Prikazivanje članaka po tagu sloboda

* Sloboda medija opada širom Evrope, zato je krajnje vreme da države članice Saveta Evrope ispune svoje međunarodne obaveze u zaštiti novinara, izjavio je generalni sekretar Evropske federacije novinara (EFJ) Rikardo Gutierez

Govoreći juče na Ministarskoj konferenciji Saveta Evrope (SE) o veštačkoj inteligenciji, slobodi izražavanja i slobodi medija, Gutierez je konstatovao da se „širom Evrope iz godine u godinu pogoršavaju uslovi rada novinara”, preneo je portal sindikata UGS Nezavisnost.  

- U poslednjih šest godina u Evropi su ubijena 33 novinara dok su radili svoj posao, a postoji 38 slučajeva nekažnjavanja ubistava novinara - naglasio je generalni sekretar EFJ.

Gutierez je izrazio neslaganje povodom teza iznesenih na Ministarskoj konferenciji SE, da su ključne pretnje slobodi medija, između ostalog, globalni pad poverenja u sve medije, nedostatak etičke samoregulacije društvenih mreža, te da je potrebno da države uspostave nove oblike regulacije medija.

- Profesionalnim medijima nisu potrebni novi propisi. Svi znate da su najbolji ‘protivotrovi’ zaštita novinarstva kao javnog dobra, promovisanje medijske pismenosti, promovisanje etike, samoregulacije i pluralizma medija, a pre svega mnogo veća transparentnost onih koji su na vlasti - rekao je generalni sekretar EFJ.

Gutierez je pozvao države članice SE da efikasno primene Preporuke SE 2016/4 o zaštiti novinarstva i bezbednosti novinara i drugih medijskih radnika. Takođe, pozvao je države „da donesu zakone i institucionalne mehanizme za procesuiranje zloupotreba društvenih mreža uperenih protiv novinara”, te da posebnu brigu treba posvetiti ciljanom ugrožavanju novinarki.

- Žalosno je što je tako malo vlada sprovelo konkretne mere za podršku slobodi medija, a posebno što neke države rade suprotno. Potpisale su Preporuku SE 2016. godine i sada pokazuju svoje licemerje postupajući suprotno tim preporukama - naglasio je prvi čovek najveće novinarske asocijacije u Evropi koja okuplja više od 320.000 novinara iz 72 organizacije u 45 država. Osuđujući nedavni napad slovenačkog premijera Janeza Janše putem Tvitera na poverenicu SE za ljudska prava Dunju Mijatović, Gutierez je ukazao na učestalu praksu takvog ponašanja političara širom Evrope.   

- Naše članice širom Evrope ukazuju na zabrinjavajući rast zloupotrebe mreža i pretnji novinarima, koje podstiču političari. Prijavljivali smo takve slučajeve, uključujući ministre i šefove vlada, u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Srbiji, Turskoj, Velikoj Britaniji, Bugarskoj, Malti, Češkoj, Poljskoj, Italiji, Francuskoj, Estoniji, Austriji, Slovačkoj itd. Retorika mržnje prema novinarima mora prestati - zaključio je Rikardo Gutierez, generalni sekretar Evropske federacije novinara.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!) 
Objavljeno u Sindikat

Sombor: FK RADNIČKI 1912 - FK SLOBODA (Novi Kozarci) 5:0 (1:0)

Strelci: Avdić (11, 55, 66. minut), Šveljo (52),  Milisavljević (70).

* Nije se mogao poželeti lepši početak drugog dela sezone! Razigrani i efikasni Radnički 1912 nije ni jednog momenta dao nadu gostima da mogu više od ubedljivog poraza

Već u 3. minutu Radovanović pronalazi Antunića koji šutira po sredini za lak plen golmanu Živkovu. Pet minuta kasnije Šveljo vešto pronalazi Antunića koji izbija pred golmana oči u oči ali Živkov i ovoga puta izlazi kao pobednik. U 11. minutu ponovo odlično dodavanje Švelje u gužvi za Avdića koji postiže gol za 1:0!

