Prikazivanje članaka po tagu sindikati

* Suspendovanje sa posla predsednika tri sindikata u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ) predstavlja kulminaciju višegodišnjih pritisaka, zastrašivanja i šikaniranja zaposlenih u toj državnoj instituciji o čemu ćemo obavestiti međunarodne organizacije. Neće nas zastrašiti, nastavićemo borbu za zaštitu sindikalnih i radnih prava naših članova u RGZ, poručila je Čedanka Andrić, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost"

Predstavnici UGS Nezavisnost, Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), na zajedničkoj konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru, osudili su suspenzije i disciplinske postupke protiv njihovih sindikalnih kolega u Republičkom geodetskom zavodu.

Troje predstavnika sindikata u RGZ objasnili su da ih je poslovodstvo prvo premestilo na druga radna mesta, a da su zatim iz medija i sa vajber grupa saznali da su suspendovani sa posla 26. jula, dok su im rešenja o suspenziji uručena tek početkom avgusta. Sindikalci takve poteze uprave RGZ smatraju odmazdom zbog njihovih javnih obraćanja najvišim državnim čelnicima koje su redovno obaveštavali o nepravilnostima i nezakonitostima u rukovođenju tom državnom institucijom od javnog značaja. Takođe, smatraju da im se direktor RGZ Borko Drašković praktično sveti zbog istupanja u medijima, gde su govorili o lošem stanju u RGZ.

- Izražavamo solidarnost sa kolegama u RGZ, ali želimo i da poručimo da se nismo umorili i da ćemo nastaviti da se borimo za slobodu sindikalnog organizovanja i rada, a protiv osionog rukovodstva u RGZ, sa kojim se borimo od 2019. godine. Izostala je reakcija nadležnih čime država šalje poruku da za sindikalni rad u državnoj instuciji zaposleni mogu biti suspendovani, što je suporotno zakonima i međunarodnim konvencijama. Svoje članove ćemo štititi pravnim putem, i nikako nećemo odustati od odbrane za pravo na javnu reč, iako svi dobro znamo koliko traju sudski procesi i koliko je neefikasno pravosuđe. Pokušaćemo da učinimo vidljivim ovaj način ugrožavanja sindikalnih prava i sve manipulacije u javnosti. Ovako se zatvara prostor za dijalog, ovo je represija na koju će Sindikat adekvatno odgovoriti - istakla je Čedanka Andrić.

Nebojša Pejčinović, sekretar Granskog sindikata zaposlenih u državnoj upravi, prvosuđu, policiji i odbrani “Nezavisnost” rekao je da sindikati RGZ nisu dobili odgovor ni na jedno od brojnih otvorenih pisama koja su poslali predsednici Vlade Ani Brnabić i predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

- Ni jednog trenutke nismo imali zle namere, naprotiv - sva tri sindikata su se svih ovih godina zalagala za unapređenje rada. Nažalost, naše sindikalne kolege su se našle na udaru hajke koja se vodi i preko nekih medija. Tako je nedavno prvo objavljena vest o suspendovanju sindikalaca da bi se nekoliko dana kasnije pojavila informacija da su tri radnika RGZ suspendovana zbog sumnje da su učestvovali u hakerskom napadu na informacioni sistem RZG. S obzirom da drugih suspenzija nije bilo jasno je na koga se odnosila ova objava - kazao je Pejčinović.

Potpredsednik SSSS Duško Vuković je rekao da ne očekuje nikakav odgovor od državnih organa, ali je takođe naglasio da sindikati neće dozvoliti da se ovakav trend gušenja istine nastavi. Vuković je citirao čuvenu pesmu “Prvo su došli…” nemačkog pesnika Martina Nimelera koja govori o ćutanju javnosti u Nemačkoj nakon dolaska nacista na vlast i početka politike "čišćenja" protiv slobodoumnih ljudi.

Sekretar ASNS Nebojša Rajković je rekao da je poslednja suspenzija radnika u RGZ samo "jedan u nizu nezakonitih postupaka i kršenja zakona bahatih direktora državnih i javnih preduzeća".

- Poslednja dešavanja u RGZ i suspenzija tri predsednika sindikata iako je od Borka Draškovića stvarno je mnogo. Sa tim čovekom godinama vodimo sporove, da zaštitimo radnike. Taj čovek godinama zlostavlja zaposlene i članove sindikata. Na svaki način ćemo zaštiti naše kolege, pravno i materijalno - naglasio je Rajković.

