Prikazivanje članaka po tagu saradnja

* U prostorijama Gradske uprave Sombora danas (utorak, 20. jul) održana je svečana dodela licence za uvođenje četbot aplikacije MIA (Municipal inteligent asistent), koja će služiti kao neprekidna servisna podrška građanima i privredi, kroz mogućnost komunikacije putem omiljenih kanala i mreža, kao što su Viber, fejsbuk mesindžer i veb stranica Grada Sombora

Više o uvođenju četbot aplikacije govorile su zamenica gradonačelnika Sombora Ljiljana Tica, direktorka za dobru upravu u NALED-u Ana Ilić, u društvu projektnog menadžera u GIZ-u Zorana Jakovljeva, Stefanosa Jokića, koordinatora za regionalni razvoj NALED-a, direktora Divizije Softverska rešenja kompanije SAGA Milana Jevtića, Aleksandre Kovač, korodinatorke na projektu u ime Grada Sombora.

- Drago nam je što Sombor kao grad ide u korak s vremenom i u korak s novim tehnologijama, stoga uvođenje ove četbot aplikacije kao platforme podrazumeva nove komunikacije sa građanima koje će omogućiti bržu, bolju efikasniju dostupnost svim našim sugrađanima, sve usluge sa Gradskom upravom - podvukla je Ljiljana Tica, zamenica gradonačelnika Sombora. - Četbot aplikacija je sasvim novi, savremeni vid komunikacije, gde će građanima, privrednicima, sa naše teritorije biti dostupno sve ono što im je potrebno za njihovo dobro funkcionisanje u vezi sa svim informacijama i za sve usluge koje treba da budu obavljene u Gradskoj upravi.

Četbot aplikacija jedinstvena je i po tome što neće biti ograničeno radno vreme, biće dostupna 24 časa svih sedam dana u sedmici, takođe je naglasila Ljiljana Tica i dalje pojasnila: - To će doprineti uštedama naših građana na vremenu i lakši pristup u smislu da će svi moći i preko vibera i putem mesindžera da ostvare sve ono što im je potrebno.

Ova aplikacija koristiće se u smislu ostvarivanja prava na dečji dodatak, utvrđivanja poreskog duga, izdavanje uverenja u vezi sa poreskim dugom ili nekih drugih potvrda Poreske uprave. - Cilj nam je da se četbot aplikacija i proširi i postane jedan ustaljen način komunikacije sve u smislu, da bismo građanima omogućili bolji i brži pristup što će za njih ustvari značiti veliku korist - rekla je Tica.

Građani će dobijati više na svom slobodnom vremenu i smanjiće vreme čekanja pred svim šalterima. - Drago mi je što je naš grad durgi u Srbiji osim Šapca u ovom projektu kao i Bijeljine, grada u Bosni i Hercegovini. To samo znači da mislimo i vodimo računa o svojim građanima. Zahvaljujemo se NALED-u na saradnji i smatramo da ćemo i dalje u jednom dobrom pravcu nastaviti saradnju – zaključila je Ljiljana Tica.

Direktorka za dobru upravu u Nacionalnoj Alijanski za Lokalni Ekonomski Razvoj (NALED) Ana Ilić najpre je istakla da je NALED-u izuzetno drago što je Sombor među prva ovakva dva grada u Srbiji koji uvodi četbot tehnologiju, to je, kako je napomenula moderna, savremena tehnologija i novi način komunikacije Gradske uprave sa privredom i sa građanima. - Proteklih godinu dana u saradnji sa partnerima na ovom projektu, GIZ-om na prvom mestu, SAGOM i ostalim gradovima koji učestvuju kao pilot-gradovi u ovom projektu NALED je radio na izradi tehnologija, na analizi i obučavanju zaposlenih u Gradskoj upravi, da se primenom ove tehnologije omogući kominicranje građana i privrede kroz moderne kanale komunikacije, to vajber, fejsbuk mesindžer, i veb stranica Grada, da se pitanja i odgovori Grada kroz komunikaciju mogu obavljati 24 sata, sedam u nedelji, na jedan moderan, efikasan i transparentan način - potvrdila je Ana Ilić i još obrazložila:

- Nadamo se da će rezultati, osim koristi da jedna lokalna samouprva što bolje upravlja svojijm resursima, i da se bolje organizuje interno, svi videti da o tim boljim rezultatima za godinu dana možemo da pričamo. Mogu da najavim da se od septembra očekuje uzapravo početak rada Mie koja evo stoji pored mene, virtuelna asistentkinja koja će zapravo biti tačka sa kojom će građani moći da komuniciraju putem ovih navedenih kanala.

