Prikazivanje članaka po tagu scena

sreda, 08 septembar 2021 18:08

Darko Šper: Medijski radnici kao roba

* Medijski radnici u Srbiji tretiraju se kao roba; mogu imati pristojne plate, ali kakva im korist ako izgube čast. U velikom broju medijskih kompanija nema sindikata, pa je medijskim radnicima znatno teže. Rešenje bi bio granski kolektivni ugovor, ali smo od njega još daleko. Zato se stvari moraju urediti u svakom mediju ponaosob, za šta je potrebna spremnost i hrabrost, ukazuje novinar Darko Šper u intervjuu za Dosije o medijima

Šper, od nedavno predsednik Granskog sindikata kulture, umetnosti i medija Nezavisnost (GS KUM), kaže da mu je teško i da zamisli kako će izgledati medijska scena u Srbiji nakon demokratskih promena.

Može li i šta sindikat da preduzme kako bi se poboljšao položaj medijskih radnika?

GS KUM Nezavisnost već godinama skreće pažnju na loš materijalni položaj velike većine medijskih radnika u Srbiji. Nažalost, u velikom broju medijskih kompanija uopšte nema sindikalnih organizacija, te je medijskim radnicima znatno teže da se izbore za svoja prava. U kompanijama gde sindikata ima i gde je uspostavljen socijalni dijalog GS KUM Nezavisnost je veoma aktivan i naša uloga je zapažena. Prostora za poboljšanja ima uvek, ali treba biti neskroman i reći da smo svojim radom značajno doprineli da materijalni položaj zaposlenih u javnim medijskim servisima (RTS i RTV) bude pristojan, što radnike može da čini znatno zadovoljnijim u odnosu na ranije.

Naš sindikat aktivno pregovara sa poslodavcima i u ostalim medijima 

u kojima ima povereništva, ali je još mnogo prostora. Nadamo se da će se zaposleni u medijima, posebno privatnim, okuražiti i uključiti u borbu za svoj bolji položaj. Iskustvo nam govori da ništa neće doći samo od sebe. Od nas imaju ispruženu ruku, spremni smo da glasno stanemo u njihovu zaštitu.

Dobar deo novinara u Srbiji, posebno u lokalnim medijima, živi u nemaštini, ispod granice siromaštva. Koga za to smatraš odgovornim?

Najveća odgovornost za položaj zaposlenih u manjim sredinama uvek je na poslodavcu, ali i na državi. Mnogi lokalni mediji su u procesu privatizacije došli u ruke sumnjivih likova, koji se u medijski posao uopšte ne razumeju, a zaposlene tretiraju kao sezonske radnike. Za to je najveća krivica na državi. Medijska udruženja i sindikati su na to upozoravali, ali su nadležni ostali slepi i gluvi.

Kada govorimo o GS KUM Nezavisnost, najbolji primer loše privatizacije je Radio-televizija Kragujevac. Uspeli smo da nateramo odgovorne da ponište privatizaciju RTK i spasemo dobar deo zaposlenih od prinudnog odlaska na biro za zapošljavanje. Nažalost, nisu svi zaposleni imali strpljenja da dočekaju taj trenutak. Sindikat je svoje članstvo, koliko je mogao, i finansijski podržao u nekoliko navrata da bi ljudi imali novca za puko preživljavanje. Sada je situacija u RTK znatno bolja i stabilnija, ali i taj medij je opomena donosiocima odluka kako se stvari preko noći neodgovornim potezima mogu preokrenuti na loše. Bilo je i drugačijih primera, poput Radija Zrenjanin kojeg se Grad bukvalno odrekao. Privatizacija tog medija se nikada nije ni dogodila, zaposleni su pušteni niz vodu, a najvažniji elektronski medij na području Srednjeg Banata je nakon više decenija rada nasilno ugašen. Sve nam ovo govori da prekarni položaj medijskih radnika u Srbiji mora biti u fokusu svih, a ne samo sindikata i medijskih urduženja. Jer kakvi su nam mediji takva nam je i slika društva u celini.

u kojima ima povereništva, ali je još mnogo prostora. Nadamo se da će se zaposleni u medijima, posebno privatnim, okuražiti i uključiti u borbu za svoj bolji položaj. Iskustvo nam govori da ništa neće doći samo od sebe. Od nas imaju ispruženu ruku, spremni smo da glasno stanemo u njihovu zaštitu.

