Prikazivanje članaka po tagu rodna ravnopravnost

Piše: Jelka Jovanović
 
* Čak 67,9 odsto žena i šest puta manje muškaraca kuva i/ili obavlja kućne poslove svakodnevno, pri čemu bi, zbog “rodnog” jaza, za jednaku platu sa svojim kolegama žene trebalo da rade 35 dana više u toku jedne godine, ukazuje Izveštaj o indeksu rodne ravnopravnosti u Srbiji
 
Naslov ovog teksta ukazuje na dodatne kontroverze kojim su danas žene u Srbiji izložene, umnogome pod uticajem epidemije Kovida-19 koja više od godinu dana remeti život i kumuje tzv. retradicionalizaciji rodnih uloga u porodici i društvu, vraćajući ženu u kuhinju, kolokvijalno rečeno.
 
Tu regresivnu pandemijsku sadašnjost pokazuje i komentar jednog čitaoca sajta danas.rs (dnevnog lista Danas): “Šta rade žene koje žive same. Ko im plaća što kuvaju čiste, peru, peglaju? Da li žene koje žive same uopšte jedu, kuvaju, usisavaju spremaju. Ne znam za druge, ali kad sam otišao kod bivše supruge u stan, mrzi je čak krevet da raspremi nego spava obučena, prljavi sudovi i veš na sve strane i plesnjiva hrana u frižideru…”.
 
Lament je usledio povodom novinarskog izveštaja sa završne konferencije „Rodno odgovorno upravljanje - preraspodela neplaćenog rada“ i analize neplaćenih poslova staranja o porodici i domaćinstvu koja vrlo precizno oslikava nalaz da brigu o deci, starijima i kući kao razlog za skraćeno radno vreme navodi 95 odsto žena, naspram samo četiri odsto muškaraca.
 
Zalaskom u društvene mreže, medije i portale koji su još manje senzibilisani za rodne odnose, komentari su žešći: u Srbiji se i u trećoj deceniji 21. veka podrazumeva da je staranja o porodici i domaćinstvu ženski posao. To čak i kada ona ima bolje plaćen posao nego partner, što je srazmerno retko, ali ne i nemoguće pošto su po svim statistikama žene obrazovanije, odgovornje, pa i prilježnije na poslu. Sve dok im se kao nepremostiva prepreka ne postave porodica i kuća. Zato, prema Izveštaju o indeksu rodne ravnopravnosti u Srbiji, čak 67,9 odsto žena i šest puta manje muškaraca kuva i/ili obavlja kućne poslove svakodnevno.
 
UMESTO UVODA
 
Za pogled na realan položaj žena u Srbiji danas bitno je reći i da je pomenuta analiza o neplaćenim poslovima pokazuje blago smanjenje u formalnom platnom jazu, ali i da neplaćeni rad vredi čak 21,9 odsto bruto društevnog proizvoda (BDP)! I još: preslikano na faktički položaj žena - u zemlji u kojoj je 40 odsto žena među poslanicima i odbornicima i čak polovinu Vlade čine žene - sem viška rada od 35 dana za istu platu i teže zapošljivosti, među gradonačelnicama je tek svaka peta, u SANU svaka deseta, a četiri puta ređe su vlasnice porodičnih gazdistava i preduzeća nego muškarci. Diplome i doktorati žena ćešće vise u porodičnim vitrinama nego diplome i doktorati njihove braće i muževa, iako su uspešnije u školovanju; recimo, godine 2019. u Srbiji je doktoriralo 448 žena i 344 muškarca.
 
Istine radi, statistika kaže da su među zaposlenima sa visokim obrazovanjem žene i muškarci gotovo izjednačeni u broju, za razliku od onih sa srednjom školom gde na tri žene rade četiri muškarca, a sa nižim obrazovnim novoom to raste gotovo na jedan prema dva u korist muškaraca.
 
Od izuzetne važnosti je podatak da su razlike u zaradama manje u manjim preduzećima, dok su u velikim firmama bezmalo 18 odsto - više nego dvostruko od proseka, što pokazuje na značaj podsticanja malih i srednjih preduzeća i ženskog preduzetništva, koje je još u povoju.
 
Nije zgoreg navesti još jedan ilustrativan podatak: majke odgajaju decu u čak 77,3 odsto “samohranih” domaćinstava, naspram više nego trostruko manje očeva.
 
“KRIVE” SVAKAKO
 
Realno se može očekivati da će virus Korona usporiti trend rodnog ujednačavanja zarada, pošto se pandemija svalila na pleća žena, kako je ministarka za ljudska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila za portal UGS Nezavisnost:
 
- Žene čine većinu zaposlenih u sektorima koji su morali da rade uprkos Kovidu, u zdravstvu, školstvu, socijalnom staranju, trgovini... Pri čemu su dobile po još nekog člana na staranje, bez obzira na bliskost porodičnih veza. Ono što nije smelo da se dogodi, a dogodilo se, jeste stav poslodavaca da je lakše ili bar bezbolnije otpustiti ženu nego muškarca - kaže Čomić.
 
Da je ministarka u pravu svedoči podatak koji još nije konačan već je presek prošlogodišnjeg stanja - bez posla je usled epidemije ostalo sedam odsto žena i četiri odsto muškaraca.
 
Na primedbu da i same žene biraju pre da ostanu bez posla nego njihovi partneri, Čomić odgovara ovako: - Kad pitate muškarca kako usklađuje svoje poslovne i kućne obaveze on izrazom lica pokaže da ne razume pitanje. Za njega najčešće nema kuvanja, brisanja prašine, brige o deci i starijima, svega onog što omogućava život porodici.
 
Nasuprot tome, žene često imaju osećaj krivice, jer zbog posla ne uspevaju da odgovore svim obavezama kod kuće! Drugim rečima, “krive” su svakako i kad imaju posao a “zapostave” kuću, i kad su “samo” domaćice a “kuća ne blista iako ništa po ceo dan ne rade”.
 
Čomić smatra da su pouke pandemije podjednako važna tema za sindikate, poslodavce i zakonodavce, ne samo nacionalno, nego i globalno.
 
- Svaki put kad se desi prekid uobičajenog života, zbog ratova, prirodnih katastrofa ili pandemije, žene nastavljaju ili počinju da rade da bi se život nastavio. Obaveza države je da ženi obezbedi sva prava koja joj pripadaju i ulije joj puno poverenje u zakone koji joj garantuju platu, da ne bude diskriminisana, zlostavljana, na kraju i otpuštena. Na sindikatima je da zaposlenu ženu zaštite - naglašava ministarka Gordana Čomić.
 
DISKRIMINISANE
 
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković pretače u brojke godinu za nama koja slikovito prikazuje položaj žene, uz neizbežan zaključak da je “situacija različito uticala na žene i muškarce kao i na već postojeće neravnopravnosti sa kojima se suočavaju žene na tržištu rada”.
 
- Može se reći da je zdravstvena kriza praćena i jednom pandemijom iz senke u kojoj su najveći teret podnele žene koje čine čak 86 odsto zaposlenih na „prvoj liniji odbrane od virusa“ - objašnjava Janković za portal Nezavisnosti.
 
Primerice, u zdravstvenom sistemu, gde žene čine tri četvrtine zaposlenih, samo je četvrtina njih na vodećim pozicijama, navodi poverenica.
 
- Slično je svuda gde žene čine većinu, sem donekle u sektoru usluga. S druge strane, kao dominantno zaposlene u nesigurnim oblicima rada, po ugovorima koji često ne dozvoljavaju sindikalno organizovanje, žene su češće morale da idu na prinudne odmore, dobijale su otkaze ili manje plate, morale samostalno da obezbeđuju zaštitna sredstva i slično - ukazuje Janković.
 
Dodaje da, sem toga, žene tradicionalno rade u manje plaćenim oblastima, mada i tu muškarci češće rukovode.
 
Poverenica posebno naglašava da je zatvaranje škola i vrtića višestruko podiglo opterećenje žena koje su radile od kuće - uz posao i kućne obaveze, prelazak na onlajn nastavu im je dodelio i ulogu kućne učiteljice. Usklađivanje obaveza posebno je teško u porodicama koje su suočene sa manjkom životnog prostora.
 
Janković navodi da su, i inače najčešće pritužbe, i 2020. bile po osnovu pola, a posebno u oblasti rada i zapošljavanja: - Diskriminacija žena je najčešća u vezi sa porođajem, materinstvom i negom deteta. S tim u vezi ovaj osnov se često pojavljuje uz bračni i porodični status kao osnov diskriminacije.
 
Slični podaci, ukazuje poverenica, izneti su i u Posebnom izveštaju o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja do kojih se došlo na osnovu desetogodišne prakse.
 