Kao lični asistent svakog pojedinca, Mia će pružati osnovne podatke o aktuelnim gradskim temama, kontakt telefonima i radnom vremenu svih gradskih organa.

- U dodatku, upoznajte kroz ilustraciju Miu i pogledajte još nekoliko fotografija sa današnjeg događaja - 

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Početkom aprila pokrenuta je saradnja između OŠ „Milan Ilić - Čiča Šumadijski“ iz Han Pijeska i OŠ „Branko Radičević“ iz Stapara. Posetom direktora iz Han Pijeska Milana Vasiljevića i razgovorom sa direktoricom škole u Staparu Jelenom Milić utvrđeni su okvirni pravci saradnje

Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima - Dejtonski temelj odnosa Republike Srpske i Republike Srbije dao je podstrek i ovoj saradnji. Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović nedavno su razgovarali o načinima unapređenja već odlične saradnje, ali i o zajedničkoj saradnji na polju jačanja srpske dijaspore van prostora bivše Jugoslavije. Ova saradnja između škola se oslanja na preporuke koje je dao ministar Selaković i na negovanju veza sa Republikom Srpskom koje je u Somboru do sada razvijalo Zavičajno udruženje Srba „Korijeni“ kroz svoj program „Matica Dijaspora“.

ZUS „Korijene“ u pokretanju ove saradnje predstavljao je Vlada Đurković. Oslonac u radu bi bio u saradnji na planu sporta jer obe škole postižu odlične rezultate iz odbojke, fudbala... Razvijala bi se saradnja u oblasti inovacija na polju robotike po čemu je škola u Han Pijesku poznata. A Stapar bi pomogao i bio primer razvoja školske zadruge i jačanja preduzimačkih kompetencija kod đaka obe škole. Osim ovoga obe škole bi nastavile i saradnju na polju negovanja zajedničke kulture sećanja, negovanja ćiriličnog pisma i svesti o zajedničkom poreklu, kulturi i tradiciji, po čemu su obe škole poznate.

Sledeći susret koji će biti u Han Pijesku, će definisati timove i plan realizacije svega dogovorenog.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Obrazovanje

* U prostorijama Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju danas (utorak, 23. mart) direktor Centra prof. Milan Stakić i Zoran Mladenović, prof. istorije u somborskoj gimnazij, potpisali su Sporazum o međusobnoj saradnji. To je bio povod za

- Razgovor s povodom: prof. dr Dušanom Lukićem, jednim od osnivača Fondacije -

* U gimnaziji „Veljko Petrović“ u Somboru uvek, pa i u ovim specifičnim, vanrednim okolnostima tokom pandemije, zadovoljstvo je biti i posle nekoliko decenija ponovo, pogotovo kada ste bivši đak ove, jedne od najcenjenijih srednjih škola u Srbiji i mnogo šire, naravno. S obzirom da je ovih dana (21. marta) - ujedno i druga godišnjica jer je tog dana ozvaničeno uspostavljanje Fondacije Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor u relevantnom registru fondacija u Agenciji za privredne registre (APR), pa iz prve ruke saznajemo pojedinosti, ličnu kartu Fondacije, od strane jednog od njenih osnivača, profesora dr Dušana Lukića. Povod susretu sa njim jeste upravo današnje (23. marta) potpisivanje Sporazuma o saradnje između Fondacije i Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju (CSU) u Somboru. Najpre, čestitamo do strane Novog Radio Sombora i našeg izdvača, Udruženja Podium godišnjicu Fondacije kao i današnjee potpisivanje ovog akta.

- Hvala lepo vašoj informativnoj kući, zadovoljstvo je biti među prvima koji prenose realno, objektivno i optimalno tačno informacije iz našeg bližeg okruženja - rekao je na početku razgovora Dušan Lukić. - Fondacija Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor predstavlja jedan novi vid filantropskih aktivnosti subjekata koji moraju biti svesni da će doći vreme u kome država neće više biti sposobna da obezbeđuje sto posto sredstava vezanih za potrebe, narastajuće rekao bih, obrazovanja i mi smo shvatili to 2017. godine kada smo kolega Ladislav Fekete i ja pokrenuli inicijativu i tek uspeli 2018. da okupimo određeni broj bivših učenika gimnazije, kao entuzijaste da osnujemo Fondaciju Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor što smo i učinili 2019. godine registrujući je u Agenciji za privredne registre. Aktivnosti su predviđale zvanično registraciju sa jedne strane, a sa druge strane definisanje osnovnih ciljeva u vezi sa funkcionisanjem Fondacije.

