Prikazivanje članaka po tagu svet

sreda, 29 septembar 2021 12:18

Ko poštuje cvet, poštovaće i svet

* U petak, 24. septembra, realizovana je još jedna od aktivnosti sa decom, u sklopu projekta „Ko poštuje cvet, poštovaće i svet“

Konstantni rad sa decom na podizanju svesti o značaju očuvanja prirode i životne sredine osnovna je misija UG „Podunav“, koje je u saradnji sa KSR „Šaran“ Bački Monoštor realizovalo aktivnost male škole pecanja, pod nazivom „Štapom protiv miša“. Učenici petog razreda OŠ „22. oktobar“ Bački Monoštor, uz vođstvo mentora Đure Ranga i Mate Forgića, imali su priliku da nauče osnovne postulate sportskog ribolova i zdravog odnosa prema prirodi. Ova inicijativa stara je već 15 godina, zahvaljujući entuzijazmu članova KSR „Šaran“ i UG „Podunav“.

Za decu je organizovan izlet biciklima u SRP „Gornje Podunavlje“, vikend naselje „Dondo“, tokom koga su osim najvažnijih pravila sportskog ribolova, deca učila i o značaju očuvanja i pravilnog odnosa prema zaštićenim prirodnim dobrima. Kao poklon, svako dete je dobilo štap za pecanje i majicu, obezbeđene kroz podršku Grada Sombora i inicijative „Parkovi Dinarida“.

- U dodatku, slajd-fotografije sa ove korisne aktivnosti -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest
Tagovano

---------------------------------------------------------------------------------------------

* Novi Radio Sombor i naš izdavač, Udruženje „PODIUM“, obeležiće 30. jul - Međunarodni dan prijateljstva - koji se na današnji dan obeležava svake godine u čitavom svetu

Kao što smo već u našoj prvoj najavi, 18. jula na ovim stranicama objavili, prvi put ćemo taj dan, ustanovljen na godišnjoj Listi kalendara važnih datuma Ujedinjenih nacija, obeležiti u nameri da to bude na prikladan, dostojan i simboličan način. Izaćićemo u različitim intervalima tokom dana na više lokacija u gradu zavisno od radnog ali i slobodnog vremena pre svega, poštovanih sugrađana. U organizaciji Međunarodnog dana prijateljstva na somborskom području, građanima ćemo podeliti primerke knjiga iz našeg humanitarnog umetničkog fonda. Sa posvetama autora, kao i našim. Ravnopravno, ćemo se uputiti i u svako od naših somborskih, lepih naseljenih mesta i salaških naselja.

Tako ujedno želimo da ispoštujemo i onu lepu izreku, knjiga, najbolji drug.

Drugi deo ove priče: ustanovili smo nagradu koju ćemo svakog 30. jula, sve od danas pa narednih godina, dodeliti pod imenom „Ognjena Marija“. S obzirom da ovaj veliki svetac pada na isti dan (30. jul) - jednako zbog simbola hrabrosti velike svetiteljke, jer: Nepokolebljiva, ona se sa zahvalno moljaše Gospodu što je udostoji najvećih muka: „Tebi Gospode predajem dušu svoju. Verujem u tebe, ne posrami me i nedaj neprijateljima mojim da trijumfuju nadamnom. Ne odvrati lica Tvoga od mene, Gospode. Neka se posrame oni koje čini neverje i bezakonja. Gospode, pokaži mi put Tvoj, nauči me istini Tvojoj, jer si Ti spasenje moje. U Tebe se uzdam. I zato ću podnositi sve muke, da bih svedočila ime Tvoje Sveto. Pošalji Tvoju milost na mene, Gopode, i neka se kroz moje muke proslavi Ime Tvoje.“ U hrabrosti počiva prijateljstvo. Sveta velikomučenica Marina u narodu poznata kao Ognjena Marija, simbol je imena nagrade.

U svom znamenu nagrada će sadržati ime dobitnice-dobitnika, u okviru pripremljenog umetničkog dela.

