Prikazivanje članaka po tagu srdjan acanski

* U četvrtak 18. marta u Centru za edukaciju Crvenog krsta Sombor u periodu od 9  do 13 časova organizovana je još jedna u nizu akcija dobrovoljnog davanja krvi

Za dobrovoljno davanje krvi prijavljeno je ovom prilikom 58 davalaca, 47 je dalo krv, od toga je bilo 12 pripadnica lepšeg pola, a zabeleženo je i 5 prvih davanja.

Nastavljamo i dalje za vas da pratimo akcije Gradske organizacije crvenog krsta u Somboru.

*****

/ZABRANJENO SVAKO NEOVLAŠĆENO PREUZIMANJE

FOTOGRAFIJA BEZ DOZVOLE AUTORA!!!!/

Pratio, zabeležio i fotografisao

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

acanskiSphoto

Canon EOS 4000d+ EF-S 18-55 III

Objavljeno u Prva vest

​​​​​​​Ciljevi održivog razvoja na lokalnom nivou - u susret novom ciklusu planiranja​​​​​​​ 

* Okrugli sto „Lokalizacija ciljeva održivog razvoja“ ima za cilj da prikaže preporuke za strateško planiranje ciljeva održivog razvoja u Užičkom okrugu i organizovan je u okviru projekta „Održivi razvoj za sve“ koji podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke, a implementira Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH

Partneri na projektu su Fondacija Ana and Vlade Divac, Centar za visoke ekonomske studije, Beogradska otvorena škola, Fondacija centar za demokratiju, Timočki omladinski centar i Beogradski fond za političku izuzetnost.

TEME:

  • Kakva su iskustva u realizaciji Strategije održivog razvoja Grada Užica 2012-2020?
  • Šta je dostignuto, a šta propušteno u pogledu realizacije ciljeva iz Strategije i zašto?
  • Naučene lekcije - prioriteti za novi ciklus strateškog planiranja?
  • Predstavljanje analiza: Ključni nalazi Monitoring izveštaja „Srbija 2030 - pripremljenost za sprovođenje Agende 2030“ i Izveštaja o prioritetima „Srbija 2030: Razvojni prioriteti - izveštaj nedržavnog sektora

GOVORE:

- Milan Popović, Fondacija Ana i Vlade Diva

- Nikola Nikolić, Gradska uprava Užic

- Marina Tucović, Ženski centar Užic

- Sarita Bradaš, Fondacija Centar za demokrati

- Ivan Sekulović, Fondacija Centar za demokratiju

* Moderatorka: Jovana Gligorijević

U ovm događaju Novi Radio Sombor će predstavljati Srđan Ačanski

--------------------

Medijski partner, Novi Radio Sombor

učestvuje, prati, beleži......

Srđan Ačanski, dipl.turizmolog


 

Objavljeno u Prva vest

* Regionalna konferencija „Održivost (omladinskih) organizacija u pandemijskom i postpandemijskom periodu“ - Konferencija će biti održatna 10. marta 2021. od 11:30 do 15:00 na ZOOM platformi

Koronavirus doneo je mnoga kašnjenja u realizaciji aktivnosti na terenu i finansijsku nestabilnost za organizacije civilnog društva, posebno za manje lokalne organizacije. S druge strane, organizacije su ključni akteri u pružanju podrške najugroženijim grupama građana. Regionalna konferencija biće posvećena skretanju pažnje na trenutni položaj (omladinskih) organizacija i mapiranju ključnih izazova sa kojima se suočava civilni sektor.

Konferencija se sastoji od regionalnog panela koji se održava na engleskom i 5 paralelnih nacionalnih panela koji će biti održani na lokalnim jezicima.

AGENDA

Regionalni panel: Kako podržati organizacije civilnog društva na svim nivoima?

- G-đa Liselotte Isaksson, DG NEAR, Direktorka sektora za civilno društvo i socijalnu inkluziju
- G-đa Sylvia Ivanova, zamenica direktora Evropske omladinske fondacije Saveta Evrope
- G-din Jan Zlatan Kulenović, programski direktor Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO)
- Dr, g-din Gjergj Murra, izvršni direktor Fonda za Zapadni Balkan (WBF)

Pet paralelnih nacionalnih panela: Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Turska i Srbija.

Kao i na ranijim konferancijama i ovde će nas predstavljati novinar Srđan Ačanski.

