Prikazivanje članaka po tagu srce

* Dvodnevna likovna kolonija, u organizaciji Umetničkog studija Sombor, održana je od 28. i 29. avgusta u Kampiralištu Crvenog krsta u Bačkom Monoštoru. Tema kolonije bila je "Iz srca bojama kaži"

Dvadesetak malih umetnika, uzrasta od 7 do 14 godina, kroz svoje slike predstavili su svet onako kako ga oni vide i poslali svoje poruke. Akcenat je bio na tome da svako od njih da odgovarajući naziv svojem delu.

Drugog dana organizovana je izložba nastalih radova, a nagrađeno je troje umetnika. Prva nagrada pripala je Nikolini Mrgić, za sliku pod nazivom "Užitak", druga nagrada Katarini Lekin za sliku "Ples Boja" i treća nagrada Maksimu Novakoviću za sliku "Rana jesen".

Specijalne nagrade, za najaktivnije članice prethodne godine, dobile su Aleksandra Macanović i Tijana Maoduš, dok je posebnu nagradu, za pomoć prilikom kampa, dobio jedan od najmlađih članova, Pavle Šalajić.

Projekat "Iz srca bojama kaži" finansiran je iz budžeta Grada Sombora kroz LAP za decu 2021.

- Pogledajte još nekoliko zanimljivih slajd-fotografija u dodatku rubrike; uz pozitivnu atmosferu sa događaja (slike 1,2) i: 3) Nikolina Mrgić, 1. nagrada, 4) druga nagrada, Katarina Lekin i 5) 3. nagrada, Maksim Novaković

Novinarka: Vanja Kahrimanović

Foto: Danijel Peršić

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Mladi

* U susret jednom od najlepših hrišćanskih praznika, Ivanjdana - ili Ivandana, Somborac, dugogodišnji majstor fotografije - inače i naš saradnik-fotoreporter, Vinko Janković još jednom nas je prijatno iznenadio

Prosledio nam je da se svi prisetimo fotografije svoje, naravno sačuvane, pa zato dok je i nas tu na ovom čudesnom somborskom tlu, tih posebnih i u (rekli bismo, samo tom Somboru) događaja povodom ovoga velikog i popularnog sveca, a reč je o ulici Petra Kočića, devedesetih.

Jer, u toj ulici... Kad, letnji školski raspust uveliko biva u toku, a ko još nije otišao na more ima priliku da se oproba u atletici...

IVANJDAN, Ivanjske vatre, Ivanjske ulične trke dece i odraslih... Lepo druženje meštana ove, ali bogami i susednih ulica, a bilo je učesnika ČAK i iz drugih mesnih zajednica!!! Svi su takmičari revnosno se spremali, jer nije bila to mala stvar - postati šampion, svoje ulice. Pa uz već tradicionalno potom preskakanje Ivanjdanske vatre, uveče (6. jula), Ivanjdana, podeljeni su od organizatora a koga drugog do Vinka i njegovih saradnika-komšija, veoma simbolični paketići poklona koje svi pamte, ali i čuvaju, pa diplome, medaljice, trofeje, u vitrinama svojih kutija od uspomena.

Na Vinkovim sačuvanim snimcima su detalji sa održanih trka, tradicionalnog paljenja i preskakanja vatre, iz 1991. 1995. i 1996. godine. Događaje mnogi i danas pamte. Evo nekih detalja, nekoliko fotki u slajdovima ispod teksta, na kojima među ostalima vidimo i pojedine buduće velike šampione (poput popularne sportistkinje Dunje Žeravić, danas Lalić (vidimo je na snimku broj 8 u slajdovima, prva s leva na pobedničkom postolju :-), koja je na ponos Somboru donela kasnije pregršt medalja onih najsjajnijih sa mnogih velikih međunarodnih i domaćih prvenstva, turnira... na fotografiji broj ) ali Dunja kao i svi posebno će istaci u krajičku srca ove Ivanjdanske događaje - drugačijim od ostalih... Dok, mi se i tada trudili da medijski sve ovo lepo u Petra Kočića propratimo, isto tako zabeležimo i sačuvamo u novinama koje smo poput Sportske revije ili "Bačkog sporta", pravili... A naš Vinko - i onda nam je bio, saradnik. :-)

