Prikazivanje članaka po tagu slava

* U subotu, 18. septembra odražan je 5. Internacionalni turnir “Ivan Frgić-Žuti“ u rvanju grčko-rimskim stilom. Turnir je održan u čast rvačke legende i sportiste XX veka grada Sombora

Na takmičenju je učestvovalo više od 100 takmičara iz čitave Srbije, kao i iz Hrvatske, Mađarske i Bosne i Hercegovine. Rvači domaćina, somborskog „Radničkog“ su nastupili sa dvadesetoricom takmičara. Zlatnim medalja okitili su se Aleksej Marić, Jovan Kosovac i Mladen Batalo sa po tri pobede i odličnim rvanjem, Marko Mamula, Milan Tolić i Srđan Todorović.

Srebrnu medalju u teškoj kategoriji osvojio je Mladen Patarčić sa dve pobede i porazom u finalu. Takođe odlično rvanje, prikazali su Kristian Dobi sa tri pobede i porazom od predstavnika Mađarske, kao i David Mazinjanin. Nikola Gunj sa tri pobede ulazi u finale i u finalu gubi od klupskog kolege Todorovića.

Bronzane medalje osvojili su: Adrian Dobi, Nemanja Lončarević, Milan Mamula, Filip Šarkezi, Mihajlo Anđelić i Milan Kosovac. Bez plasmana ostali su: Veljko Ranisavljević i Uroš Ilić.

Pehar za najboljeg stranog takmičara osvojio je mađarski rvač, a za najatraktivnijeg rvača predstavnik Proletera iz Zrenjanina - Jovan Miolski. Najboljim domaćim takmičarem sa 5 ubedljivih pobeda je proglašen Srđan Todorović.

- Ovom prilikom zahvalili bismo se porodici Jokić koji su obezbedili majice za sve učesnike turnira - kažu u najuspešnijem somborskom sportskom kolektivu svih vremena.

Ovo su samo osnovni zvanični rezultati, iako mišljenja smo da, su svi takmičari, od najperspektivnih pionira, do već dokazanih kadeta i juniora iz četiri države svojevrsni pobednici. U to ime, plasiraćemo na našim narednim stranicama na portalu i posebne fotoreporteže, sa zanimljivostima, izjavama pojedinih aktera, sudija, posetilaca, a zahvaljujući i predanom oku našeg prijatelja-kolege, iskusnog majstora fotoobjektiva, Arpada Šarkezija, koji je "ulovio" gotovo bezbrojne momente - za izložbu, sa 5. Internacionalnog turnira Ivan Frgić - Žuti.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 
Objavljeno u Prva vest

(Nekad je potrebno ko što narod kaže, da se utisci slegnu, emocije da odrade svoje a vreme ne postoji da bi uvek živim, aktuelnim održalo i oživelo sve ono što je nečijom velikom greškom pokušano da bude zaboravljeno. Bog je dao da istina postoji)

...............

* Udruženje potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca „Kralj Petar I“ je uz Mesnu zajednicu, u Aleksi Šantiću prve septembarske subote gospodnje 2021, priredilo jedinstvenu po vazda čemu svečanost povodom obeležavanja stogodišnjice naseljavanja mesta Aleksa Šantić i sećanja na njih koji su ovo mesto učinili njihovim, današnjim potomcima u toj prelepoj oazi za život i nastavak vekovne tradicije, ratne vojne solunske dobrovoljce. Veliki odziv gostiju, potomaka i prijatelja, dovoljno govori o potrebi daljeg očuvanja slavne srpske istorije

Dušan Vulić, predsednik Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca „Kralj Petar I“ podsetio nas je, usput zajedno iz Sombora stižući do Alekse Šantića, da Udruženje obeležava dvadeset petu godinu postojanja i rada, a da su članovi Udruženja potomci iz Rastine, Mišićeva, Rate Bajmočke i Alekse Šantića; upravo oni su Udruženje osnovali sa ciljem da se od zaborava otrgne prilično zaboravljena ponosna istorija ovih mesta. Jer baš u tome i jeste jedan od suštinskih ciljeva okupljanja, da mlađa nova pokoljenja reafirmišu uz pomoć svojih roditelja, baka i deda, sve ono što su im u amanet ostavili slavni pradedovi, graditelji srpske istorije.

Nakon održanog parastosa ispred Spomenika solunskim dobrovoljcima, položeni su venci i cveće, od strane petnaestak delegacija Hercegovaca, Ličana, Kordunaša, Bosanaca, pridošlih na ovaj severni vojvođanski prostor iz svoje brđanske zabiti odakle su pre veka, sa naramcima dostojanstva, tuge i patnje a gordog, kršnog imena utabali od svojih napuštenih ognjišta, nove domoce. Sve, ispočetka.

Veliki rat, tih od istorije čak osam decenija skrajnutih a danas konačno, reafirmisanih, ostavlja duboki žig u duši svih onih čija večna pamjat više ne sme nepravdom, kako je i Otac Darko Ivković bogoslužeći na parastosu rekao, više nikako sramotom da budu nespominjani već naprotiv da svakodnevno od sada pa dok je sveta i veka, upravo utiru tragove vaskrsle srpske istorije. Dva venca položena su i na spomenik žrtvama kad se istorija na svoj način ponavljala, njihovih naslednika koji su isto tako skončali u najvećim mukama, u logorima u Barču i Šarvaru.