Dobar deo novinara u Srbiji, posebno u lokalnim medijima, živi u nemaštini, ispod granice siromaštva. Koga za to smatraš odgovornim?

Najveća odgovornost za položaj zaposlenih u manjim sredinama uvek je na poslodavcu, ali i na državi. Mnogi lokalni mediji su u procesu privatizacije došli u ruke sumnjivih likova, koji se u medijski posao uopšte ne razumeju, a zaposlene tretiraju kao sezonske radnike. Za to je najveća krivica na državi. Medijska udruženja i sindikati su na to upozoravali, ali su nadležni ostali slepi i gluvi.

Kada govorimo o GS KUM Nezavisnost, najbolji primer loše privatizacije je Radio-televizija Kragujevac. Uspeli smo da nateramo odgovorne da ponište privatizaciju RTK i spasemo dobar deo zaposlenih od prinudnog odlaska na biro za zapošljavanje. Nažalost, nisu svi zaposleni imali strpljenja da dočekaju taj trenutak. Sindikat je svoje članstvo, koliko je mogao, i finansijski podržao u nekoliko navrata da bi ljudi imali novca za puko preživljavanje. Sada je situacija u RTK znatno bolja i stabilnija, ali i taj medij je opomena donosiocima odluka kako se stvari preko noći neodgovornim potezima mogu preokrenuti na loše. Bilo je i drugačijih primera, poput Radija Zrenjanin kojeg se Grad bukvalno odrekao. Privatizacija tog medija se nikada nije ni dogodila, zaposleni su pušteni niz vodu, a najvažniji elektronski medij na području Srednjeg Banata je nakon više decenija rada nasilno ugašen. Sve nam ovo govori da prekarni položaj medijskih radnika u Srbiji mora biti u fokusu svih, a ne samo sindikata i medijskih urduženja. Jer kakvi su nam mediji takva nam je i slika društva u celini.

Mnogi smatraju da su novinari velikim delom krivi za svoj ponižavajući materijalni položaj.

Složiću se sa tim, ali samo delimično. Često sam bio svedok da neki medij ima sluha za štrajkove i proteste zaposlenih u drugim delatnostima i o njima redovno i korektno izveštava. U isto vreme u tim medijima finansijski položaj zaposlenih nije bio na zavidnom nivou. Dakle, iako su bili senzibilisani za probleme drugih nisu imali vremena ili svesti da se izbore za sebe same.

Nedavno je u Radio-televiziji Vojvodina oko 200 ljudi koji su bili angažovani posredstvom agencije za zapošljavanje ostalo bez posla. GS KUM Nezavisnost ih je podržao u borbi za očuvanje radnih mesta, ali je mali procenat njih bio spreman da izađe na ulicu i bori se za sebe. Da su bili glasniji i brojniji danas dobar deo njih ne bi radio pod najgorim uslovima na tržištu rada, kao što su ugovori o privremeno-povremenim poslovima. Rešenje za sve medijske radnike bio bi granski kolektivni ugovor, ali smatram da smo u Srbiji još daleko od toga. Dok se to ne desi stvari se moraju urediti unutar svakog medija ponaosob, a za to je potrebna spremnost i hrabrost.

Aktuelna vlast ne krije koliko joj je stalo do podobnih, poslušnih medija i za to ih izdašno plaća budžetskim novcem koji je, zapravo, novac svih građana. Kako da u takvim okolnostima prežive objektivni, nepristrasni mediji i novinari? 