***

(Šta kažu običaji i činjenice: Ivanjdan (Ivandan, Svitnjak, Jovan Igritelj) hrišćanski je praznik kojim se obeležava rođenje Svetog Jovana Krstitelja, 7. jula po gregorijanskom, odnosno 24. juna po julijanskom kalendaru. Šest meseci pre svog javljanja u Nazaretu Bogorodici, prvosvešteniku Zahariji u Jerusalimski hram se javio anđeo Gavrilo. Pre nego što je objavio čudesno začeće Bogorodice, anđeo je začeo bezdetnu staricu Jelisavetu, ženu Zaharija, koji nije odmah poverovao u reči anđela Gavrila i ostao nem sve do osmoga dana po rođenju deteta, tada je pri obrezivanju i davanju imena Zaharije, na daščicu napisao ime Jovan i, progovorio. Jovan je u reci Jordan krstio Hrista, pa je u narodu poznat kao Jovan Krstitelj.

Kod Srba na ovaj dan se stavi venac od ivanjskog cveća (koji se zove Ivanjski Venac), na vrata kuće. 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* U Srbiji se tradicionalno od 1991. godine, u trećoj nedelji maja, obeležava Nedelja zdravlja usta i zuba. Ove godine XXXI Nedelja zdravlja usta i zuba se kao i prethodne godine obeležava od 17. do 23. maja pod sloganom „Zdrave navike za zdrave zube” - javljaju u aktuelnom Saopštenju za javnost iz Zavoda za javno zdravlje u Somboru koje usled akuelnosti, relevantnih zanimljivih ali suštinski po zdravlje važnih podataka činjenično istraživanjima sažeto obuhvaćenim u tekstu koji je pred vama, prenosimo:

Svetska zdravstvena organizacija definiše oralno zdravlje kao „stanje bez hroničnog bola usta i lica, bez malignih bolesti usne duplje i grla, oralnih infekcija i rana, bez oboljenja desni, karijesa, gubitka zuba, kao i bez drugih oboljenja i stanja koji ograničavaju kapacitet osobe da žvaće, grize, smeje se, govori i negativno se odražavaju na psiho-socijalno blagostanje”. Bolesti usta i zuba uzrokuju bol, nelagodnosti, ali mogu dovesti i do ozbiljnih posledica po opšte zdravlje. Zbog zdravstvenih, socijalnih i ekonomskih posledica oboljenja usta i zuba predstavljaju veliki javnozdravstveni problem.

Karijes, periodontalna oboljenja tj. oboljenja desni, oralni karcinomi, oralne manifestacije HIV infekcije i traume usta i zuba spadaju u najčešća oralna oboljenja i stanja, a u velikoj meri ih je moguće prevenisati ili se mogu lečiti u ranoj fazi. Prema procenama Globalne studije opterećenja bolestima iz 2017. godine u svetu skoro 3,5 milijardi ljudi ima neko oralno oboljenje, a više od 530 miliona dece ima karijes mlečnih zuba. Veoma je visoka učestalost oboljenja potpornog aparata zuba, koja su prisutna kod svakog desetog stanovnika u svetu. U velikom broju zemalja sa niskim i srednjim prihodima, sa porastom urbanizacije i promenama u uslovima življenja, učestalost oralnih oboljenja nastavlja da raste.

Rezultati Istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Republici Srbiji 2018. godine (1*) pokazali su da naviku svakodnevnog pranja zuba češće od jednom dnevno ima nešto više od dve trećine (70,9%) učenika petih, sedmih razreda osnovne škole i prvih razreda srednje škole, značajno više devojčica nego dečaka (82,6% prema 59,9%).