Govoreći s puno žara, član rukovodstva Udruženja Dragan Mitrašinović koji je bio i u ulozi voditelja programa, pitko je napomenuo da Svečana akademija, održana ispred Hrama Svete Trojice, ne mođe da stane na jedan list papira od veka stradadanja, muka, patnji, bola pa potom izgradnje, napredovanja i stvaranja dobrog mesta za život. Tu, ispred hrama Svete Trojice đacima šantićske škole koja nosi naziv po svom lepom selu, pridružili su se pesmama i igrama vršnjaci i oni nešto stariji iz Kulturno umetničkog društva „Đurđevak“ iz Kljajićeva, dok je seoska mesna zajednica u svojim prostorijama, za ovu nesvagdšnju svečanost upriličila autentičnu izložbu očuvanih Bogu dragom hvala, starih predmeta i tradicionalnih brđanskih jela, na zdravlje svakome.

Novi Radio Sombor ima nameru da sve ove događaje ovde pomenute i mnoge druge detalje koji do sada nisu imali "pravo" da ugledaju svetslosti dnevne, plasira kroz formu feljtona u više nastavaka, kako istoriji od znamena ponosa i dolikuje. Ovo je samo početak sećanja i trganje od nepravdom otulelih zaborava jer ne postoji više nijedna gumica koja može da obriše sva uzvišena dela koja u obavezu ostaviše naši brojni slavni preci čije kosti na Solunskom groblju počivaju, da gradimo to konačno bolje sutra, ti naši Hercegovci, Ličani, Bosanci, Kordunaši, što naslednici im Vojvodinu svekolikog bogatijom, pametnijom, sve nadasve, lepšom čine.

Druženje stotinak gostiju bratskih udruženja pristigilih iz čitave Vojvodine, domaćini u Aleksi Šantiću su na najprijatniji način ugosstili i priredili nove i ubeđeni smo, sada trajne, nekad tek tajne obrise a odveć već za njima žudno tako potrebne moći upoznavanja... pa i druženje te velike familije nastaviše u sadašnjem zdanju Doma penzionerta u Aleksi Šantiću uz bogatu trpezu i čašicu razgovora kojem nikako neće biti kraja...

Događaj je podržao Grad Sombor i Mesna zajednica "Aleksa Šantić", uz brojne prijatelje, pojedince, organizacije, udruženja, Kolo srpskih sestara Sombor, SUBNOR Sombor i druga asocijacije iz zemlje i dijaspore.

- U prilog svemu pogledajte niz fotografija u slajdovima namah ispod teksta - 

(Nastavci slede)

Ispratila i pratiće: Ekipa Novog Radio Sombora (Srđan Ačanski, Dragan Dedić, Siniša Stričević, u ovom događaju, uz svoje saradnike i ekipu redakcije, tehnike i stručna lica)

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

* Turistička organizacija grada Sombora pripemila je i u poslednjih deset avgustovskih dana na teritoriji Grada Sombora baš zanimljivu paletu raznovrsnih događaja. Turisti će imati itekako u čemu da uživaju, uvere se još jednom u svekoliku tradiciju ovoga kraja, pa pođimo u najavama redom:

"U TOM BEZDANU"

Izložba hobista i kolekcionara pod nazivom “U tom Bezdanu” biće predstavljena u subotu, 21. avgusta u Bezdanu sa početkom u 14 časova. Posetioci će imati priliku da obiđu izložbu proizvoda od drveta “Dobro drvo”, prisustvuju otvaranju Muzeja parfemskih bočica “Pudar” (na novoj lokaciji) kao i da pogledaju izložbu lokalnih hobista i kolekcionara sa prodajnim delom.

Izložba “U tom Bezdanu” je zakazana u prostorijama Agrobezdana, Somborski put bb. Dešavanje organizuje PR “Bezdanska bajka”, ulaz je besplatan. Izložba će trajati do 20 časova.

SMOTRA PARADNIH KONJA I FIJAKERA

Ova posebno popularna manifestacija obuhvata Prvenstvo Srbije u dvopregu, KUP Stapara, Reviju zaprega tradicionalnog tipa i Četvoropreg - vožnju na kapije. To je za sada jedino takmičenje ovog tipa u somborskom području.

Događaj je u nedelju, 22. avgusta, a informacije možete dobiti na telefon: 025/5827-971.

MEĐUNARODNI SAJAM PČELARSTVA

U organizaciji Udruženja pčelara „Avram Maksimović“, u ulici Kralja Petra I u Somboru, pčelari somborske i apatinske opštine priređuju Međunarodni sajam pčelarstva. Dvodnevni susret pčelara zakazan je za petak i subotu, 27. i 28. avgusta. 

