Prikazivanje članaka po tagu sloboda

* Ovogodisnji dobitnici Nobelove nagrade za mir su filipinsko-američka novinarka Marija Resa i ruski novinar Dmitrij Muratov, čime je dat dodatni podstrek istraživačkom novinarstvu širom sveta

Nobelov komitet je ovu odluku obrazložio njihovom hrabrom borbom za slobodu istraživanja.

Resa je skoro dve decenije radila kao vodeći istraživački reporter u jugoistočnoj Aziji za CNN. Muratov je 24 godine bio glavni urednik ruskog lista Novaja Gazeta.

Poznato je pod kakvim pritiscima su novinari širom sveta, kakvim su sve vrstama pritisaka i torturama izloženi, ovo je nagrada za sve njih. Čestitamo kolegama.

U konkurenciji za ovogodišnju nagradu bilo je 329 kandidata - 234 pojedinca i 95 organizacija. Švedski industrijalac Alfred Nobel osnovao je nagrade u testamentu, napisanom godinu dana pre smrti, 1896.

Prema zaveštanju Nobela, nagrada za mir se dodeljuje osobi ili organizaciji koji je „najviše uradila na jačanju bratstva među narodima, uticala na raspuštanje ili smanjenje aktivne vojske, ili koja je doprinela mirovnim pregovorima".

Pratio, zabeležio 

Srđan Ačanski, dipl.turizm. 

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Funkcioneri somborskog Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije, predsednik Borislav Staničkov i član Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja i potpredsednik GO SPS Sombor Vladimir Uzelac, predsednik Aktiva direktora osnovnih škola sa teritorije Grada Sombora, održali su u sredu, 15. septembra u prostorijama Gradskog odbora SPS-a, Venac Stepe Stepanovića 9, konferenciju za medije na veliki srpski praznik - 15. septembar, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave što je bio i ponajbolji povod obraćanju javnosti

Najpre se zahvalivši novinarima na izveštavanju sa današnje konferencije, Borislav Staničkov je naveo dva bitna povoda obraćanju građanima: prvo je naravno kako je podvukao, to današnji praznik, Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave i drugo je ono što muči celo čovečanstvo, borba protiv korona virusa i sam početak školske godine kao i nove kulturne jeseni.

- Ono što na današnji dan obeležavamo već drugu godinu sa Republikom Srpskom svakako treba da preraste u tradiciju i da u našem obrazovno-vaspitnom sistemu i svim ostalim oblastima zaživi kao nešto što je zadužbina koje su gradile generacije pre nas - istakao je najpre Staničkov. - Naravno da tu Sombor ima svoje značajno mesto pa i naš nekadašnji sugrađanin, pesnik Laza Kostić koji je napisao i divnu pesmu o srpskoj zastavi odnosno razgovoru sa srpskom zastavom u novosadskom Magistratu gde kaže, „Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna“. Verujem da će ovu pesmu đaci dostojno da nauče kako je to nekad bilo i kako se i probijao Solunski front a i pre i posle njega, kako se borilo za slobodu.

Staničkov je dalje podsetio da u sadašnjim uslovima, već petnaest dana traje školska godina i kada je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja preduzelo sve mere da se školska godina odvija regularno, gde je veliki teret na našem prosvetnom sistemu. Iz toga razloga je, kaže, potrebno posebno povesti računa o tome da se zaštite svi oni koji učestvuju u ovom procesu. Za sada to u našoj lokalnoj samoupravi teče u najboljem redu, rekao je.

Potom se predsednik Gradskog odbora somborskog SPS-a ovrnuo na nešto, napomenuvši posebno značajnim u ovim uslovima, kada je sve osetljivo i kada se na određeni način podriva poverenje koje treba da ima sam sistem i sama država, a ona preduzima sve ono što je neophodno da se nastava odvija i sve redovne i prateće nastavne aktivnosti, po predviđenom planu i redosledu:

- Kao što smo videli, taj proces je u prvih petnaestak dana počeo sasvim dobro, i na nivou Grada Sombora teče u najboljem redu, uveren se da će tako i biti. Osim ovog suštinski važnog, obrazovnog dela, veoma je bitan i vaspitni momenat, koji treba da izgradi jedno poverenje kako među učenicima, nastavnicima, svim parnertima u obazovanju, roditeljima, tako i u samu lokalnu samoupravu, sistem i državu.

