da volontiraju radi pružanje pomoći starim licima i hroničnim bolesnicima, da se obrate Crvenom krstu Sombor, broj telefona:412-737, u vremenu od 8 do 20 časova.
  3. Nalaže se prekid rada Predškolske ustanove „Vera Gucunja“ Sombor na teritoriji Grada Sombora.
  4. Nalaže se prekid rada javnih ustanova u oblasti kulture čiji je osnivač Grad Sombor, SC „Soko“ Sombor, Turističke organizacije grada Sombora, održavanje svih sportskih , kulturnih , turističkih događaja i manifestacija, kao i prekid odvijanja trenažnih procesa u svim sportskim klubovima i objektima.
  5. Nalaže se prestanak rada dnevnog boravka za lica sa smetnjama u razviju pri SOŠO „Vuka Karadžić“ Sombor.
  6. Nalaže se javnom prevozniku „Severtrans“ a.d. Sombor smanjenje obima javnog gradskog i prigradskog prevoza na teritoriji Grada Sombora od dana, 16. marta 2020. godine i njegovo stavljanje na subotnji režim vožnje, uz ukidanje svih noćnih linija.
  7. Nalaže se pojačana dezinfekcija javne površine i javnih objekata u kojima se obavlja komunalna delatnost, održavanje komunalnog reda i održavanje propisane udaljenosti od najmanje 2m između osoba, uz pojačan inspekcijski nadzor svih inspekcijskih službi u vezi sa utvrđenim merama;
  8. Odlaže se „Mesec čistoće“ na teritoriji grada Sombora;
  9. Nalaže se Gradskoj upravi grada Sombora, JKP na teritoriji grada Sombora i Centru za socijalni rad Sombor da organizuju rad u skladu sa preporukama Vlade Republike Srbije, i da građanima obezbede da potrebne informacije dobijaju putem telefona ili mejla.
  10. Nalaže se Načelniku gradske uprave grada Sombora i direktorima JKP na teritorija grada Sombora da poštuju preporuku da se zaposlenima koji su hronični bolesnici i stariji od 60 godina omogući rad od kuće.
  11. Preporučuje se svim preduzetnicima i pravnim licima na teritorija grada Sombora poštuju preporuku da se zaposlenima koji su hronični bolesnici i stariji od 60 godina omogući rad od kuće.
  12. Nalaže se sprovođenje naredbe za skraćenje radnog vremena ugostiteljskih objekata (restorana, kafića, barova i ostalih ugostiteljskih objekata) od 8 do 20 časova. U ugostiteljskim objektima otvorenog i zatvorenog tipa dozvoljeno je maksimalna popunjenost mesta za sedenja 50% od ukupnog broja za sedenje, s tim da je dozvoljeno maksimalno prisustvo najviše pedeset lica, a uz obavezno pridržavanje bezbedne udaljenosti između lica ne manjoj od 2 metra.
  13. Preporučuje se taksi udruženjima na teritoriji grada Sombora da podignu nivo održavanja higijene u svojim vozilima što podrazumeva svakodnevnu dezinfekciju unutrašnjosti vozila;
  14. Nalaže se javnim preduzećima i sekretarima Mesnih zajednica da u slučaju potrebe sve potrebne resurse stave na raspolaganje Štabu za vanredne situacije grada Sombora, i da o istom obaveste Štab za vanredne situacije grada Sombora. 

Apeluje se na sve građane da budu staloženi, da ne šire paniku i da se pridržavaju saveta i preporuka Vlade Republike Srbije, Ministarstva zdravlja i drugih nadležnih ministarstava. 

Originalni dokument dostupan je ovde.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…