Jedna od suspendovanih sindikalaca, Dijana Konstantinović, predsednica Jedinstvene organizacije sindikata RGZ, navela je da je pre toga, 8. jula dobila Rešenje o premeštaju iz katastra Novi Sad u katastar - Srborbran, navodno zbog povećanog obima posla.

- Posao sa koga sam dobila premeštaj nema veze sa ovim koji sada radim. Otišla sam na novo radno mesto 37 kilometara dalje od svoje kuće i nisam mogla da radim ništa jer mi dve nedelje nije osposobljen računar, išla sam na posao da bih samo sedela. Kad je konačno instalirano sve i kad sam počela da radim stiglo je obaveštenje o mojoj suspenziji - kazala je Konstantinović. Govoreći o direktoru RGZ kazala je da se Borko Drašković ponaša samovoljno kao mu je državna ustanova koju vodi ostavljena u nasleđe.

Stevan Todorović, suspendovani predsednik sindikata ASNS u RGZ, zahvalio je sindikalnim centralama na podršci i ocenio da su obračuni sa sindikatima u toj instituciji “probni balon za neutralizovanje sindikata u dijalogu sa državom”. On je pre suspenzije službeno preraspoređen iz Novog Beograda u Lazarevac gde zbog nepostojanja tehničkih uslova tri sedmice nije imao nikakvog posla, da bi nedavno usledila i suspenzija sa radnog mesta. Dodao je da ga ne bi iznenadilo da posle suspenzije usledi i otkaz.

Treći suspendovani sindikalac, predsednik sindikata “Nezavisnost” u RZG Zoran Blagojević ukazao je da preraspoređivanje na poslu direktor koristi kako bi zastrašivao radnike, posebno članove sindikata. Poslednjih godina radni premešaj je iskusilo više od 300 zaposlenih. S druge strane, ređaju se problemi u funkcionisanju RGZ za šta je najodogovorniji direktor Drašković.

- Šta još treba da se dogodi posle 28 dana blokade rada Rapubličkog geodetskog zavoda da bi Vlada koja je direktno nadležna smenila direktora? - zapitao je Blagojević koji smatra da su on i njegove sindikalne kolege žrtve progona upravo zbog ukazivanja na odgovornost direktora za kolaps sistema u RGZ.

Odgovarajući na pitanja novinara, Nebojša Pejčinović je podsetio da su tri sindikata u otvorenim obraćanjima premijerki i predsedniku Republike skretali pažnju na ozbiljne probleme i propuste u rukovođenju Zavodom. Ukazali su, između ostalog, i na neracionalno trošenje bužetskog novca i stranih kredita, netransparentno uvođenje informacionih programa, nesigurnu zaštitu baze podataka, lošu kadrovsku politiku… Primera radi, nedavno je za novu antivirusnu zaštitu računarske opreme u RGZ potrošeno više od million evra, što navodi na sumnju u kvalitet i pouzdanost prethodne zaštite koja je, kako se pretpostavlja, takođe skupo plaćena.

U jednom od zajedničkih pisama predsedniku Vučiću tri sindikata su povodom hakerskog napada na katastar ocenili da je "krajnje vreme da se utvrdi odgovornost kompletnog vrha RGZ-a", ne samo za višednevni prekid u radu jedne od najvažnijih institucija u zemlji. Izgleda da je to bila “kap koja je prevršila čašu” strpljenja direktora Borka Draškovića. Međutim, sudeći prema onome što je juče izrečeno na konferenciji za novinare, ni strpljenje sindikata nije neograničeno.

Izveštava: novinar Svetozar Raković

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Sindikat

* Još jedno leto sa smrtonosnim toplotnim talasima pokazuje zašto je Evropi preko potrebna direktiva o maksimalnim radnim temperaturama kako bi se radnici zaštitili od posledica klimatskih promena, saopštila je Evropska konfederacija sindikata. Sindikati u Srbiji odavno traže da se i ovo pitanje rešava kroz socijalni dijalog, konkretnije kroz odbore za bezbednost i zdravlje na radu za čije se formiranje stalno zalažu

Povodom vesti da su prošle nedelje u Španiji dva radnika kolabirala i umrla usled toplotnog udara EKS ukazuje da su opravdani zahtevi sindikata da Evropska komisija preduzme odgovarajuće zakonske korake. U saopštenju se podseća da je u Francuskoj, koja je među državama članicama EU koje nemaju propisanu maksimalnu radnu temperaturu, tokom leta 2020. smrtno stradalo 12 radnika, takođe zbog prekomernih vrućina. EKS smatra da će se slične tragedije događati sve dok se ne usvoje norme o bezbednim radnim temperaturama.

