Prikazivanje članaka po tagu uloga

* U svakom pojedincu postoji potencijal kao i odgovornost da utiče na razvoj događaja u društvu kao i u rešavanju konflikata na ličnom i društvenom nivou, zaključeno je danas na konferenciji „Uloga pojedinca u prevazilaženju konflikata u polarizovanom društvu“ u organizaciji Fondacije Ana i Vlade Divac

Uz prisustvo mnogobrojnih eksperata u oblastima ličnog razvoja, medija, ekonomije i motivacionih govornika, kao i mnogobrojne publike koja je iz raznih krajeva sveta događaj pratila putem Interneta, zaključeno je da lični razvoj, tolerancija i prihvatanje različitosti u značajnoj meri doprinose stvaranju atmosfere u kojoj je moguće sprečiti konflikte na svim nivoima.

 

Govoreći iz lične perspektive, slavni NBA košarkaš Vlade Divac, naglasio je da bavljenje sportom osim fizičkih benefita utiče pozitivno i na razvoj karaktera kod ljudi, uči ih toleranciji i fer pleju.

- Kada sam kao mlad otišao u Ameriku, imao sam veliku sreću da su me svi lepo prihvatili. Dolazio sam u kontakt sa ljudima iz raznih miljea, i nikada nisam imao probleme zbog svoje ili tuđe različitosti. Za to sam zahvalan sportu, jer u njemu vlada atmosfera u kojoj je timski duh najjača stvar - rekao je Vlade Divac.

Ana i Vlade Divac su razvijali timski duh i u svom humanitarnom radu preko Fondacije Ana i Vlade Divac, koju je u prethodnih 14 godina postojanja podržalo više od 700 kompanija, 100 neprofitnih organizacija i iznad 700.000 pojedinaca, sakupivši više od 23 miliona dolara, za pomoć više od 750.000 onih najugroženijih. 

- Mi u Fondaciji smo izuzetno zahvalni svim članovima Divac tima, i ne mislim samo na direktno zaposlene u Fondaciji već i na sve pojedince i kompanije koje su godinama podržavale naš rad i zajedno sa nama pomagale najugorženijima. Svi mi činimo jedan veliki Divac tim - podvukla je Ana Divac, osnivač i predsednik Upravnog odbora Fondacije Ana i Vlade Divac.

 - Prihvatiti druge nije baš tako lako, jer nas celog života, kroz obrazovanje, uče da bi trebalo da budemo bolji od drugih. To je razlog zbog kojeg postoji toliko jaka polarizacija u svetu trenutno. Mi kao da odbijamo da prihvatimo da smo svi različiti i da je to zapravo dobro - istakao je gospodin Mohanđi, svetski poznati humanitarac i osnivač međunarodne Mohanđi Fondacije.

 

- Da bismo prihvatili druge sa njihovim različitostima, najpre bi trebalo da prihvatimo sebe i svoje sopstvene različitosti. Moramo da izgradimo sopstveni identitet. To je prvi korak u shvatanju i prihvatanju drugih - rekao je u svom izlaganju Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Tokom konferencije su se putem video linka priključili Nik Vujičić, međunarodno poznati motivacioni govornik, preduzetnik i autor i Kris Veber, bivši višestruko nagrađivani NBA košarkaš i voditelj ESPN-a, dok su u studiju govorili Robert Čoban, predsednik Color Press Grupe i Slobodan Đinović, profesor Harvard univerziteta i osnivač Orion telekoma.

 

Konferenciju o rastućem problemu polarizacije u današnjem društvu, koji je u poslednje vreme još naglašeniji zbog tekuće pandemije COVID-19, organizovala je Fondacija Ana i Vlade Divac, sledeći svoju viziju u vezi sa podizanjem svesti građana o različitim društvenim problemima i motivaciji da svi građani budu aktivni učesnici promena u rešavanju ličnih i društvenih problema.

Konferencija je ukazala na važnost smanjenja podela u različitim društvenim sferama, kao i promovisanje tolerancije i prihvatanje različitosti što je u današnje vreme izizetno važno.