U sledećem već napadu pokušava Sloboda ali je Pehilj bio na visini zadatka. U 21. minutu Unković šutira glavom preko gola. Dva minuta kasnije nesmotrenost Pehilja koji ispušta loptu ali se ispravlja i uklanja opasnost. Velika, možda i jedina greška zadnje linije i lopta stiže do Erdeljana na 3 metra ali Pehilj brani čudesnom paradom koja se retko viđa.

Drugo poluvreme počinje nezgodnim šutem gostiju sa levog boka. U 51. minutu Antunić beži odbrani Slobode kojoj nije preostalo ništa nego da ga ruši za opravdano dosuđen kazneni udarac. Neumoljiv je sa bele tačke Šveljo koji golmana šalje u jednu a loptu u drugu stranu za 2:0! I onda kreće Radnički 1912 u petoj brzini, Šveljo osvaja loptu na ivici domaćeg šesnaesterca, pretrčava gotovo 50 metara i daje sjajan pas na desni bok gde je Antunić koji ubacuje preciznu loptu u peterac na drugu stativu za Avdića i lopta je u mreži za 3:0!

Samo 10 minuta kasnije Avdić je ponovo na sceni sa solo prodorom i sjajnim šutem sa ivice peterca povećava na 4:0! Konačnih 5:0 postavlja rezervista Milisavljević koji se najbolje snalazi na centaršut Švelje. Beležimo još projektil Radovanovića koji je prohujao iznad prečke sa oko 25 metara udaljenosti. Ovom pobedom Radnički 1912 se učvrstio na drugom mestu tabele i sa velikim optimizmom može da čeka sledeće izazove u sezoni.

(U galeriji ispod teksta pogledajte još detalja sa ove prvenstvene utakmice)

Izvor: fejsbuk stranica FK Radnički 1912 Sombor (https://www.facebook.com/radnicki1912)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sport

7. oktobar 2020.  Autorski tekstovi: Jelka Jovanović 

* Dostojanstven rad podrazumeva siguran, bezbedan, ugovoren, pristojno i na vreme plaćen posao koji bi, uz to, morao da zadovoljava i davno formulisanu “formulu” tri osmice - osam sati rada, toliko sna i još toliko sati društvenog života

Šta ste radili danas? To nije retoričko pitanja, još manje šala, mada bi većina zaposlenih 7. oktobra, uz kiseli osmeh, odmahnula rukom. Posebno ako im kažete da je baš danas Međunarodni dan dostojanstvenog rada - za šta se uglavnom malo zna i mari! - koji, ovako ili onako, ipak, obeležavaju ljudi širom planete.

Za one koji po savesti ili službenoj dužnosti misle o tom danu i radu uopšte tri su odrednice bitne - poštovanje znanja i uloženog truda; poštovanje ličnosti i - sloboda. Jer bez poštovanja i slobode nema ni kvalitetnog rada, sledstveno ni razvoja, kako učesnika u onome što se banalno zove proces rada, dakle ljudi sa obe ugovorne strane, tako ni kolektiva u kom se radi i društva u celini.

Kriza kao lakmus

Ove godine 7. oktobar se zagubio - mada se i inače lako zagubi - u globalnoj krizi izazvanoj koronavirusom, pa su sticajem tih okolnosti već mesecima u prvom planu ljudi koji moraju da rade da bi svi ostali kako, tako opstali, pa i bukvalno preživeli. Pandemija, odnosno napad virusa, odneo je desetine miliona života širom sveta, a sva je prilika da neće mirovati ni do sledećeg 7. oktobra.