On je odmah pomenuo i ulogu zdravstva, u celini: - Ne možemo a da ne izrazimo zahvalnost svim zdravstvenim radnicima koji su u najtežim okolnostima organizovali sve ono što je bilo neophodno da se zaštiti populacija, a isto tako da se blagavoremeno, temeljno i kvalitetno leče i oni koji ne boluju samo od korona virusa već i od drugih hroničnih i ostalih bolesti.

Disciplina je ono što je neophodno u sadašnjim uslovima a sama koordinacija podrazumeva i jednu strogu subordinaciju koju Ministarstvo prosvete, nauke i tehonološkog razvoja, školskih uprava i kolektivi škola treba dosledno da poštuju, poruka je Staničkova. - Mi u Somboru možemo da izrazimo zadovoljstvo da ova koordinacija, kao i subordinacija i samo poverenje protiče u najboljem redu.

- Skrenuo bih pažnju - nastavio je Borislav Staničkov - i na jednu važnu stvar a to je, da je Sombor značajan grad na mapi prosvete, kulture i obrazovanja, da je i sama kulturna delatnost koja je u ovim otežanim uslovima funckionisala u Somboru u punom kapacitetu, ali uz redukovana finansijska sredstva, tako da su naše ustanove kulture realizovale sve svoje zamišljene planove. Čak je u nekim slučajevima to bilo i više nego što je planirano, uz redukovana finansijska sredstva, i uz sve mere koje su bile neophodne i koje su primenjivane. Jer, u određenom periodu bilo je neophodno da uvek bude podnet odnosno slat zahtev kako bi Krizni štab odobrio odvijanje određene manifestacije. Sve manifestacije su odrađene u najboljem redu, uz poštovanje mera, a i sama kulturna jesen je ono što nam sledi i planirana je u punom kapacitetu.

To je svakako veoma značajno jer to dokazuje da lokalna samouprava kao osnivač i ustanove kulture koordinišu ovu delatnost i čuvaju naše ugledno, mesto Sombora na mapi kulture države Srbije i regiona, rekao je Staničkov i  pritom dao jedan, baš svetao primer upravo u otežano doba:

- Skrenuo bih pažnju još na jednu ustanovu, odnosno udruženje koje je oživelo, i koje nadam se, uz svestranu podršku će dati novi - odnosno stari, pečat koji je nekada imala, a to je Srpska čitaonica „Laza Kostić“ koja je promenama koje je realizovala, uspela da krene sa određenim manifestacijama, da sačini plan. Nadamo se da ćemo zajednički uspeti i da renoviramo ovu lepu zgradu, tu lepu zadužbinu, Srpske čitaonice „Laza Kostić“. U tom pogledu dajemo im punu podršku i želimo da nastave onako kako su počeli ovoga leta.

Vladimir Uzelac, potpredsednik Gradskog odbora somborskog SPS-a i predsednik Aktiva direktora osnovnih škola sa teritorije Grada Sombora (direktor škole "Miroslav Antić" u Čonoplji), svim građanima, kako je istakao - ma gde se oni nalaze, pridružio se čestitkama na današnji praznik i poželeo da ovaj praznik svojim činjenjem učinimo dostojnim tradicije kojom se on i bavi:

- Kada čujemo reč jedinstvo u Srba, odmah čujete sa druge strane da je neko ugrožen. Bez obzira na to, mi ćemo da postojano negujemo jedinstvo, slobodu i nacionalnu zastavu jer samo mi dobro znamo koliko nas je to jedinstvo, ta sloboda, i ta zastava u prošlosti koštalo. U to ime, još jednom svim građanima želim srećan dan naših praznika.

Što se tiče obrazovanja na teritoriji Grada Sombora, rekao je Uzelac, sve škole, osnovne i srednje, su u režimu zelene zone. To znači da se nastava odvija redovno, da nema podela u grupe i da čas traje 45 minuta. - Razumnom politikom Grada Sombora, sva sredstva potrebna za zaštitu učenika, zaposlenih i posetilaca u školi, gde je broj redukovan, su maksimalno obezbeđena, stvar je škole koliko će u skladu sa svojim potrebama da utroši sredstava.