~ . ~

/ZABRANJENO SVAKO NEOVLAŠĆENO PREUZIMANJE

FOTOGRAFIJA I MATERIJALA BEZ DOZVOLE AUTORA!!!!/

(Sva autorska prava objavljivanja zaštićena i zadržana!)

~ . ~

Pratio, zabeležio.......

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Objavljeno u Prva vest

* Fondacija Ana i Vlade Divac organizuje konferenciju za novinare pod nazivom „Uloga pojedinca u prevazilaženju konflikata u polarizovanom društvu“ o rastućem problemu polarizacije u današnjem društvu, koji je u poslednje vreme još naglašeniji zbog tekuće pandemije COVID-19, za četvrtak, 27. maj sa početkom u 15 časova, u Beogradu, "Rooms 88", Takovska 49

Konferencija je zakazana na engleskom jeziku i biće hibridnog karaktera - pojedini govornici će biti u studiju, kao i predstavnici medija dok će se pojedini učesnici pridružiti putem interneta, a publika će događaj pratiti onlajn. 

~ . ~

UČESNICI: Vlade Divac, osnivač Fondacije Ana i Vlade Divac

Mohanđi, svetski poznati humanitarac i osnivač međunarodne Mohanđi Fondacije

Nik Vujičić, međunarodno poznati motivacioni govornik, preduzetnik i autor

Kris Veber, bivši višestruko nagrađivani NBA košarkaš i voditelj ESPN-a

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije

Robert Čoban, predsednik Color Press Grupe

Slobodan Đinović, profesor Harvard univerziteta i osnivač Orion telekoma

Ana Divac, osnivač i predsednik UO Fondacije Ana i Vlade Divac

Nas će kao i do sada predstavljati novinar, Srđan Ačanski.

--------------------
/ZABRANJENO SVAKO NEOVLAŠĆENO PREUZIMANJE

MATERIJALA BEZ DOZVOLE AUTORA!!!!/

učestvuje, prati...

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava teksta i fotografija zaštićeni i zadržani)

Objavljeno u Prva vest

(Pravna zastupnica Ivana Pavlović napisala je tekst za portal lawlife,rs "Uloga sindikalnog pokreta u organizovanju migrantskih radnika i zaštiti njihovih prava"), koji prenosimo:

------------

* Sloboda kretanja i mobilnost radne snage kao jedan od osnovnih postulata Evropske unije, predstavljaju deo pregovaračkog procesa za pristupanje Republike Srbije EU. U Republici Srbiji uveliko se radi na harmonizaciji propisa sa pravnim tekovinama EU, čiji je deo i prenošenje Direktive o upućivanju radnika (96/71/EK), koja nije u potpunosti preneta u srpsko zakonodavstvo

Upućivanje radnika u inostranstvo u Republici Srbiji regulisano je Zakonom o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, iz 2015. godine, sa izmenama i dopunama iz 2018. godine, Međunarodnim ugovorom potpisanim sa Saveznom Republikom Nemačkom, kao i nekoliko bilateralnih sporazuma sa drugim zemljama o privremenom zapošljavanju u inostranstvu, kojima je građanima Srbije garantovana ista zarada i uslovi rada kao i građanima tih zemalja, kao i socijalno osiguranje.

Vidljivost i svest javnosti o upućivanju radnika, još uvek je nedovoljno razvijena, pa je navedeno važno zbog sprečavanja ilegalnih migracija, kako bi se ljudi informisali o zakonodavnom okviru i da se promovišu najbolji primeri iz prakse EU.

UGS NEZAVISNOST, kao sindikalna organizacija, koja štiti prava radnika, prepoznala je imigracije i emigracije kao gorući problem u našem društvu, pre svega u odnosu na nedovoljnu obaveštenost ili neobaveštenost radnika koji odlaze na rad u inostranstvo, ali i mehanizme kojima im se može skrenuti pažnja na koji način da zaštite svoja prava. U tom smislu, UGS NEZAVISNOST je učestvovala na nacionalnim konferencijama i radnim grupama, uz podršku partnera iz Evropske unije, u vezi sa radnim migrantima i ulozi sindikata u migracijama.