Ime prve (ili prvog) dobitnika, za sada još uvek neka ostane tajna: objavićemo sve detalje u našoj prvoj reportaži sa današnjeg celodnevnog dešavanja, već sutradan, 31. jula kako na portalu tako i u programu Novog Radio Sombora.

.....

Dan prijateljstva obeležava se 30. jula, svake godine širom sveta. Proglašen je 2011. godine od strane UN-a imajući na umu verziju da prijateljstvo među ljudima, zemljama, kulturama i pojedincima može da stvori uslove mira i da sagradi mostove među zajednicama.

Dan prijateljstva ustanovljen je još davne 1919. godine, ali posle nekog vremena je nestao kao i njegov običaj slanja čestitki na ovaj dan prijateljima. Međutim, 1998. godine, Vini Pu, popularni lik iz dečijih priča izabran je za UN-ambasadora prijateljstva sa snažnom porukom da su prijateljstva važne veze svakog čoveka. U aprilu 2011. godine zvanično je proglašen 30. jul kao Međunarodni dan prijateljstva(Izvor: Wikipedia)

***

Zdravi nam bili, prijatelji, na današnji dan, Međunarodni  dan prijateljstva. Zdravi nam bili svi, VAZDA! U tom Somboru, uvek za sve vas otvorenih vrata, vaši,

Novi Radio Sombor, Udruženje „PODIUM“

--------------

Medijska pažnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Novi Radio Sombor i naš izdavač, Udruženje „PODIUM“, obeležiće 30. jula Međunarodni dan prijateljstva - koji se tog dana svake godine obeležava u čitavom svetu

Prvi put ćemo taj dan, jedan od onih posebno ucrtanih na godišnjoj Listi kalendara važnih datuma Ujedinjenih nacija, obeležiti trudeći sa da to bude na veoma prikladan i dostojan način. U ovoj prvoj najavi evo i prve informacije; izaćićemo na više različitih lokacija u gradu i u različitim terminima, zavisno od radnog ali slobodnog vremena naših aktivista i članova kao vas, poštovanih sugrađana. U organizaciji Međunarodnog dana prijateljstva na somborskom području, predvideli smo da građanima podelimo pojedine primerke knjiga iz našeg humanitarnog umetničkog fonda. Sa posvetama autora kao i našim. No naravno, ravnopravno, tog poslednjeg julskog petka - zbog postizanja u vremenu i što efikasnijeg ostvarenja plana, te eventualnog "cajtnota" koji želimo da prevaziđemo: negde možda pre - negde dan-dva posle, ali, da se uputimo i u svako od naših somborskih, lepih naseljenih mesta i, takođe tamo, kud naše komšije na salašima od somborskog „hej sa Severa Bačke...“ kraja žive, poput nota iz Zvonkove pesme.

Tako ujedno želimo da ispoštujemo i onu lepu izreku, knjiga, najbolji drug.

Takođe, u planu nam je i ustanovljenje nagrade koju ćemo svakog 30. jula dodeliti pod imenom „Somborsko licidarsko srce“, poštujući još jednu ovdašnju tradiciju u kojoj dakako, prijateljstvo temelji. Nagrada će biti u znaku simbola, ali možda više od same materijalne podstave, u znamenu će sadržati ime dobitnice-dobitnika u okviru već pripremljenog, nekog od, umetničko-kulturoloških dela, uz - kako rekosmo, srce licidara.

Ime prve (ili prvog) dobitnika, za sada neka ostane tajna, jer objavićemo sve detalje u našoj reportaži, već naravno sutradan, 31. jula kako na portalu tako u programu Novog Radio Sombora. Tako će biti i nadalje, svake godine. Dok, medijskim kolegama ćemo biti zahvalni ukoliko se odazovu našem pozivu i takođe, informišu svoje slušaoce, gledaoce, čitaoce, građane. Jer o čemu je lepše objavljivati, do o prijateljstvu. 