Uprkos brojčanoj nadmoći u populaciji, posao ima 971.000 žena, naspram 1,333.000 muškaraca, a jaz u zaradama od 8,8 odsto znači da žena “radi” dodatnih 35 dana svake godine, i to za istu platu: - Pri tome se prilikom zapošljavanja ženama, osim stručnih kvalifikacija i radnog iskustva, kao "faktor" za posao često uzimaju fizički izgled i/ili porodični status.
 
Žene starije od 50 godina su u još nepovoljnijem položaju na tržištu rada, otežano se zapošljavaju, kaže Janković i poziva se na publikaciju Žene i muškarci u Republici Srbiji (Republički zavod za statistiku). Najveći rodni jaz na tržištu rada zabeležen je u uzrastu od 55 do 64 godine, u kojem je u radnom odnosu svega 40 odsto žena, naspram 61 procenta muškaraca.
 
Analiza poverenice pokazuje da su žene na razne načine dikriminisane u sferi rada - nemogućnošću ili manjom mogućnošću napredovanja, nedovoljnim učešćem u odlučivanju, uslovljavanjima prilikom produžetka radnog odnosa… No, teže nego drugim ženama, kako u životu, tako i na tržištu rada je Romkinjama, ženama sa invaliditetom, siromašnima i manje obrazovanima, samohranim majkama, izbeglicama… Tradicionalno, ženama na selu, ali i radnicama svih starosnih grupa.
 
EHO PATRIJARHATA
 
U javnosti se lagano diže bura zbog Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti koji se već dugo krčka i kasni već čitave dve godine. U resoru je ministarke Čomić koja najavljuje da će tokom ovog proleća posle javne rasprave biti u skupštinskoj proceduri. Ona dodaje da jedva čeka javnu debatu u kojoj će se pokazati puna razlika između rodne ne/ravnopravnosti i puke polne ne/jednakosti, jer je rod kategorija koja određuje položaj ljudi u društvu uvažavajući razlike među polovima.
 
No, iako je povika na zakon pojačana, reklo bi se kao eho patrijarhalnog društva, a ministarka spremna na utakmicu u koju ulazi sa još dva tega na nogama: uz rodnu ravnopravanost tu je i zakon o istopolnim zajednicama i pooštravanje kaznenih odredaba za diskriminaciju. Kritike stižu i sa druge strane, pre svega zbog višegodišnjeg odlaganja zakona, ali i nedovoljnog učešća građana u njegovom oblikovanju.
 
Aktivistkinja za ženska ljudska prava Lola Milojević podseća da Vlada već treću godinu priprema nacrt novog teksta zakona o rodnoj ravnopravnosti.
 
- Poslednja najava je iz januara, iako je Komitet UN još 2019. godine pozvao Vladu Srbije da usvoji novi zakon. O novom nacrtu se gotovo ništa ne zna jer je i javnost u međuvremenu suspendovana i aktuelizovane su neke druge teme. Sa fizičkim distanciranjem dogodilo se, zapravo, socijalno distanciranje izvršne vlasti od građanki i građana - izjavila je Milojević za portal sindikata Nezavisnost.
 
Poverenica Janković, pak, ukazuje na značajan aspekt: - Ne smemo podsticati prevelika očekivanja da će bilo koji zakon, pa i ovaj, rešiti sve probleme. Nema zakona koji može naterati muškarca da ustane sa kauča i pomogne ženi u obavljanju kućnih poslova, ili da obezbedi ravnopravne uslove na tržištu rada. Sve dok muškarci ne shvate da žena nije svojina i da samo ravnopravni i zajedno možemo ostvariti istinsku ravnopravnost, imaćemo ovakvu situaciju.
 
SMRTONOSNI TANDEM
 
Posebno zabrinjava to što se porodično i partnersko, rodno zasnovano nasilje, širi zakonomerno tokom vanrednih situacija kada rastu napetost i nervoza, posebno u već pomenutim “tesnim” kućama.
 
Ključ je u stalnom suzbijanju stereotipa o ulogama polova i to kroz obrazovanje, medije, kulturu, uključujući kulturu rada… Potrebno je i propisati i obezbediti uključivanje i podsticanje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u svim sferama društvenog života, posebno u donošenju odluka i vršenju javnih funkcija na svim nivoima. Uz aktivne mere za veće zapošljavanje žena i razvoj ženskog preduzetništva.
 
No, i kada se svi ti “ključevi” upotrebe ne treba očekivati rezultate preko noći.
 
- Prema procenama Indeksa žena na poslu, da bi se popravila šteta koju je Kovid-19 naneo ženama na poslu čak i do 2030. godine, napredak ka rodnoj ravnopravnosti mora biti dvostruko brži od istorijske stope. Jaz se povećao tokom pandemije i ograničava vreme i mogućnosti žena da doprinesu ekonomiji - upozorava Lola Milojević.
 
Uz podatke koje smo već naveli, ona dodaje i nimalo utešnu činjenicu koja lako može biti alibi domaćim zagovornicima teze “zna se gde je ženi mesto”.
 
- Čak 17 država od 24 članice OECD-a koje su izvestile o ukupnom porastu nezaposlenosti u 2020. godini navode da su žene najviše pogođene. Pandemija je povećala ionako neravnopravan tretman neplaćenog rada, zbog čega je više žena napustilo tržište rada. To može uticati da žene trajno napuste radno mesto, preokrenuvši time ne samo napredak ka rodnoj ravnopravnosti već i dodatno zaustavljajući ekonomski rast - ukazuje Milojević.
 
Na liniji primedbe o dve pandemije, Milojević citira američku filozofkinju Džudit Batler: “Sada, oni sa socijalnom vizijom univerzalne zdravstvene zaštite moraju da se bore protiv virusne i protiv moralne bolesti, radeći u smrtonosnom tandemu i sa jednom i sa drugom.”
 
Izvor: UGS Nezavisnost (30. mart 2021)
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

* Nacionalnu konferenciju “Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji” organizovale su Fondacije Ana i Vlade Divac i Fondacije i Centar za demokratiju pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju (projekat Nemačkog Maršalovog fonda) i Ambasade Kraljevine Norveške

Pandemija dodatno otežala položaj žena u Srbiji

U vreme pandemije kovid 19 povećan broj slučajeva porodičnog nasilja. Diskriminacija na tržištu rada posebno prisutna nakon povratka sa porodiljskog odsustva i kod samohranih roditelja

17. decembar 2020.

Na Nacionalnoj konferenciji “Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji”, u organizaciji Fondacije Ana i Vlade Divac i Fondacije Centar za demokratiju pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju (projekat Nemačkog Maršalovog fonda) i Ambasade Kraljevine Norveške posebna pažnja je posvećena stavljanju postojećih izazova u kontekst pandemije kovid 19 i njenog uticaja na rodnu ravnopravnost i položaj žena u Srbiji posebno u oblasti radnih prava.

U uvodnom delu učesnicima su se obratili i Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Geir Johansen, zamenik šefa misije Ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji.

Istaknuto je da se u vreme pandemije kovid 19 porodično nasilje povećalo i da u Srbiji u pogledu napretka koji se odnosi na kulturne i patrijarhalne obrasce nema posebnog pomaka. U pojedinim medijima je često prisutan govor mržnje prema ženama, Romima i LGBT osobama.

- Naša nekultura, rodni stereotipi i predrasude koji štete i muškarcima i ženama dovode do strašnog nasilja sa tragičnim ishodima. U privatnom životu nismo postigli ravnopravnost, a o tome ne govorimo jer je atraktivnije govoriti o rodnoj ravnopravnosti u politici i ekonomiji i to bi trebalo da promenimo - naglasila je tokom konferencije poverenica za ravnopravnost polova, Brankica Janković.

Veliki izazov je što se diskrimacija najčešće javlja na tržištu rada jer postoje okviri za zaštitu koji se ne koriste u dovoljnoj meri. Žene u Srbiji su se u 2019. najviše obraćale Povereniku za diskriminaciju na tržištu rada, naročito nakon porodiljskog odsustva i nege deteta - premeštanje na niže radno mesto, ili nemogućnost napretka, sprečavanje korišćenja fleksibilnog radnog vremena.

Istraživanje Poverenika za ravnopravnost o diskriminaciji na tržištu rada pokazalo je da 92% anketiranih poslodavaca i 84% zaposlenih smatra da postoji diskrimnacija na random mestu, a trećina ispitanika je diskriminaciju doživelo. Ranjive grupe su tokom pandemije postale još ranjivije - pre svega žene i osobe sa invaliditetom.

Učesnici konferencije

Prema podacima UN women iz 2019, ekonomska vrednost neplaćenog rada za žene se povećala za 2,5 časa, dok je tokom pandemije ta statistika još nepovoljnija što će pokazati dalje analize.