Ključno je identifikovati prioritete po pojedinim državama, razmenjivati aktuelne informacije i iskustva, a konstruktivni predlozi za dalje sindikalno delovanje na tom polju, bili bi:

* osmisliti okvir i sadržaj medijske kampanje koja bi bila usmerena na promociju sindikata, kao i informisanje javnosti o trenutnom i budućem angažmanu na tom području.

* razmotriti mogućnosti i predložiti izvore finansiranja daljih akcija i rada na ovom polju, i to kroz povezivanje sa sličnim projektima u regionu i EU.

* saradnja sa predstavnicima izvršne vlasti, sa ciljem da se aktivnije angažuju u rešavanju trenutne problematike, ali i u prevenciji i otklanjanju uzroka koji dovode do pogoršanja stanja u ovoj oblasti.

* predlaganje načina o poučavanju potencijalnih detaširanih radnika o životu i radu u inostranstvu, osnovnim pravima i obavezama iz radnog odnosa, kao i zaštiti istih, te sindikalnog organizovanja (online informisanje, besplatni telefoni, štampani materijali, objave u medijima).

* razmatranje mogućnosti i predlaganje načina povezivanja sa sindikatima u velikim inostranim firmama, koje imaju svoje podružnice u državama regiona, sa ciljem da pomognu u stvaranju uslova za sindikalno organizovanje radnika u tim podružnicama, kako bi se stvorili povoljniji uslovi rada i postizanje win-win situacije, odnosno zadržavanja radnika u državi porekla i u isto vreme njihovog sindikalnog organizovanja.

* predlog rešenja za adekvatnu zaštitu prava migrantskih radnika u okviru granskih kolektivnih ugovora, tamo gde se za to ukazuje potreba.

Motivi koji dovode do odliva radne snage iz Republike Srbije su sistem vrednosti, veća zarada i bolji život, što nije motiv migracija iz razvijenijih zemalja, gde motive odlaska predstavljaju bolja komunikacija, isto kulturno nasleđe i znanje jezika. Većina migrantskih radnika iz Srbije kao razlog odlaska navodi nezadovoljstvo sistemom vrednosti, neuspostavljanje pravne sigurnosti, kao i neuvođenje mehanizama zaštite osnovnih prava, te bi poboljšanje navedenog dovelo do smanjenja ovog trenda. Jedna od pretpostavki kvalitetnog života je posao od kojeg se može kvalitetno i pristojno živeti, a to je posao koji je dobro plaćen, rad koji je ugovoren i koji se odvija u bezbednoj i zdravoj radnoj okolini. Kako je Srbija zemlja siromaštva i nejednakosti, te ne postoji jednaka dostupnost radnih mesta svima, kakvu poruku poslati onima koji su odlučili da odu? Većina detaširanih radnika nije adekvatno plaćena, uskraćena su im osnovna prava, što predstavlja negativnu stranu slobode kretanja usluga na unutrašnjem tržištu EU. U tom smislu je neophodno formiranje specijalizovanih kancelarija koje bi se bavile davanjem saveta i pružanjem pravne pomoći radnicima koji bivaju upućeni.

Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora.

Autor: Ivana Pavlović, pravni zastupnik UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

ULOGA MEDIJA JE KLJUČNA U PREDSTAVLJANJU DOBRIH DELA

* Tokom krize izazvane virusom COVID-19, Catalyst Balkans je prikupio podatke po kojima su od marta do 31. januara 2021. godine pojedinci, kompanije i neprofitne organizacije u Srbiji donirali više od 21 miliona evra za saniranje posledica uzrokovanih ovom pandemijom. O tome koliko je značajno da dobra dela budu ne samo učinjena, već i priznata i prepoznata, najbolje govori veliko interesovanje za prijavu za VIRTUS nagradu za filantropiju Trag fondacije, koja se ove godine dodeljuje po 14. put. VIRTUS nagrada za 2020. godinu dodeljuje se uz finansijsku podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u okviru Projekta za unapređenje okvira za davanje, kao i podršku Evropske unije i Balkanskog fonda za demokratiju