Uzelac je potom notirao: - Kad govorimo o kovidu i vremenu u kojem živimo izrazio bih zahvalnost svim zdravstvenim radnicima, svim radnicima policije, državnim službama, prosveti, posebno roditeljima, učenicima, nastavnicima i svim zaposlenima u školama što predano već dve godine se bore da život izgleda normalno. A zaista, ako posetite bilo koju ustanovu ovde na teritoriji Grada Sombora videćete da nastava traje redovno, da su deca nasmejana, da su deca vesela, da je atmosfera pozitivna, i u to ime hvala svima koji učestvuju u ovom procesu nastave.

Građani treba da znaju da su svi zahtevi upućeni od škola sa teritorije Grada Sombora prema Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja preko Školske uprave Sombor, realizovani. Šta to znači? Nema tehnoloških viškova, i sva odeljenja gde je traženo to, da budu dva, a ne jedno, dobila su saglasnost resornog ministarstva. To govori o brizi za celokupnu situaciju u ovim teškim uslovima, naglasio je Uzelac i obrazložio:

- Nijedna osnovna i srednja škola sa teritorije Grada Sombora nema dugovanja, niti je pred blokadom niti se o tome govori. Mi retko o tome pričamo, retko gledamo „preko plota“ kako to izgleda u drugim upravama i drugim opštinama, ali ovde zaista imam potrebu da iskoristim ovu priliku i kažem, da brigom Gradske uprave, škole sa onim opredeljenim sredstvima kojima raspolažu, rade nesmetano i da se u roku od 45 dana isplaćuju sva potraživanja.

Obrazovanje na teritoriji Grada Sombora je perjanica uslova kako treba pažljivo voditi brigu o ponašanju u uslovima u kojima živimo i ugledati se na decu kako ona primenjuju sve mere zaštite koje su pred njih stavljene. - Zato bih se još jednom zahvalio svim pomenutim, ali i svim građanima na tome da ovo vreme provodimo ipak dostojnim čoveka i da nismo poklekli u borbi sa virusom, zaključio je Vladimir Uzelac.

Funkcioneri Socijalističke partije Srbije, Gradskog odbora u Somboru, redovno će se obraćati javnosti i nadalje u vezi sa svim vitalnim i aktuelnim pitanjima, potrebama i temama kada je reč o životu građana.

- U dodatku rubrike pogledajte još set slajd-fotografija -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

* Sloboda medija opada širom Evrope, zato je krajnje vreme da države članice Saveta Evrope ispune svoje međunarodne obaveze u zaštiti novinara, izjavio je generalni sekretar Evropske federacije novinara (EFJ) Rikardo Gutierez

Govoreći juče na Ministarskoj konferenciji Saveta Evrope (SE) o veštačkoj inteligenciji, slobodi izražavanja i slobodi medija, Gutierez je konstatovao da se „širom Evrope iz godine u godinu pogoršavaju uslovi rada novinara”, preneo je portal sindikata UGS Nezavisnost.  

- U poslednjih šest godina u Evropi su ubijena 33 novinara dok su radili svoj posao, a postoji 38 slučajeva nekažnjavanja ubistava novinara - naglasio je generalni sekretar EFJ.

Gutierez je izrazio neslaganje povodom teza iznesenih na Ministarskoj konferenciji SE, da su ključne pretnje slobodi medija, između ostalog, globalni pad poverenja u sve medije, nedostatak etičke samoregulacije društvenih mreža, te da je potrebno da države uspostave nove oblike regulacije medija.

- Profesionalnim medijima nisu potrebni novi propisi. Svi znate da su najbolji ‘protivotrovi’ zaštita novinarstva kao javnog dobra, promovisanje medijske pismenosti, promovisanje etike, samoregulacije i pluralizma medija, a pre svega mnogo veća transparentnost onih koji su na vlasti - rekao je generalni sekretar EFJ.