Istraživanje o oralnom zdravlju dece u Srbij (2*) koje je sprovedeno 2019-2020. godine pokazalo je da u Srbiji 13,4% dece uzrasta 12-36 meseci ima jedan ili više karijesnih mlečnih zuba, kao i da u ovom uzrastu više od polovine dece (52,9%) svakodnevno konzumira slatkiše. Rezultati ovog istraživanja pokazali su i da 50,9% dece uzrasta 36-71 mesec ima karijes ili neku njegovu komplikaciju, kao i da svako peto dete (17,8%) u predškolskom uzrastu ima uočljivu karijesnu leziju na tek izniklom prvom stalnom molaru. U uzrastu 12 godina sve zdrave zube ima 36% dece, a u uzrastu 15 godina 22% dece.

Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine (3*) pokazuje da 55,3% odraslog stanovništva (15+ godina) u Srbiji procenjuje stanje svojih zuba i usne duplje kao dobro, a 57,8% stanovnika je izjavilo da pere zube više od jednom dnevno. Najveći procenat stanovnika Srbije koji redovno peru zube (75,1%) je među mladima uzrasta od 15 do 24 godine. Rezultati pokazuju i da 16,5% stanovnika uzrasta 25 godina i više ima sve svoje zube, što je povećanje u odnosu na 2013. godinu kada je procenat osoba sa svim svojim zubima u ovoj starosnoj grupi iznosio 8,3%. Dve trećine stanovnika starijih od 15 godina (69,5%) se izjasnilo da ima svog stomatologa. U periodu od 12 meseci koji su prethodili Istraživanju svaki treći stanovnik (39,4%) je posetio stomatologa.

Visokoj učestalosti oralnih oboljenja na globalnom nivou, osim neadekvatnog održavanja oralne higijene na individualnom nivou, u velikoj meri doprinose i nedostatak zaštite fluoridima, kao i neadekvatna pokrivenost stomatološkom zdravstvenom zaštitom na primarnom nivou.

Faktori rizika za nastanak bolesti usta i zuba nisu samo loša oralna higijena već i faktori koji su značajni i za nastanak oboljenja srca i krvnih sudova, malignih oboljenja, dijabetesa, kao što su: nepravilna ishrana sa velikom količinom masti, soli i šećera, upotreba duvanskih proizvoda, štetna upotreba alkohola, fizička neaktivnost, ali i socijalne determinante zdravlja.

Mere zaštite zuba treba sprovoditi tokom čitavog života, počevši i pre nicanja zuba tj. tokom trudnoće. Primena adekvatnih mera u mlađem životnom periodu omogućava unapređenje opšteg i oralnog zdravlja u kasnijem životnom periodu. Stoga se posebna pažnja u planiranju i primeni preventivnih stomatoloških mera posvećuje deci i mladima. Naročito značajna ciljna grupa za preventivni rad su trudnice i deca školskog i predškolskog uzrasta kod kojih se mogu sprovesti skoro sve mere zaštite stalnih i preostalih mlečnih zuba.

Opšte preporuke za očuvanje oralnog zdravlja

Opšte preporuke za očuvanje oralnog zdravlja nisu usmerene samo na značaj održavanja adekvatne higijene i redovnih poseta stomatologu, već obuhvataju i preporuke za smanjenje unosa šećera, a podstiče se i uključivanje poruka o bezbednom fizičkom okruženju, kao i uticaju konzumiranja alkohola i pušenja na oralno zdravlje.

Preporuke za očuvanje oralnog zdravlja su:
• briga o zdravlju usta i zuba deteta od rođenja i prva preventivna poseta dečijem stomatologu u periodu od šestog meseca do navršene prve godine života;
• u zavisnosti od starosti deteta, pranje zuba, pomoć i/ili nadzor nad pranjem zuba deteta od strane roditelja/staratelja uglavnom do desete godine života;
• održavanje adekvatne higijene što podrazumeva redovno pranje zuba ujutru i uveče pred spavanje, kao i posle svakog obroka pastom za zube sa fluorom i korišćenje konca za zube;
• posete stomatologu radi redovne kontrole najmanje jednom u šest meseci ukoliko nije potrebno učestalije zbog lečenja i uklanjanja zubnog kamenca od strane stomatologa;
• vezivanje sigurnosnih pojaseva u vozilu, kao i pravilno korišćenje dečijih auto sedišta;
• izbalansirana ishrana bogata voćem, povrćem i mlečnim proizvodima sa smanjenim unosom šećera (izbegavati unos slatkih gaziranih napitaka i grickalica);
• prestanak pušenja;
• smanjenje ili prestanak konzumiranja alkohola;
• korišćenje zaštitne opreme za sportske aktivnosti (kaciga, štitnik za zube i slično).