Dve nedelje pre zatvaranja konkursa za VIRTUS nagradu za filantropiju, Trag fondacija je organizovala online konferenciju za medije, na kojoj je još jednom istaknuto koliko je važno uvažiti one pojedince, kompanije, mala i srednja preduzeća, koja su tokom 2020. godine činili dobra dela, a bilo je reči i o stanju filantropije u Srbiji, kao i o ulozi medija u njenoj promociji.

- U Srbiji se filantropija sve više prepoznaje i praktikuje, a broj akcija i iznos donacija se svake godine povećava za trećinu. Čini se da je i ova, poput ostalih kriznih situacija, doprinela solidarnosti, ujedinjavanju zajednice i većoj spremnosti na pomoć. Ipak, za dugoročnije efekte filantropskih inicijativa neophodno je strateško planiranje, kao i bolje povezivanje različitih aktera. Pored toga, uočava se potreba za sistemskim pristupom koji bi podrazumevao uključivanje teme filantropije u formalno obrazovanje u Srbiji - izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva Trag fondacije. 

Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica Magazina Biznis i časopisa Ekonometar i dugogodišnja predsednica žirija za dodelu VIRTUS nagrade, istakla je značaj pravovremenog i tačnog informisanja o filantropskim aktivnostima. - Mediji igraju veliku ulogu u podsticanju filantropije. Oni mogu da pokreću inicijative, da podižu svest građana o važnosti davanja, a informišući sve zainteresovane strane o relevantnim aspektima filantropskih aktivnosti, povećaju transparentnost samih filantropskih akcija. Posebno je važno da prenesu tačne informacije o doniranim sumama i rezultatima akcija, kako bi se sprečilo plasiranje neistina i narušavanje ugleda filantropa, koji ulažu ogroman trud da bi pomogli najugroženijima - zaključila je g-đa Nikolić

Konferenciji su prisustvovali i prošlogodišnji dobitnici - Tamara Klarić, dobitnica VIRTUS nagrade za individualni doprinos filantropiji za 2019. godinu i Svetlana Jovanović Mitić, menadžer marketinga kompanije dm-drogerie market, koja je dobitnik Specijalne VIRTUS nagrade za najinovativniji projekat za 2019. godinu. 

Poziv za prijave za 14. VIRTUS nagradu za filantropiju je otvoren do 25. februara 2021. godine, a više informacija se može naći na linku:

www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.

Dobitnici VIRTUS nagrada za 2020. godinu biće proglašeni tokom prve polovine maja ove godine.

Za sve dodatne informacije molimo kontaktirajte:

Eminent Communications, Emina Ferizović, direktorka

M: + 381 63 7704 876

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

O Trag fondaciji:

Trag je regionalna fondacija koja deluje u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Već 21 godinu podržava i podstiče građane na aktivno učešće u razvoju lokalnih zajednica u kojima žive ili posluju. Trag fondacija osnažuje ljude koji veruju da zajedničke inicijative mogu imati veliki uticaj i koji žele da budu pokretači pozitivnih promena u svojim zajednicama. Tokom prethodne dve decenije Trag fondacija je kroz brojne programe podržala više od 1.500 uspešnih projekata sa preko 14 miliona američkih dolara uloženih širom Srbije i regiona.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Dobro izveštavanje o dečijim pravima iziskuje pristup velikom broju informacija o deci, od kojih se najveći broj nalazi u posedu državnih vlasti. Na žalost, još uvek preveliki broj vlada i državnih institucija sakriva potrebne informacije

Naša država je godinama unazad potpisivala nekoliko stotina međunarodnih konvencija, među kojimaje i čuvena Konvencija o pravima deteta koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija u novembru 1989. godine. Ona se smatra prvim međunarodnim ugovorom koji se posebno bavi pravima deteta, jer je svet shvatio da dete nije moguće zaštititi samo postojećim zakonodavstvom. Tada su se sve vlade složile da zaštite decu od diskriminacije, seksualne i komercijalne eksploatacije i nasilja i da posebnu pažnju posvete deci bez roditelja i mladim izbeglicama. Svakih pet godina vlade su u obavezi da podnesu izveštaj Komitetu Ujedinjenih nacija o pravima deteta. Komitetr azmatra postignut napredak... I dolazi do zaključka za svaku zemlju - članicu Konvencije.