Osim raznovrsnih proizvoda od meda, biće izložena i pčelarska oprema najpoznatijih proizvođača iz zemlje i inostranstva, takođe i raznovrsno cveće i proizvodi domaće radinosti.

SEOSKA SLAVA U KLJAJIĆEVU

Pravoslavni svetac Veliku Gospojinu, meštani Kljajićeva već dugo veoma raznolikim sadržajima, obeležavaju brojnim sadržajima, svojom mesnom slavom.

I dešavanja u Kljajićevu ovom prilikom će imati dvodnevni karatker - u petak i subotu, 27. i 28. avgusta.

FIJAKERIJADA "KONJI NAŠI RAZIGRANI" U DOROSLOVU 

U nedelju, 29. avgusta u podne će doroslovačkim ulicama odjekivati topot konja, pristižući iz okolnih mesta.

Zvuk potkova će odjekivati do sportskog igrališta "Mostonga" gde će biti održana treća Fijakerijada.

A zvuci vojvođanske muzike, izlagači starih zanata, rzanje konja i žamor razdraganih učesnika, će zasigurno ostaviti traga u sećanjima turista, posetilaca i gostiju.

~ . ~

* Pre svih ovih u poslednjoj dekadi događaja, podsetimo da je u Staparu 14. avgusta održana IZLOŽBA STAPARSKOG GOLUBA. Bili su izloženi čuveni staparski golubovi a manifestacija je okupila odgajivače te rase iz čitave Vojvodine.

- U dodatku pogledajte još nekoliko slajd-fotografija i plakata koji najavljuju navedena dešavanja, karakteristična za somborsku regiju a atraktivna za mnoge goste, turiste -

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!) 
Objavljeno u Turizam

* Slava manastira u Somboru, spomen na Prenos moštiju svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana, koji Pravoslavna Crkva proslavlja 15. avgusta, proslavljen je bdenijem u navečerje praznika, koje je služio protejerej Brana Vlajković, nadležni paroh

Svetom Liturgijom je načalstvovo prezviter Negoslav Beljanski, paroh futoški a rodom Somborac, uz sasluženje protojereja-stavrofora Slavka Obradova, umirovljenog sveštenika, protojereja Brane Vlajkovića i đakona Aleksandra Verića a u prisustvu više od 400 vernika koji su ispunili portu manastira. Manastirsku slavu su posetili gosti iz Novog Sada, Subotice, Beograda kao i naši iz dijaspore. Za pevnicom su pojali manastirski pojci ali i deca članovi "Malih pojaca Svetog Georgija" pod rukovodstvom mr Vlade Đurkovića.

Posle svete Liturgije i trokratnog ophoda oko hrama, osveštani su slavski darovi. Njih je prinela, u slavu Božju, a u čast svetog arhiđakona Stefana, ovogodišnja kuma Tamara Stričević sa porodicom.

Kumstvo je za sledeću godinu preuzeo Srđan Miković. Lepa porta manastira Svetog Stefana u Somboru, koja je oaza tihovanja i molitve još jednom je pokazala svoj smisao u punom sjaju - mir i radost u Duhu Svetome.

- Pogledajte u slajd-setu ilustracije koje svedoče o ispoštivanju manastira somborskog na njegovu slavu uz autentične pravoslavne običaje - 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Skoro šest decenija njena karijera traje. Duboki naklon. Uvek svoja, posebna, ista a drugačija. Nesporediva, Beti ĐORĐEVIĆ. Počastila je brojne Somborce svojim veličanstvenim dvočasovnim koncertom u samom srcu Sombora, na otvorenoj sceni pred ispunjenim Trgom svetog Georgija. Kod klupe i kuće u kojoj je živeo Laza Kostić - sve nekako tako, simbolično. U obilju drhtaja, od salvi strasti do titraja onih najtananijih žica u kućištu violine svačijeg srca. Neka srca kuca jače, poput jednog od njenih trajnih hitova, ostavila, svima nam duboku emociju te prelepe subotnje večeri, 7. avgusta. Razgalila ne samo već decenijama poznatim glasovnim mogućnostima održanim jednakim intenzitetom svih ovih godina, već jednako tome udostojila duše od nostalgije da prodišu kao što voli da kaže samo pozitivno, "naterala" parove na poljupce a bogami, stečena su i neka nova prijateljstva, možda čak i više od toga. Sve je to Beti, Beti, svih naših dana. Ovi redovi u razgovoru sa poštovanom, kako od publike, jednako i od kritičara, jugoslovenskom i srpskom muzičkom zvezdom neka bude samo delić njene izuzetno bogate i zanimljive životne biografije. Jer, tek smo počeli. Njenim prvim dolaskom u Sombor. A kako nam je odmah napomenula..."da i ja konačno dođem u taj lepi večni od kulture, za mene neobjašnjivo čudesni Sombor grad i super što ste među retkima koji ste sačuvali svoje jezgro, tu kulturu, svaka čast". A Sombor joj uzvratio masovno, ljubavlju. Uz pokliče, Beti, kada ćete nam ponovo doći? Bio je to vruhunac mnogoborjnih događanja ovog kulturnog leta u Somboru gospodnje 2021, a pod okriljem Grada Sombora, odnosno Kulturnog centra "Laza Kostić", pa koncert Beti Đorđević ostaje krunom sveg ovoletnjeg kvaliteta što se na ravangradskom tlu dešavalo, kao što smo već u najavama izveštavali, ukomponovan najvišeg ranga resital Beti s muzičarima najvišeg dometa, kvartetom big benda a nakon dobre uvertire, nastupima uličnih svirača sa 10 somborskih balkona.