- Moja poruka svima nama je da ne smemo odustati i da je naša dužnost i prema nama i prema našoj deci da se borimo da se na agendi prioriteta koji će biti rešavani u budućnosti više ne nalaze nejednakost i diskriminacija. Da se ne govori o podeli na muške i ženske poslove i da ne moraju nikada da biraju posao ili porodicu ili se osete marginalizovano. Jednake šanse za sve, i muškarce i žene, su uslov za bolju budućnost - izjavila je na konferenciji Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac.

Od marta 2020. realizovano je niz aktivnosti kroz javnu kampanju i obuke za informisanje i edukaciju 30 medija, 15 organizacija civilnog društva, 240 predstavnika preduzeća i 45 predstavnika lokalne samouprave o pitanjima položaja žena.

Urađene su analize lokalnog akcionog plana za zapošljavanje i lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost u devet odabranih opština iz tri okruga - Zlatiborski, Pčinjski i Južnobački okrug.

ANALIZA: Rodna perspektiva u lokalnim politikama zapošljavanja, Sarita Bradaš

ANALIZA: Protiv diskriminacije žena – Mere u oblastima rada i zapošljavanja kao prioritet u strateškim dokumentima Srbije u procesu pristupanja EU, Ivan Sekulović

Takođe, u tim opštinama - Bečeju, Arilju, Vranju, Vladičinom Hanu, Užicu, Bačkoj Palanci, Sremskim Karlovcima, Požegi i Surdulici su lokalna udruženja dobila podršku za realizaciju “Uličnih akcija” koje su podrazumevale razgovor sa sugrađanima i sugrađankama o ovoj temi i podelu materijala na štandovima. Iako se u u toku uličnih akcija pokazalo da naše građanke i građane muče, po njihovom mišljenju, daleko veći problemi: nemaština, nezaposlenost, rigorozne epidemiološke mere i strepnja zbog širenja virusa, urušen zdravstveni i obrazovni sistem, nadamo se da će kontinuitet i naglasak na temu rodne ravnopravnosti vremenom dati određene rezultate.

Svi akteri i učesnici projekta zaključili su da je važno da u svakodnevnom životu prevazići predrasude, kao i da se direktno pogođeni diskriminacijom uključe uz relevantne institucije u zajedničko rešavanje problema, a to će biti jedan od zadataka lokalnih vlasti u narednom periodu.

Konferencija je završna aktivnost projekta “Unapređenje rodne ravnopravnosti u Srbiji”, koji realizuju Fondacija Ana i Vlade Divac i Fondacija Centar za demokratiju pod pokroviteljstvom Balkanskog fonda za demokratiju (projekat Nemačkog Maršalovog fonda) i Ambasade Kraljevine Norveške. Cilj projekta je da doprinese procesu reformi i borbi protiv rodne diskriminacije u Srbiji, jačanju ljudskih prava u Srbiji i osnaživanju žena, posebno u pogledu rada i zapošljavanja. 

Srđan Ačanski

novi radio sombor

divac fondacija 

 

Objavljeno u Prva vest

* Gradonačelniku Grada Sombora Antoniju Ratkoviću danas je u Vladi Srbije uručena nagrada za unapređenje rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou. Ovo je druga po redu godina u kojoj se dodeljuje priznanje, a dodeljuje ga Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost u saradnji sa agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), a uz finansijsku podršku Evropske unije, u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti“

Grad Sombor je priznanje za unapređenje rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou osvojio u okviru kategorije Inovativne politike i prakse u oblasti rodne ravnopravnosti, za sprovođenje prekograničnog IPA projekta „Socijalno preduzetništvo za žene u ruralnim područjima“.

Komisija za dodelu priznanja prepoznala je somborski prekogranični projekat „Socijalno preduzetništvo za žene u ruralnim područjima“ kao jedno od inovativnih rešenja za ekonomsko osnaživanje i udruživanje žena. U okviru projekta Grad Sombor je podelio 60 hiljada sadnica lavande ženama u ruralnim područjima Sombora i projektnog partnera Kiškunhalaša u Mađarskoj. Zainteresovane žene su uključene u projekat putem javnog poziva, dodeljen im je određen broj sadnica u odnosu na zemlju kojom raspolažu i obučene su o uzgoju i preradi lavande. Kako bi konkurentnije izašle na tržištu, osnovano je socijalno preduzeće „Lavangrad“ kojem će Grad u narednim godinama pružati tehničku i finansijsku podršku, pre svega za nabavku dodatnih sadnica i opreme koja je potrebna za preradu lavande.

Medijiska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Objavljujemo zaokružujući tekst u ovom serijalu u okviru oblasti rodne ravnopravnosti, a tema čini se, nikad aktuelnija ni interesantnija: "Kako rad na promociji ženskih prava učiniti vidljivim?"

Rad ženskih organizacija civilnog društva potrebno je učiniti vidljivijim kako bi javnost imala veći uvid u to čime se one bave i koje vrednosti zasupaju. Vidljivost se uglavnom najuspešnije postiže kombinacijom marketinga i odnosa s javnošću (i medijima), o čemu smo pisali u prošlom tekstu.

Udruženje građanki FemPlatz i Ženska mirovna grupa – Pančevo (ŽMIG), u periodu od septembra 2018. do juna 2019. godine realizovale su projekat Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji, koji je podržao UN Women u okviru programa „Autonomija, glas, učešće osoba sa invaliditetom”.

Program je uspešno realizovan, a promotivna kampanja projekta našla se u užem izboru za nagradu Najdobra kampanja, kao jedna od zapaženjiih u regionu te godine.

Kako su to uspele?

S obzirom na to da je reč o pilot projektu, koji se prvi put realizovao u Srbiji, za promociju projekta u široj javnosti, kao i afirmaciju u okviru ciljne grupe projekta (žene sa invaliditetom) bilo je neophodno unapred misliti o vidljivosti projektnih aktivnosti i rezultata.

Na samom kraju Lekcije 5 spomenuli smo planiranje, realizaciju, analizu i izveštaj kao važne aktivnosti odnosa s medijima (i javnošću). Pitanja koja prethode planiranju (šta promovišemo i šta time želimo da postignemo, kome se obraćamo i koje medije biramo, koliko traje promocija i koliki nam je budžet) i odgovori koje na njih dobijemo čine osnov svakog plana kampanje odnosa s javnošću.

Za Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji naši odgovori su izgledali ovako:

1. Promovišemo projekat Mentorski program za žene sa invaliditetom tako što ćemo promovisati cilji rezultatprojekta, ali i pojedinačne projektne aktivnosti(mentorke, konkurs za mentorine, prezentaciju projekta u Novom Sadu, iskustvo mentorki i mentorina).

 2. Promocijom želimo da: a) pozovemo žene sa invaliditetom da učestvuju u projektnim aktivnostima njima namenjenim; b) obavestimo javnost o postojanju prvog ovakvog programa i c) uverimo donatore i potencijalne donatore da je projekat važan i uspešan i da zaslužuje dalji nastavak i razvoj.

3. Obraćamo se ženama sa invaliditetom, stručnoj i široj javnosti, donatorima i potencijalnim donatorima.

4. Biramo nacionalne medije (jer se projekat, a samim tim i kampanja, realizuju na nivou Srbije). Biramo i lokalne medije iz Pančeva, imajući u vidu da su organizacije koje projekat realizuju iz tog grada. Biramo i jedan specijalizovani medij (posvećen temama civilnog društva), koji će pratiti našu promotivnu aktivnost predstavljanja mentorki. Kampanju za bolju vidljivost programa vodićemo i kroz druge kanale komunikacije koji su nam na raspolaganju (društvene mreže, sajt...).

5. Promocija traje koliko i sam projekat.

6. Nemamo budžet za promociju, osim budžeta za honorar saradnice za odnose s javnošću.

Odabir kanala komunikacije s javnošću

Imajući u vidu da se u ovoj Lekciji bavimo pitanjem vidljivosti rada na promociji ženskih prava, pored medija, o kojima smo već pisali u Lekciji 5, uključićemo i druge važne kanale i alate komunikacije koji nam mogu pomoći da dopremo do šire javnosti.

Najčešći kanali komunikacije koje koriste ženske OCD u Srbiji kako bi svoj rad učinile vidljivijim i doprli do ciljnih grupa svojih projekata (ali i šire javnosti) su:

 - mediji (tradicionalni i novi);

- društvene mreže;

- vebsajt organizacije;

- događaji;

- elektronska, pisana (štampana) i direktna komunikacija

U našoj kampanji za Mentorski program za žene sa invaliditetom u Srbiji planirale smo sve navedene kanale komunikacije, osim pisane (štampane) komunikacije. Za potrebe ove Lekcije, usredsredićemo se na povećanje vidljivosti putem medija i društvenih mreža, imajući u vidu da vebsajt organizacije, događaje i elektronsku, pisanu i direktnu

Mediji

Kampanja za Mentorski program vođena je u nacionalnim medijima u Srbiji, lokalnim medijima u Pančevu i u jednom specijalizovanom mediju koji se bavi temama civilnog društva. Realizaciji kampanje prethodilo je sastavljanje liste kontakata u medijima (takozvana adrema, adresar medija), priprema materijala za distribuciju medijima (saopštenja, najave, izveštaji, pozivi, vizuali, fotografije...) i liste osoba zaduženih/raspoloženih za gostovanja u medijima.