Lekari različitih usmerenja, medicinske sestre, laboranti, čistači/ce u zdravstvenim ustanovama i sva sila drugih ljudi iz tzv. zdravstenog sektora, uključujući i one u naučnim ustanovama i farmaceutskoj industriji koji rade na pronalaženju leka i vakcine, na prvoj su - tako se kaže - liniji fronta u borbi sa nevidljivim neprijateljem. Oni su proteklih meseci na raznim meridijanima bukvalno skapavali i skapavaju od posla u danonoćnoj opsadi virusa koji je gotovo paralisao svet i prilično, praktično preko noći izmenio i prioritete i način života i rada. Svih, ne samo zdravstvenih radnika. No, baš zbog te izloženosti, njihov rad se hvali i javno i privatno, ali uprkos činjenici da je život bez njih bukvalano nemoguć, hvale i priznanja retko pronalaze iskaz koji bi se mogao okarakterisati svim atributima koje sintagma dostojanstven rad nosi. Uključujući i onaj koji bi dušebrižnici mogli okarakterisati kao bizaran, a to je zarada, koja svakako ne može i ne sme biti ista ako podrazumeva prekovremeni i noćni rad, spajanje smena, višesatno angažovanje pod teškom opremom kakvu su u sudaru sa infektivnim bolestima zaposleni prinuđeni da nose.

Svedoci smo već mesecima da oni koji su zbog požrtvovanog rada na poslu inficirani virusom nemaju ni „poštedu“ ni akedvatnu naknadu - tretiraju ih kao glinene golubove, samo što metak usmeren na njih nije vidljiv golim okom. A „pohvale“ dobiju oni koje je taj nevidljivi odveo s one strane života.

Zahvaljujući virusu čija priroda još nije otkrivena - pa time ni savladana - beli mantili su u središtu pažnje, ali uz njih su meseci svetske pošasti pod lupu svakoga doveli još niz ljudi bez kojih je i inače život nezamisliv, a koje drugi manje, više tretiraju kao nešto što se podrazumeva. U javnoj orbiti su tako zaposleni u trgovini, posebno u radnjama sa prehrambenom i higijenskom robom, što znači većina, jer se trgovina odavno preselila u lance koji imaju maltene sve - od igle do lokomotive. nezaobilazni su zaposleni u komunalnim službama, zaduženi za javnu čistoću, odnosno održavanje higijene u javnim prostorima i na javnim površinama… Takođe, kontrolori javnog reda i mira, uključujući i one zadužene za zaštitu ljudskih prava i sloboda, odnosno policiju, tužilaštvo i sudije.

Tu su i angažovani u prosveti kojima je korona nametnula novi način rada, sasvim drugačiji od dosadašnjeg, koji podrazumeva veštine koje nisu dovoljno vežbane, ni u tehničko-tehnološkom smislu (za nastavu na daljinu), ni u uspostavljanja odnosa sa đacima bez kontakata.

Napokon, mada ne poslednji - a njihov angažman će tek doći do izražaja - jesu oni koji rade u inače poniženom sistemu socijalne zaštite i brinu o osetljivim kategorijama stanovništva, u vremenima krize još izloženijim nedaćama, kao što su stariji, nemoćni i siromašni. Zbog nameta pandemijske bolesti „socijalci“ su morali dodatno da se angažuju, pri čemu njihov rad nije baš vidljiv - jer većina izbegava da vidi nevolje drugih, pa tako i one koji pomažu u njihovom prevazilaženju.

Pravila, pravila

Dakle, korona je postala lakmus pod kojim su sam rad i dostojanstvenost rada „pocrveneli!“, a zbog vanrednih okolnosti ni oni kojima je obaveza upravo zaštita rada i uslova postali su nevidljivi. Pre svega sindikati i organizacije za zaštitu ljudskih prava. Jer, za boga miloga, svet je u krizi, ko će još brinuti o detaljima koji podrazumevaju poštovanje tuđeg truda! Ili slobodu kao takvu i slobodu u izboru i obavljanju posla.

"Smisao postojanja sindikata je da obezbedi dostojanstven rad. Dostojanstven rad je suprotan prekarnom radu koji znači nesiguran, nebezbedan, neugovoren posao. Rizičan u svakom smislu" kaže predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković.

