Prikazivanje članaka po tagu snaga

* Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture objavljen je u „Službenom glasniku“ 13. januara 2021. i zvanično je danas stupio na snagu

PKU je zaključen na period od tri godine i primenjuje se neposredno na sve zaposlene u ustanovama kulture na teritoriji Srbije. Njime su bliže uređena prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, kao i međusobni odnosi učesnika ugovora.

Vlada Srbije je, na sednici održanoj 29. decembra 2021. godine, donela zaključak kojim se prihvata tekst Posebnog kolektivnog ugovora (PKU) za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave i ovlastila ministarku kulture Maju Gojković da u ime Vlade potpiše PKU sa predstavnicima reprezentativnih sindikata.

Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost” koji je potpisao predsednik ovog granskog sindikata Darko Šper, Samostalni sindikat kulture Srbije čija je potpisnica Dragana Đorđević i Konfederacija slobodnih sindikata - Povereništvo za kulturu u čije ime je potpisala Smiljana Stokić, zaključili su podsetimo, potkraj protekle godine, 30. decembra 2021, sa resornom ministarkom ovaj suštinski važan akt, Poseban kolektivni ugovor!

-----------------------

- Promene u novom Posebnom kolektivnom ugovoru za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave -

Poslodavac je dužan da objavi mesečni raspored za probe, predstave, koncerte, snimanja i gostovanja najkasnije 10 dana pre početka meseca na koji se odnosi, a nedeljni raspored da objavi u tekućoj nedelji za narednu nedelju, u skladu sa Zakonom. 

Što se godišnjeg odmora tiče, dužinu trajanja godišnjeg odmora zaposlenog određuje poslodavac - rešenjem, na osnovu kriterijuma utvrđenih zakonom, ugovorom i opštim aktom poslodavca. Dužina godišnjeg odmora zaposlenog utvrđuje se tako što se zakonom utvrđeni minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu sledećih kriterijuma: radnog iskustva, i to najmanje jedan radni dan za svakih navršenih pet godina vremena provedenog u radnom odnosu, uključujući staž osiguranja s uvećanim trajanjem, zatim obrazovanja, i to na ove načine: zaposlenom, za visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (osnovne akademske studije, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) i na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine - umesto do sad četiri radna dana, od sada 5 radnih dana; zaposlenom, za visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine, obrazovanje i specijalističko obrazovanje nakon srednjeg obrazovanja - sada 4 umesto do sada tri dana; zaposlenom, sa srednjim obrazovanjem - bilo je dva radna dana a po novom, 3 radna dana; zaposlenom, koji ima niži stepen od srednjeg obrazovanja - umesto jedan radni dan, sada je omogućeno 2 radna dana.

Pozitivne promene u vezi sa uslovima rada, su da za rad na radnim mestima sa povećanim rizikom umesto tri radna dana, sada radnik dobija 4 radna dana, a iz doprinosa na radu umesto do pet radnih dana - sada i ovde, dan više.

Zatim, rešeni su i drugi kriterijumi, i to umesto tri radna dana, sada  4 radna dana: zaposlenom s invaliditetom, u skladu sa zakonom, samohranom roditelju sa detetom starosti do 15 godina života, zaposlenom sa troje ili više dece mlađih od 15 godina, zaposlenom koji ima dete sa smetnjama u psihofizičkom razvoju.

Godišnji odmor po starim kriterijumima nije mogao da bude utvrđen u trajanju dužem od 30 radnih dana. Tako je dakle bilo do sada - a od sada, najduže trajanje godišnjeg odmora iznosi 35 radnih dana. 

Jedan član novog PKU je potpuno nov (čl. 27) koji je zamenio član 26a iz prethodnog PKU. U starom PKU je svako ko je oboleo od KOVID-a imao pravo na 100% plate. Sada pravo na 100% plate ima samo zaposleni koji se vakcinisao. Sada su nevakcinisani u gorem položaju nego pre, ali u ovom slučaju sindikati nisu imali saglasje od strane Vlade.