Lista kontakata u medijima podrazumeva niz informacija o medijima kojima želite da pošaljete informacije i uglavnom uključuje sledeće podatke: naziv medija, fiksni telefon redakcije, mejl redakcije (u našem slučaju informativne i redakcije koja prati društvo i/ili „ženske teme”), ime i prezime urednika/ce redakcije, lični mejl urednika/ce, mobilni telefon, ime i prezime novinara/ke sa kojima kontaktiramo u redakciji (naš, lični kontakt), mejl i telefon novinara/ke i sl. U listu kontakata poželjno je upisati redakcijske, ali i personalizovane mejlove novinara/ki.

Lista kontakata u medijima najčešće se pravi u Ekselu, jer on omogućava da sve kontakte iz jedne kolone jednostavno kopiramo i unesemo u za to predviđen prostor u mejlu (koristimo uvek bcc opciju, umesto cc). Takođe, lista kontakata u medijima pravi se posebno za svaki projekat u odnosu na cilj projekta i komunikacije na projektu, a najčešće se za to koriste već postojeće liste i adresari organizacije, uz dopunu novih kontakata i izostavljanje onih koje nismo odabrali za ovu kampanju.

Kvalitet i kvantitet podataka unetih u listu kontakata u medijima zavisiće od toga koliko je vremena, znanja i truda organizacija uložila u negovanje odnosa s medijima. Upravo od toga, u najvećoj meri, zavisiće i uspešnost promotivne kampanje. Ukoliko lista sadrži samo redakcijske mejlove i podatke, to znači da organizacija nije ulagala kontinuirani trud i znanje u izgradnju odnosa s medijima. U tom slučaju, da bi promotivna kampanja putem medija bila uspešna, potrebno je ili angažovati osobu za odnose s javnošću (koja kao profesionalac/ka već poseduje bogatu listu ličnih profesionalnih kontakata) ili platiti reklamnu kampanju u medijima. Većina se odlučuje za ovo prvo jer je višestruko jeftinije.

Pravila korektnog poslovanja nalažu da se liste kontakata u medijima, posebno ukoliko sadrže lične podatke novinara (privatni mejlovi i telefoni), ne ustupaju drugima (organizacijama i pojedincima) na korišćenje bez dozvole lica čije podatke želimo da ustupimo. Takođe, osobe (PR menadžeri/ke i drugi profesionalci/ke) koje se bave odnosima s javnošću (i medijima) godinama kontinuirano rade na građenju odnosa s novinarima/kama i urednicima/cama, od toga „žive i zarađuju za život”, te je najbolji način da se do njihovih kontakata dođe upravo njihovim angažovanjem na projektu.

Materijal za distribuciju medijima

Pre nego što napravimo detaljan Plan realizacije promotivne kampanje u medijima, potrebno je da isplaniramo, osmislimo, izradimo i napišemo materijale koje koristimo u komunikaciji s javnošću. Čak i ako nemamo iskustva u novinarskom i poslu odnosa s medijima, posmatranjem formi vesti koje mediji objavljuju sami možemo napraviti popis materijala koji su nam potrebni za kampanju.

- tekstualni (saopštenja, najave, pozivi, izveštaji, intervjui, komentari, reagovanja...);

- vizualni (vizuali, fotografije, video-klipovi...);

- audio (snimljene audio izjave za radio program...).

 Materijali koje šaljemo medijima mogu biti:

Kada planiramo slanje informacija u medije, uvek razmišljamo o odgovarajućoj tekstualnoj formi – od toga šta želimo da promovišemo zavisi da li ćemo slati saopštenje, poziv novinarima (na neki događaj ili konferenciju za medije), najavu događaja ili aktivnosti, izveštaj sa već održanog događaja/aktivnosti ili reagovanje, komentar.

Za potrebe promotivne kampanje u medijima Mentosrkog programa za žene sa invaliditetom izrađeni su i distribuirani medijima sledeći tekstualni materijali:

 

- saopštenje za medije o programu;

- saopštenje za medije o konkursu za mentorine;

- najava promocije konkursa u Novom Sadu;

- poziv za novinare/ke da prisustvuju događaju koji je rezultirao medijskim objavama sa događajai izveštajima;

- izveštaj za medije(koji je pripremila osoba zadužena za odnose s medijima) sa promocije konkursa u Novom Sadu

Vizualni materijali po pravilu prate tekst, sa ciljem da vizualno na najbolji (i najatraktivniji) način predstave i/ili dopune informacije koje šaljemo. Prateće vizualne materijale za promociju najčešće je potrebno izraditi namenski za to, a ponekad možemo koristiti i fotografije koje posedujemo iz prethodnih projekata/aktivnosti, ukoliko se uklapaju u našu kampanju.

Za izradu vizualnih i audio materijala potrebno je angažovati profesionalce/ke (dizajnere/ke, fotografe/kinje, snimatelje/ke...), kako bi se zadovoljili profesionalni strandardi koje većina medija ima.

Za potrebe komunikacije s medijima u okviru Mentorskog programa urađeni su sledeći vizuali: 

- poster (plakat);

- vizual za konkurs;

- fotografije sa događaja.

- saopštenje za medije o užem krugu za nagradu Najdobra kampanja;

- predstavljanje mentorki

Fotografije mentorki korišćene u izjavama prikupljene su od njih i objavljene uz njihovu saglasnost, a za fotografisanje događaja u okviru izveštaja za medije angažovani su resursi saradnice za odnose s javnošću (promocija u Novom Sadu) i usluge profesionalne fotografkinje (projektne aktivnosti).

Nekoliko korisnih saveta za pripremu materijala za medije:

1. Nikada se medijima ne šalje samo tekst, jer tako rizikujemo da se uz informacije koje smo poslali medijima pojave vizuali ili fotografije koje nemaju veze sa temom ili su čak i u suprotnosti sa ciljevima projekta i promocije.

2. Tekstualne informacije trebalo bi svesti samo na one koje su neophodne i odnose se na razlog/temu naše komunikacije. Jedna do jedne i po A4 strane (veličina fonta 11-12) sasvim su dovoljne. 

3. Uz informacije koje šaljemo važno je uključiti i link do teksta na sajtu organizacije koji govori o projektu ili ga podrobnije objašnjava.

4. Saopštenje, vest, najavu potrebno je poslati uvek u telu mejla koji šaljemo, kao i u posebnom Vorddokumentu (attachment). Tako ćemo biti sigurni da je informacija poslata, čak i ako se prilog u Vordunekim slučajem izgubi ili ne pošalje.

5. Fajlove koje šaljemo najbolje je prilagoditi veličini i kvalitetu za objavu u medijima (fotografije loše rezolucije neće biti objavljene, a ukoliko je fajl preveliki vratiće se mejl zbog ograničenja pojedinih servera).

6. Fotografije koje šaljemo neophodno je potpisati imenom i prezimenom fotografa/kinje zbog autorskih prava, što podrazumeva da smo od autora/ki prethodno dobili dozvolu za objavljivanje u medijima. Može se i naglasiti u mejlu da je dozvola za objavljivanje dobijena 

7. Šaljemo samo neophodne materijale,za dodatnu dokumentaciju koristimo WeTransferlink koji ćemo uključiti u mejl.

8. U mejlu koji šaljemo neophodno je ostaviti podatke osobe koja šalje mejl (ime i prezime, funkcija u organizaciji, mobilni telefon).Mediji ponekad žele dodatnu izjavu ili intervju, i u tom slučaju potrebno je da mogu da nas odmah pozovu i ugovore dalju saradnju.

Osim saopštenja, najava i izveštaja, u okviru Mentorskog programa za žene sa invaliditetom promocija u medijima uključivala je i zakazivanje gostovanja, izjava i uključenja u programe nacionalnih radio i televizijskih stanica.

Pre same realizacije kampanje u medijima, a nakon pripreme liste kontakata i planiranja i kreiranja (većine) materijala za distribuciju, neophodno je napraviti što detaljniji plan realizacije kampanje. Plan uglavnom uključuje datum planirane promotivne aktivnosti, naziv medija (ili liste medija ukoliko se svima šalje informacija), planiranu promotivnu aktivnost (opis), materijal koji se šalje, imena osoba zaduženih za pripremu i realizaciju i moguće napomene.