Za Stojiljkovića nema sumnje da i u ovoj kriznoj godini - ili baš zbog nje - rad mora biti ugovoren, bezbedan, pristojno i na vreme plaćen. Svuda, pa naravno i u Srbiji: “Uslovi se dogovaraju i realizuju kroz ugovore o radu, a oni su proizvod kolektivnog ugovaranja i dogovaranja. Kroz kolektivne ugovore uspostavljena su, ili bi trebalo da budu uspostavljena, pravila ponašanja obe strane, zaposlenih i poslodavaca.” Odnosno onih koji ulažu rad i onih koji taj rad plaćaju.

“Nisu samo bezbednost i zarada važni, oni su neophodni, a da bi rad zaista bio dostojanstven ne sme biti ‘gruvanja karaktera’, odnosno dovođenja zaposlenih u ponižavajući položaj, bilo kroz klasični mobing, bilo kroz uslovljavanje zaposlenih u javnoj upravi, medijima, prosveti, zdravstvu… da deluju i rade po pravilima profesije i savesti a ne po nalogu ‘odozgo’ ", kaže predsednik Nezavisnosti.

Čuvanje karaktera

Stojiljković je uveren da obim tih nepoželjnih “ugruvavanja” karaktera na radnim mestima govori o razmerama klijentelizma i partijskog zapošljavanja koji po prirodi stvari poništavaju i dostojanstvenost rada i sam rad: “Naravno, element koji ne smemo nikako zaboraviti jeste zarada od koje se pristojno živi, a to svakako nije ova minimalna koja ne garantuje ni pokriće minimalne potrošačke korpe za tročlanu porodicu, tačnije ispod je linije siromaštva.”

I predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić deli ova gledišta, uz napomenu da se rada i dostojanstva rada sećamo samo povodom dana kada se obeležavaju, a svim ostalim danima, sedmicama i mesecima u godini okrećemo se sitnim interesima i strahovima - da se sačuva (pre toga dobije) poslić, da se ne zameri nekome “gore” koji može da se osveti… A to sve rad pretvara u nedostojanstven, pri čemu tako stečeno i očuvano radno mesto ne znači i stvarni beg od siromaštva. Jer, u Srbiji je sve više zaposlenih na plati koja se bliži minimalnoj, svesnih da “prosek” dižu oni na privilegovanim poslovima. “Jedan od šest radnika živi ispod granice siromaštva”, upozorava Savić. Pri čemu ni većina ostalih zaposlenih nije mnogo iznad, plus sve brojniji penzioneri koji najčešće žive baš tu negde oko linije siromaštva ili ispod nje.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko, uz pridev dostojanstven (rad), dodaje i druge dve odrednice - pristojan i dobar. Onaj posao od kog može da se živi pristojno, dobro, dostojanstveno.

„Kad kažem dobar mislim na ukupne uslove rada, u kojima je plata samo jedan od uslova za rad. Što bolja to bolje, ali važno je da zarada odgovara kvalifikacijama, da se ne osećaš eksploatisano, ugroženo, progonjeno. Taj nivo dostojanstvenosti rada ima i socijalnu i psihološku dimenziju. Značajno je i da imaš osiguranje, da nisi izložen preteranim rizicima, da očekuješ izvesno penziju“, kaže Arandarenko.

Drugi aspekt je odnos poslodavca prema zaposlenom, a ključno je da to bude „odnos institucionalizovane saradnje“. Doslovno po ugovoru koji se sklapa za svaki angažnman.

Arandarenko ne sumnja u ono što se i golim okom vidi, a i forsira u Srbiji, da je sigurnije i isplativije biti angažovan, odnosno zaposlen u javnom sektoru. Tu se, napominje, neki od elemenata dostojanstvenog rada lakše ističu, pre svega sigurnost posla, a i zarada koja je u proseku veća kad vam je država poslodavac.