Osnovni ciljevi Fondacije jesu na prvom mestu, stipendiranje uspešnih učenika i studenata koji su završili školu u našoj gimnaziji što činimo uspešno od prvog dana - nastavio je Lukić i dopunio: - Takođe, premiranje najboljih učenika kako onih koji se upisuju tako i onih koji izlaze iz ove škole, drugi cilj Fondacije jeste prikupljanje sredstava na širokom tržištu filantropije sa namerom nabavke sredstava za edukaciju, knjiga i druge opreme neophodne za rad u Gimnaziji što isto tako činimo na obostrano zadovoljstvo kako nas iz insitucije Fondacije i gimnazije tako i učenika koji to koriste u svom svakodnevnom radu. Treća stvar koja je postavljena kao cilj a koju smo uspeli da potvrdimo jeste pitanje izdavačke delatnosti što smo i uradili sa nekoliko izdanja do sada ili planiramo za izdavanje tokom ove školske godine.

- I naravno, imamo osnovnu, četvrtu stvar koja je vrlo bitna a to je edukacija ljudi iz šireg i užeg okruženja sa pojmom filantropija i sa učešćem svakoga od nas u nečemu što se zove filantropija i ciljeva koje definišemo zajednički.

* Kako su đaci - odnosno članovi Fondacije među kojima pretpostavljam, da ima i dosta učenika Gimnazije raspoloženi, koliko su sebe prepoznali u samom startu sa filantropskim opredenjem?

- Prilikom osnivanja Fondacije imali smo osim onih osam njenih osnivača, koji su zaista imena od ugleda, od akademika Rajka Igića, preko uzornih sportskih radnika, direktora, imali smo i učešće učenika tekućih rekao bih, generacija kada su u pitanju realizacije određenih filantropskih aktivnosti pa su učenici zaista tu pokazali jedan visok nivo svesti možda čak veći nego mi stariji koji su mislili da sve znaju ali su učenici tu, tipično za mladalački duh, za mladalački entuzijazam, i za želju da se realizuje nešto korisno, oni to rade sa duhom.

Lukić je ovde još podvukao: - Vredni učenici su recimo, imali čak i pre toga aktivnosti vezane za oslikavanje određenih novogodišnjih čestitki koje su zatim prodavali po gradu i kupovali prikupljenim sredstvima aparate za ginekološko-akušersko odeljenje somborske Opšte bolnice "Dr Radivoj Simnović". Kasnije, uključivali su se u naše aktivnosti, povodom Nacionalnog dana davanja Fondacije, gde su prikupili takođe vrlo lep nivo sredstava, čak veći nego mnogi drugi bitniji igrači u svemu tome, tako da učenici su zaista jedina nada i zato je naša želja trenutno u organiziji Fondacije da uključimo jedan širi krug mlađih ljudi koji će doprineti realizaciji ciljeva Fondacije.

***************

PROFESOR ZORAN MLADENOVIĆ ZAMENIO DUŠANA LUKIĆA NA MESTU UPRAVNIKA FONDACIJE

U toku objavljivanja teksta stigla nam je informacija da je upravo danas ujedno potpisana i primopredaja dužnosti između prof. dr Dušana Lukića kao dosadašnjeg upravnika Fondacije i novopostavljenog upravnika Zorana Mladenovića - profesora istorije u Gimnaziji. 

***************

* Nadovezujući se na filantropski ciljni deo Fondacije, sigurno je on suštinski bitan i u vezi sa današnjim potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa Centrom za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju ovde u Somboru - u zdanju nekadašnje Preparandije. Dakle, 23. mart 2021. godine po čemu ćete, doktore Lukiću i Vi zamaptiti odnosno, Fondacija i zašto je ovaj Sporazum posebno karakterističan?

- Fondacija ima jedan pristup koji smo sami sebi razjasnili - odgovorio je Lukić - da je to najbolji način kako da širimo krug učesnika u nečemu što se zove obrazovanje, u nečemu što se zove filantropija, i to smo krenuli od prvog dana sklapajući sporazume o saradnji sa različitim subjektima. Poslednje u nizu jeste današnje potpisivanje Sporazuma o saradnji sa Centrom za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju u kome smo direktor Milan Stakić i Zoran Mladenović koji je upravnik Fondacije, sačinili Sporazum i potpisali buduće namere u pogledu zajedničkih aktivnosti na segmentima obrazovanja i filantropije. Pri tome svako od nas može da ponudi nešto se zove znanje, kvalitet, energija, snaga i ono jednako što se zove važnim, nada. Na ta dva segmenta. Dakle, na prvom mestu, opet obrazovanje i na drugom mestu ali u funkciji ovoga prvog, jeste filantropija i želja svakoga od nas da pruži neki svoj doprinos, da dođemo do svesti svakog od naših građana, svakoga od naših učenika, da se upoznamo sa ciljevima obrazovanja i da se upoznamo sa mogućnostima filantropije da ti ciljevi olakšaju procese u obrazovanju.