Profesionalni mediji mogu da prežive samo ako imaju finansijsku stabilnost. Do nje je teško danas doći jer država neretko vrši pritisak na oglašivače da izbegavaju pojavljivanje u takvim medijima. Koncentracija državne moći u velikoj većini medija u Srbiji je degutantna, što potvrđuju i mnoge ekspertske analize, ali i izveštaji Evropske unije. Pod tim uslovima raditi jednako je pogubno i za medije koji su dopustili da njima upravlja država, ali i onima koji nastoje da u neravnopravnoj tržišnoj utakmici ostanu objektivni. Plašim se da mnogi to neće preživeti, a i oni koji prežive biće izmrcvareni i nespremni za rad u pravičnijim tržišnim uslovima. Najviše me plaši što se najmanje računa vodi o medijskim radnicima koji se tretiraju kao roba. Mogu oni imati pristojne plate, ali im to neće biti od koristi ako izgube čast. Teško mi je da zamislim kako će izgledati medijska scena u Srbiji kada dođe do demokratskih promena.

Odavno je poznato da su za odgovorno, objektivno novinarstvo potrebni znanje i hrabrost. Čini li ti se da nam danas manjkaju obe te vrline?

Novinar je po prirodi radoznala osoba koja od svega zna po malo i ume da se izrazi. Hrabrost, posebno u zemljama kao što je naša, podrazumeva se. Ako novinarima zafali jedno od ta dva oni se ni ne mogu zvati novinarima. Nažalost, sve je više držača mikrofona, koji dolaze na događaje sa naručenim pitanjima a onda ni od toga ne umeju da napišu vest. Iako je sve više medija oni pružaju sve manje korisnih informacija. To se najbolje vidi izvan Srbije. Broj vesti iz Srbije koje bivaju objavljene u stranim medijima je zanemariv u odnosu na količinu informacija kojima nas ovdašnji mediji svakodnevno obasipaju.

Šta misliš o tezi da u Srbiji imamo sve više medija i sve manje informacija?

Ta teza je samo delimično tačna, jer je pitanje ko su danas mediji u Srbiji, a ko samo puki prenosioci informacija. Ako tako postavimo stvari medija je u Srbiji je zapravo sve manje. Sa konstatacijom da je manjak informacija se mogu složiti u oba slučaja.

Poštujući osnovne principe profesije, novinari bi trebalo da budu po strani političke arene. Međutim, ne retko, novinari bivaju poslanici, ambasadori, visoki državni funkcioneri…

Nekada je bila velika čast za novinara kada postane ambasador, ali to je bilo u vreme kada smo živeli u ozbiljnoj zemlji sa bezmalo 24 miliona stanovnika. U današnje vreme izgubio se sistem vrednosti, pa šoferi mogu da budu ministri, robijaši direktori javnih preduzeća, a novinari poslanici ili šta već. Na svu sreću još nisu ukinuli škole, pa mladi ljudi mogu da se obrazuju za novinare i druge medijske delatnike. A kada od loših đaka ne mogu da dođu do izražaja mnogi su primorani da odu u inostranstvo. No, neće baš svi otići. Neki će ostati da dočekaju svoju šansu u pravičnijem svetu. U protivnom, moći će, bar, da zatvore vrata ludnice.

Razgovarao: novinar Svetozar Raković

Izvor: UGS Nezavisnost 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima
Objavljeno u Sindikat
Tagovano

* Udruženje građana “Bunjevačko kolo” iz Sombora organizator je završne žetelačke svečanosti, “Somborska bunjevačka Dužionica 2021”, koja je ove godine održana ko posebno svečana dvodnevna manifestacija 24. i 25. jula

Svečani program, veče uoči Dužionice, u subotu, 24. jula, održan je na Trgu Svetog Đorđa kad su pridstavljene ovogodišnje centralne ličnosti somborske bunjevačke Dužionice, Bandaš i Bandašica, Nevena Brdarić i Josip Delija. Njima je, tom prilikom, svečano uručeno bunjevačko zlato - perlice, cvitovi, vinac i ukrasi od slame, rad najvištijih slamarki Bunjevačkog kola. Nuz prigodne tekstove o žetvi, risarima i običajima, premijerno je prikazan izvorni običaj “Dužionica”, autora Franje Parčetića i Magdalene Nikačev koji su na scenu postavili veterani i izvođački sastav GKUD-a Ravangrad.