Sigurnost takvog radnog mesta, međutim, uslovljena je drugim odnosima koji dostojanstvenost i rada i radnika poništavaju ili barem smanjuju, a Stojiljković njihov izraz vidi u klijentelizmu, nepozitmu i partijskom zapošljavanju.

Ako se polje rada premesti iz zona koje je već naglašena pandemija isturila na svetlo dana, pa i rada kao preduslova preživljavanja, dolazi se u široko polje koje vezuje posao i zadovoljstvo. Svako ko živi od svojih deset prstiju zna da je za kvalitetno obavljanje bilo kog posla, uz kvalifikacije, bitna sklonost ka nekom poslu i da rad koji prija, godi čoveku i celokupan život čini kvalitetnijim. Već godinama, pa i decenijama, postoje zanimanja koja ljudima nude mogućnost da se izraze u potpunosti, od sve značajnijeg IT sektora, preko nekada ponižavanih a danas kreativnih poslova kao što su, primerice, kuvar, krojač… To su, istovremeno, poslovi koji omogućavaju dobru perspektivu i napredovanje, što je takođe značajna dimenzija dostojanstva rada.

Uz platu, bezbedne uslove rada i poštovanje, to je karika koja čoveku ne dozvoljava da, kako je to Stojiljković sociološki konstatovao, ne bude „mrtvac na dopustu“ i da ne hoda po svetu kao zombi.

Mada, ako se podvuče crta, dostojanstven rad bi morao da zadovoljava i bitnu vremensku odrednicu davno formulisanu kroz tri osmice - osam sati rada, osam sati sna i osam sati društvenog života, ali to je tema za drugi dan posvećen radu -1. maj.

Beleži novinarka: Jelka Jovanović

Izvor: UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

(SLOBODA - FREEDOM - u doba korone virusa - 5. maj, 2020.)

* Evropski dan samostalnog života je Evropska mreža za samostalni život ustanovila 2014. i za taj dan je određen 5. maj. Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije kao članica Evropske mreže sa svojim lokalnim centrima svake godine se uključivao u obeležavanje ovog datuma.

Ove godine, u jeku pandemije korona virusa, tema obeležavanja se odnosila na razmišljanje članova šta za njih znači pojam SLOBODA.

Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije je štampao prigodnu brošuru na ovu temu koja je distribuirana lokalnim organizacijama Centra, tako da je i u Somboru podeljena online ova mala brošura.

Julijana Čatalinac,

predsednica CSŽ Sombor

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u Osobe sa invaliditetom

* Polaganjem venaca na Spomenik Batinske bitke na obali Dunava u Bezdanu i prigodnim programom, na dan Bitke, 11. novembar je obeležena 75. godišnjica jedne od najvećih bitaka u Drugom svetskom ratu koje su odigrane na tlu Jugoslavije, a gde su pobedu odnele jugoslovenske partizanske jedinice i snage sovjetske Crvene armije

Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata Republike Srbije uručio Povelju Gradu Somboru

U ime Grada Sombora prisutne je pozdravila gradonačelnica Dušanka Golubović ukazavši na značaj Batinske bitke, posebno istakavši doprinos mladih ljudi.

- Pitanje mladih je uvek aktuelno pitanje, pitanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Svakako od posebnog značaja jeste doprinos koji su mladi, štaviše deca, dali u jednom ovakvom događaju. Kada smo 2017. godine obnovili i otvorili ovo zdanje Spomen kompleksa muzeja Batinske bitke, tada smo imali priliku da u ovoj izložbi i postavci vidimo i imena brojnih mladih ljudi. Moj najjači utisak bila je jedna mlada heroina koja je dala svoj veliki doprinos o kome ćemo u ovoj izložbi, kao i o doprinosu svih mladih imati priliku i danas da čujemo. Otuda danas za sve ove mlade koji su svoj život i svoje zdravlje žrtvovali pre 75 godina u ovoj bici odajemo posebnu počast i priznanje. Na neki način to nam ostavlja i obavezu da slobodu koju su oni tada izborili, poštovanje, uvažavanje različitosti i sve ono što predstavlja rezultat borbe nad fašizmom i danas čuvamo i prenosimo budućim generacijama - rekla je ovom prilikom je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Prisutnima sa obratio i drugi sekretar Ambasade Ruske Federacije Aleksej Cibulin naglasivši da će ruski narod uvek biti zahvalan na srpskom doprinosu u zajedničkoj pobedi i da će se uvek pamtiti velika žrtva Srba u Drugom svetskom ratu.