Pod osnovnim našim geslom otpočetka rada, „Svi smo jedno“, evo biće uskoro tome 10 godina, 23. septembra 2011. godine (Podium), da bi istog dana, pet godina kasnije, otpočeo i program i portal našeg dvostrukog elektronskog medija, Novog Radio Sombora. To ovom prilikom kažemo osim ostalog zato što uz geslo pomenuto u prethodnoj rečenici, podsećamo i na još dva naša slogan-simbola: moto „Samo pozitivno“, i cilj: „Zbližavanja“.

U tom svetlu, podsećamo na samo jedan u nizu dosadašnjih desetogodišnjih primera, kada su nam u goste došli članovi dve institucije iz susedstva, Vijeća srpske nacionalne manjine Opatija i Srpskog kulturnog društva Prosvjeta Rijeka, koji su na naš poziv boravili u prijateljskoj poseti Somboru, tog pretposlednjeg majskog vikenda 2015. Za ovaj susret tek započetog a neizbrisivog prijateljstva, zaslužan je Somborac Siniša Mijić, jedan od osnivača Udruženja „PODIUM“; on je najpre putem interneta uspeo da pronađe nove a trajne prijatelje iz Opatije i Rijeke pa susret zastade na trajnom prijateljstvu, uvažavanju i saradnji. Naravno, četrdesetak članova ova dva udruženja iz susedne Republike Hrvatske, imali su "dodatna" iznenađenja, jer su im tom prilikom priređena druženja na nekoliko somborskih lokaliteta uz prvo, posetu u zgradi Županije.

Uvereni smo da će nam se u petak, 30. jula pridružiti naši prijatelji i iz drugih organizacija, institucija, udruženja, naše dugogodišnje drugarice i drugari, i iz susedstva... poziv je upućen, svima.

***

Dan prijateljstva obeležava se 30. jula, svake godine širom sveta. Proglašen je 2011. godine od strane UN-a imajući na umu verziju da prijateljstvo među ljudima, zemljama, kulturama i pojedincima može da stvori uslove mira i da sagradi mostove među zajednicama.

Dan prijateljstva ustanovljen je još davne 1919. godine, ali posle nekog vremena je nestao kao i njegov običaj slanja čestitki na ovaj dan prijateljima. Međutim, 1998. godine, Vini Pu, popularni lik iz dečijih priča izabran je za UN-ambasadora prijateljstva sa snažnom porukom da su prijateljstva važne veze svakog čoveka. U aprilu 2011. godine zvanično je proglašen 30. jul kao Međunarodni dan prijateljstva. (Izvor: Wikipedia)

***

Zdravi nam bili, prijatelji, u susret Međunarodnom danu prijateljstva. U tom Somboru, uvek za sve vas otvorena srca,

vaši, Novi Radio Sombor, Udruženje „PODIUM“

------------

Medijska pažnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
 
Objavljeno u Prva vest

(*Znao sam šta me u Rastini čeka. Na godišnjoj Skupštini Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije. Pripremao sam se zato, čini mi se duže nego obično za ovaj najnoviji pre svega, novinarski zadatak - za taj gospodnji dan, 3. jul 2021, u najsevernijem mestu Srbije - ili ujedno, prvoj kapiji kad se iz EU u Srbiju ulazi, toj toliko živopisnoj Rastini... Ništa lično. Da li, ipak, baš "ništa" lično, preispitivao sam se, priznaću, satima. Samo i kažem sada, duže su trajale te već uobičajeno-novinarski pripreme za jedan kako mi to u poslu volimo reći, teren-ili događaj. Jer neće to svakako biti - svakodnevni događaj... ponavljao sam u sebi i istovremeno trenirao emocije kako u svom poslu - tom prilikom ne bi smele da emocije nadvladaju razum. Teško? Iskušenje? I jedno i drugo. Znao sam i da će mi trebati dan, nešto i više, nakon događaja, nakon svetkovine i sećanja na pretke među kojima je i moj... pa da se stišam.. Da pokušam da napravim konačno ljudski reportažu, sa sve slikama koje sam pripremio, onako kako poslu i prvenstveno čitaocima portala i slušaocima našeg internet radija, i dolikuje. Pa da krenem jer - novinarstvo to jest aktuelnost dešavanja ne trpe baš često emocije, a još manje odlaganja, onog što se desilo makar koliko bili svi pa eto i pisac ovih redaka, od mesa i krvi.. Bolje zato da krenem... i, ne zamerite na ovakvom ako ga takvim mogu nazvati, uvodom, a zašto je do njega u ovu reportažu iz lepe Rastine sa zbivanja od juče došlo, spomenuću na samom kraju, mada je sve ovo što ću ispisati kako i svi gosti juče listom rekoše, još jedan novi početak, ali početak nešto sasvim drugačiji: u zajedničkoj smislenoj misiji/želji za sveopštim, boljim koliko sutra, razumevanjem, ujedinjenjem u trasi zdravijeg životnog učenja a od koga, do od predaka, čemu smo svi obavezni; u korist naših novih pokoljenja; *prim. aut. SS)