Kada je reč o solidarnoj pomoći proširene su povoljnosti za radnike, i to da zaposleni ima pravo na isplatu solidarne pomoći u slučaju duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog, za koji je potreban oporavak u trajanju od najmanje 30 dana neprekidno = novo, nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice, ukoliko ona nisu obezbeđena u skladu sa posebnim zakonom; zdravstvene rehabilitacije zaposlenog, ukoliko ona nije ostvarena u istoj kalendarskoj godini, u skladu s posebnim propisima - ovo je brisano, pa je finansiranje rehabilitacije sada ipak olakšano!; nastanka teže invalidnosti zaposlenog; nabavke lekova za zaposlenog ili člana njegove uže porodice; pomoći maloletnoj deci zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog roditelja; mesečne stipendije tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog koji je preminuo u toku obavljanja poslova radnog mesta na koje je raspoređen - do visine prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, bez pripadajućih poreza i doprinosa; pomoć za rođenje deteta zaposlenog, odnosno usvojenja, u visini jedne plate iz stava 1. tačke 1) podtačka (7) ovog člana; štete nastale usled elementarnih nepogoda ili nesrećnim slučajem (požar, poplava, bujica, klizište i sl.) u porodičnom domaćinstvu u kome živi zaposleni, ako šteta nije nadoknađena iz odgovarajućeg osiguranja, do visine prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji, bez pripadajučih poreza i doprinosa = ovo, takođe boldovano, je isto tako novina.

Pozitivno promene su nastale i u pitanju jubilarnih nagrada, za 10 godina rada provedenog u radnom odnosu, jedna plata; za 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, dve plate; za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri plate, za 35 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri i po plate; za 40 godina rada provedenog u radnom odnosu, kao i prethodno.

Izuzetno, zaposleni koji u kalendarskoj godini ostvari pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju ne može ostvariti pravo na jubilarnu nagradu, što je novo. Platom ovog člana smatra se prosečna mesečna plata zaposlenog, odnosno zaposlenih u ustanovi, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku, u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem se isplaćuje jubilarna nagrada, u zavisnosti šta je za zaposlenog povoljnije.

Visina pomoći u toku godine, u pojedinim slučajevima priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, a najviše do visine dva neoporezovana iznosa predviđena Zakonom o porezu na dohodak građana.

Uvedeno je i “novo pravo” povodom Osmog marta. Citiramo: “Poslodavac može zaposlenim ženama da obezbedi prigodan poklon za 8. mart, u vrednosti do 5.000,00 dinara, bez poreza i doprinosa, a u skladu s finansijskim mogućnostima.”

Dalje, poslodavac se obavezuje da jednom u dve godine obezbedi sistematski pregled. 

Najzad, novosti u PKU su i one koje se odnose se na komisiju - formiranu od predstavnika sindikata i ministarstva, a koja prati primenu i tumači sporna pitanja u vezi sa Posebnim kolektivnim ugovorom. Jer, do sada je ova komisija imala po dva predstavnika svakog potpisnika PKU, a sada će imati po tri. Dakle - ukupno 12.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

(Bože, pomislio sam, otkud im uvek toliko snage, energije, motiva, pa da, tako je, u svemu što rade, podstaknuto ljubavlju je. A kroz dobrobit se prepliću, poput nezaustavljive volje za angažovanjima, sve njihove ruke, osmesi, život. U tom dobrobitnom neprolazu naših dragih penzionera, prim. aut. SS)

* Sreda, 7. jul 2021. označila je u prepunoj, blistavo obnovljenoj sali na njihovoj adresi Venac Petra Bojovića 20, početak veoma raznolikog obeležavanja svečanosti, povodom još jedne godišnjice Gradskog udruženja penzionera Sombor. Proslava 74. rođendana Udruženja protekla je u svom umetničkom, muzičko-likovnom obuhvatu, u brižljivo pripremljenom programu i sjajnom moderatorstvu profesorke Vidosave Raič, svestrane somborske književnice. Ona je odmah u početku objasnila nadahnutim obraćanjem svima, da je lajt-motiv, dobrobit, onaj temelj u svevrsnoj pozitivnosti svih prednačela međupoštovanja. I sve je stalo u - 50 minuta, baš onako kako i dolikuje najprikladnije spremljenim i vešto pa i naravno recimo stručno, osmišljenim programima.