Kada je plan spreman i usvojen od projektnog tima, prelazi se na realizaciju plana. Plan realizuju osobe zadužene za odnose s javnošću (i medijima) uz asistenciju celog projektnog tima. Nakon završene promotivne kampanje, prikuplja se objavljeni materijal (uglavnom u vidu pres klipinga i/ili linkova sa objavljenim informacijama), analizira (kvalitativno i kvantitativno) i poredi sa planom realizacije. Na kraju se sastavlja izveštaj koji sadrži plan realizacije, opis realizovanih promotivnih aktivnosti, analizu, zaključke i preporuke (za neku buduću kampanju).

Na kraju kampanje u medijima o Mentorskom programu za žene izvestilo je 51 različitih medija u Srbiji u okviru 64 medijskih formata (vest, TV prilog, izveštaj, radio gostovanje...). Medijske objave praćene su i sakupljane zahvaljujući radu pres kliping agencije, koju je u okviru svog angažmana obezbedila osoba za odnose s javnošću. Plan realizacije ispunjen je u potpunosti, uz veliko zadovoljstvo projektnog tima, spoljnih saradnica, učesnica projekta i donatora.

Društvene mreže

Prisustvo i aktivno učešće na društvenim mrežama postalo je uobičajena pojava za sve organizacije koje žele da svoje svoj rad približe javnosti (postojećim ili potencijalnim korisnicima, široj javnosti, partnerima i donatorima, pa čak i medijima koji redovno prate mreže). Cilj komunikacije na društvenim mrežama jeste podsticanje kontakta sa našim ciljnim grupama. Društvene mreže pogodne su i za dvosmernu komunikaciju koju promocija putem medija ne omogućava, i u tom smislu, one su nešto najbliže pravom, direktnom, kontaktu „uživo”.

Poslednjih nekoliko godina postalo je gotovo obavezno da organizacije redovno održavaju svoje stranice na društvenim mrežama jer postoji sve više korisnika koji provode mnogo vremena na njima i mnogi smatraju da, ukoliko vas tamo nema, „ne postojite”. Osim toga, društvene mreže postale su deo našeg svakodnevnog života i svojim prisustvom na njima, osim što promovišemo svoj rad, pokazujemo da idemo u korak sa vremenom. Ukoliko se, na primer, organizacija bavi mlađom populacijom, devojčicama i mladim ženama, društvene mreže su njen glavni kanal komunikacije jer je ciljna grupa svakodnevno onlajn.

U Srbiji su trenutno među stanovništvom najpopularnije društvene mreže Fejsbuk, Instagram i Tviter. Tik Tok, platforma za kratke, zabavne video-klipove, u svetu je veliki hit, a u Srbiji svakodnevno dobija veliki broj novih korisnika među tinejdžerima/kama.

Većina ženskih organizacija u Srbiji ima Fejsbuk, poneke koriste Instagram, dok je Tviter, zbog svog specifičnog koncepta koji zahteva aktivnu razmenu stavova, najmanje zastupljen.

U promociji svakodnevnih aktivnosti, organizacije treba da koriste sve društvene mreže na kojima imaju naloge. Ukoliko ih nemaju, trebalo bi da ih naprave i redovno održavaju, što će uključivati pripremu materijala za objave i nova zaduženja za članove/ce tima ili angažovanje osobe zadužene za digitalni/social media marketing (pojedini menadžeri/ke za odnose s javnošću bave se i digitalnim marketingom). Ne postoji pravilo koliko često morate objavljivati informacije, ali je poželjno da utvrdite neku dinamiku: jednom nedeljno kada nemate neke posebne aktivnosti, jednom ili dva puta dnevno kada ste u promotivnoj kampanji.

Kada je reč o posebnim promotivnim kampanjama (za određeni projekat ili pojedinačnu aktivnost), trebalo bi razmisliti o tome koje su društvene mreže najpogodnije i ne insistirati na korišćenju svih ukoliko to nije moguće ili neophodno. Takođe je poželjno unapred odrediti koja društvena mreža „nosi” kampanju, a koje će u promociji biti „ispomoć”, imajući u vidu da uglavnom nemamo budžet za kampanje na svim društvenim mrežama. Za onu koja nosi kampanju treba izabrati mrežu na kojoj se u najvećoj meri nalazi ciljna grupa. Kampanja se može voditi sa već postojeće stranice/naloga organizacije, a za neke promotivne kampanje potrebno je otvoriti nove stranice, namenjene jednom projektu ili čak jednoj promotivnoj kampanji u okviru projekta.

Tu vam takođe mogu pomoći pitanja i odgovori koje ste pripremali za kampanju u medijma, samo što ćete se sada koncentrisati na ciljne grupe i društvene mreže.

Na primer, kampanja za Mentorski program žena sa invaliditetom vođena je putem Fejsbuka, uz objave na Instagramu.

Fejsbuk se zbog svoje kombinacije teksta, slika i linkova uvek čini odgovarajućim i u najvećem broju slučajeva materijal koji se priprema za medije može se koristiti za deo kampanje na društvenim mrežama. Za razliku od Fejsbuka, za Instagram je neophodno pripremiti raznovrstan i atraktivan vizualni materijal, a manje teksta. Za Tviter je potrebno da ste pre ulaska u promotivnu kampanju izgradili imidž uticajnog tviteraša/ice. Sve ovo treba uzeti u obzir kada pravite budžet za promociju u javnosti.

Za vođenje kampanje na društvenim mrežama potrebne su lista potencijalnih partnera, materijal za distribuciju i plan realizacije kampanje na društvenim mrežama. Ako se odlučimo da vodimo intenzivnu kampanju na više društvenih mreža, neophodno je da planiramo i budžet i vreme za to, jer svaka mreža ima svoje specifičnosti i nećemo moći sav materijal koristiti podjednako uspešno na svim društvenim mrežama. Priprema materijala i planovi rade se posebno za svaku društvenu mrežu, a vreme koje se uloži u to udvostručava se i utrostručava, ukoliko ih imamo više. Samim tim, to mnogo više košta.

Lista potencijalnih partnera slična je listi kontakata u medijima, s tim što za društvene mreže uključuje profile partnerskih i potencijalnih partnerskih organizacija (i pojedinaca), za koje procenjujemo da bi želeli i mogli da dele (šeruju) naše objave (postove) i tako pomognu u promociji i većoj vidljivosti. U ovu listu je dovoljno uneti naziv organizacije i link do zvaničnog Fejsbuk profila.

Fejsbuk lista potencijalnih partnera za Mentorski program za žene sa invaliditetom uključivala je profile 110 organizacija i inicijativa koje su u vezi sa ženama i osobama sa invaliditetom. Kada je bilo potrebno, menadžerka za odnose s javnošću kontaktirala je sa svakom organizacijom pojedinačno, poslavši link do konkursa, uz molbu da objave tekst/poziv na svojim profilima. Praćenjem opcije share, utvrđeno je da su minimum 43 organizacije sa naše liste objavile vest o konkursu.

Pravljenje liste potencijalnih partnera koji će podeliti neku objavu i njihovo kontaktiranje može se izbeći ukoliko smo u budžetu projekta planirali novac za sponzorisanje postova.

Materijal za objave na društvenim mrežama

Pre nego što napravimo detaljan plan realizacije promotivne kampanje na društvenim mrežama, potrebno je da isplaniramo i pripremimo materijale koje ćemo koristiti. Situacija je slična kao sa materijalima za distribuciju medijima, s tim što pri izradi uzimamo u obzir format prilagođen društvenim mrežama, znajući da se dimenzije za naslovnu (cover), profil i ostale materijale razlikuju od mreže do mreže.

Na primer, za potrebe Fejsbuk kampanje promocije Mentorskog programa izrađeno je ukupno 32 vizuala, i to: profile i cover fotografija, vizual za konkurs, vizual za promociju u Novom Sadu, vizuali za predstavljanje mentorki (10), vizuali za najavu gostovanja (3), vizuali za odbrojavanje do završetka konkursa (5), vizuali mentorina i mentorki o projektu (10).

Plan realizacije kampanje na društvenim mrežama

Po istom principu kao i za promotivnu kampanju u medijima, promocija na društvenim mrežama mora biti planirana. Za to nam služi plan realizacije kampanje na društvenim mrežama, koji se uglavnom sastoji od datuma objave, sadržaja objave, opisa materijala koji uz to ide, imena osoba zaduženih za pripremu i realizaciju i mogućih napomena, koje mogu uključivati iznos kojim se objava sponzoriše ili neke druge važne informacije.