U muzičkom dilu programa, splet vojvođanski i bunjevački pisama izveli su Somborski muzičari i vokalna soliskinja Slobodanka Poganj. Nisu izostale ni igre koje su izveli članovi prve postave GKUD-a “Ravangrad”.

Drugi dan proslave Dužionice započo je okupljanjom učesnika i gostiju na Fijaker placu kad je ogranizovana svečana kolona na čelu s jahačima, fijakerima i risarima u lipim narodnim nošnjama koja se uputila ka župnoj crkvi Presvetog Trojstva.

Po običaju, na svečanoj misi Zafalnici blagoslovovljena je pletena žitna kruna i kruv od novog žita.

Na centralnom varoškom trgu, tradicionalno, odigrano je veliko Bandašicino kolo a potom se svečana povorka uputila ka Županiji kako bi bandašica i bandaš, pridali blagoslovljeni kruv somborskom gradonačelniku Antoniju Ratkoviću.

- Zaista sam ponosan na sve nas Somborce što danas u radosti i veselju proslavljamo kraj žetve, proslavljamo hleb, kruh ili kruv napravljen od novog žita, koji pridstavlja kontinuitet života. Dužionica je svakako jedna od veoma važni manifestacija za Sombor, pre svega kulturološka, duhovna, somborska manifestacija, koja pridstavlja svo bogatsvo multietničkog šarenila i dokle god bude tako, uveren sam da će svaka naredna godina biti blagorodnija, a mi srićniji, radosniji i zadovoljniji - istako je gradonačelnik Ratković i čestito uspešnu završenu žetvu istakavši važnost negovanja vaki običaja i tradicionalni manifestacija za zajednicu.

Proslava povodom završetka žetveni radova pripravljena je u svečanoj Sali restorana “Galea”. Brojne goste, zvanice i učesnike Dužionice pozravio je pridsidnik Bunjevačkog Dejan Parčetić kola a posebno, uvažene goste: Almu Rizvanović, posebnu savitnicu potpridsidnika Vlade i ministra kulture i informisanja, dr Suzanu Kujundžić Ostojić, pridsednicu Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, Ljiljanu Tica, zaminica gradonačelnika, koje su se obratile gostima svečane manifestacije, kao i Srđana Savića, člana gradskog veća za oblast ruralnog razvoja, Branka Pokornića, pridsidnika Izvršnog odbora NSBNM, Katu Kuntić, pridsidnicu odbora za kulturu NSBNM i pridsidnicu KUD "Bunjevka", Stipana Budimčevića pridsidnika BKC “Lemeški Bunjevci”, Miroslava Vojnića Hajduka - Marača isprid Bunjevačke Matice iz Subotice i pridstavnice Udruženja “Kolo srpski sestara”.

Gostima su, u kraćem programu, pridstavljeni bandaši i bandašice koji su u protikle dvi decenije, ko centralne ličnosti manifestacije pridstavljali Bunjevačko kolo. Njima u čast, upriličena je izložba fotografija, mali vrimeplov i sićanje na proslave žetelački svečanosti, kako je istako je potpridsednik UG “Bunjevačko kolo” Aleksandar Bošnjak. Za dobro raspoloženje i veselje pobrinili su se tamburaši Emila Antunića.

Manifestaciju Somborske bunjevačke Dužionice podržo je grad Sombor i Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine.

Slike: Dragan Mutić

~ . ~

* Udruženje građana “Bunjevačko kolo” iz Sombora organizator je završne žetelačke svečanosti, “Somborska bunjevačka Dužionica”, koja je ove godine održana kao posebno svečana dvodnevna manifestacija 24. i 25.jula

Svečani program, veče uoči Dužionice, u subotu, 24. jula, održan je na Trgu Svetog Đorđa kada su predstavljene ovogodišnje centralne ličnosti somborske bunjevačke Dužionice, Bandaš i Bandašica, Nevena Brdarić i Josip Delija kojima je svečano uručeno bunjevačko zlato - perlice, cvetovi, venac i ukrasi od slame, rad najveštijih slamarki Bunjevačkog kola. Uz prigodne tekstove o žetvi, risarima i običajima, premijerno je prikazan izvorni običaj "Dužionica", autora Franje Parčetića i Magdalene Nikačev koji su na scenu postavili veterani i izvođački sastav GKUD-a Ravangrad. U muzičkom delu programa, splet vojvođanskih i bunjevačkih pesama izveli su Somborski muzičari i vokalna soliskinja Slobodanka Poganj. Nisu izostale ni igre koje je izvela prva postava GKUD-a “Ravangrad”.