Gutierez je pozvao države članice SE da efikasno primene Preporuke SE 2016/4 o zaštiti novinarstva i bezbednosti novinara i drugih medijskih radnika. Takođe, pozvao je države „da donesu zakone i institucionalne mehanizme za procesuiranje zloupotreba društvenih mreža uperenih protiv novinara”, te da posebnu brigu treba posvetiti ciljanom ugrožavanju novinarki.

- Žalosno je što je tako malo vlada sprovelo konkretne mere za podršku slobodi medija, a posebno što neke države rade suprotno. Potpisale su Preporuku SE 2016. godine i sada pokazuju svoje licemerje postupajući suprotno tim preporukama - naglasio je prvi čovek najveće novinarske asocijacije u Evropi koja okuplja više od 320.000 novinara iz 72 organizacije u 45 država. Osuđujući nedavni napad slovenačkog premijera Janeza Janše putem Tvitera na poverenicu SE za ljudska prava Dunju Mijatović, Gutierez je ukazao na učestalu praksu takvog ponašanja političara širom Evrope.   

- Naše članice širom Evrope ukazuju na zabrinjavajući rast zloupotrebe mreža i pretnji novinarima, koje podstiču političari. Prijavljivali smo takve slučajeve, uključujući ministre i šefove vlada, u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Srbiji, Turskoj, Velikoj Britaniji, Bugarskoj, Malti, Češkoj, Poljskoj, Italiji, Francuskoj, Estoniji, Austriji, Slovačkoj itd. Retorika mržnje prema novinarima mora prestati - zaključio je Rikardo Gutierez, generalni sekretar Evropske federacije novinara.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!) 
Objavljeno u Sindikat

Sombor: FK RADNIČKI 1912 - FK SLOBODA (Novi Kozarci) 5:0 (1:0)

Strelci: Avdić (11, 55, 66. minut), Šveljo (52),  Milisavljević (70).

* Nije se mogao poželeti lepši početak drugog dela sezone! Razigrani i efikasni Radnički 1912 nije ni jednog momenta dao nadu gostima da mogu više od ubedljivog poraza

Već u 3. minutu Radovanović pronalazi Antunića koji šutira po sredini za lak plen golmanu Živkovu. Pet minuta kasnije Šveljo vešto pronalazi Antunića koji izbija pred golmana oči u oči ali Živkov i ovoga puta izlazi kao pobednik. U 11. minutu ponovo odlično dodavanje Švelje u gužvi za Avdića koji postiže gol za 1:0!

U sledećem već napadu pokušava Sloboda ali je Pehilj bio na visini zadatka. U 21. minutu Unković šutira glavom preko gola. Dva minuta kasnije nesmotrenost Pehilja koji ispušta loptu ali se ispravlja i uklanja opasnost. Velika, možda i jedina greška zadnje linije i lopta stiže do Erdeljana na 3 metra ali Pehilj brani čudesnom paradom koja se retko viđa.

Drugo poluvreme počinje nezgodnim šutem gostiju sa levog boka. U 51. minutu Antunić beži odbrani Slobode kojoj nije preostalo ništa nego da ga ruši za opravdano dosuđen kazneni udarac. Neumoljiv je sa bele tačke Šveljo koji golmana šalje u jednu a loptu u drugu stranu za 2:0! I onda kreće Radnički 1912 u petoj brzini, Šveljo osvaja loptu na ivici domaćeg šesnaesterca, pretrčava gotovo 50 metara i daje sjajan pas na desni bok gde je Antunić koji ubacuje preciznu loptu u peterac na drugu stativu za Avdića i lopta je u mreži za 3:0!

Samo 10 minuta kasnije Avdić je ponovo na sceni sa solo prodorom i sjajnim šutem sa ivice peterca povećava na 4:0! Konačnih 5:0 postavlja rezervista Milisavljević koji se najbolje snalazi na centaršut Švelje. Beležimo još projektil Radovanovića koji je prohujao iznad prečke sa oko 25 metara udaljenosti. Ovom pobedom Radnički 1912 se učvrstio na drugom mestu tabele i sa velikim optimizmom može da čeka sledeće izazove u sezoni.