U tom kontekstu, već možemo da najavimo jednu novu aktivnost koja je već u načelu dogovorena i koja će predstavljati nešto što je već početak realizacije tog Sporazuma.

* A to je?

- Reč je o aktivnosti koja se ogleda u upoznavanju sa filantropijom i sa obrazovanjem za održivi razvoj. Uspeli smo da u saradnji sa 'Fondacijom Ana i Vlade Divac' iz Beograda obezbedimo određene predavače i sredstava koja će biti realizovana za učenike četvrtih razreda osnovnih škola iz grada ali i određenog broja naseljenih mesta u kojima ćemo biti u prilici da ih upoznamo sa održivim razvojem i sa svim onim što je potrebno prema tom nivou uzrasta i na tom nivou raspoloživog znanja učenika i učitelja i nastavnika, da im pružimo određena učila koja će 'Fondacija Ana i Vlade Divac' uručiti. Biće tu različitih radnih svesaka, takođe svesaka za upoznavanje, pisanje, olovaka i tako dalje, sa osnovnim ciljem da se ta deca upoznaju i da od ranog uzrasta počinju da shvataju ono što se zove održivi razvoj danas u svetu a ustvari, stvaranje uslova za jedan normalan dugovečno posmatran život na ovim prostorima.

* Kada to planirate da ostvarite, u partnerstvu sa 'Fondacijom Ana i Vlade Divac', koja je takođe već zastupljena na stranicama portala i u programu Novog Radio Sombora?

- Želja nam je a već smo dogovorili neke okvirne datume da sredinom aprila održimo tu prvu edukaciju prvo učitelja i nastavnika, u Centru, koji će biti domaćin za ovaj programski deo, a posle toga bi bila realizovana edukacija učenika po osnovnim školama od strane istih tih učitelja i nastavnika koji će učestvovati u tom seminaru.

* Koliko u tom sveukupnom smislu, smatrate uključivanje medija interesantnim - u ovo savremeni doba - kada internet preuzima medijsku moć, sa svojim sve rasprostranjenijim portalima odnosno internet radio stanicama, u odnosu na nekada vodeće „papirnate“, koje smenjuju e-novine odnosno takozvane „zemaljske“ radio stanice i televizije, internet radio stanice koje se ne čuju samo u lokalnom okruženju već svuda u svetu, uključujući i našu dijasporu?

- Jedno je sigurno. Bez sredstava informisanja u današnjim uslovima - sve ono što uradite - kao da niste uradili ukoliko sredstva informisanja nisu taj servis koji obezbeđuje taj potreban link između izvršioca radova i običnog građanina, prosečnog građanina, odnosno preduzeća, odnosno korporacija, odnosno lokalne samouprave. Dakle taj link i taj značaj elektronskih medija u današnjim uslovima zbog povećanja brzine, zbog brze fluktuacije informacija, zbog brzog sagledavanja stvari, je neophodan. Jer, vreme čini svoje, tehnika čini svoje, način pristupa ljudi informacijama i vreme koje im ostaje raspoloživo da prikupljaju informacije se sve više svodi na činjenicu da su portali upravo ti koji nam daju sažete, brze, kratke informacije i još samo kada bismo bili sto posto sigurni da napravimo dobru selekciju između portala koji prenose pouzdane informacije - ocenjuje dr Dušan Lukić.

On upotpunjuje sledećim rečima: - Kada budemo posle određenog vremena napravili odgovarajuću selekciju siguran sam da ćemo tad imati portale sa kojima ćemo znati sigurno da je ta informacija pouzdana, tačna, pravoremena, izrečena od adekvatne osobe, adekvatne institucije i onda uvek se setim, pošto pripadam „kao nekoj“ starijoj generaciji, kako su bake znale reći, e „čule smo na radiju“. Onda je to značilo - da je to što su čule - istina.

* Pa eto, da poslušamo svi zajedno, bake.

- (Kroz srdačan smeh)... Imao sam privilegiju da predajem srednjoškolcima i shvatio sam da su oni jedno blago. To blago, od kvalitetnog materijala koje vapi za pravim informacijama, za ispravnom merom sistema vrednosti, i da u suštini ukoliko se sa njima ispravno radi onda su oni zaista, zaista napredna generacija.

* Šta biste ovom prilikom još poručili?