Drugi dan proslave Dužionice započeo je okupljanjem učesnika i gostiju na Fijaker placu kada se ogranizovana svečana kolona na čelu sa jahačima, fijakerima i risarima u lepim narodnim nošnjama uputila ka župnoj crkvi Presvetog Trojstva.

Po običaju, na svečanoj misi Zahvalnici blagoslovovljen je pletena žitna kruna i hleb od novog žita.

Na centralnom gradskom trgu, tradicionalno, odigrano je veliko Bandašicino kolo a potom se svečana povorka uputila ka Županiji kako bi bandašica i bandaš, predali blagoslovljeni hleb somborskom gradonačelniku Antoniju Ratkoviću.

- Zaista sam ponosan na sve nas Somborce što danas u radosti i veselju proslavljamo kraj žetve, proslavljamo hleb, kruh ili kruv napravljen od novog žita, koji predstavlja kontinuitet života. Dužionica je svakako jedna od veoma važnih manifestacija za Sombor, pre svega kulturološka, duhovna, somborska manifestacija, koja predstavlja svo bogatsvo multietničkog šarenila i dokle god bude tako, uveren sam da će svaka naredna godina biti blagorodnija, a mi srećniji, radosniji i zadovoljniji - istakao je gradonačelnik Ratković i čestitao uspešnu završenu žetvu istakavši važnost negovanja ovakvih običaja i tradicionalnih manifestacija za zajednicu.

Proslava povodom završetka žetvenih radova priređena je u svečanoj sali restorana “Galea”. Brojne goste, zvanice i učesnike Dužionice pozdravio je predsednik Bunjevačkog kola Dejan Parčetić a posebno, uvažene gosti: Almu Rizvanović, posebnu savetnicu potpredsednika Vlade i ministra kulture i informisanja, dr Suzanu Kujundžić Ostojić, predsednicu Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, Ljiljanu Tica, zamenicu gradonačelnika, koje su se obratile gostima svečane manifestacije, kao i Srđana Savića, člana gradskog veća za oblast ruralnog razvoja, Branka Pokornića, predsednika Izvršnog odbora NSBNM, Katu Kuntić, predsednicu odbora za kulturu NSBNM i predsednicu KUD "Bunjevka", Stipana Budimčevića predsednika BKC “Lemeški Bunjevci”, Miroslava Vojnića Hajduka - Marača u ime Bunjevačke Matice iz Subotice i predstavnice Udruženja “Kolo srpskih sestara”.

Gostima su, u kraćem programu, predstavljeni bandaši i bandašice koji su u proteklih dvadeset godina, kao centralne ličnosti manifestacije predstavljali Bunjevačko kolo. Njima u čast, upriličena je izložba fotografija, mali vremeplov i sećanje na proslave žetelačkih svečanosti istakao je potpredsednik UG “Bunjevačko kolo” Aleksandar Bošnjak. Za dobro raspoloženje i veselje pobrinuli su se tamburaši Emila Antunića.

Manifestaciju Somborske bunjevačke Dužionice podržao je grad Sombor i Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine.

Fotografije: Dragan Mutić

-------

Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama je sufinansirao projekat "Svi jezici - jedno blago" aplikanta Udruženja "Podium" putem medija Novog Radio Sombora na Konkursu za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za 2021. godinu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.  