Intervju smu uradili u polutami dvorišta Gradske kuće a druženje uz osveženje, nastavili u lepo obnovljenom prostoru Gradske kafane. Intervju smo emitovali premijerno u nedelju, 8. avgusta od 20 časova u programu našeg internet radija u okviru dvostrukog elektronskog medija, Novog Radio Sombora, a ako niste, možete da ga poslušate u daljim ponavljanjima u programu, na linku:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html

******

* Za vaš i naš Novi Radio Sombor, moram prvi put u nekoj mojoj novinarskoj karijeri da priznam, da mi se ostvarila do sad jedna od neostvarivih želja, a to je pre svega, susret, ljudski susret, pa tek onda intervju sa našom Blagicom Beti Đorđević. Beti, dobrodošla još jednom, prvi put u Sombor!

- Hvala Siniša, eto puno mi znače ovako spontane i ljudske izjave i zaista sam dirnuta i hvala ti puno na dobrodošlici. Nadam se, pošto sada već razgovaramo posle koncerta, da je bilo uspešno i da je bilo o-kej i da je bilo dobro... jer to je i bila poenta mog dolaska ovde i biće mi drago ako je to bilo uspešno a nadam se da jeste...

* Po rezultatima, ovacijama, po reagovanju publike Vi ste mogli da nekako svojim iskustvom, „skrenirate sa scene atmosferu dok ste pevali, mogli ste to i da uočite, pun pogodak... Srećni, zadovoljni?

- Pa jesam i nisam kao što kažete, skenirala, ja sam više bila fokusirana na svojoj interpretaciji, na svoj nastup na sceni, ali dobro, volim kad reakcija bude pozitivna, pa na kraju krajeva to je poenta celog poziva ovog, baviti se estradom.

* Ja sam ljude pitao u međuvremenu na trenutke, dok ste pevali, u jednoj međuanketi o doživljaju, svačiji odgovor je bio, „jao, ja sam se naježila, dirnut sam... suze mi kanule...“ izazvali ste emociju. Kako to namah izbija iz Vas, ima li tu uopšte objašnjenja, jer Vi volite pesmu a pesma voli Vas, je li u tome tajna?

- Tako, tako, to jedno s drugim ide (šarmantan osmeh, prim.aut), prosto tako se čovek rodi za nešto i pogotovo u takvom, šou biznisu i u mom poslu stvarno se mora sve poklopiti, tih dosta činilaca, nije tu samo jedna stvar u pitanju, nego tu ima više okolnosti, koje čovek mora da ima i više nekih gena koje mora da poseduje... i personaliti i, pre svega vokal i talenat, zaista raznih elemenata ima. Nije to samo tako jednostavno.

* Sam rad, vežbanje, prati sve to što ste pobrojali. Vi ste vrlo rano počeli - zapravo da radite, učite, iz rodnog Kumanova, provodeći prve dane detinjstva u jednom živopisnom seocetu makedonsko Matejče (Matejić), pa ste krenuli u svet. Moram opet jednu emociju da vežem s obzirom da imam jednu od najlepših godina u životu, provedenih u Makedoniji...

- Stvarno? Jaoo (iznenađeno-radosno, Beti)

...za vreme služenja vojnog roka, ’86/87. godine...

- Gde, gde? (Beti)

... Skoplje, kasarna „Maršal Tito“, a posle obuke, sedam meseci kao vojnik-novinar lista pod nazivom „Za pobedu“ Treće armijske oblasti JNA. Redakcija je bila u ulici Đuro Đaković koja ulazi na glavnu, Partizanski odredi u novom delu Skoplja, sigurno znate i taj kraj Skoplja...

- Jao, dušo divno, ja sum bila (na tren je Beti „okrenula“ na makedonski), bila sam vrlo kratko, zapravo dve godine, s obzirom da sam u mom selu završila osmogodišnju školu i već su tu nastavnici, učitelji, procenili moj talenat i naravno da su odmah predložili da ja mogu nastaviti samo u srednju muzičku školu, a ja nisam imala nižu i onda sam u Skoplju završila dve pripremne, to jest završila sam gradivo za celu nižu muzičku škole za dve godine, jer bez toga se ne može upisati srednja muzička škola, nego naravno morate da imate najpre te pripremne razrede, pa onda niže muzičke škole kako je u muzici nazvano formalno obrazovanje kao što znamo, pa onda tek ide srednja muzička škola. Tako da sam te dve godine boravila u Skoplju, onda sam došla u srednju u Beograd, živela kod tetke, upisala čuvenu srednju muzičku školu "Stanković" i tu sam i ostala... a dalje je, što bi rekli Ameri, history, sve poznato (opet blagi osmeh)...