-------------

* Dostojanstveno. So, pogača, domaća rakija. Za početak. A za svakog gosta i osmeh dobrodošlice dve prelepe mlade Rastinke u izvornim hercegovačkim i ličkim nošnjama... možda baš simbolično „ispade“ kako i najbolje što se samog stecišta tiče valja (simboličnog naziva, a u zajedničkoj poruci, Deco, ovde vam je mesto), pred Domom omladine - upravo tu, gde pripadnici Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije zakazaše susret. Doček brojnih prijatelja-zemljaka, u počast borcima koji su dali živote u proboju Solunskog fronta. Polaganje venaca na dva monumenta te posebne Rastine, Spomenik solunskim dobrovoljcima, e tim osnivačima Rastine i Spomenik žrtvama logora Šarvar u Drugom svetskom ratu. Protokol. Temelj daljem drugovanju, upoznavanju, spajanju, činu najsvečanijem...

Osnovni cilj - da, jednostavno, niko ne zaboravi velike žrtve u Prvom svetskom ratu i naše pretke - domaćini istakoše to i u svojim pozivnicama, prethodno. Odavanje je ovo priznanja Solunskim borcima koji su upravo označili junaštvom svojim i početak kraja Velikog rata probojem Solunskog fronta, u jesen 1918. Svaka godišnjica, svaka godina - moralo bi da bude posvećena doseljavanju porodica iz dobrovoljačkih Solunskih jedinica u ove severnosomboske krajeve na samom rubu bačke ravnice, u daljim ciljevima: Hercegovci, Ličani... izgradili su Rastinu kao mesto za nezaborav, mesto za svaku novu - lepu priliku, mesto za šansu, mesto za život.

Mesto za mladi svet.

Ma koliko se to činilo možda u savremena vremena ne baš tako lako dostižno, ali... vera, nada i ljubav pobeđuju uvek kad je sveto trojstvo sasvim jasno a ovde jeste, pa rađaće se stog baš, po jedna nova beba. Rastinska. Bar jedan novi heroj, pa dva, troje-četvoro... polako... opet nova deca ko deselećima pre a i škola je tu da zaživi, obdanište već spremno, za nove mlade Hercegovce, Ličane, LJUDE... pružena ruka i svim drugima il’ prvima, svejedno, Rastinci će dočekati i UDOMITI svakog. A mesta za sve, ovde ima. Više nego dovoljno. Nije zato bez razloga ona već dobro poznata: ko u Rastinu prvi put dođe, poželi da drugi put to bude već koliko sutra, a za trajni život, eh, divote.. Sva blagodet prirode, banjski vazduh, raskoš svebujnog zelenila, krošnje što se ko zastave nekako neobjašnjivo a naočigled ponosno ko dobre vile vijore i u nebo stižući, pružaju oku svakom, sav svoj sklad.