Sponzorisanje objava na društvenim mrežama, praćenje analitike i kreiranje Strategije oglašavanja spada u posebna znanja i veštine, koje se danas izučavaju u okviru digitalnog marketinga. Uglavnom je za te poslove neophodno angažovati menadžera/ku za digitalni marketing, ali postoje i menadžeri/ke za odnose s javnošću obučeni i za sprovođenje uspešnih marketinških kampanja.

Nakon što projektni tim usvoji plan, prelazi se na realizaciju. Po završetku promotivne kampanje, prikuplja se objavljeni materijal (uglavnom u vidu skrinšotova objava) i izveštaj o rezultatima uloženog novca (ukoliko su objave sponzorisane), analizira (kvalitativno i kvantitativno) i poredi sa planom realizacije. Na kraju se sastavlja izveštaj koji sadrži plan realizacije, opis realizovanih promotivnih aktivnosti, analizu, zaključke i preporuke (za neku buduću kampanju).

U okviru Mentorskog projekta za žene sa invaliditetom, ukupno je realizovano 135 objava na društvenim mrežama, od čega 53 na stranici FemPlatz-a i 23 na ŽMIG stranici na Fejsbuku, 16 na Instagram nalogu FemPlatz-a i 43 objave na Fejsbuk stranicama drugih organizacija. O ovome smo takođe izvestili na našoj Fejsbuk stranici.

text & photo, Srđan Ačanski, novinar, dipl. turizmolog

Objavljeno u Prva vest
četvrtak, 27 avgust 2020 22:20

Medijska promocija ženskih prava

*Pojam mediji, odnosno medijum u jednini potiče od latinske reči medius, koja znači sredina ili između. Glavni zadatak medija je prenošenje različitih vrsta informacija širokoj javnosti, i to putem različitih medijskih kanala kao što su novine, televizija, internet, i drugi.

Postoji nekoliko različitih podela medija (tipologija), ali je danas najčešće u upotrebi podela na tradicionalne i nove medije. Tradicionalni mediji obuhvataju štampu, radio i televiziju. Novi mediji podrazumevaju digitalne medije, odnosno primenu kompjuterske tehnologije u procesu prenošenja i čuvanja informacija. Spomenimo ovde i najnovije medije, socijalne mreže, sve češće nazivane i društvenim medijima .

Zbog količine informacija koje obrađuju i plasiraju u javnost, mediji imaju veliki značaj u našoj svakodnevici, posebno ukoliko želimo da budemo informisani i da aktivno učestvujemo u javnom životu.

Imajući u vidu da svaki oblik društvene komunikacije podrazumeva proces razmene poruka između onoga ko šalje poruku i primaoca, medije treba posmatrati kao važan komunikacioni kanal putem kojih se prenosi poruka i ostvaruje komunikacija.

U najvećem broju slučajeva, mi smo primaoci informacija – počev od ranog jutra kada pratimo servisna obaveštenja i vremensku prognozu, preko dnevnih informativnih programa i vesti, do večernjih umetničkih i zabavnih sadržaja i reklama. Za nas se tada može reći da smo konzumenti medijskog sadržaja.

U nekim slučajevima, kada želimo da promovišemo sopstveni rad, najavimo neku aktivnost ili saopštimo važnu vest, možemo postati pošiljaoci informacije, koji se putem medija kao kanala komunikacije obraćaju javnosti ili određenoj ciljnoj grupi.

U novoj Strategiji razvoja sistema javnog informisanja (2020-2025) navodi se da zaposleni u medijima nisu dovoljno obučeni za nediskriminatorno izveštavanje. Imajući upravo u vidu razlike u profesionalnim kompetencijama novinara/ki u lokalnim medijima u Srbiji koje variraju od mesta do mesta, ženske OCD mogu inicirati ili uzeti aktivno učešće u projektima/programima medijskog opismenjavanja (sa akcentom na rodnu ravnopravnost) lokalnih novinara/ki, ali i lokalnog stanovništva, i to kroz:

- projekte/programe za edukaciju zaposlenih u medijima na temu medijske pismenosti i rodne ravnopravnosti (obuke, seminari, radionice, okrugli stolovi, tribine...);

- projekte/programe u partnerstvu sa medijima za lokalnu (ili nacionalnu) javnost (medijske i/ili marketinške kampanje za podizanje svesti o značaju medijske pismenosti u kontekstu rodne ravnopravnosti, zajedničke obuke za buduće novinare/ke...).

Pošiljalac

P o r u k a

Primalac

Kada je reč o projektima i programima za edukaciju zaposlenih u medijima, treba imati u vidu da oni ne doprinose direktno medijskoj promociji ženskih prava jer su namenjeni „zatvorenoj” ciljnoj grupi, a ne široj javnosti. S druge strane, rezultat takvih projekata – obučeni novinari/ke, u budućnosti će kompetentnije i profesionalnije izveštavati o ženama i ženskim pravima. Takođe, treba napomenuti da su projekti/programi sa medijima kao partnerima višestruko značajni: osim što su novinari/ke u mogućnosti da kroz zajednički rad uče od ekspertkinja o ženskim pravima i članicа ženskih organizacija dobijaju priliku da od novinara/ki nauče o medijskim tehnologijama i tehnikama. Ovakva partnerstva su važna i za građenje kontinuirane profesionalne saradnje i komunikacije među partnerima.

- projekte/programe za edukaciju zaposlenih u medijima na temu medijske pismenosti i rodne ravnopravnosti (obuke, seminari, radionice, okrugli stolovi, tribine...);

- projekte/programe u partnerstvu sa medijima za lokalnu (ili nacionalnu) javnost (medijske i/ili marketinške kampanje za podizanje svesti o značaju medijske pismenosti u kontekstu rodne ravnopravnosti, zajedničke obuke za buduće novinare/ke...).

 Promocija ženskih prava putem medija

Vratimo se nakratko na razmenu poruka (informacija) koja se odvija u javnosti i s javnošću. Osnovna šema komunikacijskog procesa je linearna i sastoji se od tri elementa:

Odnosi s javnošću predstavljaju umeće rada i govora koji će stvoriti povoljno mišljenje kod ljudi o nekoj organizaciji, instituciji ili pojedincu. Odnosi s medijima su deo odnosa s javnošću čiji je predmet praćenje i analiza medijskih sadržaja i njihovog uticaja na za nas važne ciljne grupe i javno mnjenje uopšte. Oni se bave kreiranjem, planiranjem, realizovanjem i vrednovanjem raznih aktivnosti kojima se obaveštava i ubeđuje javnost, pregovara sa novinarima, priprema i vežba za delovanje u kriznim situacijama.

Kada ženske organizacije žele da poruka/informacija stigne do šire ciljne grupe (publike), one se bave odnosima s javnošću. Ako za kanal komunikacije biraju medije, reč je o odnosima s medijima. Koje ćemo medije izabrati kao najbolje komunikatore naše poruke najčešće zavisi od ciljne grupe kojoj se obraćamo (brojnost, uzrast, mesto prebivališta...), važnosti i sadržaja poruke, ali i kapaciteta i resursa same organizacije. Promotivne kampanje putem medija mogu biti lokalne, regionalne i nacionalne (takođe, internacionalne i globalne), plaćene (marketinške) ili bez posebnog reklamnog budžeta (zahvaljujući medijskom pokroviteljstvu/partnerstvu sa nekim medijem), „jednokratne”

ili višemesečne, osmišljene oko nekog posebnog događaja ili važnog datuma. Možemo birati samo omladinske lokalne medije, ukoliko su naša ciljna grupa mlade žene u nekom gradu ili naseljenom mestu. Možemo komunicirati putem svih medija ako je naša kampanja nacionalnog karaktera. Donošenje ovakvih odluka najpre zavisi od cilja koji želite da postignete komunikacijom putem (posredstvom) medija.

Svakoj medijskoj promociji prethodi definisanje jasnog cilja medijske kampanje. Cilj medijske kampanje ne mora uvek nužno biti identičan cilju projekta. Nekad promovišemo aktivnost na projektu, nekada rezultate pojedinačne aktivnosti. Nekad je cilj informisanje javnosti o značajnom događaju, nekad mobilizacija istomišljenika/ca oko važnog pitanja ili reakcije na diskriminaciju.

Zbog toga je cilj medijske promocije potrebno posmatrati kao cilj komunikacije. Pitanja na koja bi pre početka planiranja kampanje trebalo odgovoriti jesu:

- Šta želimo da promovišemo?

 Probajmo sa jednostavnim odgovorima: događaj, aktivnost, rezultat aktivnosti, dostignuće. Neke medijske kampanje su složene, posebno ako govorimo o višemesečnim projektima podizanja svesti javnosti putem medija, samim tim sadržaće više „odgovora”. Možemo ih popisati pojedinačno i za svaku od njih napraviti mini-kampanju i mini-plan medijskih aktivnosti. Povežimo ih na kraju zajedničkim sloganom, vizualom ili, jednostavno – imenom projekta u okviru kojeg se realizuju.