Standardi Svetske zdravstvene organizacije

Prema standardima Svetske zdravstvene organizacije, ljudi najbolje rade na temperaturi između 16 i 24 stepena Celzijusa. Kada temperatura poraste iznad 30. podeoka, rizik od nesreća na radnom mestu raste za 5 do 7 odsto, a kada temperatura pređe 38C, verovatnoća nesreće je između 10 i 15 procenata, navodi se u ranijim istraživanjima.

Vrtoglavica, glavobolja i grčevi u mišićima su rani simptomi toplotnog stresa, koji mogu dovesti do povraćanja, gubitka svesti, a ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere i do smrtnog ishoda.

Širom Evropske unije, 23 odsto svih radnika izloženo je visokim temperaturama najmanje četvrtinu radnog vremena, a najviše u poljoprivredi i industriji (36%) i u građevinarstvu (38%), podaci su Eurofounda (Evropska fondacija za poboljšanje životnih i radnih uslova).

Međutim, istraživanja članica EKS pokazala su da samo nekoliko evropskih zemalja ima zakone koji štite radnike tokom toplotnih talasa, sa velikim rasponima od 28 do 36 stepeni. Primera radi, propisima Belgije dozvoljena temperatura za malo fizičko opterećenje iznosi 29 stepeni C, 26 stepeni je za umereno teško fizičko opterećenje, 22C za teško fizičko opterećenje a 18C za veoma teško fizičko opterećenje.

U Mađarskoj je maksimum 31C za sedeći i laki fizički rad, 29C za umereni fizički rad i 27C za težak fizički rad.

Letonija i Slovenija zabranjuju rad u zatvorenom prostoru ukoliko temperature pređe 28 stepeni, dok u Crnoj Gori maksimalno dozvoljena temperatura za rad na otvorenom iznosi 36 stepeni.

U Španiji je uređeno da je maksimalna radna temperatura za sedeći (kancelarijski) rad 27 stepeni, a za lakši rad 25C. Ova ograničenja, međutim, ne važe za sve vrste poslova, kao ni za sve radnike i sve prostorije.

Zamenik generalnog sekretara EKS Klaes-Mikael Stal je naglasio da toplotni talasi mogu biti fatalni za ljude koji rade nezaštićeni od sunca, kao što se to nedavno dogodilo u Španiji.

- Radnici su svakog dana na prvoj liniji klimatske krize i potrebna im je zaštita u skladu sa sve većim opasnostima od ekstremnih temperatura. Vremenske prilike ne poštuju nacionalne granice, zbog čega nam je potrebno evropsko zakonodavstvo o maksimalnim radnim temperaturama - izjavio je Stal i dodao da “političari ne mogu da nastave da ignorišu toplotne rizike za radnike iz udobnosti svojih klimatizovanih kancelarija”.

U Srbiji zastarele, površne i neobavezujuće norme

UGS Nezavisnost godinama već traži da se problemi u vezi sa radom u uslovima rizičnim za zdravlje zaposlenih rešavaju kroz socijalni dijalog, posebno insistirajući na formiranju zajedničkih, tripartitnih odbora za bezbednost i zdravlje na radu u čijoj bi nadležnosti bilo i pitanje rada tokom visokih letnjih temperatura.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja načelno je podsetilo krajem juna poslodavce i zaposlene da obavljanje poslova na otvorenom tokom vrućih letnjih dana treba prilagoditi uslovima visokih temperatura. Kada se radi na otvorenom pri visokim temperaturama poslodavci su dužni da primenjuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske akte, kao što je Preporuka za rad pri ekstremno visokim temperaturama. Međutim, pomenutim zakonom nisu precizirane maksimalne temperature za rad u zatvorenom prostoru i na terenu, a Preporuka iz 2007. godine samo preporučuje poslodavcima šta im valja činiti u uslovima visokih temepratura (iznad 36 stepeni), i uglavnom se odnosi na građevinarstvo, poljoprivredu i ugostiteljstvo.