A nakon ponosnog čina polaganja venaca, usledila je već rekoh, najavljena Skupština. Odmah smo svi shvatili da baš neće to biti ona „prava“, da kažem, uobičajena neki bi rekli „steretopina“ ili „dosadna“ skupština kojih je svima sasvim dosta. :-) Uvodničar, jedan od najčešćih rastinskhi domaćina, Jovan Vukobratović, odmah je to i napomenuo, nema nekog „glasanja“, premda je predviđen bio i Upravni odbor, ali aman, kako „rešiti“ sad tu sednicu Upravnog odbora Udruženja, pa Skupštinu, kad, pridošlo toliko sveta... ma sedite ljudi odma’ za astale, da se družumo uz ozbiljne zaključke ali i ako neko ipak „želi reč“, dobro. Hmm, „poneko“, a spontano, što je i najkarakterističnija crta sveukupno susreta i same Skupštine i nesvakidašnjeg Upravnog odbora ispostavilo se - odmah bila, jeste u tome što su govornici jedan za drugim javljali se da nešto kažu, poruče, pozove u „revanš“-posetu Rastince u svoje - takođe sagrađane metropole raštrkane kako i Bog nalaže svud po Vojvodini, od Hercegovaca, Ličana... Dalmatinaca, Bosanaca, ko do gnezda, gnezdo u kojima su i rode vazda rade i raspoložene.

„Raspravljalo“ se dakle tako, gotovo puna dva sata, o brojnim prošlim aktivnostima njihovog-i njihovih udruženja koja deluju u Bajmoku, Aleksi Šantiću, Bačkom Gračacu, Novom Žedniku, Gornjoj Rogatici, Sokolcu, Bačkoj Topoli, Subotici, Srbobranu, Srpskom Bačkom Karađorđevu, Stepanovićevu, Laćarku, Bečeju, Mišićevu, Zrenjaninu, Inđiji, Kljajićevu, Apatinu, Bačkom Bregu, Dušanovu, Višnjićevu, Kolutu, Sremskoj Mitrovici, Paliću, Novom Sadu, Gajdobri, Sečnju, Rumi, Somboru... u epicentru dobrovaljčkom, tog prvog julskog dana gospodnje, 2021, Rastini.

No nekako logično ispostavilo se, prvo je dobio reč dr Milan Micić, autor kao što znamo i kao što smo o njemu već ovih dana pisali, tridesetak književnih jedinica hronologije, a svoje najnovije publikacije "Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje: (1914–1918)” čija za temu ima kako smo već takođe izvestili na ovim stranicama najavljujući promociju knjige iste večeri u Staparu, koja sadrži popis imena svih dobrovoljaca srpske vojske u Prvom svetskom ratu koji su bili rodom iz Banata, Bačke ali i Baranje. U sastavu Prve srpske dobrovoljačke divizije tokom borbi koje je vodila u Velikom ratu 1916. godine na frontu u Dobrudži više od trećine dobrovoljaca je bilo rodom sa ovih prostora. Slično stanje je bilo i neposredno pred proboj Solunskog fronta gde su oni od ukupnog broja dobrovoljaca u srpskoj vojsci činili gotovo četvrtinu.

Autor je ovom prilikom najjednostavnijim rečima objasnio da ove činjenične hronološkim redom poslagane pojave i podakte vidi u srpskoj nacionalnoj ideji koja se u svojoj modernoj formi oblikovala tokom istorijskog razvitka srp­skog naroda u Habzburškoj monarhiji, a naročito onog njegovog dela koji je istorijski trajao u Ugarskoj. Iz tog razloga je odziv u dobrovoljce srpske vojske među Srbima Banata, Bačke i Baranje svojom masovnošću nosio karakter kolektivnog stava i kolektivne odluke, kako je dr Micić i u knizi notirao. 