- Zadovoljstvo je uvek bilo raditi, pogotovo kada radimo vezano za Fondaciju - sa sredstvima informisanja i naša funkcija bez sredstava informisanja bi bila nemoguća ne samo sa aspekta dobijanja informacija nego i sa spajanja filantropa sa jedne strane i korisnika filantropija, a to su škole sa druge strane. Ubeđen sam a to sam svaki put prilikom sastavljanja izveštaja o radu tokom ovih godina kada je u pitanju filantropija, posebno naglašavao kad govorimo o pitanju sredstva informisanja da su ona jedan od najboljih saveznika i obazovanja i filantropije.

(U galeriji ispod rubrike detalji sa današnjeg potpisivanja Sporazuma o saradnji u Centru za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju: 

1. Dušan Lukić, naš današnji sagovornik, jedan od osnivača i dosadašnji upravnik Fondacije i

2. Zoran Mladenović, novi upravnik Fondacije Gimnazije "Veljko Petrović" Sombor)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (razgovarao odg. ur, Siniša Stričević)

Objavljeno u Prva vest

* Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković učestvovao je u sredu, 3. februara na konferenciji „Vojvodina u 2021“ koja je pod pokroviteljstvom Pokrajinske vlade, održana u Velikoj sali Skupštine Vojvodine

Konferencija je postala prepoznatljiva kao događaj koji otvara pitanja od značaja za razvoj Vojvodine u narednoj godini. Učesnici su kroz pet panela razgovarali o privredi, zdravstvu, turizmu, kulturi i mnogim drugim temama u uslovima pandemije korona virusa. Kao i prethodnih godina, konferencija je okupila predstavnike Pokrajinske vlade, ambasadore, ekonomiste i vodeće privrednike iz Vojvodine.

Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković je na tradicionalnom panelu čelnih ljudi vojvođanskih gradova i opština, koji je ove godine održan pod nazivom „Učimo jedni od drugih“, predstavio načine i mehanizme pomoću kojih je Sombor odgovorio na izazove koje je donela globalna pandemija korona virusa. Na panelu su učestvovali i predstavnici opština Apatin, Beočin, Inđija, Novi Bečej i grada Kikinde.

- Zajednički smo zaključili da su se sve lokalne samouprave u 2020. godini za vreme vanredne situacije dobro snašle, da je najviše na to uticala saradnja između svih javnih komunalnih preduzeća i dobar rad štaba za vanredne situacije. To je bio ključ da 2020. godinu završimo uspešno, da svi projekti koji su započeti budu završeni u 2020. ili u 2021. godini - poručio je gradonačelnik Ratković nakon konferencije.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Slika umesto reči, by Christine Hilcenko (Kristina Hilčenko), osnivačica Fondacije The Raymond Nicolet Trust - Rejmon Nikole Trast; hobi (kao što smo već i plasirali): fotografija

Ovaj novi Kristinin set umetničkih fotografija koje je pretposlednje januarske nedelje (24. januara '21) a našu nam radost poslala, nama u redakciju, zabeležila je u Engleskoj - Ujedinjenom Kraljevstvu gde boravi, a vi imate priliku da pogledaje njene najnovije umetničke fotografije u slajdovima ispod teksta.

Zahvaljujemo se, cenjenoj Kristini. A mi ovoga puta umesto u oblast Galerije, plasiramo novu foto-priču drage prijateljice baš u Prvoj vesti :-) radujući se itekako daljoj saradnji i prijateljstvu...

Podsetimo naravno, da je prof. dr Kristina Hilčenko osnivačica i predsednica čuvene Fondacije The Raymond Nicolet Trust (Rejmon Nikole Trast) sa sedištem u Londonu, kojoj je osnovno opredeljenje u humanitarnom radu ostvarivanje boljeg položaja i podsticaja obrazovanju u Srbiji. S obzirom na njene i privatne veze sa Somborom, ovde je već donirala nekoliko puta (Škola "Vuk Karadžić"...), sa daljim aktivnostima koje će i u predstojećem periodu nastaviti u najseverozapadnijem gradu Srbije.

/Podsetimo i ovom prilikom - osim naučnih i humanitarno-dobrotvornih aktivnosti naše prijateljice o čijem radu kontinuirano objavljujemo, do sada objavljenih linkova na našem portalu, gde su foto-priče o Kristininoj posebnoj ljubavi u slobodnom vremenu, a to je upravo posvećivanje umetničkoj fotografiji/:

http://www.noviradiosombor.com/galerija/item/4628-kristina-hilcenko-christine-hilcenko-my-winter-impressions-moje-zimske-impresije-fotogalerija

http://www.noviradiosombor.com/galerija/item/4145-kristin-hilcenko-christine-hilcenko-sardinija-leto-2020

http://www.noviradiosombor.com/galerija/item/3985-moje-cvece-1-deo-my-flowers-part-2-od-kristin-hilcenko-by-christine-hilcenko