Linkovi: 

(1*) Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији 2018. године

(2*) Истраживање о оралном здрављу деце у Србији

(3*) Истраживање здравља становништва Србије 2019. године

Izvor:

1. World Health Organization. Oral health. Dostupno na: https://www.who.int/health-topics/oral-health/#tab=tab_1
2. James SL, et al. Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 354 diseases and injuries for 195 countries and territories, 1990–2017: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2017. The Lancet. 2018;392(10159):1789- 858
3. FDI World Dental Federation. Dostupno na: https://www.fdiworlddental.org/

-------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Sombor je osim ostalim vrednostima (a i ponekim "slabostima" kojima većina ne može da odoli) u pesmi opevan i po svojim darivateljima. Da sve ne ostane baš samo u pesmi tu su u stvarnosnoj priči svakodnevnoj osobe od poštovanja a među tim prvacima je Neli Janović Fridrik

Kao i svakodnevno, tako je i na Božićne praznike i za Novu godinu, bila sa svojim osmehom u radnji tih čuvenih somborskih, višedecenijskih uzornih zanatlija, licidera i medokolačara Janović, čiju tradiciju tako uspešno nastavlja. Proizvode u šarenilu svih boja ukrašava svojom ljubaznošću. A u njenoj priči naravno, najveću podršku joj pruža suprug Mihalj i inspiraciju, sinčić Mate.

Sve, zaista po veoma popularnim cenama, od medenjaka, "šećera"-bombona svih vrsta, sveća, kandila, venaca i venčića... i bilo šta da kupite, ponudiće vas... - Izvolite, uzmite još i ovu sveću, a tu je i kalendar, dupli. Ponesite za vaše najmilije, i kandilo, daću vam i jabuke... Večna, najlepša strana - reprezentacija Sombora. Kao što je to veliko Janovićevo licidersko somborsko srce.

Novi Radio Sombor zahvaljuje se Neli Janović na svoj pažnji i podršci, želeći i ovom prilikom za Božićne praznike svu sreću, zdravlje i dalji napredak. 

(Pogledajte i fotogaleriju u slajdovima ispod teksta)

Objavljeno u Prva vest
ponedeljak, 16 septembar 2019 11:41

Iz Zavoda za javno zdravlje Sombor: Budi heroj svoga srca

* Povodom značajnog datuma u sferi zdravstva, iz Zavoda za javno zdravlje u Somboru dobili smo danas sledeće saopštenje, koje objavljujemo u potpunosti

~ . ~   * ~ . ~                        

                                 Svetski dan srca – 29. septembar 2019. godine

                                            „BUDI HEROJ SVOGA SRCA”

Ove godine Svetski dan srca se obeležava pod sloganom „BUDI HEROJ SVOGA SRCA” sa željom da se stvori globalna zajednica Heroja naših srca. To su ljudi iz svih sfera života širom sveta koji sada deluju kako bi oni i njihove porodice živeli zdravijim životom. Oni su se obavezali da će pripremati zdrave obroke i da će se pravilno hraniti, da će svojim primerom pokazati deci kako da budu fizički aktivnija, da će zabraniti pušenje u svojoj kući/stanu i pomoći drugima da prestanu sa ovom lošom navikom. Zdravstveni radnici će nastaviti da pomažu savetima svim pušačima da prestanu da puše. Svi možemo biti heroji svoga srca tako što ćemo obećati sebi, svojoj porodici, svojim prijateljima, svojim bolesnicima, stanovništvu da male promene u životnom stilu mogu uticati na zdravlje našeg srca: prestanak pušenja, pravilna ishrana, 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno mogu da pomognu u prevenciji bolesti srca i krvih sudova. Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti (HNB) sa akcionim planom podržana je od strane donosioca odluka.