Konferenciju organizuje Mreža Omladinski Hub Zapadnog Balkana i Turske  (YHWBT) i podržana je od strane Evropske komisije, kao deo svojih napora da konstantno unapređuje odnos javnih vlasti prema mladima.

 

......

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

 

 

 

Objavljeno u Prva vest

* Tokom 2020. godine srpska dijaspora je donirala ukupno 4,25 miliona američkih dolara u humanitarne svrhe u Srbiji. Skoro 46 procenata ukupnih donacija, to jest 1,95 miliona dolara, donirano je za borbu protiv KOVID-19, dok je 54 procenata, to jest 2,3 miliona dolara donirano za druge svrhe, uglavnom smanjenje siromaštva i lečenja obolelih. Ovo su rezultati najnovijeg istraživanja organizacije Catalyst Balkans, koja su zvanično predstavljena na panel diskusiji “Filantropija nema granice” u utorak 2. marta, a koju je organizovala Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID)

- Mi smo iz dijaspore počeli da pružamo podršku i organizujemo pomoć za našu zemlju. Danas kada nam je baza u Srbiji, imamo ogromnu podršku naših ljudi iz dijapsore - rekao je Vlade Divac, naš istaknuti košarkaš i osnivač Fondacje Ana i Vlade Divac.

Na prvom danu panela “Filantropija nema granice” na kom je bilo okupljeno više od 130 učesnika iz Srbije kao i iz SAD, Austrije, Holandije, Finske, Francuske, Kanade, Velike Britanije i Bosne i Hercegovine, vođena je diskusija o uključivanju i saradnji neprofitnih organizacija iz Srbije sa srpskom dijasporom tokom kriznih situacija, kako u vidu prikupljanja novčanih donacija tako i u vidu uključivanja stručnjaka iz dijaspore, organizovanja kulturnih događaja i tako dalje.

- Kroz naše aktivnosti i partnerstva kao što je ovo, pokušavamo da stvorimo iste one mogućnosti za dobru budućnost u Srbiji koje ste vi otišli da potražite u inostranstvu - rekla je Šenli Pinčoti, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj pri misiji USAID-a u Srbiji.

Najviše novčanih donacija tokom 2020. godine došlo je od pripadnika dijaspore koji žive u Nemačkoj, skoro 40 odsto, zatim u Kanadi 24 odsto i u SAD 19 odsto. Zahvaljujući ovim donacijama, velika sredstva su investirana u izgradnju ili renoviranje bolnica širom zemlje, a posebno u Tutinu, Kragujevcu, Kruševcu, Novom Pazaru, Prijepolju i Valjevu.

- Zašto pripadnik dijaspore želi da pomogne svom narodu? Zato što filantropija nema granice. Kada ste daleko od svoje zemlje onda je osećaj pripadnosti još veći. U globalizovanom svetu, svetu bez granica, osećaj pripadnosti čuva identitet ali je i pokretač solidarnosti - rekao je Arno Gujon, v.d. direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije.

Ana Divac, osnivač Fondacije Ana i Vlade Divac, zahvalila se srpskoj dijaspori na ovako velikodušnoj pomoći uprkos činjenici da je ovo globalna kriza u kojoj su se zadesili svi, uključujući i pripadnike srpske dijaspore i njihove porodice. Ona je dopunila da je srpska dijaspora i ranije davala značajnu pomoć posebno u kriznim situacijama, kao na primer tokom poplava 2014. godine.

Važnost dobre saradnje između organizacija u Srbiji i dijaspore naglasili su i Džon Jovanović, viši savetnik u organizacije Konkordija, naš poznati violinist Stefan Milenković, Nenad Paunović, direktor tima za IT i preduzetništvo pri Kabinetu predsednika Vlade Republike Srbije i mnogi drugi.

Drugi dan panel diskusije o dijaspori isplaniran je za razgovore o medijima u dijaspori i unapređenju izveštavanja o aktivnostima i problemima srpske dijaspore, o čemu ćemo takođe rado izvestiti. 

Ovo je već treća po redu panel diskusija o dijaspori koja je organizovana u sklopu Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

Konferenciju je pratio Srđan Ačanski.

 

 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

*Centralna proslava 272. godišnjice dobijanja sticanja statusa slobodnog kraljevskog grada, dan kada je 1749. godine carica Marija Terezija potpisala povelju kojom se Sombor uzdigao u rang slobodnih i kraljevskih gradova, održana je u Narodnom pozorištu Sombor.

