Prikazivanje članaka po tagu revalorizacija

Evropska Federacija Sindikata javnih službi (EPSU) sa svojim članicama, čiji je član i Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“, obraćaju se srpskoj javnosti sledećim  (u naslovu) saopštenjem:

Na današnji dan pre godinu dana, Svetska zdravstvena organizacija proglasila je globalnu pandemiju COVID-a 19. Prošla godina ojačala je već jake strane, a dodatno produbila slabosti naših društava. U Evropi je razotkrila krhkost javnih zdravstvenih sistema i potpuni nedostatak kapaciteta da se odgovori na takav šok. Tragedija je u tome što to nije došlo kao iznenađenje. Evropski sindikati javnih službi protestvovali su zbog nedostatka osoblja, nedovoljnog finansiranja i neadekvatnih resursa mnogo ranije od izbijanja pandemije. Ne začuđuje zato što su zdravstveni sistemi i institucije za socijalnu zaštitu bili sasvim preopterećeni kada je šokirao prvi talas pandemije.

To što je potreban jedan takav prelomni događaj kao što je globalna pandemija da bi bila prepoznata potreba za dobro finansiranim javnim službama i radnicima koji pružaju njihove usluge, predstavlja turoban odraz neoliberalnih politika. No, prošla, 2020. godina je pokazala da su mane privatizacije i budžetskih rezova nezaobilazna činjenica i sada je široko rasprostranjeno shvatanje da nam je potrebna revalorizacija javnog sektora. Ne možemo da se vratimo politikama štednje iz sveta pre pandemije - obnovljena izgradnja mora biti bolja. To je danas, na ovu godišnjicu koja je prekretnica, poruka miliona radnika javnih službi širom Evrope.

Primarni prioritet je jačanje sistema javnog zdravstva i nege. To zahteva javno finansiranje i okončanje poreskih politika koje favorizuju korporacije i one bogate. Vlade ovde moraju da deluju i na nacionalnom i na evropskom nivou. To dugujemo našim zdravstvenim radnicima i njegovateljima, od kojih se mnogi leče od posttraumatskog stresa.

Baš kao što je neposredno pre izbijanja pandemije u zdravstvenim i sektorima nege u Evropi bilo više od 100 štrajkova, sindikati iz tih sektora i dalje će biti borbeni u traženju povećanja plata, boljih radnih uslova, povećanog broja osoblja i službi za pružanje podrške.

Iako su zdravstvo i socijalna zaštita u prvom planu naše brige, druge javne službe su takođe bile na prvim linijama tokom krize. Od sektora otpada, vode i energije, preko službi socijalne zaštite i službi za zapošljavanje, radnici javnih službi su bili od presudnog značaja za održavanje funkcionisanja društava kao i u rešavanju društveno-ekonomskih posledica mera zaključavanja. Njihova uloga će postati utoliko važnija dok se budemo oporavljali od ekonomske krize. Potrebno je povećati ulaganja kako bi bili zagarantovani pristupačnost i kvalitet usluga kako bi bio osiguran pristup socijalnoj zaštiti, stanovanju, vodi, energiji i obrazovanju, a isto tako i finansiranju gradova i opšina.

Javni sektor takođe ima jedinstvenu ulogu u obnovi otpornijih društava, od kružnih ekonomija, preko zelenih transportnih sistema, do čiste javne infrastrukture. Za sve to bi trebalo da koristimo nacionalne (i EU) fondove za oporavak i otpornost, umesto da se upada u uobičajene greške privatizacije i javno-privatnog partnerstva.

Ova nezapamćena zdravstvena kriza pokazuje da Evropska unija mora da razmotri mogućnost ponovnog preuzimanja određenih sektora koji garantuju sigurnost evropskih građana, poput farmaceutskih industrija ili proizvodnje OZO-a. Takođe bi trebalo preispitati uspostavljanje evropskih kompetencija u zdravstvu i u državama koje nisu članice EU, kako bi se odgovorilo na pandemije, kako u EU, tako i u trećim zemljama. Nedostaci otkriveni tokom ove krize pokazuju da veliki deo sredstava iz EU fondova za oporavak mora da bude izdvojen za ulaganja u javne usluge, koje predstavljaju univerzalne vrednosti na kojima se temelji EU.

Kao čelnici evropskog sindikata javnih službi, borićemo se sa mnogim drugima za ravnopravnost na tržištu rada, bolje uslove rada i više javnih ulaganja. Zajedno s rastućim pokretom s istim ciljem, zalažemo se za poresku pravdu koja osigurava da korporacije plaćaju svoj pravični udeo i preokreću rastući trend nejednakosti. Ključno je da u oporavku od, kako se pokazalo, najgore ekonomske krize, radnici, zajednice i naša planeta imaju prioritet nad profitom nekolicine.

11. mart 2021.

U potpisu:

Mette Nord,                                                                        Jan Willem Goudriaan,

EPSU President                                                                 EPSU General Secretary

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…