Jasno je da ono što se preporučuje nije i obavezno. Zato širom Srbije, posebno u najvećim gradovima, na gradilištima su radnici angažovani i u najtoplijim periodima dana, uprkos pomenutoj vladinoj Preporuci za “izbegavanje rada u najtoplijem delu dana (od 11 - 16 časova)… ukoliko to dozvoljava proces rada”. U nastavku se preporučuju organizovanje rada po smenama, preraspodela poslova (ujutro i kasno popodne), češće pauziranje uz obezbeđivanje vode i bezalkoholnih napitaka, obuka zaposlenih za pružanje prve pomoći, obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i odmore, aklimatizacija zaposlenih na visoke temperature… Ali, “ukoliko to dozvoljava proces rada”. U prevodu, ako poslodavac proceni da mu se takve mere isplate.

Da je procena prepuštena volji poslodavca potvrđuje i činjenica da za poslodavce koji ne poštuju Preporuku o radu u teškim uslovima nisu jasno propisane. Kao ni u Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu koji sadrži kaznene odredbe za kršenje pojedinih normi, ali ne i za rad na visokim temperaturama.

Pomenutim primedbama na “rupe u zakonu” valja dodati i stav stručnjaka za bezbednost na radu da je u Srbiji danas toplotni udar ili sunčanicu koju radnik doživi na poslu teško dokazati kao povredu na radu. To znači da je tom radniku teško obezbediti i odgovarajuću pravnu i zdravstvenu zaštitu. Već posle eventualnih par dana odmora, radnik bi morao da se vrati “na mesto zločina”.

Novinar: Svetozar Raković

Izvor: EKS/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Politički forum na visokom nivou o održivom razvoju (HLPF) održan u Njujorku okončan je povoljno za sindikate nakon što je Ministarska deklaracija HLPF-a uvažila sindikalne smernice za novi društveni ugovor, saopštila je Međunarodna konfederacija sindikata

HLPF je glavna platforma UN za održivi razvoj koja ima centralnu ulogu u praćenju i pregledu implementacije Agende za održivi razvoj do 2030. i njenih Ciljeva održivog razvoja (SDG). U radu HLPF-a koji protiče pod pokroviteljstvom Ekonomskog i socijalnog saveta UN (ECOSOC) učestvuju predstavnici svih država članica UN, kao i predstavnici organizacija civilnog društva. Tema Foruma 2022. održanog tokom prve polovine jula bila je „Oporavak od pandemije COVID-19 i unapređenje pune implementacije Agende za održivi razvoj 2030.“

Stavovi i preporuke koje su sindikalni predstavnici saopštili na skupu u Njujorku zasnovani su na poznatim radničkim zahtevima za kreiranje novog društvenog ugovora na kojem bi počivala izgradnja stabilne globalne ekonomije sa punom i dostojanstvenom zaposlenošću.

Delegacija MKS-a je imala posebno zapaženu ulogu na sesiji o finansiranju. Paola Simoneti, direktorka MKS-a za ravnopravnost, istakla je važnost javnih investicija u otvaranje novih radnih mesta, potrebu restrukturiranja i otpisivanja dugova, kao i povećanje ulaganja u socijalnu zaštitu i usklađivanje svih investicija sa osmim ciljem održivog razvoja (SDG 8) koji je posvećen dostojanstvenom radu i ekonomskom rastu.

Prva sedmica HLPF-a bila je posvećena razmatranju pet ciljeva održivog razvoja: pristupu obrazovanja (SDG 4), rodnoj ravnopravnosti (5), očuvanju života u vodi (14), očuvanju života na zemlji (15) i partnerstvu za ostvarivanje ciljeva održivog razvoja (17). Iako nije bio uključen u program debate, o cilju 8 se govorilo u većem delu diskusije upravo zahvaljujući intervencijama delegata MKS-a.

Sindikalna predstavnica iz Južne Afrike Zingisva Losi imala je veoma zapaženo izlaganje na sesiji o reviziji cilja 5, podelivši prioritete za postizanje rodne ravnopravnosti na poslu koja uključuje jednake plate i iskorenjivanje rodno zasnovanog nasilja. Na sesijama o očuvanju života u vodi i na kopnu filipinski sindikalni predstavnik Julius Cainglet i Somalijac Omar Faruk Osman govorili su o značaju ulaganja u radna mjesta u sektoru zaštite biodiverziteta i obnavljanje ekosistema. Senegalka En Sesil Koli naglasila je centralni značaj cilja 8 za inkluzivne politike oporavka od krize izazvane pandemijom i klimatskim promenama.