- Hvala učenicima Muzičke škole „Petar Konjović“ u Somboru, njihovoj nastavnici i direktorici Mileni Despotović, "Likovnoj grupi 76" predvođenoj predsednikom Zdravkom Borojevićm, i svim ostalim učesnicima i naravno, našim penzionerima - zahvalila se predsednica Udruženja Irena Živanović. A da osim svakodnevnih poslova i u prezasluženo mirnim penzionerskim danima imaju još štošta da kažu i ispolje i drugoga dara, pokazale su (dame, većinom :-), dok, nešto „ređa“ gospoda bila su „zadužena“ za produžene aplauze; kako ih i ne bi zaslužile kroz svoja besedovanja probrano odabranih stihova, Gizela Žužić, Margita Katanić na mađarskom jeziku u ovdašnjoj bašti odsjaja multikulturalnosti, da bi potom bila otvorena i zajednička - duo izložba, članica Udruženja, dugogodišnjih i sve boljih maestralki kičice i platna, Branke Panić i Ljubice Živković.

Simbolično su uručene i zahvalnice onima koji nesebično odvajaju vreme spram ove društveno-humanitarne organizacije, Divni Babić, Jovanu Đelbabinu, Dijani Šokčić, Vidi Raič, Grupi likovnih stvaralaca Sombor 76, Ireni Živanović, koja se zahvalalila i uvek dobrodošlim donatorima redovno odauzivanim svojim prilozima proslavama ovog porodično-skladnog Udruženja, Cvećari Orhideja, Caffe Trade i SZR Mara pecivo, a Ljubici na posebnoj pogači slatkastog ukusa pa ko kaže da, slikarke osim platnom ne umeju da iznenade i kulinarskim veštinama.

Ujedno je to bila i najava nastavka ovogogodišnjeg obeležavanja 74 godine postojanja, uspeha i rada somborske organizacije penzionera, kroz sportska takmičenja, zakazana već za petak, 9. jul, od 10 časova, takođe, na njihov terenu.

Medijska pažnja i pratnja i svaka buduća saradnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

- Dodatak, fototgrafije u slajdu - 

Objavljeno u Prva vest

* Prema podacima Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” u Srbiji svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, a oko 60 odsto zaposlenih prima platu ispod prosečne zarade

Minimalna zarada u Srbiji u 2021. godini iznosi 32.126 dinara (oko 273 evra) i veća je za 6,6 odsto u odnosu na prošlu godinu. I neoporezivi deo zarade povećan je sa 16.300 na 18.300 dinara.

Iako socijalni partneri (država, sindikati i poslodavci), u okviru Socijalno-ekonomskog saveta nisu uspeli da se dogovore o visini minimalca (sindikat je tražio da najniža zarada prati minimalnu potrošačku korpu, odnosno da bude oko 38.000 dinara), država je ,,prelomila” i tako je napravljen vidljiv iskorak u visini najniže zarade.

Međutim, surova statistika pokazuje da su Srbija i druge zemlje regiona daleko od najnižih zarada u zemljama Evropske Unije, pa čak i onih iz okruženja.

Tako je na primer najniža zarada u Crnoj Gori na nivou od 222 evra, dok je u Severnoj Makedoniji minimalac 234 evra, a u Bosni i Hercegovini najniža zarada je oko 210 evra.

Dodatni problem predstavlja i činjenica da veliki broj zaposlenih u zemljama regiona prima minimalnu zaradu. Tako, prema podacima Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” u Srbiji svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, a oko 60 odsto zaposlenih prima platu ispod prosečne zarade.