Epidemiološka situacija u Srbiji

Prema podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova (KVB) tokom 2017. godine u Srbiji je umrlo 53.668 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 51,7% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Zajedno, ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti, vodeći su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Prema podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2017. godini dijagnoza akutnog koronarnog sindroma postavljena kod 19.664 slučajeva. Incidencija akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 187,8 na 100.000 stanovnika. Tokom 2017. godine od ovog sindroma u Srbiji su umrle 4624 osobe. Stopa smrtnosti od akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 40,4 na 100.000 stanovnika.

Epidemiološka situacija u Zapadnobačkom okrugu

Novooboleli od akutnog koronarnog sindroma  u 2017. godini na području Zapadnobačkоg oкрugа

Godina

AKS

Pol

Novooboleli (Incidencija)

Broj

% po polu

Stopa na 100 000 stanovnika

CR

ASR-E

ASR-W

2017

Infarkt miokarda

Ukupno

189

 

107,8

74,3

53,9

2017

Infarkt miokarda

Muški

122

65%

142,2

107,1

78,5

2017

Infarkt miokarda

Ženski

67

35%

74,8

43,3

30,3

2017

Nestabilna angina pectoris

Ukupno

21

 

12

8,5

5,9

2017

Nestabilna angina pectoris

Muški

14

67%

16,3

12,3

8,3

2017

Nestabilna angina pectoris

Ženski

7

33%

7,8

5,4

3,8

2017

Akutni koronarni sindrom

Ukupno

210

 

119,8

82,8

59,8

2017

Akutni koronarni sindrom

Muški

136

65%

158,5

119,4

86,9

2017

Akutni koronarni sindrom

Ženski

74

35%

82,6

48,7

34,2

CR=gruba stopa, ASR-E= dobno standardizovana stopa prema Evropi

ASR-W=dobno standardizovana stopa prema svetu

Umrli oд akutnog koronarnog sindroma u 2017. godini na području Zapadnobačkоg okrugа

Godina

AKS

Pol

Umrli (mortalitet)

Broj

% po polu

Stopa na 100 000 stanovnika

CR

ASR-E

ASR-W

2017

Infarkt miokarda

Muški

67

56

78,1

55,3

37,7

2017

Infarkt miokarda

Ženski

53

44

59,2

25,7

15,1

2017

Infarkt miokarda

Ukupno

120

 

68,4

39,9

26

2017

Nestabilna angina pectoris

Muški

7

33

8,2

5,1

2,8

2017

Nestabilna angina pectoris

Ženski

13

62

14,5

5,8

3,5

2017

Nestabilna angina pectoris

Ukupno

20

 

11,4

5,4

3,1

 

2017

Akutni koronarni sindrom

Muški

74

53

86,3

60,4

40,5

2017

Akutni koronarni sindrom

Ženski

66

47

73,7

31,5

18,6

2017

Akutni koronarni sindrom

Ukupno

140

 

79,8

45,3

29,1

Tokom  2017.godine, u Zapadnobačkom okrugu, od bolesti sistema krvotoka umrle su 1662 osobe, što je 55,4% ukupnog mortaliteta. Bolesti srca u mortalitetu bolesti sistema krvotoka zastupljene su sa 68,2%, ishemijska bolest srca sa 14,4%, bolesti krvnih sudova mozga sa 17,3%, a bolesti povišenog krvnog pritiska 5,8%

Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti

Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest.

Promenjivi faktori rizika

Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

Hipertenzija je vodeći uzrok KVB širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju. Normalnim  krvnim pritiskom se smatraju izmerene vrednosti gornjeg (sistolnog) pritiska manje od 120 mm Hg i donjeg (dijastolnog) manje od 80 mm Hg. Prehipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 120–129 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80 mm Hg. Povišen krvni pritisak – hipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 130–139 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80–89mm Hg.