Druga nedelja Foruma bila je posvećena nacionalnim pregledima vlada o sprovođenju ciljeva održivog razvioja u konkretnim zemljama. Nekolicini delegata MKS-a uspelo je da predstave preporuke svojih organizacija na osnovu nacionalnih sindikalnih izveštaja o ciljevima održivog razvoja, koji su sakupljeni u publikaciji “Pogled sindikata na ciljeve održivog razvoja“. S tim u vezi, sindikalka iz Urugvaja Vivijana Rumbo dovela je u pitanje tvrdnju svoje vlade da je uspešno upravljala pandemijom ukazujući da je u zemlji došlo do porasta siromaštva. Marita Gonzalez iz Argentine pozvala je sve aktere u Argentini da prevaziđu međusobne razlike koje „izlažu decu, žene, omladinu i starije dubljem siromaštvu i većoj nejednakosti“. Izlaganje Omara Faruka Osmana uključilo je potresan opis životne stvarnosti žena, dece i radnika u Somaliji. Slična je bila diskusija Sučang Butale iz Bocvane koji je osporio zvaničan izveštaj svoje vlade ukazujući na mračnu realnost sa kojom se suočavaju radnici, posebno radnice u toj afričkoj zemlji, četvrtoj u svetu po nejednakosti i najgoroj u pogledu nasilja nad ženama.

MKS je saopštila da će nastaviti da pomno prati globalni napredak u pogledu Ciljeva održivog razvoja. U saopštenju se napominje da će naredna 2023. godina biti izuzetna jer će Ujedinjene nacije sazvati drugi samit šefova država i vlada svih članica UN na temu Ciljeva održivog razvoja.

Prati: novinar Svetozar Raković 

Izvor: MKS/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Sva tri reprezentativna sindikata u Radio-televiziji Vojvodine (RTV) uputili su dopis Savetu REM da razreši članove Upravnog odbora (UO) tog javnog medijskog servisa jer skoro godinu dana kasni sa raspisivanjem konkursa za novog generalnog direktora

„Imajući u vidu da je UO konstituisan u avgustu 2021. godine, a da je od tada prošlo više od deset meseci kako nisu raspisani konkursi, te da se JMU RTV nalazi u vrlo lošoj i neizvesnoj finansijskoj situaciji, smatramo da nečinjenje UO po pitanju imenovanja vršioca dužnosti i raspisivanja konkursa za izbor generalnog direktora doprinosi lošem funkcionisanju ove javne medijske ustanove“, navodi se u dopisu u koji je agencija Beta imala uvid.

RTV od jula 2021. godine nema generalnog direktora i programskog direktora, a mandat je istekao i glavnom i odgovornom uredniku Prvog programa televizije i uredniku web redakcije.

Ugovor o radu zameniku generalnog direktora RTV-a Jožefu Klemu ističe početkom jula 2022. godine, kada on stiče uslove za odlazak u penziju.

Reprezentativni sindikati su u dva navrata ove godine pisali članovima UO i od njih tražili da pod hitno imenuju vršioca dužnosti generalnog direktora i raspišu konkurs za novog generalnog direktora.

Izrazili su sumnju da Upravni odbor po ovom pitanju svesno krši zakon i upitali članove zbog čega su se prihvatili funkcije, ako izbegavaju odgovornost.

Odgovore na oba dopisa do danas nisu dobili.

„Tražimo da Savet regulatora iskoristi svoje pravo iz člana 21. st. 1. tač. 5. Zakona o javnim medijskim servisima i razreši sve članove Upravnog odbora JMU Radio-televizija Vojvodine jer su postupali protivno zakonskim obavezama iz člana 19. st. 1. tač. 8. i 9. Zakona o javnim medijskim servisima“, piše u dopisu Savetu REM.

Strukovni sindikat JMU RTV, Samostalni sindikat JMU RTV i Sindikat „Nezavisnost“ JMU RTV pozvali su zaposlene da dođu na zbor koji je održan 10. juna u novoj zgradi televizije na Mišeluku.