* Da dalje je sve poznato, ispočetka, ali Vi ste ustvari prva, neću reći pevačica, nego umetnica, koja je sa ovih prostora - iz Jugoslavije, bivše velike države, zapravo počela karijeru, iz inostranstva. U to vreme je to bio, opšti šok. Da krenete iz Nemačke, iz jedne tada velesile muzičke industrije. Kako to da ste se tako brzo snašli?

- Ali ne Nemačka samo, ja sam tamo pevala u američkim klubovima, u Zapadnoj Nemačkoj. Tamo se specijalan repertoar tražio, nije to ta Nemačka - pa vas na neke šlagere pozivamo nego, to je bilo vreme Arete Frenklin, Džemsa Brauna, Vilsona Piketsa, i drugih velikana soula, džeza, tako da tu nije bilo jednostavno pevati, to se moralo sve dobro pratiti, top lista njihova, to su takozvani NCO klabovi, to su oficirski klubovi, bilo je fantastično i nije bilo dugo radno vreme, a i pevala sam muziku, tako da sam ja tamo počela baš sa muzikom koju ja stvarno od malena gajim... ja, dok sam prvi put čula nešto sa radija, odmah sam volela da slušam recimo Net King Kola, i Elu Ficdžerald, baš tu, tu vrstu muzike. Mene automatski odmalena nije uopšte privlačila, tako da kađem, neka druga vrsta muzike. Nego sam, odmah volela ono, ono pravo, čime se i danas bavim.

* Nikada odustajali niste, ostali ste svoji, čak ste dobijali i ponude da pevate novokomponovane pesme, ali komercijala nije Vas zanimala... (’Siniša, hajde da pređemo „na ti“, ovo je i ovako sve spontano, lepo’-predlog, Beti).... hvala Ti (sa velikim „T“), dakle Beti, Ela Ficdžerald, je boraveći u Jugoslaviji, zapazila, i rekla, „Jao, ko je ovo, moram da slušam ovu šarmantnu i prvu belkinju sa crnim glasom...“, dok si pevala u klubu sa Slobodanom...

- Da, sa Bobom pokojinim (suprug s kojim je započela karijeru, prim.aut), zapravo, velika Ela je imala te večeri spektakularan koncert u beogradskom Domu sindikata, bilo je to druge polovine sedamdesetih godina, a ja sam znala da je ona tu negde, ali ni na kraj pameti mi nije padalo da će ona doći, tu gde sam ja - jer ja sam tada pevala u hotelu „Jugoslavija“, jedno dve godine, što je sam povratak iz inostranstva, iz tamošnjih klubova, to je bio moj prvi angažman, božanstveno mesto, kultno, i uopšte baš bilo je ono, „haj“- mesto u čitavoj onoj bivšoj Jugoslaviji, a kamoli u Beogradu. Tu je dolazilo, sve što je bilo iz sveta diplomatije, estrade, razni predsednici, koji su dolazili na večere, gde su ih dočekivali ovi naši... i onda sam ja, odjednom čula, ona je tu negde... posle koncerta, madam Ela je naravno došla na večeru...

Kad sam ja nju videla, ja mislim da sam se ja oduzela, potpuno, ja nisam znala ni kako se zovem, i ja kažem muzičarima, haaa, pa kako ću ja sada, pa ne znam, ne mogu da ustanem od stola, odsekle su mi se noge i sve... takvo uzbuđenje u meni je nastalo jer, to su takve veličine za mene, kao da sam videla samog Boga sa neba, joj baš Ela da mi dođe, prva zvezda sveta koju sam odmalena obožavala i tako sam, nekako, na jedvite jade krenula... malo smo neku muziku improvizovali... malo smo krenuli sa Serđom Mendezom, ovamo - onamo i onda nastavili... imali smo jednu božanstvenu numeru koju smo ja i Bob pokojni izvodili, koja se zove "They Can't Take That Away from Me", koju pevaju Ela i Luj Armstrong u duetu, i to je toliko lepa kompozicija. Bob je naravno vrlo dobro umeo da imitira Armstronga, i kad smo mi njoj to otpevali, tu smo je kupili... ona je ostala sa nama, ja imam slike kući, znaš koliko... i tako da je eto ostala sa nama do dugo u noć, tu smo i plesali, i svega, svačega je bilo, jedan fantastičan momenat u mom životu. Jedna epizoda koju ću zapamtiti za ceo život.

* Ela te je potom pozvala u Ameriku. Ostala si, ipak verna tako da kažem, državi.

- Aaa da, i... publici, pre svega, tu sam zatim počela da se kućim, i kupila stan, i tako već znaš kako to ide u životu.