Medijska  pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Iako pripadaju civilnom sektoru, sindikati i nevladine organizacije nisu ista priča, ali isprepletanost njihovih interesa i ciljeva jeste, pa su prirodno mesto susretanja i saradnje radna prava i široko socijalno polje kojim vlada sve izraženija nejednakost

Sindikati i nevladine organizacije kao kontrapunkt državi koja je glavni arbitar u određivanju ljudskih, radnih i kolektivnih prava, upućeni su, pa i prinuđeni na saradnju. Hoće li njihovo povezivanje biti samo akciono ili/i organizaciono umnogome zavisi od rešavanja problema na koji su usmereni, nivoa na kojem se ta pitanja otvaraju i rešavaju, ali i sistema organizovanja i jednih i drugih. Činjenica je da se zbog prirode i vremena nastanka sindikati i nevladin sektor prilično razlikuju, iako oba pripadaju civilnom društvu (CD), u kome su, kako za portal Nezavisnosti kaže Nataša Vučković iz Centra za demokratiju  ilustrujući svu šarolikost CD, između ostalog i crkve i verske zajednice kao poseban entitet.

Sindikati na ovim prostorima beleže formalno 117 godina postojanja, od 1903. i osnivanja Radničkog saveza kao prve interesne organizacije radnika. Nasuprot tome, nevladin sektor u smislu deluje tri decenije, praktično od nastanka Helsinškog odbora za ljudska prava. Ključna razlika je u definiciji sindikata kao interesne organizacije zaposlenih, dok su nevladine organizacije (NVO) neprofitna udruženja građana. Naravno, razlike su u vrsti i brojnosti članstva i organizacionoj šemi. Takođe, sindikati zahvaljujući socijalnom dijalogu i Socijalno-ekonomskom savetu (SES) čine i deo sistema, dok NVO nemaju aktivnu ulogu slične prirode. Ono što ih vezuje jesu propisi koji čine da i jedni i drugi imaju više desetina nula u broju organizacija - sindikata je formalno oko 25.000, udruženja građana nekoliko hiljada više.

Prinuđeni na saradnju

Dakle, iako su u istom civilnom sektoru, sindikati i NVO nisu ista priča, ali isprepletanost njihovih interesa i ciljeva jeste, pa su prirodno mesto susretanja radna prava i široko socijalno polje kojim vlada sve izraženija socijalna nejednakost. Pitanje je, međutim, koliko sarađuju i da li se nešto promenilo u odnosu na poslednju deceniju prošlog veka, kada su se UGS Nezavisnost i NVO našli na istoj strani naspram ratnohuškačkog režima Slobodana Miloševića - a samim tim i naspram Saveza samostalnih sindikata Srbije i organizacija poput Udruženja novinara Srbije (UNS) koji su podržavali vlast? Ili, ako se pomerimo na početak ovog veka i bujanje i sindikata i NVO u uslovima neokapitalizma, kada su se oba krila civilnog društva našla na udaru klijentelizma, kako je to okarakterisao sociolog Miroslav Ružica, svojevremeno na okruglom stolu „Sindikati i nevladine organizacije, saveznici ili ravnodušni jedni prema drugima“.

Uprkos okolnostima, za Natašu Vučković nema dileme da sindikati i NVO moraju sarađivati, pošto u osnovi dele iste vrednosti, a često im se i ciljne grupe podudaraju “s tim što se sindikati bave pravima zaposlenih, dok su NVO usmerene i na angažovane u sivoj ekonomiji”. Između ostalog i zato što “postoji i veliki broj samozaposlenih koji kao ‘poslodavci’ ne pripadaju sindikatima, ali izuzetno su ranjjivi, kako je pokazala kriza izazvana pandemijom.”

Zbog širine spektra interesovanja nevladine organizacije mogu a često i jesu pokretači akcija čiji se uspeh multiplikuje u saradnji sa sindikatima: - Bez obzira na često negativan stav javnosti o sindikatima, oni imaju organizacionu strukturu koja garantuje uspeh ili mu umnogome doprinosi. Danas kada marginalizacijom opozicionih političkih partija na javnoj sceni nema puno društvenih aktera, sindikati i NVO mogu odigrati ključnu ulogu u promenama, posebno zajedno - kaže Nataša Vučković.