Izvor: Beta

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Posledice nezaustavljivog prelaska na cirkularnu ekonomiju biće ključni izazovi za sve sindikate u regionu koji se moraju boriti za što pravedniju tranziciju. Put do „zelene agende“ će promeniti čitave industrijske sektore, ali i do rasta nezaposlenosti ukoliko sindikati ne primoraju države i kompanije da obezbede uslove za profesionalnu prekvalifikaciju i usavršavanje radnika za nove sektore i nova radna mesta

Ovo su neki od najvažnijih zaključaka Koordinacionog sastanka Regionalnog saveta sindikata Solidarnost održanog u petak, 1. aprila u Beogradu. Predstavnici sindikata iz zemalja regiona (Slovenija, Hvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Srbija) razmatrali su plan rada Solidarnosti u periodu 2022-2023.

Osim toga, razgovaralo se i o realizaciji ranije prihvaćene inicijative da se pokrene regionalna medijska platforma „Glas radnika Solidarnosti“. Pozdravljajući učesnike skupa, zamenica generalnog sekretara Evropske konfederacije sindikata Ester Linč kazala je da smo svedoci krize koju „mnogi poslodavci koriste tako što nahuškavaju međusobno radnike“, one koji rade privremeno protiv stalno zaposlenih, kao i zaposlene u javnom sektoru protiv radnika u privatnom sektoru.

- Mi radimo i radićemo drugačije, razvijaćemo solidarnost boreći se za prava i interese svih radnika, pre svega za bolje plate i bolje uslove rada zaposlenih, bez obzira na njihov status - naglasila je Linč.

Martin Aleksandar iz EKS rekao je da sindikati danas u svom radu treba da korste digitalne tehnologije kako bi unapredili i pospešili svoje aktivnosti, da su mogućnosti digitalnog sindikalizma veoma velike i dragocene, i da mreža Solidarnost u tom smislu može mnogo da pomogne svim svojim članicama.

Predstavici Saveza sindikata Republike Srpske i Saveza samostalnih sindikata BiH izneli su primedbe što njihove organizacije nisu uključene u projekte razvoja digitalnog sindikalizma koje finansira EU preko EKS. Podsetili su da su među osnivačima Solidarnosti ali da se ocećaju kao na distanci, a da radnici i njihovi sindikati ne smeju biti kažnjavani zbog nestabilne političke situacije u BiH.

Linč je podsetila da su sredstva iz EU za koja jeste aplicirala EKS kako bi pomogla projekte digitalnog sindikata u regionu, ali po pravilima EU. Podstakla je sindikalce iz BiH da iznesu svoje potrebe i obećala da će učiniti sve što može kako bi EKS ispravila nedostatke grantova. Miodrag Pantović iz Kancelarije Solidarnosti objasnio je da su obezbeđena dodatna sredstva uz pomoć francuskog sindikata SGT kako bi se pomoglo sindikatima u BiH.

Andrej Zorko je tajođe ukazao da su pravila EU veoma stroga i da onemogućavaju da se finansijski podrže projekti zemalja koje nisu usaglasile političko opredeljenje za evrointegracije. U diskusiji je ukazano da sindikati u mreži Solidarnost u naredne dve godine, pa i duže, treba da se fokusiraju na posledice prelaska na „zelenu agendu“, što znači da se moraju boriti za pravednu tranziciju za zaposlene. S tim u vezi su i aktivnost u vezi sa problemima rada na daljinu i digitalnim kompanijama, sa problemima migracija i radnim pravima migranata…

Ukazano je da će prelazak na cirkularnu ekonomiju promeniti čitave industrijske sektore, posebno energetiku i prateće grane zasnovane na ekploataciji fosilnih sirovina koje direktno zagađuju životnu sredinu. Taj put do zelene agende dovešće i do novih radnih mesta, ali i do rasta nezaposlenosti što će biti posebno veliki izazov za sindikate.

Da bi se takve posledice predupredile ili makar značajno smanjile, potrebno je, kako je rečeno, pritiskati države i kompanije da obezbede uslove za prekvalifikacije i stalno profesionalno usavršavanje radnika za nove sektore i nova, kvalitetnija radna mesta.

Čedanka Andrić, predsednica UGS Nezavisnost naglasila je da upravo zbog svih pomenutih izazova i rizika zakoni o radu moraju biti stalno na dnevnom redu sindikata članica Solidarnosti.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović primetio je da vlade u zemljama regiona ne uvažavaju socijalne partnere i da je zato socijalni dijalog tek puka formalnost.

Ester Linč je sugerisala da sindikati u mreži Solidarnost treba da iskoriste novu zajedničku digitalnu alatku - e-bilten kako bi razmenjivali iskustva u aktivizmu na temu borbe za zaštitu i prava radnika i pravednu tranziciju i drugim izazovima. Ukoliko se ta iskustva pokažu korisnim, tada bi se takve informacije i analize putem digitalnog sindikalnog magazina distribuirale i širem članstvu, kao i zaposlenima koji nisu članovi ali bi to mogli postati ako u takvim informacijama prepoznaju svoj interes.