(U galeriji ispod teksta pogledajte još detalja sa ove prvenstvene utakmice)

Izvor: fejsbuk stranica FK Radnički 1912 Sombor (https://www.facebook.com/radnicki1912)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sport

7. oktobar 2020.  Autorski tekstovi: Jelka Jovanović 

* Dostojanstven rad podrazumeva siguran, bezbedan, ugovoren, pristojno i na vreme plaćen posao koji bi, uz to, morao da zadovoljava i davno formulisanu “formulu” tri osmice - osam sati rada, toliko sna i još toliko sati društvenog života

Šta ste radili danas? To nije retoričko pitanja, još manje šala, mada bi većina zaposlenih 7. oktobra, uz kiseli osmeh, odmahnula rukom. Posebno ako im kažete da je baš danas Međunarodni dan dostojanstvenog rada - za šta se uglavnom malo zna i mari! - koji, ovako ili onako, ipak, obeležavaju ljudi širom planete.

Za one koji po savesti ili službenoj dužnosti misle o tom danu i radu uopšte tri su odrednice bitne - poštovanje znanja i uloženog truda; poštovanje ličnosti i - sloboda. Jer bez poštovanja i slobode nema ni kvalitetnog rada, sledstveno ni razvoja, kako učesnika u onome što se banalno zove proces rada, dakle ljudi sa obe ugovorne strane, tako ni kolektiva u kom se radi i društva u celini.

Kriza kao lakmus

Ove godine 7. oktobar se zagubio - mada se i inače lako zagubi - u globalnoj krizi izazvanoj koronavirusom, pa su sticajem tih okolnosti već mesecima u prvom planu ljudi koji moraju da rade da bi svi ostali kako, tako opstali, pa i bukvalno preživeli. Pandemija, odnosno napad virusa, odneo je desetine miliona života širom sveta, a sva je prilika da neće mirovati ni do sledećeg 7. oktobra.

Lekari različitih usmerenja, medicinske sestre, laboranti, čistači/ce u zdravstvenim ustanovama i sva sila drugih ljudi iz tzv. zdravstenog sektora, uključujući i one u naučnim ustanovama i farmaceutskoj industriji koji rade na pronalaženju leka i vakcine, na prvoj su - tako se kaže - liniji fronta u borbi sa nevidljivim neprijateljem. Oni su proteklih meseci na raznim meridijanima bukvalno skapavali i skapavaju od posla u danonoćnoj opsadi virusa koji je gotovo paralisao svet i prilično, praktično preko noći izmenio i prioritete i način života i rada. Svih, ne samo zdravstvenih radnika. No, baš zbog te izloženosti, njihov rad se hvali i javno i privatno, ali uprkos činjenici da je život bez njih bukvalano nemoguć, hvale i priznanja retko pronalaze iskaz koji bi se mogao okarakterisati svim atributima koje sintagma dostojanstven rad nosi. Uključujući i onaj koji bi dušebrižnici mogli okarakterisati kao bizaran, a to je zarada, koja svakako ne može i ne sme biti ista ako podrazumeva prekovremeni i noćni rad, spajanje smena, višesatno angažovanje pod teškom opremom kakvu su u sudaru sa infektivnim bolestima zaposleni prinuđeni da nose.

Svedoci smo već mesecima da oni koji su zbog požrtvovanog rada na poslu inficirani virusom nemaju ni „poštedu“ ni akedvatnu naknadu - tretiraju ih kao glinene golubove, samo što metak usmeren na njih nije vidljiv golim okom. A „pohvale“ dobiju oni koje je taj nevidljivi odveo s one strane života.

Zahvaljujući virusu čija priroda još nije otkrivena - pa time ni savladana - beli mantili su u središtu pažnje, ali uz njih su meseci svetske pošasti pod lupu svakoga doveli još niz ljudi bez kojih je i inače život nezamisliv, a koje drugi manje, više tretiraju kao nešto što se podrazumeva. U javnoj orbiti su tako zaposleni u trgovini, posebno u radnjama sa prehrambenom i higijenskom robom, što znači većina, jer se trgovina odavno preselila u lance koji imaju maltene sve - od igle do lokomotive. nezaobilazni su zaposleni u komunalnim službama, zaduženi za javnu čistoću, odnosno održavanje higijene u javnim prostorima i na javnim površinama… Takođe, kontrolori javnog reda i mira, uključujući i one zadužene za zaštitu ljudskih prava i sloboda, odnosno policiju, tužilaštvo i sudije.