- Neka je večna slava i zahvalnost svim herojima koji su poginuli u borbi protiv fašizma. Moramo da pamtimo i da poštujemo njihovu ulogu u tom svetom delu - istakao je Cibulin.

Zamenik predsednika SUBNOR-a Srbije general-major u penziji Vidosav Kovačević čestitao je jubilej 75 godina oslobođenja Srbije od fašizma.

- U prebogatoj istoriji Srbije, Bačke i Sombora sigurno nikad se duže nije živelo u slobodi. To pre svega treba da zahvalimo našim precima, našim borcima narodnooslobodilačkog rata i našoj braći, sovjetskoj Crvenoj armiji. SUBNOR Srbije u svom višedecenijskom postojanju čuva, neguje i razvija kulturu sećanja na tu našu slavnu antifašističku prošlost - rekao je general-major u penziji Vidosav Kovačević i uručio je Povelju SUBNOR-a gradonačelnici Sombora Dušanki Golubović.

Vence su na Spomenik Batinske bitke položili: u ime Grada Sombora predsednica Skupštine Ljiljana Tica i gradonačelnica Dušanka Golubović, u ime Ambasade Ruske Federacije drugi sekretar Aleksej Cibulin, u ime Pokrajinske Vlade pomoćnik pokrajinskog sekretara za boračku-invalidsku zaštitu civilnih invalida rata i saradnju sa invalidskim i socijalno-humanitarnim udruženjima Željko Lainović, predstavnik SUBNOR-a Republike Srbije general-major u penziji Vidosav Kovačević, delegacija SUBNOR-a Sombor na čelu sa predsednikom Petrom Grabežom, delegacija Prvog centra za obuku Vojske Srbije, kao i brojni predstavnici udruženja.

Ovom prilikom otvorena je i izložba „Mladost Vojvodine u Batinskoj bitki“ Gradskog muzeja Sombor koja u fokus stavlja mlade borce koji su bili učesnici ove velike bitke.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Pozdravljam drage slušaoce, ali i čitaoce web portala Novog Radio Sombora (autor Srđan Ačanski), a mi vam prenosimo u celosti obećani intervju sa mladom italijanskom umetnicom Eleonorom Lombardi, koji je vođen u prijatnom ambijentu letnje bašte, BC Bowling Stones u Somboru

Eleonora je već godinu dana stanovnik našeg grada, a pre neki dan se predstavila po prvi put u galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Somborcima sa svojim multimedijalnim projektom, koji je radila sa kolegom fotografom iz Italije.

Na samom početku intervjua zamolio sam našu gošću da kaže nešto o sebi, ona se na odličnom srpskom predstavila i pri tom pozdravila slušaoce Novog Radio Sombora, sa “Dobro veče ja sam Eleonora iz Italije”... posle toga je nastavila, da je već dva puta boravila na proputovanju kroz Sombor i da je posle toga rešila da se u Sombor i preseli. 

* Naše ključno pitanje, zašto ste doneli takvu odluku?