Linč je nagovestila i mogućnost da EKS pokrene onlajn platformu za peticije koja bi evidentirala razne sindikalne inicijative za donošenje ili izmenu regulative u interesu sindikalnih članova i potencijalno zainteresovanih radnika za sindikalno organizovanje.

- Ne možemo se osloniti na mejnstrim medije da će oni prenositi naše informacije - zaključila je Linč.

Novinar: Svetozar Raković

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Takozvana neoliberalna revolucija prouzrokovala je veoma nepovoljnu, praktično neprijateljsku klimu za sindikate, izjavio je Đorđe Pavićević, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu u razgovoru za UGS Nezavisnost

- Sindikati su u takvoj klimi viđeni kao remetilački faktor za funkcionisanje sistema i zato njihova uloga nije smela bude velika. Istovremeno imamo i efekte tehnološke revolucije. Posebno je to očigledno nakon promena Zakona o radu. Na primer, gotovo da više ne postoji koncept radnog mesta - naglasio je Pavićević.

On ukazuje na veoma težak odnos sindikata i poslodavaca:

- Kod nas veliki deo ekonomije zavisi od države, ona ih na neki način štiti. To posebno vidimo kod stranih investitora. Setimo se kada se postavljalo pitanje oko Jure i Vučićeve izjave ‘nemojte da mi plašite investitore'. Dakle, država brine za kapital a ono što su ljudski resursi je potrošno. Onima koji upravljaju velikim sistemima, kojima država izdašno pomaže, čak je dopušteno da guše sindikalni rad ili da prave svoje sindikate. Čuo sam izjave nekih poslodavaca da njima i ne treba sindikat, jer oni direktno komuniciraju s radnicima, čime se, u velikoj meri, obesmišljavaju mehanizmi zaštite prava zaposelenih.  

Govoreći o najvećim radničkim i sindikalnim problemima u Srbiji Pavićević kaže da je sve više radnika koji nemaju stabilno radno mesto.

- Najveći je problem što je izmenama Zakona o radu od 90-ih godina na ovamo uništen koncept radnog mesta koji je postojao. Zbog toga danas još ponegde može da se ostvari koncept kolektivnog ugovora ali jako teško, jer postoji neprijateljsko okruženje.... Biće potrebno sve manje klasične radne snage tako da ti ljudi verovatno nikada neće moći da se sindikalno organizuju prema sadašnjem modelu. Uz to, kapital i svojina se štite mnogo više nego rad. Uzmite, na primer, neku autobusku, železničku, metro stanicu ili aerodrom gde je sprovedena automatizacija. Tu je pre 10-15 godina radio veliki broj ljudi, od prodaje karata preko ulaza do kontrole putnika i raznih drugih poslova. Danas tu nema zaposlenih, neki ljudi i dalje putuju ali se pitanje cene i distribucije profita ne postavlja. 

Profesor je rekao da postoje čitave kategorije ljudi koji rade bez ugovora koji bi ih štitili od samovolje poslodavca:

- Danas postoje agencije koje zapošljavaju ljude a onda ih rentiraju kao radnu snagu kod drugih poslodavaca... Oni ne mogu u jednoj firmi da naprave sindikat. Pored toga, u agencijama imaju ugovore sa nultom osnovicom koja ne obavezuje poslodavca da ih plaća ukoliko u nekom periodu nisu bili angažovani. Tu ima prostora koji bi sindikati mogli da iskoriste za neke drugačije oblike organizovanja ljudi. Recimo, zakon o zadrugama dopušta da se ti ljudi samoorganizuju. Dakle treba naći razne načine da se ti ljudi na neki način povežu i tu sindikat može da ima važnu ulogu.    

Pavićević smatra da je štrajk delotvorno sredstvo borbe kojim se radnici direktno konfrontiraju sa poslodavcem.

- To je možda i jedini legalan način da pokažete da čitav sistem zapravo zavisi od vas. Jer, tako se poslodavcu može napraviti šteta koja njemu nikako ne odgovara i zbog koje može biti spreman za neki dogovor sa zaposlenima. Problem je što ovo sredstvo nije dostupno mnogima.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 7

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…