* Da, nekad se teško odvojiti od onog od čega pomislimo, „pa Bože moj, gde ću baš sad daleko od kuće“ a u suštini, planeta je mala a muzika je sve. A baš - ti si dokaz - da recimo od Splitskog festivala, jer tamo je retko ko van dalmatinskog područja uspevao iako je to, jedno poduže vreme, bio vodeći jugoslovenski festival u vreme kada su festivali bili najuticajnija forma za kasnije plasmane i uspehe u plasiranju nove pesme. Ali, ipak usudila si se, ti, recimo Miki Jevremović, Maja (Odžaklievska), iz ovih drugih "vandalmatinskih" krajeva, i tako-reći niko drugi, do Splita. I imali ste veliki aplauz. Na Prokurativama u Splitu, i nije baš lako, dobiti aplauz?

- Nije, nije.. nije. To je fantastično bilo iskustvo, potrudila sam se da opevam u dalmatinskom maniru pesmu "Sklopi stare žaluzine", i od Splita sam eto, dobila aplauz dugi. Onda je isto bilo božanstveno ovo - ja dva nastupa imam u Opatiji, koji je naš najstariji festival zabavne muzike, a odande, u to vreme sedamdesetih, išla je naša pesma za Evroviziju. Ja sam bila te jedne godine u najužem izboru za Pesmu Evrovizije, međutim, to je bilo one godine kada je otišao Kovač (Kornelije, pesma „Moja generacija“, ’74. prim.aut), a ja sam pevala „Neka srce kuca jače“ i posle je ta pesma postala hit.

* I onda, posle jednog dugog niza godina kada već spominjemo Evroviziju, došlo je do spoja-nespojivog, sa Rambo Amadeusom, pre tri godine, u ovom primeru na domaćem izboru na Beoviziji, za predstavnicu pesme Srbije. Svi smo zanemeli, kao svedoci jednog dueta džez-bluza i repa. On je tebe zapravo potražio, isto tako spontano kao kolega s poštovanjem prema tebi kao dami-umetnici, u svhu tog nastupa?

(Kroz opet blagi smeh): Što je vama svima čudno to, ta saradnja, Rambo je takav entuzijasta, fanatik, on je zabljubljenik u muziku (intelektualac, pre svega - upadica aut.) - to bez daljnjeg.., ali ovo je specifično što volimo tu istu vrstu muzike, to je autentična džez muzika.

* Ali kako ste se ukopili tako skladno, šteta što naši (žiri) nisu razumeli ali mislim da biste sa pesmom „Nema te“ pokorili Evropu vas dvoje.

- Je l da lepa pesma? Dobro, ali eto, šta vredi, nema veze, idemo dalje.. E sada... ja sam ostala u kontaktu sa Rambom od onda, i sada imam da ti kažem jednu lepu novost (sada već kroz još više raspoloženi izraz lica dok ovo nam otrkiva i njen prepoznatljivo osvajajući smeh), ekskluziva! Snimam novi CD, za Croatia Records, i tu će Rambo biti producent toga svega. Već sam snimila neke numere, nove, i imam još jedno, dve pesme da snimim. To ću uraditi sad u septembru, i onda tu negde s jeseni izlazi CD, ali to će biti onako, baš-baš, kompilacija - dupli zapravo, CD. Tu će biti postojeći ovi moji šlageri, iz PGP-a, tako da će to biti kao jedna jugoslovenska priča. Ovo iz današnjeg vremena, ove nove šlagere, koje ću plasirati, a i biće i ovi šlageri postojeći, dugovečni, ta divna kompilacija će biti rađena u jednom luksuznom izdanju, tako da će to ostati kao jedan dokument čime sam se bavila u životu. Jako se radujem tome.

* I mi. I ja lično, naravno, priznajem rado.

- Ja verovala nisam, ja nisam... znaš šta, ja retko slušam sebe (opet, „he-he...:-) ) I sada, imam jednu numeru koja se zove „Dolazi duga“. I ja sad... šta ću.. dolazi jedan mlad dečko, on mi je pravio jednu pesmu, takođe će se naći na ovom izdanju, isto jedna nova pesma, jako je dobro ispalo, on je dečko... Milan Stanković, poznat i kao Sevdah Bejbe, on je i disk džokej a istovremeno i peva malo, i sada, uradila sam i tu pesmu. I, on mi znaš, kaže, Beti, mnogo mi se dopala ta, „Dolazi duga“. I ja obratim pažnju, poslušam, kad vidim ja tamo (youtobe), 93-4 hiljade pregleda a ja sam mislila to nema ni petsto, ni 200, ono (pljesak rukama), iznenadila sam se. Stvarno je dobra numera...