I u drugim zemljama regiona, situacija je slična a ponegde čak i teža. Tako na primer u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji skoro 30 odsto zaposlenih prima minimalnu zaradu, a slična situacija je i u Bosni i Hercegovini.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković kaže za Biznis.rs da se Srbija po visini minimalne zarade ne može porediti sa zemljama EU, ali da je ona sada otprilike na nivou polovine prosečne plate u zemlji. Atanacković je naglasio da je minimalna zarada u Srbiji proteklih godina rasla brže od privrednog rasta zemlje.

Velike razlike u Evropskoj Uniji

Mesečna minimalna zarada pokazuje i velike razlike u ekonomskom razvoju i među zemljama članicama Evropske Unije. Podaci Eurostata za januar ove godine pokazuju da se mesečna minimalna zarada u zemljama EU kreće od 332 evra u Bugarskoj do 2.202 evra u Luksemburgu.

Prosečni minimalac na istoku Evrope je oko 700 evra dok je na severozapadu Unije iznad 1.500, prema podacima 21 članice EU koje imaju određenu minimalnu zaradu.

Minimalna zarada u deset država Unije prošlog meseca bila je ispod 700 evra: Bugarska (332), Mađarska (442), Rumunija (458), Letonija (500), Hrvatska (563), Češka (579), Estonija (584), Poljska (614), Slovačka (623) i Litvanija 642 evra.

U pet zemalja, uglavnom na jugu EU, minimalne zarade su u rasponu od 700 do 1.100 evra: Grčka (758), Portugalija (776), Malta (785), Slovenija (1.024) i Španija (1.108), dok najveći minimalac primaju građani u državama zapada i severa EU: Francuska (1.555), Nemačka (1.614), Belgija (1.626), Holandija (1.685), Irska (1.724) i Luksemburg 2.202 evra.

Radi poređenja, minimalna zarada na nivou SAD u januaru 2021. iznosila je 1.024 evra.

Najnižu minimalnu zaradu, među zemljama obuhvaćenim statistikom Eurostata, ima kandidat za članstvo u EU - Albanija i to 213 evra.

Izvor: UGS "Nezavisnost"

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U skladu sa Uredbom o izmenama Uredbe o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 („Sl.glasnik RS“, br.152/2020), pozorišta, bioskopa, muzeja, galerija i slično, mogu da rade do 21:00 časa, kao i subotom i nedeljom. Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici i najnovije preporuke Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od zarazne bolesti COVID-19, prema kojima će radno vreme tržnih centara, prodavnica garderobe, kladionica, kockarnica i dečjih igraonica od ponedeljka do petka biti do 20 časova.

Radno vreme ugostiteljskih objekata, i to kafića i restorana, takođe će biti od ponedeljka do petka do 20 časova, s tim da u vremenu od 17 do 20 časova nije dozvoljena bilo kakva muzika unutar lokala, bez izuzetka.

Takođe, radnim danima do 20 časova mogu da rade frizerski i kozmetički saloni, saloni za negu lepote, kao i objekti iz oblasti sporta i rekreacije - teretane, fitnes centri, bazeni, spa centri, baloni za fudbal, košarku, tenis ili bilo koji drugi rekreativni sport.

Nove mere stupile su na snagu 21. decembra i biće na snazi do petka, 25. decembra, a nadležne inspekcije i komunalna milicija strogo će kontrolisati poštovanje svih mera.

Podsećamo na to da je, u skladu sa ranije donetim merama, ugostiteljskim objektima dozvoljeno da obavljaju delatnosti dostave hrane non stop, 24 sata, sedam dana u nedelji, kao i ostalim privrednicima čija je to osnovna delatnost.

Takođe, apoteke i benzinske pumpe (delatnost prodaje goriva) mogu da rade non-stop, svakoga dana bez ograničenja.