- Zato što mi je bilo kao da sam se vratila kući, takav je bio osećaj, odmah sam zavolela Srbiju i mentalitet i pogotovo prirodu ovde. Volim ovu slobodu koja još uvek postoji ovde u Srbiji. Zato što ja nikada u životu nisam volela zapadni sistem gde se trči samo za parama, zato što ne postoje samo pare u životu, ovde još uvek možeš da živiš na svoj način, a to je meni jako važno. Mi smo mnogo izgubili u italiji a i na zapadu generalno, mislim da sam našala nešto autentično ovde u Srbiji.

* Šta Vas je posebno motivisalo za život baš u Somboru?

- Recimo uglavnom mir i bezbednost, sloboda, zato što ja volim miran život ne volim velike gradove, volim prirodu a Sombor je najzeleniji grad u Srbiji... ovde postoji bezbednost, ja ovde mogu da šetam uveče sama bez problema a to ne postoji u Italiji. Zavolela sam Sombor zbog zelenila i zato što je grad umetnosti, a ja sam uvek volela umetnost, naročito prirodu. Ovde u okolini Sombora priroda je mnogo bogata, to mi je najvažnije.

A sada hoću da vam kažem nešto od srca: Nemojte na zapad taj sistem je otrovan, izgubi se srce kada samo pare postoje, ne možemo da živimo kao roboti zato što nismo mašine, znam da nije lako imati dobar posao u Srbiji, to nije lako ni u Italiji, ali budite kreativni, ovde imate još uvek slobodu da napravite nešto ako imate dobru ideju, svaka osoba ima svoj talenat, samo treba da shavtite šta volite i šta želite da sledite svoj cilj i da to napravite, ne treba vam "otrov" sa zapada, eto to hoću da vam kažem.

(Intervju sa Eleonorom Lombardi je vođen u ekskluzivnom somborskom ambijentu BC Bowling Stones, detalj ovog populrnog objekta)

..... ~ .....

* Koje ste ljude upoznali?

- Ovde sam upoznala mnogo ljudi, vidim da smo jako slični, sličan mentalitet, odmah se razumemo. Ja već sada imam više ovde prijatelja nego u Italiji, bilo je jako lako sprijateljiti se sa ljudima ovde u Srbiji.

* Koliko su bitne građanske inicijative i delovanje nevladinih organizacija danas?

- Po mom mišljenju nije važno ko organizuje, kada se ima dobar cilj, nema veze ko to organizuje, kada se promoviše nešto autentično, da se ne izgubi vaše boatstvo... isto mislim i za umetnost, promocija umetnosti je mnogo važna, zato što prava umetnost, znači kreativnost, a kreativnost može spasiti svet.

* A koliko su po Vama, važni elektronski mediji i zašto je njihova uloga danas bitna?

- Naravno da jesu bitni za promociju, dešavanja, sve više i više se koristi internet umesto televizije, mislim da je internet sada glavni za prenos informacija.

* Kako provodite slobodno vreme?

- Uglavnom ja mnogo volim da idem u prirodu, mnogo voim ove šume ovde, rezervat Gornje podunavlje, volim i da putujem po Srbiji, da je upoznam, da skupljam materijal za blog, otvorila sam blog na italijanskom da promovišem Srbiju u italiji. Ja inače i sviram i pravim muziku, jer sam prvenstveno muzičar, otvorila sam u utorak izložbu u Kulturnom centru "Laza Kostić" (o čemu smo najavljivali i objavljivali), prim. ur.). izložba će biti otvorena do 20. avgusta, u pitanju je kao što ste u vašim dobro urađenim rubrikama naveli, multimedijalni projekat sa fotografom iz Italije - on je napravio fotografije a ja muziku, dakle, pozivam vas da dođete, da vidite i da poslušate - sve vas koji možda do sada to niste stigli, biće mi drago da se sretnemo - poručuje nova građanka Sombora, mlada italijanska multimedijalna umetnica, Eleonora Lombardi.

INTERVJU I NA YOUTUBE:

 https://www.youtube.com/watch?v=WobVuxWVTcI

 

Intervjuisao, zabeležio, snimio: Srđan Ačanski

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…