Pri tome kroz saradnju jedni mogu učiti od drugih - nevladine organizacije od sindikata kako se efikasnije organizovati, a sindikati od NVO kako uključiti i marginalizovane grupacije, poput žena, u rukovođenje i upravljenje i organizacijom i procesima, posebno u odlučivanju. Centar za demokratiju, dopunjuje Vučković, od 2012. godine ima sporazume o saradnji sa oba reprezentativna sindikata, a blisko sarađuje i sa drugim sindikalnim centralama i upravo kroz te kontakte je “razbijeno mnogo predrasuda o sindikatima”. Konkretan primer uspešne saradnje je i kroz Nacionalni konvent za evropske integracije u grupi za Poglavlje 19 (socijalna politika i zapošljavanje), koja obuhvata deo NVO koji se bave ovom tematikom, reprezentativne sindikate i Uniju poslodavaca. Poslednjih godina je primetna još veća zainteresovanost sindikata za saradnju: “U početku su sindikati insistirali na ekskluzivnosti u zaštiti radnih i socijalnih prava, ali su kroz direktnu saradnju sa NVO iz ove oblasti shvatili da se do konkretnih rezultata bolje stiže u čvrstoj saradnji.”

Vučković insistira na međusobnom poverenju, a kao primer dobre prakse navodi podršku koju su Centar i slične organizacije dali sindikatima koji su 2014. izašli iz javne rasprave o donošenju novog Zakona o radu.

Sa ocenama svoje imenjake saglasna je Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa  koji obuhvata više od 750 aktera iz različitih segmenata društva, uključujući sindikate, NVO, naučne institute i univerzitete… Uspešnost rada Konventa kao kontrolnog mehanizma u procesu evropskih integracija Srbije, prema njenim rečima, bazirana je upravo na saradnji svih članica i iskustvima koja imaju, s jedne strane sindikati, a s druge NVO. Naravno, uz podršku stručnjaka iz različitih oblasti, pošto se kroz pregovarački proces sa EU, praktično, menja čitavo društvo. Dragojlović za sajt Nezavisnosti kaže da je veoma važna i istorija (dela) sindikata i nevladinih organizacija oličena u rušenju režima Slobodana Miloševića, jer zahvaljujući civilnom društvu, “Srbija može da se pohvali većim potencijalom za demokratizaciju nego druge države u regionu, čak iako je trenutno ometana pokušajima da se nivo demokratije spusti na predoktobarski nivo.” A sindikati, posebno oni koji su bili akteri petooktobarskim promena, važan su segment tog civilnog društva.

Umrežavanjem do promena

Za predsednika UGS Nezavisnost Zorana Stojiljkovića saradnja između sindikata i NVO nije upitna. Ni kao deo bliske prošlosti, ni kao aktuelna praksa. On podseća da je Nezavisnost i devedesetih kroz Partnerstvo za promene,  platformu za demokratizaciju društva, uspešno sarađivao sa (ostatkom) civilnog društva. Ispostavljena je tada mreža saradnje sa NVO u 17 gradova. - Očekujući da se institucionalnim mehanizmima može uticati na nove ‘demokratske’ vlasti, mi smo, nažalost, tu mrežu ukinuli. Tokom godina u dobroj meri smo obnovili saradnju sa nevladinim organizacijama, posebno onima koje se bave radnim, ekonomskim i socijalnim pravima, sa svima sa kojima delimo isti cilj, a to je, pre svega, dostojanstven rad - obajšnjava Stojiljković za sajt Nezavisnosti.

Predsednik Nezavisnosti  navodi i konkretne sporazume o saradnji sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije, Centrom za demokratiju, Evropskim pokretom u Srbiji, akademskim zajednicama i mrežama: - Jednostavno to je način da se sa ograničenim resursima učini što više i da se što dalje i jasnije čuje glas građana, da se prostor javnih rasprava i političkog odlučivanja ne ‘rezerviše’ samo za političke partije.

Stojiljković, koji se i kao sociolog, profesor Fakulteta političkih nauka, bavio empirijskim istraživanjima i sindikalnog pokreta i uloge OCD, umrežavanje smatra bitnim segmentom demokratizacije čitavog društva, posebno zbog apatije u koju je zapao veliki broj građana. Ljudi, kako naglašava, sve manje veruju u moć pojedinih aktera, kao što su sindikati i nevladine organizacije, da kanališu njihove interese: “Iako opada i poverenje u politčke partije generalno one imaju veliku moć, pa je saradnja unutar civilnog sektora izuzetno korisna da se to stanje menja, da se građani motivišu i ekspertizama koje OCD imaju, ali i akcijama koje sindikati mogu da sprovedu u različitim oblastima rada i života.”