Nevladina organizacija „Prijatelji dece Srbije“ u saradnji sa UNICEF-om je 1993. godine izradila i objavila (u Beogradu i Skopju) ovaj kodeks sa podnaslovom „Pravila ponašanja medija u odnosu na decu“ sa prilogom „Kodeks o zaštiti dece od političkih zloupotreba“. Oba dokumenta je potpisalo nekoliko desetina redakcija i stranaka. U dokumentu je vrlo jasno, na osnovu svih Evropskih konvencija koje se time bave, definisano da deca ne mogu da budu instrumentalizovana, a posebno ne u političke svrhe. Autor kodeksa Prvoslav S. Plavšić podseća da su taj tekst, kada je izdat, potpisale sve tada jače stranke u Srbiji.

* Šta su to mediji danas jer više nije reč samo o medijima koji imaju redakcije, zakonske i projektne obaveze?

- Deca gotovo bez izuzetka prate pre svega nove elektronske medije i obilje društvenih mreža o čijim sadržajima jedva da možemo govoriti jer nema objavljenih stručnih analiza, ni istraživanja. Samo u ekstremnim i ekscesnim situacijama javnost reaguje, kratko, burno i površno. Mediji se mahom uzdržavaju da deci serviraju neprimerene sadržaje u svom oficijelnom segmentu, ali sasvim zanemaruju decu, njihove potrebe i probleme. Neki se čak ne drže regulatornih zabrana, posebno kada je reč o deci-žrtvama i njihovom identitetu. Tek u poslednje vreme počela su da deluju institucionalna tela zaštite dece od elektronskog kriminala, uspostavljene su telefonske linije za pomoć i distribuirane brošure i objašnjenja. Organizacija Prijatelji dece Srbije izdala je krajem prošle godine Pravilnik Deca i mediji, istog autora, ali on kao i raniji Kodeks iz 1993. godine nije izazvao odgovarajuću pažnju stručne i opšte javnosti. Dovoljno je baciti pogled na naše kioske i videti otužne i ogavne slike i reči, čijim su pogledima izloženi i mladi. Najzad, politička klima zaoštravanja sukoba i rasta tenzija na svim nivoima donela je i ponovljene pretnje deci suparnika u direktnom ili najavljivanom obliku, čak uz otvorenu personalizaciju, što je nova tema za nekorektne medije. Deca Srbije zaslužuju bolji, civilizovaniji tretman i to ne samo u medijima - zaključuje Prvoslav S Plavšić, psiholog, istraživač medija i komunikacija.

Pozitivna uloga medija

U nekoliko ponovljenih istraživanja projekta “Prava deteta u medijima” pod pokroviteljstvom UNICEF-a, u više gradova Srbije zabeležen je blagi porast svesti dece (na kraju osnovne i početku srednje škole) o svojim pravima, kao i povećanje njihove kritičnosti prema svim činiocima njihovog odrastanja, uključujući i medije. Neki od rezultata istraživanja su:

- Mnogi mladi nisu ni čuli za Konvenciju o pravima deteta;

- Samo oko 12 odsto je negde nešto pročitalo iz ovog dokumenta;

- Ima dosta dece koja ne znaju ni za UNICEF;

- Samo oko 4 odsto dece smatra da mediji u njihovom gradu dovoljno pišu i govore o dečjim pravima, 55 odsto to negira, a 26 odsto ocenjuje da neki mediji to čine, a drugi ne;