***

Svemu ovom i potonjoj zakusci koja je sve drugo bila ali ne „samo“ zakuska, već tradicionalna jela pred goste, kisela hercegovačka čorba, uz autentične salate po kojoj su ovi srpski narodi poznati, i naravno, nekoliko vrsta „deserta“ iz recimo svakog rastinskog komšijski porodičnog, domaćinstva, prethodio je parastos a delegacije su položile vence, najpre na Spomenik solunskim dobrovoljcima, koji predstavlja planinski masiv s krstom, ispred kojeg je bronzana statua srpskog vojnika, oslonjenog na pušku sa svih 176 imena solunaca borca. Zatm odmah, i na spomenik žrtvama Šarvarskog logora, koji simbolizuje logorske žice i lik iscrpljenog logoraša, a na kojem su uklesani stihovi Vojislava Ilića mlađeg.

Naročito su uz reči besede Oca Mirka, dirljivo do suze muške, zvučali s violine preneti zvuci pred spomenikom Solunskim dobrovoljcima i osnivačima sela, kao i spomenikom Eastinskim žrtvama logora u Šarvaru, emotivno izvedenih „Tamo daleko“, „Kreće se lađa francuska“... mladog maestra od tananih žica, Nemanje Golubića.

„Nešto“ veselije bilo je potom kad su glasove prenete u salu, pustili već nadaleko popularni, poznatim predvođeni baritnom kojem mikrofon ne treba, Momčilom i momcima muške Pevačke grupe iz Bačkog Jarka, ovog puta naravno uz neizbežnu harmoniku.

....Priča o Rastini i Rastincima čini se, tek kreće. A moj pradeda Stevan Ružić, počivši na Solunskom groblju, eto nisam mogao a da ga na kraju među dvadesetak govornika, ne spomenem. Tog mog pretka Solunca da nije bilo, ne bi ni ove reportaže. :-) No pak, to je manje i važno (što se bar mog obitavanja pod Suncem naravno, tiče), od zaključka ostvarenim na ovoj Skupštini i Upravnom odboru:

Sveujedinjenje najzad vekovima potrebno, svesprskog naroda podsticano idejonm mišlju sa ovoga skupa - iako ista više puta zagovarana, ali sada se učinilo, jačom no pre. To je zadatak, rekoše svi zemljaci u Rastini okupljeni, to je posao i to je zaštitni znak koji uz poštovanje svih i svakog, nastaje overom koji ni jedan pečat ne može da zameni.

.....

Novi Radio Sombor se zahvaljuje na prevozu Aleksi Subotiću, jednom od inicijatora i graditelja boljeg života, još bolje Rastine, još boljeg čina poput svih onih ordenja, činova i dlikovanja koje je njegov Solunac đed Kosta, zaslužio a u sada Aleksinom čuvanom u podobro bogatom amanetu od sjajne kutije zasluga za ovaj narod.

Inače, kakio je bilo i predviđeno, svemu u Rastini, prethodio je prvo susret gostiju sa domaćinima u somborskoj zgradi Ggradske uprave, gde je u Svečanoj sali Županije detalje o istoriji grada i ove sredine govorio zavičajni istoričar i publicista Milan Stepanović, sa kojim smo prošetali glavnom stazom Ravangrada Kralja Petra Prvog (o tome više u narednoj, sutrašnjoj reportaži), pa se zatim u koloni petnaestak vozila na čelu sa jednim od Subotića (već maloprethodno pomenutog), uputismo u centar dobrog naroda, Rastinu...

Prisustvovao, dao sebi za pravo da malo i govori, pratio i zabeležio: Siniša Stričević, gl.odg.urednik Novog Radio Sombora

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja i svaka buduća saradnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
 
- Dodatak: fotografije iz Rastine, 3. jula 2021. u slajdovima odmah ispod rubrike -
 
Objavljeno u Prva vest

* Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje je podržala kampanju za Svetski dan zdravlja 2021. na društvenim mrežama i platformama

Svetski dan zdravlјa (World Health Day) obeležava se, podsetimo kao što smo već objavljivali, širom sveta 7. aprila svake godine pod pokrovitelјstvom Svetske zdravstvene organizacije. Odluka da se ovaj dan obeležava kao Svetski dan zdravlјa donesena je na 1. Skupštini ove organizacije, održanoj od 24. juna do 24. jula 1948. godine u Ženevi, pošto je 7. aprila iste godine odluka o konstituisanju Svetske zdravstvene organizacije zvanično stupila na snagu nakon što je i poslednja država članica UN ratifikovala ovu odluku. Na taj dan osnovana je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) koja ove godine slavi 73 godine postojanja.