Tu su i angažovani u prosveti kojima je korona nametnula novi način rada, sasvim drugačiji od dosadašnjeg, koji podrazumeva veštine koje nisu dovoljno vežbane, ni u tehničko-tehnološkom smislu (za nastavu na daljinu), ni u uspostavljanja odnosa sa đacima bez kontakata.

Napokon, mada ne poslednji - a njihov angažman će tek doći do izražaja - jesu oni koji rade u inače poniženom sistemu socijalne zaštite i brinu o osetljivim kategorijama stanovništva, u vremenima krize još izloženijim nedaćama, kao što su stariji, nemoćni i siromašni. Zbog nameta pandemijske bolesti „socijalci“ su morali dodatno da se angažuju, pri čemu njihov rad nije baš vidljiv - jer većina izbegava da vidi nevolje drugih, pa tako i one koji pomažu u njihovom prevazilaženju.

Pravila, pravila

Dakle, korona je postala lakmus pod kojim su sam rad i dostojanstvenost rada „pocrveneli!“, a zbog vanrednih okolnosti ni oni kojima je obaveza upravo zaštita rada i uslova postali su nevidljivi. Pre svega sindikati i organizacije za zaštitu ljudskih prava. Jer, za boga miloga, svet je u krizi, ko će još brinuti o detaljima koji podrazumevaju poštovanje tuđeg truda! Ili slobodu kao takvu i slobodu u izboru i obavljanju posla.

"Smisao postojanja sindikata je da obezbedi dostojanstven rad. Dostojanstven rad je suprotan prekarnom radu koji znači nesiguran, nebezbedan, neugovoren posao. Rizičan u svakom smislu" kaže predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković.

Za Stojiljkovića nema sumnje da i u ovoj kriznoj godini - ili baš zbog nje - rad mora biti ugovoren, bezbedan, pristojno i na vreme plaćen. Svuda, pa naravno i u Srbiji: “Uslovi se dogovaraju i realizuju kroz ugovore o radu, a oni su proizvod kolektivnog ugovaranja i dogovaranja. Kroz kolektivne ugovore uspostavljena su, ili bi trebalo da budu uspostavljena, pravila ponašanja obe strane, zaposlenih i poslodavaca.” Odnosno onih koji ulažu rad i onih koji taj rad plaćaju.

“Nisu samo bezbednost i zarada važni, oni su neophodni, a da bi rad zaista bio dostojanstven ne sme biti ‘gruvanja karaktera’, odnosno dovođenja zaposlenih u ponižavajući položaj, bilo kroz klasični mobing, bilo kroz uslovljavanje zaposlenih u javnoj upravi, medijima, prosveti, zdravstvu… da deluju i rade po pravilima profesije i savesti a ne po nalogu ‘odozgo’ ", kaže predsednik Nezavisnosti.

Čuvanje karaktera

Stojiljković je uveren da obim tih nepoželjnih “ugruvavanja” karaktera na radnim mestima govori o razmerama klijentelizma i partijskog zapošljavanja koji po prirodi stvari poništavaju i dostojanstvenost rada i sam rad: “Naravno, element koji ne smemo nikako zaboraviti jeste zarada od koje se pristojno živi, a to svakako nije ova minimalna koja ne garantuje ni pokriće minimalne potrošačke korpe za tročlanu porodicu, tačnije ispod je linije siromaštva.”

I predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić deli ova gledišta, uz napomenu da se rada i dostojanstva rada sećamo samo povodom dana kada se obeležavaju, a svim ostalim danima, sedmicama i mesecima u godini okrećemo se sitnim interesima i strahovima - da se sačuva (pre toga dobije) poslić, da se ne zameri nekome “gore” koji može da se osveti… A to sve rad pretvara u nedostojanstven, pri čemu tako stečeno i očuvano radno mesto ne znači i stvarni beg od siromaštva. Jer, u Srbiji je sve više zaposlenih na plati koja se bliži minimalnoj, svesnih da “prosek” dižu oni na privilegovanim poslovima. “Jedan od šest radnika živi ispod granice siromaštva”, upozorava Savić. Pri čemu ni većina ostalih zaposlenih nije mnogo iznad, plus sve brojniji penzioneri koji najčešće žive baš tu negde oko linije siromaštva ili ispod nje.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko, uz pridev dostojanstven (rad), dodaje i druge dve odrednice - pristojan i dobar. Onaj posao od kog može da se živi pristojno, dobro, dostojanstveno.

„Kad kažem dobar mislim na ukupne uslove rada, u kojima je plata samo jedan od uslova za rad. Što bolja to bolje, ali važno je da zarada odgovara kvalifikacijama, da se ne osećaš eksploatisano, ugroženo, progonjeno. Taj nivo dostojanstvenosti rada ima i socijalnu i psihološku dimenziju. Značajno je i da imaš osiguranje, da nisi izložen preteranim rizicima, da očekuješ izvesno penziju“, kaže Arandarenko.

Drugi aspekt je odnos poslodavca prema zaposlenom, a ključno je da to bude „odnos institucionalizovane saradnje“. Doslovno po ugovoru koji se sklapa za svaki angažnman.

Arandarenko ne sumnja u ono što se i golim okom vidi, a i forsira u Srbiji, da je sigurnije i isplativije biti angažovan, odnosno zaposlen u javnom sektoru. Tu se, napominje, neki od elemenata dostojanstvenog rada lakše ističu, pre svega sigurnost posla, a i zarada koja je u proseku veća kad vam je država poslodavac.

Sigurnost takvog radnog mesta, međutim, uslovljena je drugim odnosima koji dostojanstvenost i rada i radnika poništavaju ili barem smanjuju, a Stojiljković njihov izraz vidi u klijentelizmu, nepozitmu i partijskom zapošljavanju.

Ako se polje rada premesti iz zona koje je već naglašena pandemija isturila na svetlo dana, pa i rada kao preduslova preživljavanja, dolazi se u široko polje koje vezuje posao i zadovoljstvo. Svako ko živi od svojih deset prstiju zna da je za kvalitetno obavljanje bilo kog posla, uz kvalifikacije, bitna sklonost ka nekom poslu i da rad koji prija, godi čoveku i celokupan život čini kvalitetnijim. Već godinama, pa i decenijama, postoje zanimanja koja ljudima nude mogućnost da se izraze u potpunosti, od sve značajnijeg IT sektora, preko nekada ponižavanih a danas kreativnih poslova kao što su, primerice, kuvar, krojač… To su, istovremeno, poslovi koji omogućavaju dobru perspektivu i napredovanje, što je takođe značajna dimenzija dostojanstva rada.

Uz platu, bezbedne uslove rada i poštovanje, to je karika koja čoveku ne dozvoljava da, kako je to Stojiljković sociološki konstatovao, ne bude „mrtvac na dopustu“ i da ne hoda po svetu kao zombi.

Mada, ako se podvuče crta, dostojanstven rad bi morao da zadovoljava i bitnu vremensku odrednicu davno formulisanu kroz tri osmice - osam sati rada, osam sati sna i osam sati društvenog života, ali to je tema za drugi dan posvećen radu -1. maj.

Beleži novinarka: Jelka Jovanović

Izvor: UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

(SLOBODA - FREEDOM - u doba korone virusa - 5. maj, 2020.)

* Evropski dan samostalnog života je Evropska mreža za samostalni život ustanovila 2014. i za taj dan je određen 5. maj. Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije kao članica Evropske mreže sa svojim lokalnim centrima svake godine se uključivao u obeležavanje ovog datuma.

Ove godine, u jeku pandemije korona virusa, tema obeležavanja se odnosila na razmišljanje članova šta za njih znači pojam SLOBODA.

Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije je štampao prigodnu brošuru na ovu temu koja je distribuirana lokalnim organizacijama Centra, tako da je i u Somboru podeljena online ova mala brošura.

Julijana Čatalinac,

predsednica CSŽ Sombor

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Osobe sa invaliditetom
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…