Trodnevne svečanosti obelažvanja dana grada počele su svečanom akademijom pod nazivom „Kukuruzna polja somborska u šarenilu multietničkih običaja“ bila je posvećena obeležavanju 280 godina uzgajanja kukuruza, veku od osnivanja Bunjevačkog kola i 100 godina od prvog posleratnog popisa i prvog pominjanja monoštorskih roma.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, obrativši se prisutnima, podsetio je na događaje koji su obeleži prethodnu godinu i predstavio planove i projekte Grada čija realizacija se očekuje u bližoj budućnosti.

„Želim sa ovog mesta da poručim svima vama sa kojima delimo ove svečarske trenutke, da smo tim koji želi da sarađuje u cilju kvalitetnijeg života svih naših sugrađana, jer samo u duhu zajedništva možemo učiniti da ostvarimo život u našem gradu lepšim i lakšim. U ime proslave 272-ge godišnjice Slobodnog kraljevskog grada Sombora; u ime proslave 280 godina uzgajanja kukuruza koji je najvažnija ratarska kultura somborske poljoprivrede; u ime stogodišnjice Bunjevačkog kola; u ime monoštorskih Roma; u ime prosperiteta i napretka Sombora – čestitam vam Dan Grada Sombora! Živeo Sombore!“ poručio je gradonačelnik Ratković.

POVELjA GRADA CRVENOM KRSTU SOMBOR

Na svečanoj akademiji uručene su zahvalnice organizacijama i pojedincima koji su se istakli svojim angažovanjem i postignućima u prethodnoj godini:  doktoru Zdravku Hlodiku za profesionalno vođenje Kovid ambulante i neumoran i posvećen rad na zaštiti zdravlja i života stanovnika Sombora tokom pandemije korona virusa;

Centru za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje Sombor za stručnu podršku Gradu Somboru, neumoran rad i doprinos zaštiti zdravlja stanovništva tokom borbe protiv pandemije korona; Opštoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“ Sombor za profesionalan pristup i napore uložene za spasavanje ljudskih života i očuvanje zdravlja stanovnika Sombora u toku pandemije korona virusa; Dr Aleksandru Zonjiću za  profesionalno koordiniranje rada Kovid odeljenja somborske bolnice i neumoran i posvećen rad na zaštiti zdravlja i spasavanja života stanovnika Sombora tokom pandemije korona virusa; JKP „Zelenilo“ Sombor za angažovanje resursa preduzeća za dezinfekciju javnih površina, objekata i institucija u Gradu Somboru tokom borbe protiv pandemije korona virusa; JKP „Prostor“ Sombor za angažovanje resursa preduzeća za dezinfekciju javnih površina, objekata i institucija u Gradu Somboru tokom borbe protiv pandemije korona virusa; JKP „ČISTOĆA“ Sombor za angažovanje ljudstva i tehničkih resursa preduzeća u borbi protiv virusa korona; JKP „Vodokanal“ Sombor za doprinos obezbeđivanju dovoljnih količina dezinfekcionih sredstava i angažovanju resursa preduzeća tokom borbe protiv pandemije korona virusa; JKP „Vodovod“ Bezdan za doprinos obezbeđivanju dovoljnih količina dezinfekcionih sredstava i angažovanju resursa preduzeća tokom borbe protiv pandemije korona virusa; Sportskom centru „Soko“ Sombor za angažovanje ljudskih i materijalnih resursa radi podrške Gradu Somboru tokom borbe protiv pandemije korona virusa; Sportskom savezu Grada Sombora za doprinos i angažovanje zaposlenih radi pružanja podrške sugrađanima u aktivnostima koje je organizovao Grad Sombor tokom pandemije korona virusa; Nikoli Jokiću za iskazanu solidarnost i humanost u svom rodnom gradu i somborskoj bolnici „Dr Radivoj Simnović“ tokom borbe protiv pandemije korona virusa; Milošu Kosanoviću za dostavljenu humanitarnu pomoć za socijalno ugrožene porodice u Čonoplji u vreme pandemije korona virusom i pomoći upućenoj somborskoj bolnici „Dr Radivoj Simonović“; Kolu srpskih sestara Somborza dugogodišnji humanitarni rad i pomoć najranjivijim porodicama na području Sombora u vreme pandemije korona virusa; Kladionici „Mocart“ za isporuku paketa humanitarne pomoći najranjivijim kategorijama stanovništva sa područja Sombora u vreme pandemije korona virusa; Tatjani Radmanović za organizovanje niza humanitarnih akcija za decu iz socijalno osetljivih porodica u Bezdanu, Kolutu, Bačkom Bregu i Bačkom Monoštoru tokom pandemije korona virusa; Poljoprivrednoj stručnoj službi Somborza višedecenijsku stručnu savetodavnu podršku koju pruža poljoprivrednicima somborskog područja i humanitarnu pomoć upućenu bolnici „Dr Radivoj Simonović“ u vreme pandemije korona virusa; Kompaniji „Agro plus“ Svetozar Miletić za rekordne prinose postignute uzgajanjem kukuruza i primenu savremene tehnologije u razvoju poljoprivredne proizvodnje; Udruženju građana „Bunjevačko kolo“ povodom 100-te godišnjice osnivanja „Bunjevačkog kola“, za negovanje multietničnosti Sombora i očuvanje kulture, tradicije i običaja Bunjevaca koji žive na somborskom području ; Savezu romskih NVO Zapadnobačkog okruga Sombor za negovanje multietničnosti Sombora, očuvanje romske kulture, tradicije i običaja i neumoran rad na unapređenju kvaliteta života romske zajednice na somborskom području;  MZ Bački Monoštor za negovanje multietničnosti i aktivnosti na unapređenju kvaliteta života u romskom naselju.