U istoj meri u kojoj je značajno sarađivati na nacionalnom novou, važno je i lokalno umrežavanje, direktna saradnja “na terenu”, smatra naš sagovornik i ističe da je Nezavisnost podržavala i podržava i sve akcije usmerene na zaštitu životne sredine poput pokreta protiv minihidroelektrana, protesta protiv zagađivača u Boru, Smederevu, Pančevu i drugim gradovima, jer su to problemi koji posredno ili direktno utiču i na članstvo sindikata, kao i sve zaposlene i sve građane. Takođe, Nezavisnost aktivno sarađuje sa lokalnim i nacionalnim NVO u zaštiti marginalizovanih grupa poput žena i Roma čija su i radna i ljudska prava ugrožena. Podsećajući da se u godišnjim izveštajima poverenice za zaštitu ravnopravnosti visoko na agendi diskriminacije kotiraju radna i sindikalna prava, Stijiljković stavlja akcenat na isprepletanost problema kojima se bave i sindikati i NVO, što ih upućuje na čvršću saradnju.

Specifičnost sindikata, posebno reprezentativnih, jeste kanal direktne komunikacije sa izvršnom vlašću kroz SES i socijalni dijalog, što nezadovoljni i neupućeni često vide kao spregu sa vlašću, ali je zapravo komparativna prednost jer omogućava direktan pritisak, a može se osnažiti kroz saradnju sa NVO koje mogu ponuditi ekspertsku pomoć.

Za razliku od pre dve decenije, na razuđenoj sindikalnoj i NVO sceni danas je bitno i prepoznavanje i odvajanje autentičnih sindikata od onih “direktorskih”, stvaranih po volji poslodavaca a ne na interesima zaposlenih, kao i tzv. gongo organizacija koje su zapravo ispostave vladajućih partija. U skladu sa tim i članice UGS Nezavisnost uspostavljaju svoje mreže, a jedan od primera je saradnja Sindikata penzionera Srbije Nezavisnost i Saveza penzionera Srbije, koja je prošle godine i formalizovana memorandumom u kome su precizirani i ciljevi zajedničkog delovanja.

Zajedno i lokalno i šire

Recept uspešne saradnje sa sindikatima ima Lokalni front, udruženje građana u Kraljevu koje vodi Predrag Voštinić. Lokalno, ali vrlo prepoznatljivo na nacionalnom nivou zahvaljući nizu uspešnih akcija koje vode samostalno ili u saradnji sa drugim akterima građanskog društva, među kojima zapažena uloga pripada sindikatima.

- Sindikate ne biramo po oblastima u kojima deluju, već po kredibilitetu, mada je ispravnije možda reći da oni biraju nas. Nama je važna ta saradnja pošto kroz nju možemo bolje da ostvarimo svoje ciljeve, a možemo dosta i da naučimo kroz ekspertize i obostrano podižemo kapacitete u uticaju na donosioce političkih odluka. Takođe, nevladin sektor je bitan za sindikate, jer ih navodi na moderizaciju. Naši sindikati su, tako da kažem, arhaični, primereniji dobu u kome su nastali nego sadašnjci i moraju se menjati - navodi Voštinić u razgovoru za portal Nezavisnosti.

Lokalni front  je zainteresovan za socijalnu politiku i radna prava, učestvuje u radu sindikalnog foruma, ali postoji i konkretna akciona saradnja. Najnoviji primer koji traje koliko i virusna epidemija jeste saradnja sa Sindikatom lekara i farmaceuta (SLF) na nabavci zaštitne opreme i medicinskog materijala za Opštu bolnicu u Kraljevu, jer je ta urgentna sitacija zahtevala i urgentno delovanje, objašanjava Voštinić. Činjenica da je predsednik tog sindikata Rade Panić, anesteziolog u Opštoj bolnici, dakle na izvoru informacija o potrebama, tu je saradnju učinila vrlo efikasnom i bez mogućnosti ikakve manipulacije.

I sam Panić kaže za sajt Nezavisnost da saradnju sa Lokalnim frontom smatra vrlo važnom i kvalitetnom, kao i saradnju sa nizom drugih NVO na lokalnom i nacionalnom nivou, ističući značaj rada kroz Nacionalni konvent i OCD koje su tamo zastupljene.

- Mi smo u timu za Poglavlje 28 i veoma nam je pomogla saradnja sa drugim članicama grupe da i sami sagledamo nedostatke u svom radu. Aktivno učestvujemo i u radu na drugim poglavljima, a zahvaljujući ekspertizi organizacije Transparentnost Srbija predložićemo novi način utvrđivanja reprezentativnosti u strukovim sindikatima, kao što su primera radi, piloti i lekari. Odnedavno smo proširili saradnju i na druge građanske organizacije kao što su Ne davimo Beograd, Novi optimizam i Skupština slobodne Srbije - zaključuje Panić.

Autorski tekstovi: Jelka Jovanović  / Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 6

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…