Hipertenzija je jedan od najvažnijih uzroka prevremene smrti širom sveta, a ono što zabrinjava je činjenica da se procenjuje da će 1,56 milijardi ljudi živeti sa hipertenzijom u 2025. godini. Sve navedeno upućuje na važnost redovnog merenja krvnog pritiska.

Upotreba duvana

Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih KVB. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena pušača nego kod muškaraca pušača.

Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest

Šećerna bolest se dijagnostikuje u slučaju kada su vrednosti jutarnjeg nivoa šećera natašte u krvi 7,0 mmol/L (126mg/dl) ili više, a KVB su uzrok 60% svih smrtnih slučajeva osoba sa šećernom bolešću. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. Kardiovaskularni rizik raste sa povišenim nivoom vrednosti šećera u krvi, a prognoza KVB kod osoba sa šećernom bolešću je lošija. U svetu učestalost dijabetesa kod odraslih osoba iznosi 10%, dok u našoj zemlji učestalost dijabetesa kod odraslog stanovništva iznosi gotovo 8%. Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.        

Fizička neaktivnost

Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta. Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. Ljudi koji su nedovoljno fizički aktivni imaju 20 do 30 % veći rizik od svih uzroka smrti u odnosu na one koji su fizički aktivni najmanje 30 minuta veći broj dana u toku nedelje. U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva, a u Srbiji je nedovoljno fizički aktivno 44% odraslih.

Nepravilna ishrana

Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. Učestalo konzumiranje visoko-energetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice bogate mastima i šećerima, dovodi do nastanka gojaznosti. Visok unos zasićenih masti i trans-masnih kiselina je povezana sa srčanim bolestima. Pravilna ishrana može da doprinese održavanju poželjne telesne mase, poželjnog lipidnog profila i nivoa krvnog pritiska.

Nivo holesterola/lipida u krvi

Na globalnom nivou, jedna trećina ishemijskih bolesti srca se može pripisati visokom nivou holesterola u krvi.

Prekomerna uhranjenost i gojaznost

Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2013. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, više od polovine stanovništva uzrasta od 15 godina i više bilo je prekomerno uhranjeno (56,3%), odnosno 35,1% stanovništva je bilo predgojazno i 21,2% stanovništva gojazno.

Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo (nepromenljivi faktori rizika)

Osim promenljivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da se menjaju. Međutim, osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlje.

Godine starosti

Pol

Bolesti u porodici

Porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka.

Svetska federacija za srce

Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje preko ujedinjene zajednice koja broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja. Svetska federacija za srce usmerava napore za ostvarenje cilja Svetske zdravstvene organizacije da se za 25% smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.      

Donosioci odluka moraju da ulažu u nadzor i monitoring KVB, da implementiraju intervencije na nivou celokupnog stanovništva kako bi smanjili učestalost KVB, uključujući:

  • Usvajanje sveobuhvatne politike kontrole duvana;
  • Uvođenje poreza na hranu koja sadrži trans-masti u cilju smanjenja potrošnje namirnica bogatih mastima, šećerima i solju;
  • Izgradnju pešačkih i biciklističkih staza u cilju povećanja fizičke aktivnosti;
  • Izradu startegije za smanjenje zloupotrebe alkohola;
  • Obezbeđivanje zdravih školskih obroka za decu.

                           Pridružite se!

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Kada udjete u prihvatiliste, bilo koje, mnogo je pasa koji pokušavaju da ukradu samo sekund pažnje, da ih vidite, pomazite i da ih odvedete. Uradili bi oni sve da više ne sede zatvoreni

~ . ~

Ali, srce nekako ukradu baš oni koji su prestali da se nadaju da ce izići iz ovog boxa. :(  Oni tihi, povučeni, kojima je svaki dan isti, tužan.)

Ona je jedna od takvih, koja svojom tišinom i povučenošću - krade srca.

Pol - Ž

Starost - 2-3 godine

Veličina - Niža

Sterilisana - Da

Čipovana - Da

Vakcinisana protiv zaraznih bolesti i štenećaka - Da

~ . ~

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u JKP Čistoća
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…