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Visti dana

* U novoj sezoni - 2021. plesna grupa Inanna iz Sombora, koja je deo somborskog Kluba Cats nastavlja sa ostvarivanjem izuzetno značajnih rezultata na međunarodnim takmičenjima

Ovoga puta na Međunarodnom online plesnom takmičenju u organizaciji 5678 Community, Inannice su u svih pet kategorija u kojima su nastupile, ostvarile pobedničke plasmane, pa evo i svih rezultata:

Sanja Ugljar - prvo mesto u kategoriji oriental performance solo mini za koreografiju Pirati sa Kariba, Laura Jožef i Sanja Ugljar - prvo mesto u kategoriji oriental performance duo mini. Tamara Micić - prvo mesto u kategoriji oriental performance solo kids. Ena Jožef i Sara Bala - prvo mesto u kategoriji oriental performance duo kids. Tamara Micić, Sara Bala, Jelena Micić i Kristina Lončarević - prvo mesto u kategoriji oriental performance group kids. Kristina Lončarević i Jelena Micić - prvo mesto u kategoriji oriental performance duo teen.

- Protekla plesna sezona, koju sticajem okolnosti izazvanih pandemijom COVID-19 mnogi smatraju ograničavajućom i stoga ne baš posebno uspešnom, pokazala je da samo oni koji su duboko posvećeni onome što rade i koji se ne plaše rada i postignuća zaslužuju da budu na vrhu i da njihov rad i trud budu prepoznati - ističe Brankica Ćurčić, instruktor i koreograf plesne grupe Inanna. - Ova naizgled nepovoljna sezona nama je donela uspehe na čak tri međunarodna takmičenja jer mi kao uporni i vredni plesači čitavu pandemiju i ograničenja treninga i uživo takmičenja nismo shvatili potpuno ograničavajućim, već smo putem novih tehnologija probili granice i pokazali da ono što iskreno i iz sveg srca radimo ima domet u obe realnosti, i u opipljivoj i u onoj koja je virtuelna.
 
Zbog svih tih činjenica je instruktorka Brankica Ćurčić izuzetno ponosna na rad njenih učenica pa nema razloga da skriva zadovoljstvo: - One se svakim novim pokušajem izvođenja koreografija trude da budu bolje od sebe, a to je, složićemo se, uvek najjača konkurenicja. Svakako, jedva čekamo nova takmičenja na sceni, pod reflektorima, koja su praćena aplauzom publike i ovom prilikom najavljujemo da će to biti već krajem meseca na plesnom festivalu u Zrenjaninu, a na međunarodnoj sceni u aprilu kada putujemo na Evropsko plesno prvenstvo koje će biti održano u Borovecu, u Bugarskoj.
 
Fotografije (osim naslovne), u prilogu teksta u galeriji slajdova:
 
1. Grupa  kids /Tamara Micić, Sara Bala, Kristina Lončarević i Jelena Micić Micić
2. Duo mini /Sanja Ugljar i Laura Jožef 
3. Duo kids/  Sara Bala i Ena Jožef 
4. Solo kids / Tamara Micić sa instruktorkom Brankicom Ćurčić 
5. Duo teen / Kristina Lončarević i Jelena Micić 
6. Duo mini Laura Jožef i Sanja Ugljar sa instruktorkom Brankicom Ćurčić 
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sport

* U petak, 18. septembra, Narodno pozorište Sombor kreće u novu sezonu 2020/2021. sa pretpremijerom predstave PREDSEDNICE Vernera Švaba u režiji Jane Maričić. Premijera je zakazana za subotu, 19. septembar, na Velikoj sceni, u 20 časova. U predstavi igraju Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović i Milijana Makević. Scenograf predstave je Gorčin Stojanović, kostimograf Biljana Grgur, a kompozitor je Božidar Obradinović

Podsećamo poštovanu publiku - poručuju u somborskog teatru - da je broj mesta smanjen na pola, te će u prodaji biti do 160 ulaznica, a predstava će biti odigrana uz poštovanje svih propisanih mera.

Biletarnica Narodnog pozorišta Sombor radiće po redovnom radnom vremenu (od 10 do 14 i od 18 do 20 časova). Sve dodatne informacije možete dobiti pozivom na telefone biletarnice - 025/436373 i 062/248020.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

/U slajdu ispod teksta odnosimo i repertoar predstava od 18. septembra do 3. oktobra/

Projekat „Sombor na dlanu“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…