7. aprila 2021. Svetskog dana zdravlja Fondacija je pozvala na akciju za uklanjanje nejednakosti u pristupu zdravstvenog sistema, kao deo jednogodišnje globalne kampanje okupljanja ljudi radi izgradnje pravednijeg, zdravijeg sveta. Kampanja naglašava ustavni princip SZO da je „uživanje najvišeg mogućeg zdravstvenog standarda jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez razlike rase, religije, političkog uverenja, ekonomskog ili socijalnog stanja“.

Nejednakosti u zdravlju ne samo da su nepravedne i nejednake, već takođe ugrožavaju dosadašnji napredak i mogu potencijalno da se povećaju, a ne da smanjuju praznine u kapitalu. Neki ljudi zahvaljujući uslovima u  kojima  se rađaju, rastu, žive, rade i stare, imaju bolji pristup zdravstvenim uslugama od drugih. Neke grupe ljudi, širom sveta imaju lošije uslove obrazovanja, stanovanja, mogućnost zaposlenja i žive sa malim mesečnim prihodima. Ove grupe obično imaju sasvim mali ili nikakav pristup sigurnom okruženju, vazduhu, vodi, bezbednoj kvalitetnoj hrani i zdravstvenim uslugama, što ih dovodi do patnje, bolesti i prevremene smrti. To sve šteti društvima i ekonomijama - podsećaju u Fondaciji.  

Zbog toga pozivamo nacionalne i regionalne lidere da osiguraju da zajednice budu na prvom mestu u procesima odlučivanja dok se krećemo ka novoj budućnosti koja neče biti ista, da se bore da svi imaju uslove za život i rad koji pogoduju dobrom zdravlju. Istovremeno, apelujemo na lidere širom sveta da prepoznaju i istraže nejednakosti u zdravlju i da obezbede da svi ljudi imaju kvalitetan pristup zdravstvenim uslugama prema njihovim potrebama i vrednostima u okviru njihovih zajednica.

Pandemija COVID-19 je teško pogodila sve zemlje, ali je njen uticaj bio najoštriji na one zajednice koje su već bile ugrožene i koje su bile izloženije bolesti. U takvim zemljama manje je verovatno da će biti pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i rezultat mera sprovedenih za suzbijanje pandemije najverovatnije će imati negativne posledice po život i zdravlje građana.

SZO se zalaže za to da svako, svuda, može ostvariti pravo na dobro zdravlje. Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja, SZO poziva vlade, svetske lidere, nacionalne, regionalne i lokalne lidere da istraju u naporima za ostvarenje ciljeva održivog razvoja na koje su se obavezali 2015. godine, a koji kao krajnji cilj imaju unapređenje zdravlja svih - zaključuju u Fondaciji za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Svetske zdravstvene organizacije - Kancelarije za Srbiju, svake godine obeležava 7. april, Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja. Ovogodišnji slogan Svetskog dana zdravlja je: „Da gradimo zdraviji svet”

Dostupnost zdravstvene zaštite je jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez obzira na pol, rasnu ili versku pripadnost, socijalno ili ekonomsko stanje ili političko uverenje. Nejednakosti u zdravlju predstavljaju značajan javnozdravstveni problem i posledica su nejednakih životnih mogućnosti, kako u porodici i lokalnoj zajednici tako i na radnom mestu. Neke nejednakosti u zdravlju mogu se pripisati biološkim razlikama ili sopstvenim izborima, dok se druge pripisuju okolini i spoljnim faktorima koji su izvan kontrole pojedinaca. Nejednakosti u zdravlju mogu nastati direktno kao posledica društveno-ekonomskih faktora kao što su siromaštvo, nepravilna ishrana, zagađena okolina, rizično ponašanje ili indirektno kao posledica nedostupnosti zdravstvene zaštite. Svetska zdravstvena organizacija ističe da je unapređenje zdravlja moguće primenom zdravih stilova života i smanjenjem faktora rizika po ljudsko zdravlje. Jednako je važno razvijati zdravstveni sistem koji pravično unapređuje zdravstvene ishode, čije usluge odgovaraju potrebama korisnika, koji je finansijski održiv i počiva na politici i praksi „neisključivanja” tj. dostupan je, pristupačan i delotvoran.