******

I neka ovde bude kraj ali samo prvog nastavka susreta sa Beti svih naših generacija, jer dok je prethodne noći pevala Aretu, Net King Kola, Elu ili Bili Holidej, raskošom svog glas koji je odjekivao Somborom u strasti njenog temperamenta, energije, očuvane kondicije i spontano u ritmu muzike praćene laganim plesom u čemu su je ljudi pratili, krišom sam zapažao zaljubljene a to je - moj bi bio jedan od zaključaka na njena umeća i sasvim spontana a magnetno privlačna davanja publici emocija kroz poruke ljubavi u svakoj ispevanoj noti, te se jedan bračni par „srednjih godina“ zagrlio, dok se pre toga oboje poput više od hiljade ljudi na glavnom gradskom somborskom trgu, ona svojim a on njegovim, mobilnim, snimali i slikali Beti sa scene, pa ih je Beti prosto „naterala“ svojom interpretacijom i nastupom na otvorenoj sceni, na taj zagrljaj - ali, i poljubac „bez srama“, onako javno... drugi opet, mlađi par verovatno tek pri veridbi, opet u svom stilu se zagrlio ali nekako magično „bočno“, pa se njihali njih ugrljeni jedno pored drugog dvoje lepih mladih zaljbuljenih pevajući zajedno sa Beti... zatim, dok je predsednica Gradskog udruženja penzionera Sombor gospođa Irena (Živanović), manirom ushićene poletne devojčice, samo radosno prostrujala sa fotoaparatom i rekla mi, „Siniša ja ovo moram da snimim, dobićeš sliku“... idemo dalje... bakica koja je dovela unučicu nije mogla a da ne sakrije suzicu od nje koja ju je upitala, bako zašto plačeš, ali je baki petogodišnja curica potom rekla samo, „bako, ovo je tako lepo....“

Da, misija ljubavi Beti Đorđević koja evo traje od zlatnih šezdesetih pa sve do danas i naravno sav taj „Slučaj Beti“ - za sva naša sutra, za sva naša poput jednog od njenih najvećih klasika, da svi otpočenemo ako smo negde „i zapeli“, ljubav ispočetka. Vrhunac iznenađenja koje nam je svma pred kućom gde je živeo najljubavniji srpski pesnik Laza Kostić i velikim pravoslavnim hramom Svetog Georgija, Beti svih naših dana, smislila i rekla, „A sad, da vas čujem, ajmo svi u ljubavnom plesu, idemo ali isključivo baš svi - ovo što sada sledi, a to je.... „Tiho su šaputale ruže.... te čuvene somborske ruže, koje svaki Somborac ima u svom dvorištu - Somborcima sada, od Beti na dar.

U svakoj pesmi prekidana aplauzima na u tom velikom otvorenom klubu - sceni, uz pokliče 'Bravo' nakon svake numere, ispraćena je ovacijama a ljudi kojima je čitava dva sata držala jednako pažnju što polazi za umećem i rukom samo najuticajnijimn umetncima, ispratili su je dugim, dugim aplauzom uz poruke, vrati nam se Beti, uskoro.

Rođene su tako, te prelepe subotnje večeri, 7. avgusta, dve nove ljubavi. Sombor voli Beti, Beti voli Sombor.

Beti, hvala Ti.

Siniša Stričević, gl.odg.ur (i ekipa) Novog Radio Sombora

Dodaci:

Antrafile, 1 Pojedine izjave publike: Ganuti smo, nas dvoje odmah smo se poljubili, moja unučica pita, bako kada će Beti opet u Sombor

- Ja sam se naježila. Neverovatna je Beti, kako godinu idu, ona sve jača / A ja sam odmah poljubio moju ženu pred svima jer Beti je rekla da budemo zaljubljeni, pa nisam izdržao (somborski par lepog  i cenjenog bračnog staža)

- Došla sam iz Novog Sada na koncert. Sa svojim društvom, dvoje automobila. Da li nam je bilo teško doputovati, pitate? Zbog ovakve muzike i Beti, sve je lako. Skoro i peške bismo došli u Sombor zbog ovog doživljaja. Radujem se kolega i, što smo se zahvaljujući Beti, i upoznali (novosadska novinarka Marina Bogdanović) / radovanje naravano, obostrano a saradnja nova, tek počela (opet zahvaljujući Beti)

- Jako sam ganuta. Pustila sam suzu. A moja unuka koju sam svesno dovela da konačno doživi u ovom postojećem sveopštem muzičkom šarenilu, pravu umetnost, već posle druge pesme koju je otpevala Beti, od nezaboravne Merilin Monro, pitala me je: Bako, kada će ova ekstra pevačica ponovo doći u Sombor?

Antrafile, 2 S Beti smo nastavili kampanju Međunarodni dan prijateljstva

S obzirom na veoma dobar prijem naših sugrađana, kako u gradu, tako i u naseljenim mestima i salaškim naseljima, na sam datum: 30. jul - Međunarodni dan prijateljstva, odlučili smo da kontinuirano nastavimo sa simboličnim deljenjem knjiga - knjige kao najboljeg prijatelja, druga, tako da ovaj potez preraste u našu stalnu kampanju imenovanu u množini, Međunarodni dani prijateljstva (ideja i sva dalja realizacija: Novi Radio Sombor, naš izdavač Udruženje "PODIUM" i Granski sindikat KUM-Kultura, umetnost, mediji "Nezavisnost"), u cilju da pozitivne vrednosti u simbolu darivanja knjige pojedincima svih uzrasta, profesija, socijalnih slojeva, i na ovaj način budu oplemenjene vidljivim i trajnim akcijama. Tako smo, radosni što smo prijatno iznenadili i samu Beti Đorđević kojoj smo pre samog nastupa na njenom prvom somborskom solističkom koncertu poklonili jednu knjigu simbolično, iz našeg stalnog Bibliotečko-humanitarnog fonda knjiga. Time je popularna umetnica postala i sastavni deo ovog našeg projekta koji nastavljamo dan za danom.