Medijska promocija ženskih prava sprovodi se uglavnom kroz:

 

1.Posebne medijske kampanje čiji je cilj afirmacija ženskih prava i rodne ravnopravnosti.

2.Posebne medijske kampanje koje ukazuju na diskriminaciju i kršenje ženskih prava.

3.Promociju i povećanje vidljivosti redovnih (i posebnih) aktivnosti ženskih organizacija civilnog društva (saopštenja, najave, pozivi, KZN, izveštaji, sačekivanje na događajima, gostovanja, intervjui, teme, reagovanja...).

4.Kontinuirane odnose s medijima (koji obuhvataju prethodne tri stavke).

 

1.Posebne medijske kampanje čiji je cilj afirmacija ženskih prava i rodne ravnopravnosti.

2.Posebne medijske kampanje koje ukazuju na diskriminaciju i kršenje ženskih prava.

3.Promociju i povećanje vidljivosti redovnih (i posebnih) aktivnosti ženskih organizacija civilnog društva (saopštenja, najave, pozivi, KZN, izveštaji, sačekivanje na događajima, gostovanja, intervjui, teme, reagovanja...).

4.Kontinuirane odnose s medijima (koji obuhvataju prethodne tri stavke).

 

-  Šta želimo da postignemo promocijom?

Ono što želimo da postignemo promocijom je rezultat naše promocije. Probajmo i ovde sa jednostavnim odgovorima – želimo da obavestimo/edukujemo/pozovemo na događaj, reagujemo na diskriminaciju ili izvestimo o novostima (jer želimo obaveštene/edukovane/prisutne pripadnike/ce ciljne grupe).

-  Kome se obraćamo?

 Određivanje ciljne javnosti (grupe, publike) u komunikaciji preduslov je uspešne medijske promocije. U najširem smislu, javnost je svaka grupa ljudi koja ima aktuelni ili potencijalni interes ili uticaj na ono čime se bavimo. Ciljna grupa naše medijske kampanje može biti ista kao i ciljna grupa projekta u okviru kojeg se medijska promocija odvija, a može biti i „uža” ukoliko je ono što promovišemo namenjeno užem krugu i tada govorimo o demografskoj segmentaciji ciljne grupe (primer: u okviru projekta za žene imamo događaj namenjen tinejdžerkama i kroz medijsku kampanju obratićemo se najpre njima, putem digitalnih medija – vebsajtova za tinejdžere i mlade). Ovde je neophodno uzeti u obzir i mesto prebivališta ciljne grupe (geografska segmentacija) kako bismo odredili da li je medijska kampanja koju vodimo lokalna, regionalna ili nacionalna.

- Koje medije biramo?

 Odgovor na ovo pitanje proizilazi iz odgovora na prethodna tri. U zavisnosti od toga šta želimo da promovišemo i šta je očekivani rezultat promocije, kao i od toga ko je naša ciljna grupa, odabraćemo one medije koji će našu komunikaciju učiniti svrsishodnom. Pored svrsishodnosti, obično je poželjno da odaberemo medije koji će biti efikasni i tačni u prenošenju informacije, ali i ugledni i relevantni u javnosti.

- Kada da počnemo i koliko da traje promocija?

 Plan promocije u medijima obavezno uključuje vreme početka kampanje, kao i detaljni vremenski plan komunikacionih aktivnosti. U zavisnosti od cilja, ciljne grupe, očekivanog rezultata i dinamike samog projekta u okviru kojeg se odvija komunikacija, trajanje može da varira od kratke jednonedeljne kampanje pozivanja publike na neki događaj do višegodišnjih kompleksnih kampanja edukacije javnosti na neku temu. Ono što ne može da „varira” je aktuelnost. Reagovanje putem saopštenja za javnost na slučaj diskriminacije ne može se slati u medije nakon sedam dana jer je to za većinu redakcija koje svakodnevno dobijaju i više hiljada novih informacija uveliko „bajata vest”. Takođe, izveštaj sa događaja koji šaljemo pet dana nakon završetka nije aktuelan za medije.

- honorar osobezadužene za odnose s medijima (i javnošću);

- marketing/reklama (iznajmljeni baneri, plaćeni oglasi, dizajn reklamnog materijala);

- troškovi medijskih aktivnosti (putni troškovi za gostovanja, troškovi organizovanja konferencije za medije, štampani materijalza medije...).

 - Koliki je budžet za medijsku promociju?

Budžet za odnose s medijima (i s javnošću) potrebno je na vreme isplanirati i uračunati u budžet projekta ukoliko želimo uspešnu medijsku promociju. U budžet za medijsku promociju unosimo stavke:

U slučaju da u timu postoji zaposlena osoba za odnose s medijima i javnošću, njen/njegov honorar je uračunat u budžet. Ukoliko ne postoji, potrebno je da taj novac uračunamo, a angažman i honorar uskladimo u odnosu na to koliko je dana/meseci potrebno znanje i stručnost te osobe, a možemo dogovoriti i plaćanje po „celom” projektu. Nekada je potrebno, ako je osoba za medije spoljni saradnik/ca, obezbediti osobu iz internog tima koja će biti zadužena za koordinaciju i prikupljanje materijala potrebnog za medijsku promociju, te je u budžet poželjno uneti i dodatni honorar za tu osobu.

Kada na sva pitanja imamo spremne odgovore, možemo da počnemo sa izradom plana medijske kampanje pripremom liste medija i materijala za medijsku promociju.

 

Srđan Ačanski, novinar

dipl.turizmolog

 

Objavljeno u Prva vest

* Sloboda izražavanja i informisanja od ključne su važnosti za napredak svakog društva. Istinito, blagovremeno, verodostojno i potpuno informisanje javnosti putem medija, doprinosi razmeni informacija, ideja i mišljenja, jačanju vrednosti demokratskog društva i negovanju ljudskih prava i tolerancije. Samo oni mediji koji imaju punu slobodu izražavanja i kritikovanja i mogućnost da ovo svoje pravo odbrane, u obavljanju svog posla drže se profesionalnih i etičkih normi u prikupljanju i obradi informacija, svoje izvore informisanja i ličnosti o kojima govore, tretiraju sa dostojanstvom, na jednak način i suzdržavajući se od svakog oblika diskriminacije, mogu da ostvaruju ovaj izuzetno važan društveni posao


Sloboda izražavanja garantovana je mnogim međunarodnim i domaćim propisima , kojima je propisana sadržina ovog prava, kao i granice prava.


Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima


Garantovana je sloboda izražavanja, odnosno, sloboda traženja, primanja i širenja
obaveštenja i ideja svake vrste, bez obzira na granice, bilo usmeno, pismeno, putem
štampe, u umetničkom obliku ili bilo kojim drugim sredstvom po izboru. Sloboda
izražavanja povlači sa sobom određene dužnosti i odgovornosti, a ograničenja
slobode izražavanja moraju bi ti izričito utvrđena zakonom, biti neophodna radi
poštovanja prava ili ugleda drugih lica ili radi zaštite nacionalne bezbednosti, javnog
poretka, javnog zdravlja ili morala.


Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda


Propisano je da svako ima pravo na slobodu izražavanja, što uključuje slobodu
posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez
mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Sloboda izražavanja se može podvrgnuti
formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom, ako je to
neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti,
teritorijal nog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala,
zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja
obaveštenja dobijenih u poverenju ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti
sudstva.


Sloboda izražavanja,
posebno putem masovnih medija, predstavlja snažno i uticajno sredstvo koje utiče na javnost. Svi moramo biti svesni da izražavanje može da pobudi nasilje, proširi mržnju i ugrozi bezbednost pojedinca/ki. Evropski sud za ljudska prava zauzeo je stavove o odgovornosti za objavljivanje i neuklanjanje komentara na internet portalima, koji mogu biti rasistički i uvredljivi.
Brojni domaći propisi (Ustav Republike Srbije, Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima, Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, Kodeks novinara Srbije) regulišu slobodu izražavanja u medijima, kao i prava i obaveze novinara i novinarki kada je reč o poštovanju ljudskih prava i zabrani diskriminacije.

U Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu, a uspostavljanje mehanizama za žalbe i pritužbe na rad medija još uvek nije dovelo do poboljšanja u načinu izveštavanja o ženama. Za bolje funkcionisanje ovih mehanizama neophodno da svi budemo dovoljno medijski pismeni i da koristimo mehanizme koji su nam na raspolaganju.