Najveće priznanje, Povelja grada za dostignuća u 2020. godini dodeljena je Crvenom krstu Sombor. Uvođenjem vanredne situacije u celoj državi, angažovani su svi resursi organizacije Crvenog krsta, koji je po nalogu Štaba za vanredne situacije grada Sombora, oformila Volonterski centar u svih 15 naseljenih mesta i Gradu, kao i kol centar u sedištu organizacije. Tokom vanrednog stanja, evidentirano je preko 15.000 telefonskih poziva u kol centru, volonteri i predstavnici Crvenog krsta uručili su preko 24.000 paketa hrane i higijene, pruženo je 4 hiljade usluga kupovine namirnica starijim građanima i odneto gotovo dve hiljade toplih obroka na kućne adrese naših sugrađana. Crveni krst Sombor je prva organizacija koja je oformila platformu za psiho-socijalnu podršku volonterima i građanima za vreme vanrednog stanja, a isto tako i telefonsku psiho-socijalnu podršku najstarijim građanima. Pored  navedenih aktivnosti, omogućeno je nesmetano funkcionisanje Servisa za podršku roditeljstvu kao i kuvanje obroka u Narodnoj kuhinji, podeljeno je  više od 3 hiljade prehrambenih paketa za socijalno ugrožene porodice na selima koje je obezbedio Grad Sombor, organizovane su redovne i vanredne akcije dobrovoljnog davanja krvi. Crveni krst Sombor osnovan je pre 120 godina, 1901. godine kao humanitarna, nezavisna, neprofitna i dobrovoljna organizacija za teritoriju Grada Sombora i sastavni je deo Crvenog krsta Vojvodine i Crvenog krsta Srbije.

Program Svečane akademije izveden je prema scenariju Milivoja Mlađenovića, a učestvovali su Etno grupa i Tamburaški orkestar Muzičke škole „Petar Konjović“, Tamburaški orkestar Dejana Nikolića, glumica Vesna Šašić Paštrović, Gradsko kulturno–umetničko društvo „Ravangrad“ Sombor, Kulturno-umetničko društvo Sombor, kao i glumci Biljana Keskenović i Pero Stojančević koji su vodili program.

 

GALERIJA

/ZABRANJENO SVAKO NEOVLAŠĆENO PREUZIMANJE

FOTOGRAFIJA BEZ DOZVOLE AUTORA!!!!/

Pratio, zabeležio i fotografisao

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

acanskiSphoto

Canon EOS 4000d+ EF-S 18-55 III

Objavljeno u Prva vest
četvrtak, 10 septembar 2020 21:53

Crnim morem od Varne do Sozopola 3: Burgas i Sozopol

*Naše putovanje crnomorskom obalom završavamo sa Sozopolom i Burgasom.

Burgas (bugarski: Бургас) je četvrti grad po veličini u Bugraskoj (drugi na moru posle Varne) ima 229. 250 stanovnika, a po površini među najvećima u Bugarskoj. Grad je središte istoimene bugarske oblasti i turističko središte na Crnomorskoj obali, nalazi na najzapadnijoj tački Crnog mora, u velikom Burgaskom zalivu. S kopna je sa zapada, severoistoka i jugozapada okružen Burgaskim, Atanasovskim i Маndrenskim jezerom. Burgas je najveća i najvažnija bugarska morska luka.