Fotografije - u slajdovima, ispod rubrike: 1) Vladarka scene, Beti, sa svojim vrsnim pratećim bendom; 2 - 7) Zanimljivi momenti sa koncerta Beti Đorđević u Somboru uz njene muzičare, atmosfera prepunog glavnog gradskog trga u Somboru /fotografije: Kulturni centar "Laza Kostić"/; 8 i 9) Beti je postala deo priče Međunarodnih dana prijateljstva zajedno sa Novim Radio Somborom, Udruženjem "PODIUM" i GS KUM "Nezavisnost" /fotografije: Aleksej Ignjatov , muzičar - uoči koncerta; 10) Više od intervjua, u lepo uređenom dvorištu Gradske kuće /fotografija: Uroš Terzija - posle koncerta.

---------------

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

Autorski tekstovi: Dejana Kulešević

* Udruženje vinogradara i voćara „Visovi“ iz Kljajićeva, sela ušuškanog pored Sombora, svečano obeležilo svoju slavu Svetog Trifuna

Tajna nije samo u lepoti i bogatstvu ukusa vina, već i u onom ko u njemu zna da uživa. Još od davnina ljudi su tragali za svojim istinama u vinu, davajući mu status božanskog napitka. U svakoj kulturi i civilizaciji, postojao je Bog koji je bio zaštitnik gozbe i vina, a ljudi su ih slavili i veličali kroz praznike i festivale. Dovoljno je reći da vino, ovaj istorijski fenomen, do danas predstavlja jedan od najznačajnijih religijskih simbola - u hrišćanstvu, ono personifikuje Hristovu krv.

Kult vina proširio se izvan religijskih poimanja i stvorio legendu među narodom, oveličanu u negovanju vinogradarstva i vinarstva. Vinogradar je umetnik koji svoje delo pažljivo i nežno stvara pod otvorenim nebom, kako bi ubirao najlepše plodove rada i uživao u krajnjem proizvodu.

U Srbiji, svaka oblast ima svoje vinogradarske tradicije, koje vinogradari i vinari nauče od svojih predaka. Običaj je da, 14. februara na dan Sv. Trifuna, velikomučenika iz Kampsade u Frigiji, za koga se verovalo da ima čudotvorne isceliteljske moći, vinogradari izađu u svoje vinograde, orezuju lozu i polivaju je vinom. Veruje se da ovo vraća snagu lozama nakon dugog zimskog sna i podstiče ih da rastu i bujaju u proleće. Valja se, kažu stari ljudi, da se na dan Sv. Trifuna poreže barem jedan čokot vinove loze u vinogradu. Oko vinove loze uvek ima posla i često se među narodom može čuti kako vinograd nema gospodara nego slugu. Zato se i smatra da je Sveti Trifun izabran za zaštitnika vinogradara upravo zbog svoje istrajnosti u odbrani vere, jer bez muke, marljivosti i vere vinogradara neće biti ni grožđa.

Tako je i ove godine Udruženje vinogradara i voćara „Visovi“ iz Kljajićeva, sela ušuškanog pored Sombora, svečano obeležilo svoju slavu Svetog Trifuna. Proslavu su organizovali na Burduševom brdu, gde su se okupili članovi udruženja i gosti iz sela i okolnih mesta. Kum slave Bogdan Vlatković, uz činodejstvo sveštenika Branislava Spasojeva, osveštao je i simbolično orezao vinovu lozu, poželevši dobar rod u svim vinogradima ovog kraja. Kumstvo za narednu godinu pripalo je dugogodišnjem članu „Visova “, Nikici Šajatoviću.

Usledila je i degustacija lokalnih đakonija (kulena, kobasice, sira, ladetine, slanog i slatkog peciva), a sve se to zalilo i dobrim vinom sa Telečke visoravni, tačnije zapadno-telečkog vinogorja. Nastavak manifestacije održan je, uz poštovanje epidemioloških mera, u prostorijama Kulturnog udruženja građana „Centar“ u Kljajićevu, gde su, uz zvuke harmonike meštanina Branka Popovića, domaćini i gosti uživali u tradicionalnom ručku - čorbast pasulj sa rebarcima, kolenicom, kobasicama i slaninom. Slatke đakonije prirpemile su vredne ruke žena iz lokalnog Udruženja „Rubac“.

Ostaje nada i vera da će sav trud ovih vrednih domaćina i vinogradara širom naše zemlje doneti plodnu godinu i kvalitetan rod. Zdrav rod znači dobru berbu i dobro vino, a za našu dušu, puno ljubavi i gušta dok ispijamo svaki gutljaj. Da li nas više opija vino ili ljubav data ovom blagu, pitanje je koje nas očarava i pomalo muči. Neko bi rekao vino. Neko bi rekao ljubav. Mi možemo reći prava mera i jednog i drugog, dovoljna je da nas dotakne i okrepi.

Izvor: Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje (www.frd.org.rs)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Ekonomija
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…