U daljem tekstu su ukratko predstavljeni mehanizmi zaštite koji se mogu koristiti u Srbiji u kontekstu medijskog izveštavanja.Obraćanje uredniku ili urednici

Zakonom o javnom informisanju i medijima utvrđuje se odgovornosti urednika/ce i novinara/ka za štetu koja je prouzrokovana njihovom krivicom i propisuje pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štetu. Ukoliko je putem medija preneta vest koja vređa pravo ili interes osobe o kojoj se izveštava, od urednika/ce se može zahtevati objavljivanje odgovora da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta. Takođe, lice čije su pravo ili interes povređeni neistinitom, nepotpunom ili netačno prenetom informacijom može tužbom zahtevati da sud odgovornom uredniku/ci naredi da bez naknade objavi ispravku te informacije kao neistinite, nepotpune ili netačno prenete.

Savet za štampu

Savet za štampu je nezavisno, samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih i onlajn medija i profesionalne novinare/ke. Osnovan je da bi pratio poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima i rešavao žalbe pojedinaca/ki i institucija na sadržaje štampanih medija. U nadležnosti saveta je i medijacija, kao i javne opomene za kršenje etičkih standarda utvrđenih Kodeksom novinara Srbije. Savet za štampu se bavi i edukacijom za postupanje u skladu sa Kodeksom novinara i radi na jačanju uloge medija u Srbiji.
Savet ima Komisiju za žalbe koja odlučuje o žalbama na tekstove, fotografije i druge sadržaje štampanih medija, njihovih veb-sajtova, internet portala i novinskih agencija. Svaki pojedinac/ka, organizacija ili institucija, koji su direktno pogođeni objavljenim sadržajem imaju pravo da podnesu žalbu, a odluka se donosi u roku od 45 dana od prijemažalbe. Ukoliko objavljeni sadržaj povređuje prava određene grupe ljudi, žalbu može podneti organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava.
Žalba je moguća na tekstove i fotografije objavljene u dnevnoj i periodičnoj štampi, na njihovim veb-sajtovima, na informativnim portalima i novinskim agencijama, kao i na pisma ili komentare čitalaca. Savet prihvata samo žalbe onih koji su direktno povređeni objavljenim tekstom ili fotografijom ili žalbe koje su podnete uz njihovu pisanu saglasnost, dok ne prihvata žalbe koje se odnose na sadržaje štampanih medija od čijeg je objavljivanja prošlo više od tri meseca. Žalbe na sadržaje onlajn medija mogu se podneti sve dok su ti sadržaji dostupni javnosti. Žalbe moraju biti potpisane, podnete u pisanom obliku ili poslate elektronskom poštom. Važno je znati da nije u nadležnosti Saveta za štampu: primedbe na televizijske i radio programe, primedbe na reklame i druge marketinške sadržaje, primedbe na sadržaje knjiga i slično.

Regulatorno telo za elektronske medije (REM)

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je samostalna državna regulatorna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u cilju: delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji; unapređivanja kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija; doprinosa očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja; u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija. Služba za nadzor i analizu programa Regulatornog tela za elektronske medije (REM), između ostalog, stara se o poštovanju obaveza utvrđenih Zakonom o elektronskim medijima, Kodeksom ponašanja emitera i drugim preporukama REM-a i sprečavanjem emitovanja programa koji sadrže informacije kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje.
Prijava je pisani akt kojim se podnosilac/teljka obraća REM-u i kojim ga obaveštava da smatra da je određeni pružalac medijske usluge svojim programskim sadržajem vređao ili ugrožavao njegov lični interes ili opšti interes, a REM ima zakonsku obavezu da odlučuje o takvim prijavama. Prijavu može podneti svako fizičko i pravno lice, uključujući tu i pružaoca medijske usluge, ukoliko smatra da se programom vređa ili ugrožava njegov lični interes ili opšti interes. Prijava se podnosi protiv pružaoca medijske usluge, najkasnije u roku od 30 dana od dana premijernog ili ponovljenog emitovanja spornog sadržaja. Prijava se podnosi na propisanom obrascu, koji je objavljen na internet stranici Regulatornog tela za elektronske medije, uz poštovanje određenih pravila, odnosno, uz poštovanje obavezne sadržine prijave.


Primeri iz prakse Saveta za štampu:

Narušavanje dostojanstva žrtveNarušavanje dostojanstva žrtve

Brojne žalbeBrojne žalbe zbog narušavanja privatnosti maloletne žrtvezbog narušavanja privatnosti maloletne žrtve

SkandalozneSkandalozne naslovne strane „Informera“ i „Srpskog telegrafa“naslovne strane „Informera“ i „Srpskog telegrafa“


Ukoliko REM utvrdi da je postojala povreda, izriče mere pružaocu medijske usluge, odnosno, podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog i krivičnog postupka ili iniciranje drugog postupka pred nadležnim državnim organom, a podnosioca/teljku prijave upućuje na koji način može da ostvari i zaštiti svoje pravo. Na sajtu REM-a nema dostupnih odluka o povredi prava žena, seksizmu, mizoginiji i slično.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti


Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, u skladu sa svojom nadležnošću da promoviše ravnopravnost građana/ki, prima i razmatra pritužbe zbog diskriminacije, sprovodi postupak po pritužbama, da daje mišljenja i preporuke u konkretnim slučajevima diskriminacije i izriče zakonom utvrđene mere i upozorava javnost na najčešće, tipične i teške slučajeve diskriminacije, sarađuje sa medijima, a istovremeno, kada proceni da je potrebno, reaguje u slučajevima kada mediji krše zabranu diskriminacije.
Pritužbu zbog diskriminacije može podneti svako fizičko ili pravno lice ili grupa lica koja smatra da je pretrpela diskriminaciju, organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i svako drugo lice, u ime i uz saglasnost lica koje smatra da je pretrpelo diskriminaciju, a u slučaju diskriminacije grupe lica, organizacija koja se bavi zaštitom ljudskih prava može podneti pritužbu u svoje ime, bez saglasnosti lica za koje se smatra da je pretrpelo diskriminaciju. Pritužba se podnosi u pisanoj formi, a izuzetno i usmeno na zapisnik. Postupak po pritužbi je jednostavan i lišen preteranih formalnosti, a završava se u roku od 90 dana od dana podnošenja pritužbe. Postupak se završava mišljenjem o tome da li je došlo do diskriminacije, a ukoliko je utvrđena diskriminacija, uz mišljenje se daju i preporuke o načinu otklanjanja povrede prava.


Primeri iz prakse Poverenika za zaštitu ravnopravnosti


- Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete predsednika Republike Srbije Novom Bečeju predsednika Republike Srbije Novom Bečeju izjavio je da se „izjavio je da se „mađarski jezik mađarski jezik najbolje uči spavanjem sa Mađaricomnajbolje uči spavanjem sa Mađaricom“. Udruženje građanki “. Udruženje građanki FemPlatzFemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je ravnopravnosti doneo je mišljenjemišljenje u kome je utvrđena diskriminacija na u kome je utvrđena diskriminacija na osnovu pola, nakoosnovu pola, nakon čega je Saša Dujin javno izvinjenje objavio u listu n čega je Saša Dujin javno izvinjenje objavio u listu „Politika“, uz napomenu da je u pitanju bio „humor“.„Politika“, uz napomenu da je u pitanju bio „humor“.

- Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na konferenciji posvećenoj ženama iz ruralnih krajeva, izgovorio sledećekonferenciji posvećenoj ženama iz ruralnih krajeva, izgovorio sledeće: : Žena Žena ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je ne zna da poštuje nego da voli, ženi ne treba ni da je vi poštujete nego da je volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno, iz glave, a volite, poštovanje za njih znači odsustvo svake ljubavi, nešto hladno, iz glave, a ne nešto osećajno iz duše... Sve žene vole bogataše jer je žena uvek sirota. ne nešto osećajno iz duše... Sve žene vole bogataše jer je žena uvek sirota.


Pametnih se boje... Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem ni boljem i milijem.milijem. Udruženje građanki FemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja Udruženje građanki FemPlatz podnelo pritužbu zbog omalovažavanja žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je žena, a Poverenik za zaštitu ravnopravnosti doneo je mišljenjemišljenje u kome je u kome je utvrđena da je ministar Đorđević prekršio zabranu javnog zagovaranja, utvrđena da je ministar Đorđević prekršio zabranu javnog zagovaranja, podržavanja i postupanja u skladu sa predrasudama, običajima i drugim podržavanja i postupanja u skladu sa predrasudama, običajima i drugim društvenidruštvenim obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili m obrascima ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova.nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova.


Da bi se mehanizmi zaštite koristili, potrebno je da celo društvo poboljša svoju medijsku pismenost, zbog čega je neophodno započeti sa medijskim opismenjavanjem od ranog uzrasta i obezbediti devojčicama i dečacima ravnopravan pristup učenju o tome kako da čitaju, primaju i kritički analiziraju informacije.


text & photo, Srđan Ačanski, novinar, dipl.turizmolog

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…