Pandemija bolesti COVID-19 najviše je uticala na one zajednice koje su već bile ugrožene siromaštvom i ograničenim pristupom zdravstvenim uslugama, a time i na povećanje socijalnih i nejednakosti u zdravlju. Ove godine Svetski dan zdravlja podseća na pravo na zdravlje za sve i poziva ljude da grade zdraviji svet. Važno je razvijati zdravstvenu politiku unutar zdravstvenog sistema u kojoj se vodi računa o socijalnom, ekonomskom i ekološkom blagostanju.

Uticaj socio-ekonomskih determinanti na zdravlje:

 Predviđa se porast siromaštva na globalnom nivou (prvi put u poslednjih 20 godina).
 Smanjena je mogućnost ostvarenja 12 ciljeva održivog razvoja do 2030. godine (svet bez siromaštva, svet bez gladi, dobro zdravlje, kvalitetno obrazovanje, rodna ravnopravnost, čista voda i sanitarni uslovi, dostupna i obnovljiva energija, dostojanstven rad i ekonomski rast, industrija inovacije i infrastruktura, smanjenje nejednakosti, akcija za klimu, održivi gradovi i zajednice, odgovorna potrošnja i proizvodnja, život pod vodom, život na zemlji, mir, pravda i snažne institucije, partnerstvom do ciljeva).
 Za 60% stanovništva u pojedinim zemljama nisu dostupne osnovne zdravstvene usluge.
 Više od milijardu ljudi živi u siromaštvu i lošim higijenskim uslovima, suočeni su sa povećanim rizicima širenja korona virusa, obolevanja i umiranja.
 Postoji razlika od 18 godina u očekivanom životnom veku između zemalja sa visokim i niskim prihodima.
 Prema podacima SZO iz 2016. godine, više od 15 miliona prevremenih smrti usled nezaraznih bolesti (HNB) dogodilo se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
 Obolevanje od raka je češće kod siromašnijeg stanovništva.
 Stopa smrtnosti mlađih od pet godina je osam puta veća u Africi nego u Evropskom regionu.

Istraživanja pokazuju da socijalne determinante zdravlja imaju 50% više uticaja na zdravlje nego zdravstvena zaštita ili izbor načina života.

Socijalne determinante zdravlja koje mogu uticati na jednakost u zdravlju:

 Zarada i socijalna zaštita
 Obrazovanje
 Nezaposlenost i nesigurnost posla
 Uslovi radnog okruženja
 Način ishrane
 Uslovi životne sredine
 Rani razvoj deteta
 Socijalna inkluzija
 Nediskriminacija
 Pristup zdravstvenim uslugama.

Pozitivni uticaj na socijalne determinante zdravlja od ključnog je značaja za poboljšanje zdravlja i smanjenje nejednakosti u zdravlju. Partnerstvo vladinog sa nevladinim sektorom, bolja informisanost celokupnog stanovništva (posebno ranjivih grupa o njihovim pravima na zdravlje), udruživanje u ostvarivanju prava i pomoć nevladinih organizacija u zaštiti prava mogu postaviti korisnika „u centar” zdravstvenog sistema - što je prioritet njegovog razvoja i funkcionisanja.

Izveštajna tabela - Svetski dan zdravlja 2021. - možete da je pogledate detaljno, dole, u okviru slajd - fotografije

Izvor: Zavod za javnog zdravlje Sombor

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…