Ordinacije i laboratorije koje pružaju medicinske usluge mogu da rade tokom čitavog dana, uključujući i vikend.

Prodavnice prehrambene industrije, trgovinske radnje, maloprodajni objekti kao i trafike, kiosci i slično, gde se po pravilu ne ulazi u objekat prilikom kupovine, mogu da rade i radnim danima i vikendom do 21 čas.

Objekti i ustanove iz oblasti kulture - bioskopi, pozorišta, muzeji i galerije, počev od 21. decembra, mogu da rade svakog dana do 21 čas.

Grad Sombor se pridružuje apelu Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba da se svi građani ponašaju odgovorno i da štite svoje zdravlje i zdravlje svoje porodice.

Poštovanjem mera i odgovornim ponašanjem, čuvamo i naš zdravstveni sistem.

Dobro poznate epidemiološke mere i preporuke, poput nošenja maske u svim zatvorenim prostorima, redovno pranje ruku, držanje odstojanja od drugih ljudi, dezinfekcija svih površina kao i često provetravanje prostorija, ostaju na snazi.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Ove prve julske predvečeri, saznali smo novu lepu vest i odmah evo i prve najave: Sombor će u subotu, 21. jula, biti domaćin prvog Međunarodnog takmičenja najjačih ljudi Srbije ali i gostiju iz regiona

Za to se pobrinuo Renato Repić, dvadesetšestogodišnji Somborac, kojeg su ljubitelji atraktivnih i ekstremnih sportskih disciplina dobro upoznali tokom prethodnog desetogodišnjeg uspešnog bavljenja u powerliftingu.

Poslednjih nekoliko godina Renato je odlučio da se "prebaci" na nove sportske izazove ali ne samo kao takmičar, već ambiciozno želi da ima ulogu domaćina u organizaciji takmičenja koja će po prvi put i Somborci moći da prate uživo u svom gradu.

- Biće to na našem popularnom "Ćelavom trgu", Trgu svetog Trojstva, naravno, na otvorenoj sceni i sve slobodno i besplatno za gledaoce - poručio nam je u telefonskom pozivu danas popodne Renato. - Čist je to moj entuzijazam i ljubav prema disciplinama snage i izdržljivosti. Daću maksimum da sve protekne onako kako su brojni ljubitelji sporta ove discipline do sada navikli da posmatraju recimo uglavnom putem međunarodnih tv-prenosa, a sada evo i iz ptičje perspektive, moći će da na delu vide desetak najjačih ljudi Srbije. No, pozvaću i goste, moje strongmen prijatelje iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine... 

Renatno inače pomalo, na svoj račun pravi šalu, jer nam kaže da će biti "najmanji", pošto mu kilaža i mišićna masa dosežu trenutno "samo" do brojke 102... a s obzirom da će njegovi takmaci i sportske kolege u Sombor doći sa svojih 120, 130, a jedan od strongmen šampiona pojaviće se i sa svojih 160 kilograma.

Div do diva, nema šta...

Ne bismo u ovoj prvoj najavi 1. Međunarodnog Strongmen kupa Srbije u Somboru otkrivali sve detalje i tajne, ali pomenimo osim ostalog, nadmetanje u vuči kamiona (nosivosti 15 tona), savladavanje gume od 450 kilograma...

Takođe će u program biti uvršteno i takozvano "mrtvo dizanje", u ovom primeru jednog od vozila somborskog prevoznika R-Taxi.

Naravno, sve će teći po precizno utvrđenim internacionalnim propozicijama za strongmen sport, pa će biti angažovane i naše najpoznatije međunarodne sudije u ovoj regiji koji dolaze iz Bačke Topole.

Logističku sportsku, trenersku i ponajpre prijateljsku podršku našem domaćinu i strongmen takmičaru Renatu daće i ovom prilikom, višestruki borac, pedagog i trener, Dejan Kunić, šef Kluba borilačkih sportova GALAKTIK Sombor.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sport

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…