- Oko 10-13 odsto dece ima predlog o tome čemu bi mediji mogli da posvete pažnju u vezi sa dečjim pravima, dok 80 odsto jednostavno kaže da oni treba da pišu i govore o svemu što je važno za decu;

- Zabrinjavaju odgovori svakog sedmog deteta (oko 15 odsto) da u njihovoj sredini ima zloupotreba dece od strane odraslih, zatim ocena 36 odsto učenika koji nisu mogli da navedu konkretne primere, ali misle da takvih zloupotreba ima, ali i 42 odsto odgovora da zloupotreba ima, mada oni nisu sigurni u to, malo je dece (oko 8 odsto) koja to negiraju;

- Rangirajući one koji bi najviše trebalo da brinu o dečjim pravima, deca su na prvo mesto u 65-69 odsto slučajeva stavljali roditelje i porodicu, školu u oko 3 odsto, državu i vlast u oko 10 odsto, političare svega u 1-3 odsto, medije u 1-2 odsto slučajeva, itd. Deca se uzdaju u one kojisuimnajbliži, a nemajunaročitihočekivanjaodvećinenašihinstitucija. Mediji ne zauzimajuzavidnomesto u tom pogledu – što je jasnakritikananjihovračun;

- Učenici sami procenjuju da oni i njihovi drugovi iz škole još uvek nedovoljno poznaju svoja prava, ali 83 odsto kaže da bi volelo da sazna o tome nešto više.

O deci, kasnije

Ako ostane vremena i prostora, ako nas dnevna politika i navodno važnije teme ne preokupiraju do kraja, možda će se pojaviti vest i o deci. Potreba za novinarskom obukom za izveštavanje o pravima dece nikada nije bila veća, ni za novinare početnike, ni za one koji su na sredini novinarske karijere. Mediji mogu mnogo bolje da ukažu javnosti na prava deteta, nego samo prikazivanjem dece kao nemih “žrtava”.

Istražuje, novinarka: Maja Radu

Projekat „Mladi”, realizuje se u saradnji sa Lokalpresom, Media Literacy Alliance and Digital Importance. Projekat je podržala Delegacija Evropske Unije u Srbiji i Ambasada SAD u Beogradu

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Mladi

   * Prošle nedelje, rvači somborskog Radničkog su imali dva teška meča. Ujedno okončano još jedno prvenstvo Prve savezne lige

   U odloženom meču prvotimci jedinog somborskog prvoligaša Radničkog su najpre išli na gostovanje višegodišnjem prvaku države, Proleteru u Zrenjanin. Domaćini su pobedili rezultatom 6:2. Poene za somborski klub doneli su Milan Marić, trener i takmičar u kategoriji do 75 kg i Miloš Marić, u kategoriji do 130 kg. Za Radnički su još nastupili: Filip Frgić, Robert Dudaš, Stefan Liščević, Dejan Seke Kovač,  Nikola Bikicki i Dobi Arnis.

   Samo četiri dana kasnije, u nedelju 27. novembra somborski rvači u poslednjem, IX kolu su se borili sa još jednim starim znancem, Potisjem iz Kanjiže. U teškom i neizvesnom meču rezultat je na kraju bio nerešen, 4:4. Pobede i još jedan prvoligaški bod za Radnički su doneli Robert Dudaš do 71 kg, Milan Marić do 75 kg, Stefan Liščević do 80 kg i Mladen Gavrić u kategoriji do 85 kilograma. Nešto manje uspešni bili su: Filip Frgić, Slobodan Saulić i Aleksandar Lipajić.

Ovim mečom rvači Radničkog su završili ovogodišnju Prvu ligu 7. mestom od ukupno 10 ekipa, iako je plasman uz malo sportske sreće mogao da bude i mnogo bolji pa čak i ulazak u play off (četiri najuspešnije ekipe u ligaškom delu šampionata Srbije u rvanju grčko-rimskim stilom). To govori i rezultat baš u meču protiv Potisja iz Kanjže koji je završio na trećoj poziciji, a somborski rvači su bili ravnopravno sa njima nerešenim rezultatom.

S. S.

Objavljeno u Sport

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…