Danas je ključno privredno, kulturno i turističko središte jugoistočne Bugarske, s međunarodnim aerodromom koji povezuje brojna turistička naselja na južnoj obali Bugarske.

Sozopol

 Istorijat

Burgas je naslednik drevnog grčkog grada Pirgos (grčki: Πύργος), koji su osnovali kolonisti iz Apolonije (današnji Sozopol) kao vojnu i osmatračku stanicu postaju drugih važnih naselja u toj regiji - Mesembriji. Današnji grad Burgas, prostire se na temeljima Pirgosa, ali i još tri drevna naselja: Castritiona, Skafide i Rosokastrona.Za vreme vladavine Rima, Burgas je nosio ime Deultum, i bio je osnovan kao naselje rimskih vojnih veterana za cara Vespazijana. U srednjem veku  izgrađena je mala tvrđava koja je nazvana Pirgos (grčki: Πύργος znači toranj). Od 18. veka naselje se zove Ahelo-Pirgas. Ovo naselje je kasnije preimenovano u Burgas. U ranim 1800-tim stanovništvo Burgasa se smanjilo nakon učestalih pljački i razbojstava koje su nad njima vršili razbojnici krdžalije*.

*(na turskom junaci heroji, predstavljali su oružane grupe koje su delovale za vreme tursko-ruskog rata, mada su se zadržale i kasnije, ove grupe razbojnika uključujivali su u svoje redove, ljude različitih etničkih grupa, nacionalnosti i religija, napadali su  pljačklii gradove i sela, predstavljali su strah i trepet, uzimali su i robove, naročito mlade žene, plen od pljački su držali u kolibama na  Rodopskim planinama)

Sredinom 19 veka privreda grada se oporavila, zahvaljujući brodogradnji i izvozu žitarica. Kada je grad  oslobođen od otomanske vlasti to je bilo malo naselje sa svega oko 3000 stanovnika, od kojih su većina bili Grci uz Jermene, Turke, Jevreje i Bugare.  Nakon toga počeo je nagli razvoj Burgasa u savremni grad. Podignuta je rafinerija i pogoni hemijske industrije, pored grada otvoreni su rudnici željeza i solane. Povećanjem pomorskog prometa u Crnom moru u 19 veku Burgas je postao značajna pomorska luka. Izgradnjom železničke pruge Solun-Istanbul značaj luke je opao, jer je većina njenog tadašnjeg prometa bila usmerena prema lukama na jugu Crnog mora: Istanbulu, Trabzonu i drugim.  Nakon što je 1903. izgrađena železnička pruga do Burgasa, ponovno je porastao promet u luci.

Danas je luka grada Burgasa najveća u Bugarskoj i značajan nosilac razvoja privrede.

Aerodrom Burgas nalazi se u severoistočno od Burgasa, u predgrađu Sarafovo. S preko dva miliona prvezenih  putnika godišnje aerodrom zauzima drugo mesto u Bugarskoj, iza sofijskog. Burgas je i univerzitetski grad sa preko 6000 studenata. U Burgasu se nalze konzularna predstavništva Turske, Belorusije, Rumunije, Rusije i Ukrajine.

Sozopol, stari deo grada

Sozopol (bug. Созопол) negde naveden i kao Sozopolj,  jako interesantan i zanimljiv je gradić na jugositoku Bugarske , središte je i istoimene opštine Sozopol u okviru Burgaske oblasti.  Od prestonice Sofije grad je udaljen 430 km istočno, a od oblasnog središta, Burgasa grad je udaljen 25 km istočno.

Gradsko priobalje čini niz plaža, a u pozadini se izdižu planina Strandža. Na prostoru Sozopola vekovima su živeli Grci, da bi početkom 20. veka došlo do razmene stanovništva sa susednom Grčkom, kada su ovde naseljene bugarske izbeglice iz severne Grčke.

Hotel Laguna Beach Sozopol

Akvarijum u predvorju hotela  Laguna Beach Sozopol

 

 Nadam se da vam se tekst svideo, vidimo se u nekom od narednih putopisa.

 

 

 

text & photo, Srđan Ačanski, dipl.turizmolog

acanskiSphoto

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Turizam
Strana 1 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…